Троструко славље у Ариљу
Давно је пророк рекао да Дух Свети дише тамо где Он хоће. У ове дане испуни се ово пророштво међу нама у древној ариљској светињи, јер у дану када Црква прославља Св. Оце Првог Васељенског сабора, а међу њима и Светог Ахилија, ми прослависмо и Светог Ахилија и Светог Драгутина Краља, ктитора нашег храма. Уочи славе, из древне Немањине Рибнице, из Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, на поклон и трајно сведочанство везаности наше за Подгорицу и њене за Ариље, добили смо на поклон животописну икону Светог Краља Драгутина, као сведочанство да немањићки дух живи и данас међу нама и да физичке дистанце у духовном свету не значе ништа. Икону која је красила крипту храма Васкрсења Господњег и стојала одмах преко пута гроба блаженопочившег Митрополита Амфилохија, нама на дар донели су старешина храма протојереј Никола Пејовић и сабрат његов протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, који је по рођењу лист наше горе, из Пожеге. На градском тргу сабрало се мноштво свештенства наше Епархије, народа и деце и у свечаној литији икону смо унели у припрату нашег храма, да је краси и да вети Драгутин наше муке, тегобе, али и радости преноси из нашег храма и душа на небо. Вечерње су служили оци из Подгорице уз началствовање архимандрита Тимотеја вазнесењског, који је порастао у Светоахилијевском храму, као и ђакона пожешког Дарка Глукчевића. На крају вечерње, народу се обратио протонамесник Дарко Несторовић, рекавши да је ово за нас историјски дан и дан спасења, у коме Свети Краљ Драгутин својом иконом путује из своје ђедовине у своју задужбину и да је у овом тренутку потпуно неважно ко је старији, храм у Подгорици као Немањиној Рибници или храм у Ариљу Драгутиновом, иако је физички старији од подгоричког. Свети Краљ све то данас равна у једну меру и ми смо једно у Христу Исусу и једно у молитвеном заступништву Светога Краља. Отац Никола је потом говорио о радости братства његовог храма, да могу бити они који су се макар малим делом свога живота уградили у живот древне немањићке светиње јер ова икона брише све временске разлике међу нама. После вечерње, у порти храма је приређена свечана академија на којој је уз изворне певаче, гусларе и здравичаре, на тему мајке у српској поезији говорио протојереј-ставрофор Љубинко Костић из Матарушке Бање. Дирљива подсећања на мајчинску жртву, љубав, мудрост, нежност, никога од нас нису оставила равнодушним. Једна од мајки коју је помињао је и Света Јелена Анжујска, мајка нашег Краља Драгутина и његовог брата Милутина, али и бака Светог принца Урошице мироточивог-ариљског. У недељни дан, доласком нашег Епископа жичког Јустина наставили смо торжествено славље. Епископу су саслуживали свештеници из Подгорице, протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, јеромонах Паладије студенички, протојереј Божо Главоњић, старешина храма у Пожеги, протонамесник Мирко Крупниковић, рођени Ариљац, сабрат Храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти, као и ђакони Стефан Симић и Ненад Срећковић, уз молитвено присуство мноштво свештеника из наше Епархије. У току Литургије, Владика се обратио беседом, позвавши најпре оца Николу Пејовића да се као дародавац иконе обрати народу, који је још једном потврдио да долазак иконе из Подгорице значи само учвршћење наших међусобних веза, љубави и пријатељства који одавно постоје. У наставку Преосвећени Владика нас је подсетио на борбу Светих отаца Првог васељенског сабора за очувања православне вере од аријанске јереси и учешће нашег заштитника Светог Ахилија на том сабору. У току сабора, доказујући да је Исус Христос савечан и савластан Оцу и Духу Светом, а пошто Аријанци нису хтели да разумеју, Свети Ахилије, у то доба старац од 80 лета, узео је један камен и позвао Аријанце да у име своје вере благослове да из тог камена потече уље. Пошто им то није пошло за руком, Свети Ахилије благослови камен и из њега потече уље као доказ правоверја и истинољубља Светог Ахилија и свих на истој страни, а њих данас у ову седму недељу по Васкрсу прослављамо. Сав олтар нашега храма је осликан мотивима Првог Васељенског Сабора. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. После освећења славских дарова, кренули смо у литију ка споменику који је сведочанство наше љубави према Светоме Краљу Драгутину, и наше вере да је он наш домаћин, који нас све дочекује пред храмом и у њега уводи, наш образац живљења и правоверја. Преосвећени Владика је освештао споменик и својом беседом благословио све приложнике и дародавце, истакавши значај ове духовне радости за нашу Цркву. Беседом се обратио и протојереј Драган Стевић, који је у име братства храма заблагодарио свима на жртви да се подигне споменик, макар то била и најмања лепта, истакавши да је поносан на свој народ, али и на љубави коју нам је показало свештено братство из Подгорице. Братство Храма Светог Ахилија
Предавање доцента др Ненада Божовића и библиодрама у Гучи
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, дана 28. маја је у Културном центру општине Лучани у Гучи реализовано предавање доцента Православног богословског факултета Универзитета у Београду, др Ненада Божовића на тему ,,Старозаветни патријарси“ и изведена библиодрама ,,Патријарх Авраам“. Сценарио за библиодраму написао је доцент Ненад Божовић, а циљ овог пројекта јесте да се библијски текст прикаже на начин разумљив модерном човеку, пре свега млађим нараштајима, и да се оживи једна старозаветна прича, чија радња је смештена у период од пре око 4000 година. Целокупни догађај је организован од стране удружења ,,Драгачевско Сунце“, на чијем челу се налази Слободан Сретеновић, а у сарадњи са ОШ ,,Академик Миленко Шушић“, Ц.О. Гуча и Културним центром општине Лучани у Гучи. Предавање је реализовано у форми интервјуа, који је водила Мила Луковић, чланица поменутог Удружења. Професор Божовић је на предавању говорио о томе шта је заправо Библија, тј. да ли је у питању само збирка светих списа или је пак нешто више од тога. Притом је нагласио да је Библија књига која нам преноси снажну поруку и да представља пре свега Реч Божију. Говорио је о старозаветним патријарсима и о томе шта би Аврам, Исак и Јаков поручили савременом човеку. На крају је закључио хришћанским одговором на контекст постмодерне и на актуелне проблеме са којима се суочавамо. Након предавања, Мила Луковић је најавила библиодраму. Библиодраму су извели ученици старијих разреда ОШ ,,Академик Миленко Шушић“. Извођење су припремили под менторством свог вероучитеља, Дарка Стевановића, коме су помагале наставнице српског језика Марија Михајловић и Ангелина Икодиновић. Стари Завет је градиво које се у 5. разреду обрађује, стога је највећи број ученика петог разреда учествовао у извођењу. Међутим, свако одељење старијих разреда имало је по барем једног представника на представи. За сценографију се побринуо Александар Ковачевић, а за шминку и костиме Маша Топаловић и Јована Стефановић. Ученици су у току припремања програма показали велику мотивисаност и таленат. Извођење је било хуманитарног карактера, те су на овај начин спојени лепо и корисно, а наши ученици, као и остали посетиоци, показали су хуманост на делу. Пуна сала Културног центра у Гучи, овације публике и коментари, који су за сада искључиво позитивни, сведоче о успешности идеје и неопходности развоја пројекта. Имајући у виду историју утицаја, библијска порука преношена је на различите начине. Модерно доба захтева нова промишљања о савременим модерним интерпретацијама. Поред метода које подразумевају употребу технике, технологије, веб дизајна и сл, библиодрама јесте врхунски начин приказивања једне библијске приче у XXI веку, а посебно треба истаћи топлину коју драмски приказ Библије поседује. Дарко Стевановић, вероучитељ
Ђаци из Витановца и Годачице посетили Српску Свету Гору
Ученици основних школа ,,Милунка Савић“ из Витановца и ,,Олга Милутиновић“ из Годачице, који похађају часове Верске наставе, посетили су манастире Никоље и Благовештење у Овчар Бањи. Ђаци су изразили жељу да на ово поклоничко путовање кренемо возом, с’ обзиром да никада до сада нису имали прилике да путују истим, а железничка станица је испред школе. Због великог броја ученика од петог до осмог разреда, укупно 147, овај излет смо организовали у три дана. Вожња возом, шетање до манастира поред Западне Мораве по сунчаном времену, као и сам амбијент Манастира Никоље и Благовештење смештени у Овчарско-кабларској клисури, учинили су ово путовање ученицима незаборавним. Томе сведоче родитељи деце који су пренели утиске ученика и изразили жељу да се овакви излети чешће организују. Посебно се сви заједно захваљујемо сестринству манастира који су нас топло и срдачно угостили и послужењем које су изнели испред нас окрепили и освежили, како телесно тако и духовно да можемо наставити даље свој пут. Слободно време ученици су искористили да посете Природњачки центар и упознају боље животиње које настањују наше крајеве. Ученици су упознати и са осталим светињама које се налазе на обронцима Овчара и Каблара, а за које нисмо имали времена да овом приликом обиђемо. Радост и жеља за новим сазнањима сигурно ће нас поново вратити на Српску Свету Гору. У прилог томе говори чињеница да је ово шеста година где организујемо овакве активности и да се сва деца с радошћу пријаве. Још један доказ љубави према Богу и верској настави, коју похађају сви ученици у школи иако је изборни предмет. Ово је било још једно за нас у низу поклоничко путовање са којег смо се вратили духовно обогаћени, са доста лепих успомена и утисака о светињама наше Епархије. Вероучитељ Ненад Петровић
„Веронаука кроз филм“ – Горњи Милановац
У петак 05. маја, као и у среду 24. маја, у сали парохијског дома Цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу, уз благослов старешине храма протојереја – ставрофора Миодрага Анђелића, приказани су филмови за ученике средњих школа: гимназија „Таковски устанак“, ЕТШ „Књаз Милош“ и техничка школа „Јован Жујовић“. Настанак идеје, као и њено спровођење у дело, остварио је вероучитељ Милорад Васиљевић уз помоћ протојереја Милана Мионића и ђакона Миладина Милуновића. Циклус филмова носи назив „Веронаука кроз филм“, а права два филма која су приказана су „Острво“ и „Поп“. Концепт је осмишљен тако да деца, након филма, разговарају са вероучитељем о утисцима и кључним моментима. У првом филму ученици су издвојили као веома интересантан подвиг јуродивости који је видан у личности оца Анатолија, а који тумачи глумац Петар Мамонов. Реченице попут „А ја сам заборавио, због чега је Каин убио свог брата Авеља?“ и „Уплашио сам се да ћу у смрт отићи без покајања“, оставиле су велики утисак на младе људе. У другом филму, на пример, посебно су их заинтригирале врлине трпљења и састрадавања у ликовима свештеника Александра и попадије Алевтине. Дакле, читав подухват доноси: нова сазнања, усвајање хришћанских поука примењивих у животу и дух заједнице који се јача између свештенства, вероучитеља и ученика. Након свега, за ученике је припремљено послужење. Овакво заједничарење ће, уз Божију помоћ, постати редовна активност. Вероучитељ Милорад Васиљевић
Ибарске новости: Јереј Михајло Живковић, Искуство вере
Пре извесног времена, у храм је редовно почела да долази старија жена, која до тада није бивала присутна на богослужењима. Приметивши је, пришао сам јој и почели смо да разговарамо. Њена прича је потресна и охрабрујућа. Наиме, пре неколико година лекари су јој саопштили да болује од тешког облика канцера са којим се изузетно мали број људи избори. Њено стање које је сваким даном било све горе, ишло је у прилог томе да јој живот на земљи неће још дуго потрајати. Чак су и њени укућани свесни тога почели да се припремају за њен одлазак, припремајући све за погреб. Дани су били у питању. Но баш тих дана по њеном сведочењу, свесна близине и сусрета са смрћу, у свом потпуном смирењу по први пут је почела усрдно да се моли Богу. Иако до тада без искуства у молитви и вери, речи ,,Опрости ми Боже“, низале су се са усана дању и ноћу. Након неколико дана током ноћи почела је да осећа топлину током молитве. Приметила је да се кандило поред иконе љуља, осетила је излив радости и мира те је у зноју утонула у дубок сан. Пробудивши се болове више није осећала. Медицинске анализе су показале да у њеном организму више нема ни трага тешке болести. ,,Мене је посетио Бог“ рекла је и додала ,,ја то знам.“ Можда ова прича некоме ко је слуша са стране звучи чудно и невероватно. Но за жену која је то доживела не постоји никаква сумња у истинитост овог догађаја. То је управо из тог разлога што се наша вера заснива на искуству. Нико никада није успео да одређеним формулама и законима докаже Божије постојање. На крају крајева тамо где постоји знање ту вера није потребна. Када би вера била подложна неком научним доказу она се ни по чему не би разликовала од уобичајеног световног знања. Када човек каже да верује у Бога та је вера свакако и знање али знање које је као у случају поменуте баке, засновано на личном искуству и доживљају. Молитва Христу у заједници са ближњима изазива радост у човеку, а радост ствара љубав које не би било да нема оног према коме је љубав изражена, а то је сам Бог. Господ Исус Христос у Светом Писму често говори да ће нам бити по вери нашој. На нашу веру Бог шаље одговор, можда не баш увек када би смо ми хтели али одговор увек стигне. Свети Апостол Павле је рекао да је вера ,,основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих“ (Јев 11, 7). Видети нешто што је невидљиво, чути нечујно… Људској логици која се заснива искључиво на разумском знању ово је немогуће разумети. Али за верника је то знање. Због тога вера никад не настаје на основу некаквих доказа већ на основу искуства сусрета са самим Богом. У свом животу сам имао благослов да се сусретнем са много људи који дубоко верују у Божије постојање. Особито на Светој Гори где су људи због вере оставили све угодности овога живота и одлучили да читав живот посвете молитви и животу који их води ка сусрету са Богом. Неке од њих сам питао шта је то што их је тако снажно привукло животу за који су се определили. По правилу ни они сами не би знали јасно да одговоре осим да су у једном тренутку свог живота осетили баш тај сусрет који их је уверио у ствари ,,невидљиве.“ Након ког су осетили неизмерну радост, спокој и љубав. Шта год да кажемо о том сусрету, доживљају и искуству то ништа посебно не би значило ономе ко то искуство није доживео. Заиста, не могу никоме ништа да докажем, само могу да кажем да верујем. И сви они око мене који то исто кажу потпуно се разумемо, јер смо пробали, осетили и доживели јединствену радост и љубав која је потпуно изван сваког рационалног искуства. И онда ко може мени рећи да је то што сам доживео неистина? Или овој баки која од недавно долази у храм…? Јереј Михајло Живковић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 26. мај 2023. године
Поклоничко путовање фрушкогорским манастирима
У недељу шесту по Пасхи – о Слепом, на дан Светог Јована Богослова, Црквена општина Врњачка Бања, је по благослову Његовог Преосвештенства Господина Јустина а у сарадњи са агенцијом ,,Јеж“, предвођена духовником, протонамесником хаџи Радованом Ђорђевићем, организовала поклоничко путовање. Група ходочасника је у раним јутарњим сатима кренула од Храма Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи да би стигла на Свету Литургију у Манастир Велика Ремета, којом је началствовао архимандрит Стефан, игуман манастира. Након Литургије у којој је учествовао велики број верника уследила је заједничка трпеза љубави. За овај манастир предања слове да је задужбина краља Драгутина. Иначе манастир је посвећен Светом Димитрију. Ходочашће је настављено у обиласку манастира Крушедол, који је посвећен Благовештењу Пресвете Богородице. Овај манастир значајан је по томе што су у њему обитавали и налазили духовну снагу велики српски уметници и родољуби Лаза Костић и Ђура Јакшић. У даљем наставку путовања идемо у манастир Гргетег, за који се верује да је задужбина Вука Гргуровића, Змаја Огњеног. Предање каже да манастир датира из периода пада српске деспотовине 1459. године. Ово је био највероватније најбогатији манастир на Фрушкој Гори, о чему сведоче многа писана документа. Након тога ходочасници посећују Сремске Карловце, град који је значајан за српски народ. У њему су и многе знаменитости које сведоче постојање српског народа и Православља на овом простору. Група ходочасника се вратила у вечерњим сатима благодарећи Богу због свега и за све. Богослов Ђорђе Сирар
Вазнесење Господње – слава Манастира Раче
На празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, храмовну славу Манастира Раче, Његово Преосвештенство Епископ жички Г.Г. Јустин началствовао је Светом Архијереском Литургијом у овој древној задужбини краља Драгутина, Преподобног оца нашег Светог Теоктиста. Његовом Преосвештенству су саслуживали архимандрит Дамјан секретар ЕУО-а Епархије жичке, архимандит Сава, секретар Епископа, протојереј Милинко Лукић, архијерејски намесник рачански, протојереј Сретен Митровић из Бјељине, старешина Манастира Раче протосинђел Герман, јеромонах Јулијан, сабрат манастира, ка и ђакон Стефан Симић. Својим појањем Божанствену Литургију су украсиле сестре Манастира Благовештење са игуманијом високопреподобном мати Михаилом, као и протопсалт Иван Трајковић. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Његово Преосвештенство Г. Јустин је у својој очинској беседи подсетио на дане које је Господ наш након свог славног Васкрсења провео са својим ученицима отворивши им ум и оснаживши срце за веру. Затим се вазнео на Небо, док су сами анђели благовестили и обећање поновног, другог доласка Господа нашег Исуса Христа. Говорећи о Царству Небеском које је у нама, Владика је верном народу пожелео да нам Господ отвори ум и срце да разумемо Писма и да животом својим сведочимо шта је истина, да разазнамо шта је светлост, а шта тама. Срце наше смо дужни увек да везујемо за Господа нашег Исиса Христа, ма шта чинили и где год ходали, да ум Христов имамо. И будући да је тако остаје нам да се стално радујемо у Господу и да сваки сусрет са Њим претворимо у молитву и благодарење. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број верника је са радошћу приступио Светој Чаши, примајући Свето Причешће. Након заамвоне молитве Владика је освештао славско жито и пререзао славски колач уз најлепше жеље настојатељу ове свете обитељи и његовом братству. У манастирској трпезарији отац Герман и братија су припремили трпезу љубави за уважене госте и многобројни народ. Монах Никодим
Спасовдан у поморавском селу Врби
У поморавком селу Врби покрај Краљева на празник Вазнесења Господњег обележена је храмовна слава. Нови храм посвећен овом празнику освештан је 1980. године, а подигнут у непосредној близини Цркве брвнаре Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, саграђене након Другог српског устанка. Литургијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Миломир Атанасковић, који је као парохијски свештеник својевремено водио изградњу овог храма. Саслуживали су протојереј-ставрофор Мирослав Поповић, некадашњи парох мелбурнски, протојереји Радован Парезановић и Александар Јевтић, као и месни парох јереј Ивица Тадић. Певницу је предводио парох ратински протојереј Драган Туба. Сабрање верног народа чинили су мештани овог села, као и верни народ из града Краљева и околине. Након причешћивања, извршен је трократни опход око храма, где су читана зачала из Светог Јеванђеља и одслужен помен ктиторима, свештенослужитељима и преминулим верницима овога краја. Присутнима се беседом обратио о. Миломир, честитавши надлежном пароху и мештанима славу. У наставку је говорио о значају овог Господњег празника у домостроју спасења света. Литургијско сабрање је настављено у парохијском дому за трпезом коју су вредни домаћини са својим парохом припремили. Међу присутнима били су свештеници из суседних парохија – парох грачачки јереј Милан Костић и парох вукушички протонамесник Александар Тимотијевић. Здравицу у празничном духу изговорио је о. Ивица, а затим и г. Вукман Ракочевић, заменик градоначелника Краљева. Протојереј Александар Р. Јевтић
Храмовна слава у Манастиру Јежевици
На празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, храмовне славе Манастира Јежевице, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом, уз саслужење архимандрита Тимотеја из Манастира Вазнесења, протосинђела Германа из Манастира Раче, протосинђела Уроша из Манастира Увца, протосинђела Стефана из Манастира Згодачице, јеромонаха Илариона из Манастира Преображења, јереја Богдана Митровића, пароха јежевичког, као и ђакона Стефана Симића. Владика нас је у слову своје архипастирске беседе подсетио на стање у свету, времену када је „охладнела љубав многих“, и позвао да испунимо закон Божији радећи на себи и угледајући се на Светог Николаја Мирликијског, да имамо љубав према Богу и љубав према ближњем и да тако постанемо богови по благодати. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Поводом славе овог манастира сабрало се и монаштво Епархије жичке из Манастира Благовештења, Сретења, Каменца, Ковиља, Стјеника, Свете Тројице, Стубла, Рујна, свештенство из Заблаћа и Атенице, као и мноштво верног народа, а славу манастира благољепијем појања увеличали су протопсалт Иван Трајковић и монахиње из Манастира Благовештења. У току Свете Литургије причестио се велики број монаштва и верног народа. По заамвоној молитви, Владика Јустин је пререзао славски колач и честитао славу настојатељици манастира мати Јовани. По завршетку Литургије трудом мати Јоване и верника уготовљена је пригодна трпеза у свечаној трпезарији манастира. Протосинђел Герман
Троструко славље у Ариљу
Давно је пророк рекао да Дух Свети дише тамо где Он хоће. У ове дане испуни се ово пророштво међу нама у древној ариљској светињи, јер у дану када Црква прославља Св. Оце Првог Васељенског сабора, а међу њима и Светог Ахилија, ми прослависмо и Светог Ахилија и Светог Драгутина Краља, ктитора нашег храма. Уочи славе, из древне Немањине Рибнице, из Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, на поклон и трајно сведочанство везаности наше за Подгорицу и њене за Ариље, добили смо на поклон животописну икону Светог Краља Драгутина, као сведочанство да немањићки дух живи и данас међу нама и да физичке дистанце у духовном свету не значе ништа. Икону која је красила крипту храма Васкрсења Господњег и стојала одмах преко пута гроба блаженопочившег Митрополита Амфилохија, нама на дар донели су старешина храма протојереј Никола Пејовић и сабрат његов протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, који је по рођењу лист наше горе, из Пожеге. На градском тргу сабрало се мноштво свештенства наше Епархије, народа и деце и у свечаној литији икону смо унели у припрату нашег храма, да је краси и да вети Драгутин наше муке, тегобе, али и радости преноси из нашег храма и душа на небо. Вечерње су служили оци из Подгорице уз началствовање архимандрита Тимотеја вазнесењског, који је порастао у Светоахилијевском храму, као и ђакона пожешког Дарка Глукчевића. На крају вечерње, народу се обратио протонамесник Дарко Несторовић, рекавши да је ово за нас историјски дан и дан спасења, у коме Свети Краљ Драгутин својом иконом путује из своје ђедовине у своју задужбину и да је у овом тренутку потпуно неважно ко је старији, храм у Подгорици као Немањиној Рибници или храм у Ариљу Драгутиновом, иако је физички старији од подгоричког. Свети Краљ све то данас равна у једну меру и ми смо једно у Христу Исусу и једно у молитвеном заступништву Светога Краља. Отац Никола је потом говорио о радости братства његовог храма, да могу бити они који су се макар малим делом свога живота уградили у живот древне немањићке светиње јер ова икона брише све временске разлике међу нама. После вечерње, у порти храма је приређена свечана академија на којој је уз изворне певаче, гусларе и здравичаре, на тему мајке у српској поезији говорио протојереј-ставрофор Љубинко Костић из Матарушке Бање. Дирљива подсећања на мајчинску жртву, љубав, мудрост, нежност, никога од нас нису оставила равнодушним. Једна од мајки коју је помињао је и Света Јелена Анжујска, мајка нашег Краља Драгутина и његовог брата Милутина, али и бака Светог принца Урошице мироточивог-ариљског. У недељни дан, доласком нашег Епископа жичког Јустина наставили смо торжествено славље. Епископу су саслуживали свештеници из Подгорице, протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, јеромонах Паладије студенички, протојереј Божо Главоњић, старешина храма у Пожеги, протонамесник Мирко Крупниковић, рођени Ариљац, сабрат Храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти, као и ђакони Стефан Симић и Ненад Срећковић, уз молитвено присуство мноштво свештеника из наше Епархије. У току Литургије, Владика се обратио беседом, позвавши најпре оца Николу Пејовића да се као дародавац иконе обрати народу, који је још једном потврдио да долазак иконе из Подгорице значи само учвршћење наших међусобних веза, љубави и пријатељства који одавно постоје. У наставку Преосвећени Владика нас је подсетио на борбу Светих отаца Првог васељенског сабора за очувања православне вере од аријанске јереси и учешће нашег заштитника Светог Ахилија на том сабору. У току сабора, доказујући да је Исус Христос савечан и савластан Оцу и Духу Светом, а пошто Аријанци нису хтели да разумеју, Свети Ахилије, у то доба старац од 80 лета, узео је један камен и позвао Аријанце да у име своје вере благослове да из тог камена потече уље. Пошто им то није пошло за руком, Свети Ахилије благослови камен и из њега потече уље као доказ правоверја и истинољубља Светог Ахилија и свих на истој страни, а њих данас у ову седму недељу по Васкрсу прослављамо. Сав олтар нашега храма је осликан мотивима Првог Васељенског Сабора. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. После освећења славских дарова, кренули смо у литију ка споменику који је сведочанство наше љубави према Светоме Краљу Драгутину, и наше вере да је он наш домаћин, који нас све дочекује пред храмом и у њега уводи, наш образац живљења и правоверја. Преосвећени Владика је освештао споменик и својом беседом благословио све приложнике и дародавце, истакавши значај ове духовне радости за нашу Цркву. Беседом се обратио и протојереј Драган Стевић, који је у име братства храма заблагодарио свима на жртви да се подигне споменик, макар то била и најмања лепта, истакавши да је поносан на свој народ, али и на љубави коју нам је показало свештено братство из Подгорице. Братство Храма Светог Ахилија
Предавање доцента др Ненада Божовића и библиодрама у Гучи
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, дана 28. маја је у Културном центру општине Лучани у Гучи реализовано предавање доцента Православног богословског факултета Универзитета у Београду, др Ненада Божовића на тему ,,Старозаветни патријарси“ и изведена библиодрама ,,Патријарх Авраам“. Сценарио за библиодраму написао је доцент Ненад Божовић, а циљ овог пројекта јесте да се библијски текст прикаже на начин разумљив модерном човеку, пре свега млађим нараштајима, и да се оживи једна старозаветна прича, чија радња је смештена у период од пре око 4000 година. Целокупни догађај је организован од стране удружења ,,Драгачевско Сунце“, на чијем челу се налази Слободан Сретеновић, а у сарадњи са ОШ ,,Академик Миленко Шушић“, Ц.О. Гуча и Културним центром општине Лучани у Гучи. Предавање је реализовано у форми интервјуа, који је водила Мила Луковић, чланица поменутог Удружења. Професор Божовић је на предавању говорио о томе шта је заправо Библија, тј. да ли је у питању само збирка светих списа или је пак нешто више од тога. Притом је нагласио да је Библија књига која нам преноси снажну поруку и да представља пре свега Реч Божију. Говорио је о старозаветним патријарсима и о томе шта би Аврам, Исак и Јаков поручили савременом човеку. На крају је закључио хришћанским одговором на контекст постмодерне и на актуелне проблеме са којима се суочавамо. Након предавања, Мила Луковић је најавила библиодраму. Библиодраму су извели ученици старијих разреда ОШ ,,Академик Миленко Шушић“. Извођење су припремили под менторством свог вероучитеља, Дарка Стевановића, коме су помагале наставнице српског језика Марија Михајловић и Ангелина Икодиновић. Стари Завет је градиво које се у 5. разреду обрађује, стога је највећи број ученика петог разреда учествовао у извођењу. Међутим, свако одељење старијих разреда имало је по барем једног представника на представи. За сценографију се побринуо Александар Ковачевић, а за шминку и костиме Маша Топаловић и Јована Стефановић. Ученици су у току припремања програма показали велику мотивисаност и таленат. Извођење је било хуманитарног карактера, те су на овај начин спојени лепо и корисно, а наши ученици, као и остали посетиоци, показали су хуманост на делу. Пуна сала Културног центра у Гучи, овације публике и коментари, који су за сада искључиво позитивни, сведоче о успешности идеје и неопходности развоја пројекта. Имајући у виду историју утицаја, библијска порука преношена је на различите начине. Модерно доба захтева нова промишљања о савременим модерним интерпретацијама. Поред метода које подразумевају употребу технике, технологије, веб дизајна и сл, библиодрама јесте врхунски начин приказивања једне библијске приче у XXI веку, а посебно треба истаћи топлину коју драмски приказ Библије поседује. Дарко Стевановић, вероучитељ
Ђаци из Витановца и Годачице посетили Српску Свету Гору
Ученици основних школа ,,Милунка Савић“ из Витановца и ,,Олга Милутиновић“ из Годачице, који похађају часове Верске наставе, посетили су манастире Никоље и Благовештење у Овчар Бањи. Ђаци су изразили жељу да на ово поклоничко путовање кренемо возом, с’ обзиром да никада до сада нису имали прилике да путују истим, а железничка станица је испред школе. Због великог броја ученика од петог до осмог разреда, укупно 147, овај излет смо организовали у три дана. Вожња возом, шетање до манастира поред Западне Мораве по сунчаном времену, као и сам амбијент Манастира Никоље и Благовештење смештени у Овчарско-кабларској клисури, учинили су ово путовање ученицима незаборавним. Томе сведоче родитељи деце који су пренели утиске ученика и изразили жељу да се овакви излети чешће организују. Посебно се сви заједно захваљујемо сестринству манастира који су нас топло и срдачно угостили и послужењем које су изнели испред нас окрепили и освежили, како телесно тако и духовно да можемо наставити даље свој пут. Слободно време ученици су искористили да посете Природњачки центар и упознају боље животиње које настањују наше крајеве. Ученици су упознати и са осталим светињама које се налазе на обронцима Овчара и Каблара, а за које нисмо имали времена да овом приликом обиђемо. Радост и жеља за новим сазнањима сигурно ће нас поново вратити на Српску Свету Гору. У прилог томе говори чињеница да је ово шеста година где организујемо овакве активности и да се сва деца с радошћу пријаве. Још један доказ љубави према Богу и верској настави, коју похађају сви ученици у школи иако је изборни предмет. Ово је било још једно за нас у низу поклоничко путовање са којег смо се вратили духовно обогаћени, са доста лепих успомена и утисака о светињама наше Епархије. Вероучитељ Ненад Петровић
„Веронаука кроз филм“ – Горњи Милановац
У петак 05. маја, као и у среду 24. маја, у сали парохијског дома Цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу, уз благослов старешине храма протојереја – ставрофора Миодрага Анђелића, приказани су филмови за ученике средњих школа: гимназија „Таковски устанак“, ЕТШ „Књаз Милош“ и техничка школа „Јован Жујовић“. Настанак идеје, као и њено спровођење у дело, остварио је вероучитељ Милорад Васиљевић уз помоћ протојереја Милана Мионића и ђакона Миладина Милуновића. Циклус филмова носи назив „Веронаука кроз филм“, а права два филма која су приказана су „Острво“ и „Поп“. Концепт је осмишљен тако да деца, након филма, разговарају са вероучитељем о утисцима и кључним моментима. У првом филму ученици су издвојили као веома интересантан подвиг јуродивости који је видан у личности оца Анатолија, а који тумачи глумац Петар Мамонов. Реченице попут „А ја сам заборавио, због чега је Каин убио свог брата Авеља?“ и „Уплашио сам се да ћу у смрт отићи без покајања“, оставиле су велики утисак на младе људе. У другом филму, на пример, посебно су их заинтригирале врлине трпљења и састрадавања у ликовима свештеника Александра и попадије Алевтине. Дакле, читав подухват доноси: нова сазнања, усвајање хришћанских поука примењивих у животу и дух заједнице који се јача између свештенства, вероучитеља и ученика. Након свега, за ученике је припремљено послужење. Овакво заједничарење ће, уз Божију помоћ, постати редовна активност. Вероучитељ Милорад Васиљевић
Ибарске новости: Јереј Михајло Живковић, Искуство вере
Пре извесног времена, у храм је редовно почела да долази старија жена, која до тада није бивала присутна на богослужењима. Приметивши је, пришао сам јој и почели смо да разговарамо. Њена прича је потресна и охрабрујућа. Наиме, пре неколико година лекари су јој саопштили да болује од тешког облика канцера са којим се изузетно мали број људи избори. Њено стање које је сваким даном било све горе, ишло је у прилог томе да јој живот на земљи неће још дуго потрајати. Чак су и њени укућани свесни тога почели да се припремају за њен одлазак, припремајући све за погреб. Дани су били у питању. Но баш тих дана по њеном сведочењу, свесна близине и сусрета са смрћу, у свом потпуном смирењу по први пут је почела усрдно да се моли Богу. Иако до тада без искуства у молитви и вери, речи ,,Опрости ми Боже“, низале су се са усана дању и ноћу. Након неколико дана током ноћи почела је да осећа топлину током молитве. Приметила је да се кандило поред иконе љуља, осетила је излив радости и мира те је у зноју утонула у дубок сан. Пробудивши се болове више није осећала. Медицинске анализе су показале да у њеном организму више нема ни трага тешке болести. ,,Мене је посетио Бог“ рекла је и додала ,,ја то знам.“ Можда ова прича некоме ко је слуша са стране звучи чудно и невероватно. Но за жену која је то доживела не постоји никаква сумња у истинитост овог догађаја. То је управо из тог разлога што се наша вера заснива на искуству. Нико никада није успео да одређеним формулама и законима докаже Божије постојање. На крају крајева тамо где постоји знање ту вера није потребна. Када би вера била подложна неком научним доказу она се ни по чему не би разликовала од уобичајеног световног знања. Када човек каже да верује у Бога та је вера свакако и знање али знање које је као у случају поменуте баке, засновано на личном искуству и доживљају. Молитва Христу у заједници са ближњима изазива радост у човеку, а радост ствара љубав које не би било да нема оног према коме је љубав изражена, а то је сам Бог. Господ Исус Христос у Светом Писму често говори да ће нам бити по вери нашој. На нашу веру Бог шаље одговор, можда не баш увек када би смо ми хтели али одговор увек стигне. Свети Апостол Павле је рекао да је вера ,,основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих“ (Јев 11, 7). Видети нешто што је невидљиво, чути нечујно… Људској логици која се заснива искључиво на разумском знању ово је немогуће разумети. Али за верника је то знање. Због тога вера никад не настаје на основу некаквих доказа већ на основу искуства сусрета са самим Богом. У свом животу сам имао благослов да се сусретнем са много људи који дубоко верују у Божије постојање. Особито на Светој Гори где су људи због вере оставили све угодности овога живота и одлучили да читав живот посвете молитви и животу који их води ка сусрету са Богом. Неке од њих сам питао шта је то што их је тако снажно привукло животу за који су се определили. По правилу ни они сами не би знали јасно да одговоре осим да су у једном тренутку свог живота осетили баш тај сусрет који их је уверио у ствари ,,невидљиве.“ Након ког су осетили неизмерну радост, спокој и љубав. Шта год да кажемо о том сусрету, доживљају и искуству то ништа посебно не би значило ономе ко то искуство није доживео. Заиста, не могу никоме ништа да докажем, само могу да кажем да верујем. И сви они око мене који то исто кажу потпуно се разумемо, јер смо пробали, осетили и доживели јединствену радост и љубав која је потпуно изван сваког рационалног искуства. И онда ко може мени рећи да је то што сам доживео неистина? Или овој баки која од недавно долази у храм…? Јереј Михајло Живковић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 26. мај 2023. године
Поклоничко путовање фрушкогорским манастирима
У недељу шесту по Пасхи – о Слепом, на дан Светог Јована Богослова, Црквена општина Врњачка Бања, је по благослову Његовог Преосвештенства Господина Јустина а у сарадњи са агенцијом ,,Јеж“, предвођена духовником, протонамесником хаџи Радованом Ђорђевићем, организовала поклоничко путовање. Група ходочасника је у раним јутарњим сатима кренула од Храма Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи да би стигла на Свету Литургију у Манастир Велика Ремета, којом је началствовао архимандрит Стефан, игуман манастира. Након Литургије у којој је учествовао велики број верника уследила је заједничка трпеза љубави. За овај манастир предања слове да је задужбина краља Драгутина. Иначе манастир је посвећен Светом Димитрију. Ходочашће је настављено у обиласку манастира Крушедол, који је посвећен Благовештењу Пресвете Богородице. Овај манастир значајан је по томе што су у њему обитавали и налазили духовну снагу велики српски уметници и родољуби Лаза Костић и Ђура Јакшић. У даљем наставку путовања идемо у манастир Гргетег, за који се верује да је задужбина Вука Гргуровића, Змаја Огњеног. Предање каже да манастир датира из периода пада српске деспотовине 1459. године. Ово је био највероватније најбогатији манастир на Фрушкој Гори, о чему сведоче многа писана документа. Након тога ходочасници посећују Сремске Карловце, град који је значајан за српски народ. У њему су и многе знаменитости које сведоче постојање српског народа и Православља на овом простору. Група ходочасника се вратила у вечерњим сатима благодарећи Богу због свега и за све. Богослов Ђорђе Сирар
Вазнесење Господње – слава Манастира Раче
На празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, храмовну славу Манастира Раче, Његово Преосвештенство Епископ жички Г.Г. Јустин началствовао је Светом Архијереском Литургијом у овој древној задужбини краља Драгутина, Преподобног оца нашег Светог Теоктиста. Његовом Преосвештенству су саслуживали архимандрит Дамјан секретар ЕУО-а Епархије жичке, архимандит Сава, секретар Епископа, протојереј Милинко Лукић, архијерејски намесник рачански, протојереј Сретен Митровић из Бјељине, старешина Манастира Раче протосинђел Герман, јеромонах Јулијан, сабрат манастира, ка и ђакон Стефан Симић. Својим појањем Божанствену Литургију су украсиле сестре Манастира Благовештење са игуманијом високопреподобном мати Михаилом, као и протопсалт Иван Трајковић. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Његово Преосвештенство Г. Јустин је у својој очинској беседи подсетио на дане које је Господ наш након свог славног Васкрсења провео са својим ученицима отворивши им ум и оснаживши срце за веру. Затим се вазнео на Небо, док су сами анђели благовестили и обећање поновног, другог доласка Господа нашег Исуса Христа. Говорећи о Царству Небеском које је у нама, Владика је верном народу пожелео да нам Господ отвори ум и срце да разумемо Писма и да животом својим сведочимо шта је истина, да разазнамо шта је светлост, а шта тама. Срце наше смо дужни увек да везујемо за Господа нашег Исиса Христа, ма шта чинили и где год ходали, да ум Христов имамо. И будући да је тако остаје нам да се стално радујемо у Господу и да сваки сусрет са Њим претворимо у молитву и благодарење. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број верника је са радошћу приступио Светој Чаши, примајући Свето Причешће. Након заамвоне молитве Владика је освештао славско жито и пререзао славски колач уз најлепше жеље настојатељу ове свете обитељи и његовом братству. У манастирској трпезарији отац Герман и братија су припремили трпезу љубави за уважене госте и многобројни народ. Монах Никодим
Спасовдан у поморавском селу Врби
У поморавком селу Врби покрај Краљева на празник Вазнесења Господњег обележена је храмовна слава. Нови храм посвећен овом празнику освештан је 1980. године, а подигнут у непосредној близини Цркве брвнаре Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, саграђене након Другог српског устанка. Литургијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Миломир Атанасковић, који је као парохијски свештеник својевремено водио изградњу овог храма. Саслуживали су протојереј-ставрофор Мирослав Поповић, некадашњи парох мелбурнски, протојереји Радован Парезановић и Александар Јевтић, као и месни парох јереј Ивица Тадић. Певницу је предводио парох ратински протојереј Драган Туба. Сабрање верног народа чинили су мештани овог села, као и верни народ из града Краљева и околине. Након причешћивања, извршен је трократни опход око храма, где су читана зачала из Светог Јеванђеља и одслужен помен ктиторима, свештенослужитељима и преминулим верницима овога краја. Присутнима се беседом обратио о. Миломир, честитавши надлежном пароху и мештанима славу. У наставку је говорио о значају овог Господњег празника у домостроју спасења света. Литургијско сабрање је настављено у парохијском дому за трпезом коју су вредни домаћини са својим парохом припремили. Међу присутнима били су свештеници из суседних парохија – парох грачачки јереј Милан Костић и парох вукушички протонамесник Александар Тимотијевић. Здравицу у празничном духу изговорио је о. Ивица, а затим и г. Вукман Ракочевић, заменик градоначелника Краљева. Протојереј Александар Р. Јевтић
Храмовна слава у Манастиру Јежевици
На празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, храмовне славе Манастира Јежевице, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом, уз саслужење архимандрита Тимотеја из Манастира Вазнесења, протосинђела Германа из Манастира Раче, протосинђела Уроша из Манастира Увца, протосинђела Стефана из Манастира Згодачице, јеромонаха Илариона из Манастира Преображења, јереја Богдана Митровића, пароха јежевичког, као и ђакона Стефана Симића. Владика нас је у слову своје архипастирске беседе подсетио на стање у свету, времену када је „охладнела љубав многих“, и позвао да испунимо закон Божији радећи на себи и угледајући се на Светог Николаја Мирликијског, да имамо љубав према Богу и љубав према ближњем и да тако постанемо богови по благодати. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Поводом славе овог манастира сабрало се и монаштво Епархије жичке из Манастира Благовештења, Сретења, Каменца, Ковиља, Стјеника, Свете Тројице, Стубла, Рујна, свештенство из Заблаћа и Атенице, као и мноштво верног народа, а славу манастира благољепијем појања увеличали су протопсалт Иван Трајковић и монахиње из Манастира Благовештења. У току Свете Литургије причестио се велики број монаштва и верног народа. По заамвоној молитви, Владика Јустин је пререзао славски колач и честитао славу настојатељици манастира мати Јовани. По завршетку Литургије трудом мати Јоване и верника уготовљена је пригодна трпеза у свечаној трпезарији манастира. Протосинђел Герман