Источно од Јерусалима, на Маслинској гори, испред броја 103. у улици Раба ел Адавија, ходочасници из читавог света готово свакодневно чекају испред остатака припрате некадашње цркве Свете царице Јелене. Издалека допутовали, стрпљиво чекају како би се поклонили великој светињи која се налази унутар овог здања. Овакав призор указује да се на том месту, као и на многим другим у овом небеском граду, одиграо један од чувених библијских догађаја. Високе зидине базилике из времена равноапостолног цара Константина крију скромну капелу Вазнесења Христовог, и у њој „отисак“ Његовог стопала којим је „одступио“ (вазнео се на небо) од апостола, благословивши их уз чувене речи: „Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“. Јеванђеље нам казује да су се након тог чудесног догађаја, апостоли са великом радошћу, „спустили“ са Маслинске горе у Јерусалим чекајући Духа Истине, кога им обећа Христос у Очево име.
Од капеле Вазнесења Христовог, низ Маслинску гору, мало више од два километара данашњом улицом Ма‘але ха Шалом, стиже се до Сионске Горнице ( =собе на спрату) и јеврејске историјске знаменитости „Давидова гробница“. Предање нам говори да је Свети Сава током свог путовања по Светој Земљи златом и сребром свог синовца краља Радослава од Сарацена откупио једну собу у кући апостола Јована Богослова, и то управо Сионску Горницу. У овој соби је одржана Тајна Вечера, избор апостола Матеја уместо Јуде Искариотског, али и Силазак Светог Духа на апостоле.
Наиме, након десет дана од догађаја са Маслинске горе, још увек усхићено препричавајући сваки његов детаљ, док су били на окупу у соби на спрату куће апостола Јована, дуну ветар уз страшну хуку „која напуни сву кућу где сеђаху“. Оно што је убрзо уследило за многе, од великог мноштва окупљених, је било „саблазан“. Раздељени пламени језици су се, уз велику буку од силног ветра, показали и стали изнад главе сваког од апостола. Наједанпут, апостоли „напунивши се Духа Светога“, на дивљење и чуђење свих присутних почеше говорити различитим језицима. „Величине (речи) Божије“ су тог прворођенданског дана Цркве Христове из уста апостола, уз најбољи могући „симултани превод“ Духа Светога, на својим језицима могли чути „Парћани, Миђани, Еламљани, и (многи) из Месопотамије, Јудеје, Кападокије, из Понта и Азије, из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева Ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци, (као и) Крићани и Арапи“. Пред овим несвакидашњим чудесним призором нико од ових три хиљаде људи, сабраних одасвуд, није остао равнодушан. Једни су се дивили и чудом се нису могли начудити слушајући апостоле како говоре њиховим матерњим језиком. Други пак, разумом својим нису другачије могли објаснити ову необичну појаву до пијанством апостола. Оно што је уследило након тога на најбољи начин осликава улогу коју је Христос апостолима доделио узневши се пред њима на Маслинској гори. Поука апостола Петра изговорена „пламеним језиком“, том приликом, „научи сав (окупљени) народ“, а онда је уследило прво саборно крштење свих присутних, на први рођендан Цркве Христове. Радост се тих дана умножавала „једнодушно у Цркви“, уз непрестано причешће Христом као „храном радости у простоти срца“. Јеванђелист Лука све ово записа у књизи, али и у срцу своме. Пламичак од пламених језика Духа Светога као да је тада са апостола стао и изнад његове главе, али и изнад глава остале седамдесеторице ученика апостолских, уз одјек Христових речи: „Идите и научите све народе…“
Од ових чувених догађаја на Маслинској гори и у Сионској Горници мисија Цркве Христове је остала иста, „крстити све народе у име Оца и Сина и Светога Духа“. Пламени језици Духа Светога су се кроз историју Цркве спуштали на главе бројних хришћанских мученика, светитеља и равноапостолних народних просветитеља и крститеља просвећујући људе и преобраћајући их у хришћанску веру.
Благодат Духа Светога се током векова излила и међу Словене, деловањем равноапостолних Ћирила и Методија. Тада, као и много пута кроз векове, на дивљење народа и чуђење франачког свештенства, Света браћа као апостоли са пламених језицима су проширила и међу нашим народима радосну вест о Господу који је постао човек, који је страдао због нас и васкрсао, који се вазнео на небеса и потом нам послао дар Духа Светога. Вођени Духом Светим, Свети Ћирило и Методије су нама донели утеху и показали да је живот дар Божији натопљен смислом…
Ко има сумњи у погледу тога да ли овај живот има смисла, могао би да посети споменуту улицу у Јерусалиму (и многе друге) и можда му се тада отворе очи и схвати да је Смисао пре две хиљаде година дошао међу нас…
Вероучитељ Владимир Грујић
Извор: Ибарске Новости,
рубрика „Жички благовесник“ петак, 02. јун 2023. године