Ибарске новости: Вероучитељ Дејан Драмићанин, Свети апостол Лука – слика скромности и истинског смирења
Свети Лука је писац једног од четири Јеванђеља, која говоре о Господу Исусу Христу. Преко списа „Дела Апостолска“, он је први биограф Цркве Христове. С обзиром на опсег тема о којима је говорио из перспективе непосредног очевица било би за очекивати да се о њему и о његовом животу најпре може сазнати из његових књига. Међутим, потрага за моментима у којима говори о себи и своме животу у његовим списима, би била сасвим узалудна. „Он је био скромног и смиреног срца“, како са правом вели свештеномученик Јован Восторгов. Чак и у случајевима када је било немогуће да игнорише своје сопствено присуство и учешће у тим догађајима, он је успевао да не спомене своје име (нпр. приликом јављања васкрслог Христа њему и Клеопи). Покушајмо себе ставити у сличну позицију – прича о Христу и о почецима Цркве би се, вероватно, претворила у причу о нама самима и о нашој сопственој величини и узвишености. У том смислу, живот овог апостола је снажан пример какви би требало да буду животи истинских следбеника Христових. Његов живот је, то слободно можемо рећи, модел скромности и смирености приликом суђења о себи, о свом знању, о својим способностима… Ово је предуслов за било какав напредак: као што сит човек не размишља о храни, тако ни горд човек не помишља на побољшање, а у питањима начина живота и вере, када не напредујеш, назадујеш… Са приступом према себи и према другима, какав је гајио Свети Лука, наши односи са другим људима би узрастали. И на послу и у комшилуку, би, у много већој мери, све било испуњено атмосфером истинског пријатељства и љубави. Јер нико не воли туђу надменост и надутост, а сви воле кротост и непатворено неистицање себе у први план. По сопственој слабости и по ненавикнутости на било шта слично у овоме гордом свету, неко би могао помислити да је Лука био некакав безначајан лик, без икаквих посебних квалитета (јер себе није истицао). Међутим, највећи благовесник јеванђелске поруке у историји света, Свети апостол Павле, у својим посланицама неколико пута спомиње Светог Луку, називајући га „љубљеним лекаром“ (Кол. 4, 14). Дакле, у она стара времена, он је припадао реду најученијих и најобразованијих људи – лекара. То је, уосталом, јасно читаоцима Јеванђеља по Луки на старом грчком језику. Зналци тог језика сведоче да начин како је Лука писао Јеванђеље открива изузетног познаваоца језика и изузетну вештину у владању књижевним техникама оног доба. Не. Он није био некакав безвредан човечуљак, већ врло угледан и образован човек свога доба чије је биће одисало истинском хришћанском смиреношћу. Самим тим што је по узору на Христа његов живот одблескивао смиреност и кротост, он је био одан и привржен пријатељ. Свети апостол Павле, Луку сврстава у ред својих најближих сарадника. Он је следовао за апостолом Павлом, учествовао је у тешкоћама пута, у опасностима, у страшним бродоломима који су им се дешавали, само да би Светлост јеванђелске речи допрла до што већег броја људи који су боравили у тами бесмисла. И то без роптања и без незадовољства, што је међу нама веома присутно и распрострањено… Врло је дирљиво сведочанство апостола Павла из његових последњих земних дана, када је по наредби психички болесног цара Нерона, због своје вере био заточен у тамницу. У тим тешким тренуцима, апостол је осећао како је напуштен од свих. Његово срце је жудело за утехом и за вољенима – једино га Свети Лука није напустио – његов посвећени Лука, „вољени лекар“: „Ја се већ приносим на жртву и време мога одласка настаде… Постарај се да ми дођеш брзо… Сви ме заборавише… Само је Лука са мном“ (2 Тим 4, 6; 9-10). Дакле, и у свим недаћама и искушењима која је поднео, апостол Павле је увек имао утеху у свом племенитом сараднику и посвећеном пријатељу. Према предању Цркве, Свети Лука је своју посвећеност према своме сараднику и учитељу запечатио мученичком смрћу у Риму. Ето какав је био светитељ којега прослављамо током ових јесењих дана. Не без разлога, његов живот је истински узор нама који покушавамо да живимо хришћански. Нека нам Господ подари врлине којима је било украшено Лукино биће и нека нас спасе његовим молитвама. Амин! Дејан Драмићанин, вероучитељ Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 03. новембар 2023. године
Празник Светог Луке прослављен у Благовештењу кабларском
На дан када наша Света Црква прославља Светог aпостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Благовештење у Овчар Бањи, служио је Епископ жички г. Јустин, уз саслужење архимандрита Саве (Илића). Честитајући славу крсног имена игуманији Михаили и њеној сестри по телу монахињи Серафими, Владика је у беседи подсетио присутне на дивно житије Светог Луке који је био и лекар и иконописац, али и на житије славног Светог Петра Цетињског. Након Литургије и резања славског колача, присутнима је послужена трпеза љубави. Нека би благослов славног Светог Луке био стално са свима нама који га у молитвама призивамо, и уздамо се у његово молитвено заступништво. Амин. Сестринство манастира
Свети Лука – храмовна слава у Субјелу
На празник Светог апостола Луке који је и црквена слава парохије субјелске у Субјелу, Општина Косјерић, Светом Литургијом началствовао је Архијерејски намесник црногорски протонамесник Жељко Пантелић из Косјерића уз саслужење пароха субјелског јереја Павла Спасојевића и ђакона Јована Стевановића из Косјерића. Лепоти богослужења допринели су чланови црквеног хора из Косјерића уз учешће великог броја верног народа. Верном народу обратили су се и протонамесник Жељко и јереј Павле поздрављајући све присутне. Након Свете Литургије, резања славског колача, литије и помена преминулим паросима субјелским који и почивају у црквеној порти, приређен је од стране великог броја домаћина ове парохије свечани славски ручак на коме су били бивши парох субјелски, свештеници из намесништва црногорског, председник Општине Косјерић, као и представници свих већих институција из ове општине и многобројни верни народ. Јереј Павле Спасојевић
Света Архијерејска Литургија и освећење храма у Јежевици добрињској
У 21. недељу по Духовима, Епископ Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију и освештао новоподигнути храм посвећен рођењу Пресвете Богородице у Јежевици добрињској, живописном селу општине Пожега. Његовом Преосвештенству су саслуживали протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Божо Главоњић, старешина пожешког храма и ђакон Стефан Симић. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић. Владика Јустин се обратио беседом о Господу Сејачу, кроз причу која осликава сва времена. Плодна земља коју Господ помиње представља наше срце, нашу душу, те ако смо припремљени за праве ствари, семе божанске науке пашће на добру земљу и родиће стоструки плод и даваће нам радост живота. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Епископ је стaрешини храма, протонамеснику Илији Милошевићу, као и свим члановима ове литургијске заједнице честитао данашњу прославу освећења. Храм је подигнут за мање од годину и по дана. Ова духовна радост је употпуњена трпезом љубави за којом се сабрао верни народ овога краја са својим Епископом. Ђакон Ненад Срећковић
Ђаци ОШ “Миодраг Миловановић – Луне“ на поклоничком путовању у Манастиру Студеници
Дана 29. октобра на празник Светог мученика Лонгина ђаци петог разреда ОШ “Миодраг Миловановић – Луне“ из села Каран код Ужица са наставником верске наставе били су на поклоничком путовању у манастиру Студеници. Путовање је кренуло у раним јутарњим часовима како би присуствовали Светој Литургији у манастиру Студеници. Након Литургије и примања Свете Тајне Причешћа обишли су манастир уз пратњу кустоса, где су сазнали све важније историјске чињенице о овој светињи, њеној ризници, као и моштима које ова светиња чува. Као и то да је ова светиња корен нашег националног, културног, а најважније духовног идентитета. Након предавања кустоса ђаци су се упознали са пројектом “Дигитална Студеница“ где се посетиоци овог манастира могу упознати на најмодернији начин са његовом историјом и најзначајнијим личностима које су повезане са њим. По обиласку манастира упутили су се ка испосницама Светог Саве. У горњој испосници сазнали су колики је подвиг и труд уложио Свети Сава у изградњи ове испоснице, како би она служила за његову духовну изградњу, по узору на испоснице које је виђао на Светој Гори. Из тих чињеница које су сазнали није им било тешко да закључе зашто ово место треба да се сматра за једну од највећих светиња у Српској Православној Цркви. У повратку су свратили у доњу испосницу где их је са великом љубављу дочекао монах Августин, који се у својим позним годинама подвизава на овом месту. Уз послужење старац их је пажљиво саслушао и одговарао на питања, да би на крају испричао и дуги историјат ове светиње. Даље путовање је настављено ка манастиру Жичи где су ђаци упознати са како духовном тако и историјском важности и ове светиње. Вероучитељ Радош Батаковић
Посета косовско-метохијског монаштва Савинцу
У недељу, 21. по Духовима, када наша Света Црква прославља Светог мученика Лонгина Сотника, у Цркви Светог Саве на Савинцу служена је Литургија коју су својим доласком, по благослову Епископа жичког Господина Јустина, увеличали игуман Манастира Драганца Јустин, монах Христофор и игуманија Манастира Брњак са Косова и Метохије. Свету Литургију служио је парох савиначки протонамесник Александар Пејовић. Поред мноштва верног народа ове парохије, Литургији су присуствовале неколико породица са Косова и Метохије. Након Литургије је уприличена трпеза љубави за све присутне, где је дечак Никола који је дошао са породицом, са пуно емоција свирао и певао косовске песме. Са великом захвалношћу на посети нашој светињи и нама, испратили смо браћу и сестре са Косова и Метохије, у нади да ћемо се уз Божији благослов поново сабрати у радости. Протонамесник Александар Пејовић
Света Петка – слава Манастира Стубал
У Манастиру Стубал, 27. 10. на дан преподобне матере Параскеве торжествено је прослављена слава манастира. Прослављање овог великог празника је почело Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио Преосвећени Владика Јустин, уз саслужење архимандрита Стефана (Ђорђевића), духовника манастира, Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, ђакона Стефана Симића, уз присуство великог броја богобојажљивог народа и представника Војске Србије и полиције. Владика се у току Свете Литургије обратио богонадахнутом беседом о значају нашег молитвеног обраћања светитељима, међу којим у нашем народу посебно место заузима Света Петка. Она је светао пример искрене посвећености Христу и испуњавању Његових заповести, преко чијег испуњавања ћемо се испунити Духом Светим и наследити Царство Небеско. После Свете Литургије пресечен је славски колач и послужен свечани славски ручак уготовљен од стране сестринства манастира, настојатељице мати Марине и мати Параскеве, која је уједно прославила и свој имендан. Нека би нам свима овај данашњи празник био на укрепљење и спасење! Сестринство манастира
Света Петка – слава параклиса при новом храму у Пожеги
„Диван је Бог у Светима својим, Бог Израиљев.“ Пс 64, 37 Прослава је почела служењем бденија уочи празника. Мноштво народа сабрало се у параклису посвећеном овој Светој Божијој угодници, како бисмо молитвено ушли у овај свети дан. Уз тропаре и похвалне химне цела заједница је у благољепију богослужења радосно посведочила истину о великом поштовању које Света Петка има на нашем поднебљу. Због мноштва верујућих на сам дан смо служили Свету Литургију у великом храму. Служило је целокупно пожешко братство, уз саслужење протојереја-ставрофора Дмитра Луковића, пароха пожешког у пензији, као и јереја Богдана Милића, пароха у Мелбурну, иначе Пожежанина који је поникао у овој заједници. Домаћини овогодишње славе били су чланови пожешког црквеног хора, као и мноштво људи из литургијске заједнице овог Светог храма, који су се потрудили да све присутне након службе угосте и послуже. Након Светог Причешћа и заамвоне молитве осветили смо славски колач и жито и обнародовали да ћемо убудуће сваког петка служити Акатист Преподобној мати Параскеви, у параклису њој посвећеном, при новом пожешком храму. Радуј се Преподобна мати Параскево, похвало рода нашег православног! Братство храма
Предавање у Храму Свете Тројице у Краљеву на тему: „Анксиозност и бриге – духовни приступ“
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, а у организацији Црквене општине Свете Тројице у Краљеву, 24. октобра у 19 часова одржано је предавање на тему: „Анксиозност и бриге – духовни приступ“. О теми је говорио протојереј Александар Р. Јевтић. На почетку предавања отац Александар присутнима је приближио термин «анксиозност», који изражава низ проблема духовне природе, као што су: страх, стрепња, зебња, итд. Он је истакао да, на пример, постоје позитивни и негативни аспекти страха. Анксиозност управо представља негативни аспект, а то је пренаглашени страх и бриге. Он је навео да постоји више врста анксиозности: генерални поремећај, социјална анксиозност, паника, фобије, опсесивно-компулзивни поремећај, као и разне соматизације (утицаји на тело). Такође, наглашено је да су велики проблеми са којима се савремени човек суочава амбициозност, тежња за успехом, преоптерећеност обавезама, песимизам, егоизам, а који се могу довести у везу са анксиозношћу. Видео запис предавања можете погледати ОВДЕ. Отац Александар је током предавања навео мисли знаменитих отаца Цркве који говоре о духовним проблемима, али је такође навео примере савремених стручњака из области психологије и психијатрије. Од нарочите важности била су сведочанства оца Александра из пастирске праксе, која недвосмислено говоре да је анксиозност заиста горући проблем, али и да Црква на њега заиста има одговор у свом богатом духовном Предању. У свом излагању, отац Александар је истакао да је најважније да поред стручне помоћи лекара, особе са проблемом анксиозности треба да активно учествују у богослужбеном животу Цркве, да се исповедају, да учествују у Светој Литургији, да се труде да живе врлинским животом – изнад свега да човек треба да бди над собом и буде трезвен. Молитва, посебно умносрдачна, представља велику помоћ у борби са анксиозношћу. Техника дисања које су препоручивали Свети исихасти током молитве, подудара се са резултатима о којима говоре савремена медицина и различите електро и дигиталне технологије. Активација парасимпатичког дела аутономног нервног система, положај тзв. “шупљине дијафрагме“ тиме нису ништа ново за теологију. Ипак, жалосно је и забрињавајуће да готово сви водећи стручњаци из области психијатрије, психотерапије и психологије у својим текстовима и терапијама препоручују технике источњачке медитације и јоге, а не духовност Православља. То је велики задатак пред нама – да са умносрдачном молитвом упознамо ширу јавност. Вера је од суштинског значаја, јер се истинском вером превазилази сваки страх, док се љубављу изгони сваки (негативни) страх и од Бога и од ближњих. У прилог томе предавач је навео и пригодна места из Старог и Новог Завета. Предавање је завршено речима Светог апостола Павла из Посланице Филипљанима: „Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше. И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу“ (Фил. 4. 6-7). Уследила су веома квалитетна питања публике, што још једном сведочи о важности теме и интересовању за њу. Ђакон Горан Вучковић
Света Архијерејска Литургија у Бајиној Башти
У 20. недељу по Духовима, посвећену Светим Оцима Седмог Васељенског сабора, када Црква молитвено прославља и Светог Апостола Јакова и Светог деспота Стефана Српског (Слепог), Епископ Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог пророка Илије у Бајиној Башти. Епископу су саслуживали архимандрит Сава (Илић), игуман Манастира Вујан, протосинђел Герман (Авакумовић), игуман Манастира Раче, протојереј Мирчета Крупниковић, парох ариљски, Архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, протојереј Владимир Васиљевић, старешина храма, протојереји Горан Милинковић и Боро Ћутило, протонамесник Славко Шарац, клирик Епархије банатске, као и ђакони Стефан Милошевски и Милан Попадић. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић. У току Малог входа, за дугогодишњи несебични рад, труд и залагање за Мајку Цркву, Владика је одликовао протојереја Милинка Лукића чином протојереја – ставрофора. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Владика Јустин се обратио свима присутнима беседом тумачећи причу о васкрсењу сина наинске удовице. – Забележено је да је Господ три чуда васкрсења учинио – васкрсао је Лазара Четвородневнога, Тавиту и сина удовице из Наина. Он их је васкрсао да би показао силу Своју и да се не би запиткивали ученици Његови и народ да ли је Он Тај Бог који ће доћи или другога да чекају. То васкрсење је само привремено да би упокојенима дао прилику да остатак живота проведу у чињењу сваког доброг дела. Господ је дошао да људи препознају једнога истинитог Бога Оца и Сина Који је по Његовој вољи. Он нам даје да стичемо врлине, трпљење, љубав, смирење. Неће Господ Бог на сваки миг наш или сваку нашу помисао одмах да трчи да то учини, него хоће да поред онога за кога се молимо и ми се исцељујемо јер ми нисмо савршени, још смо у гресима. Зато Господ жели да исправимо живот свој и сазревамо у Господу до дана свеопштег Васкрсења, истакао је Владика. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број верног народа приступили су Светој Чаши, а након Свете Литургије, Преосвештени Владика крстио је Василису, ћерку протонамесника Мирка Крупниковића. Ђакон Милан Попадић
Ибарске новости: Вероучитељ Дејан Драмићанин, Свети апостол Лука – слика скромности и истинског смирења
Свети Лука је писац једног од четири Јеванђеља, која говоре о Господу Исусу Христу. Преко списа „Дела Апостолска“, он је први биограф Цркве Христове. С обзиром на опсег тема о којима је говорио из перспективе непосредног очевица било би за очекивати да се о њему и о његовом животу најпре може сазнати из његових књига. Међутим, потрага за моментима у којима говори о себи и своме животу у његовим списима, би била сасвим узалудна. „Он је био скромног и смиреног срца“, како са правом вели свештеномученик Јован Восторгов. Чак и у случајевима када је било немогуће да игнорише своје сопствено присуство и учешће у тим догађајима, он је успевао да не спомене своје име (нпр. приликом јављања васкрслог Христа њему и Клеопи). Покушајмо себе ставити у сличну позицију – прича о Христу и о почецима Цркве би се, вероватно, претворила у причу о нама самима и о нашој сопственој величини и узвишености. У том смислу, живот овог апостола је снажан пример какви би требало да буду животи истинских следбеника Христових. Његов живот је, то слободно можемо рећи, модел скромности и смирености приликом суђења о себи, о свом знању, о својим способностима… Ово је предуслов за било какав напредак: као што сит човек не размишља о храни, тако ни горд човек не помишља на побољшање, а у питањима начина живота и вере, када не напредујеш, назадујеш… Са приступом према себи и према другима, какав је гајио Свети Лука, наши односи са другим људима би узрастали. И на послу и у комшилуку, би, у много већој мери, све било испуњено атмосфером истинског пријатељства и љубави. Јер нико не воли туђу надменост и надутост, а сви воле кротост и непатворено неистицање себе у први план. По сопственој слабости и по ненавикнутости на било шта слично у овоме гордом свету, неко би могао помислити да је Лука био некакав безначајан лик, без икаквих посебних квалитета (јер себе није истицао). Међутим, највећи благовесник јеванђелске поруке у историји света, Свети апостол Павле, у својим посланицама неколико пута спомиње Светог Луку, називајући га „љубљеним лекаром“ (Кол. 4, 14). Дакле, у она стара времена, он је припадао реду најученијих и најобразованијих људи – лекара. То је, уосталом, јасно читаоцима Јеванђеља по Луки на старом грчком језику. Зналци тог језика сведоче да начин како је Лука писао Јеванђеље открива изузетног познаваоца језика и изузетну вештину у владању књижевним техникама оног доба. Не. Он није био некакав безвредан човечуљак, већ врло угледан и образован човек свога доба чије је биће одисало истинском хришћанском смиреношћу. Самим тим што је по узору на Христа његов живот одблескивао смиреност и кротост, он је био одан и привржен пријатељ. Свети апостол Павле, Луку сврстава у ред својих најближих сарадника. Он је следовао за апостолом Павлом, учествовао је у тешкоћама пута, у опасностима, у страшним бродоломима који су им се дешавали, само да би Светлост јеванђелске речи допрла до што већег броја људи који су боравили у тами бесмисла. И то без роптања и без незадовољства, што је међу нама веома присутно и распрострањено… Врло је дирљиво сведочанство апостола Павла из његових последњих земних дана, када је по наредби психички болесног цара Нерона, због своје вере био заточен у тамницу. У тим тешким тренуцима, апостол је осећао како је напуштен од свих. Његово срце је жудело за утехом и за вољенима – једино га Свети Лука није напустио – његов посвећени Лука, „вољени лекар“: „Ја се већ приносим на жртву и време мога одласка настаде… Постарај се да ми дођеш брзо… Сви ме заборавише… Само је Лука са мном“ (2 Тим 4, 6; 9-10). Дакле, и у свим недаћама и искушењима која је поднео, апостол Павле је увек имао утеху у свом племенитом сараднику и посвећеном пријатељу. Према предању Цркве, Свети Лука је своју посвећеност према своме сараднику и учитељу запечатио мученичком смрћу у Риму. Ето какав је био светитељ којега прослављамо током ових јесењих дана. Не без разлога, његов живот је истински узор нама који покушавамо да живимо хришћански. Нека нам Господ подари врлине којима је било украшено Лукино биће и нека нас спасе његовим молитвама. Амин! Дејан Драмићанин, вероучитељ Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 03. новембар 2023. године
Празник Светог Луке прослављен у Благовештењу кабларском
На дан када наша Света Црква прославља Светог aпостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Благовештење у Овчар Бањи, служио је Епископ жички г. Јустин, уз саслужење архимандрита Саве (Илића). Честитајући славу крсног имена игуманији Михаили и њеној сестри по телу монахињи Серафими, Владика је у беседи подсетио присутне на дивно житије Светог Луке који је био и лекар и иконописац, али и на житије славног Светог Петра Цетињског. Након Литургије и резања славског колача, присутнима је послужена трпеза љубави. Нека би благослов славног Светог Луке био стално са свима нама који га у молитвама призивамо, и уздамо се у његово молитвено заступништво. Амин. Сестринство манастира
Свети Лука – храмовна слава у Субјелу
На празник Светог апостола Луке који је и црквена слава парохије субјелске у Субјелу, Општина Косјерић, Светом Литургијом началствовао је Архијерејски намесник црногорски протонамесник Жељко Пантелић из Косјерића уз саслужење пароха субјелског јереја Павла Спасојевића и ђакона Јована Стевановића из Косјерића. Лепоти богослужења допринели су чланови црквеног хора из Косјерића уз учешће великог броја верног народа. Верном народу обратили су се и протонамесник Жељко и јереј Павле поздрављајући све присутне. Након Свете Литургије, резања славског колача, литије и помена преминулим паросима субјелским који и почивају у црквеној порти, приређен је од стране великог броја домаћина ове парохије свечани славски ручак на коме су били бивши парох субјелски, свештеници из намесништва црногорског, председник Општине Косјерић, као и представници свих већих институција из ове општине и многобројни верни народ. Јереј Павле Спасојевић
Света Архијерејска Литургија и освећење храма у Јежевици добрињској
У 21. недељу по Духовима, Епископ Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију и освештао новоподигнути храм посвећен рођењу Пресвете Богородице у Јежевици добрињској, живописном селу општине Пожега. Његовом Преосвештенству су саслуживали протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Божо Главоњић, старешина пожешког храма и ђакон Стефан Симић. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић. Владика Јустин се обратио беседом о Господу Сејачу, кроз причу која осликава сва времена. Плодна земља коју Господ помиње представља наше срце, нашу душу, те ако смо припремљени за праве ствари, семе божанске науке пашће на добру земљу и родиће стоструки плод и даваће нам радост живота. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Епископ је стaрешини храма, протонамеснику Илији Милошевићу, као и свим члановима ове литургијске заједнице честитао данашњу прославу освећења. Храм је подигнут за мање од годину и по дана. Ова духовна радост је употпуњена трпезом љубави за којом се сабрао верни народ овога краја са својим Епископом. Ђакон Ненад Срећковић
Ђаци ОШ “Миодраг Миловановић – Луне“ на поклоничком путовању у Манастиру Студеници
Дана 29. октобра на празник Светог мученика Лонгина ђаци петог разреда ОШ “Миодраг Миловановић – Луне“ из села Каран код Ужица са наставником верске наставе били су на поклоничком путовању у манастиру Студеници. Путовање је кренуло у раним јутарњим часовима како би присуствовали Светој Литургији у манастиру Студеници. Након Литургије и примања Свете Тајне Причешћа обишли су манастир уз пратњу кустоса, где су сазнали све важније историјске чињенице о овој светињи, њеној ризници, као и моштима које ова светиња чува. Као и то да је ова светиња корен нашег националног, културног, а најважније духовног идентитета. Након предавања кустоса ђаци су се упознали са пројектом “Дигитална Студеница“ где се посетиоци овог манастира могу упознати на најмодернији начин са његовом историјом и најзначајнијим личностима које су повезане са њим. По обиласку манастира упутили су се ка испосницама Светог Саве. У горњој испосници сазнали су колики је подвиг и труд уложио Свети Сава у изградњи ове испоснице, како би она служила за његову духовну изградњу, по узору на испоснице које је виђао на Светој Гори. Из тих чињеница које су сазнали није им било тешко да закључе зашто ово место треба да се сматра за једну од највећих светиња у Српској Православној Цркви. У повратку су свратили у доњу испосницу где их је са великом љубављу дочекао монах Августин, који се у својим позним годинама подвизава на овом месту. Уз послужење старац их је пажљиво саслушао и одговарао на питања, да би на крају испричао и дуги историјат ове светиње. Даље путовање је настављено ка манастиру Жичи где су ђаци упознати са како духовном тако и историјском важности и ове светиње. Вероучитељ Радош Батаковић
Посета косовско-метохијског монаштва Савинцу
У недељу, 21. по Духовима, када наша Света Црква прославља Светог мученика Лонгина Сотника, у Цркви Светог Саве на Савинцу служена је Литургија коју су својим доласком, по благослову Епископа жичког Господина Јустина, увеличали игуман Манастира Драганца Јустин, монах Христофор и игуманија Манастира Брњак са Косова и Метохије. Свету Литургију служио је парох савиначки протонамесник Александар Пејовић. Поред мноштва верног народа ове парохије, Литургији су присуствовале неколико породица са Косова и Метохије. Након Литургије је уприличена трпеза љубави за све присутне, где је дечак Никола који је дошао са породицом, са пуно емоција свирао и певао косовске песме. Са великом захвалношћу на посети нашој светињи и нама, испратили смо браћу и сестре са Косова и Метохије, у нади да ћемо се уз Божији благослов поново сабрати у радости. Протонамесник Александар Пејовић
Света Петка – слава Манастира Стубал
У Манастиру Стубал, 27. 10. на дан преподобне матере Параскеве торжествено је прослављена слава манастира. Прослављање овог великог празника је почело Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио Преосвећени Владика Јустин, уз саслужење архимандрита Стефана (Ђорђевића), духовника манастира, Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, ђакона Стефана Симића, уз присуство великог броја богобојажљивог народа и представника Војске Србије и полиције. Владика се у току Свете Литургије обратио богонадахнутом беседом о значају нашег молитвеног обраћања светитељима, међу којим у нашем народу посебно место заузима Света Петка. Она је светао пример искрене посвећености Христу и испуњавању Његових заповести, преко чијег испуњавања ћемо се испунити Духом Светим и наследити Царство Небеско. После Свете Литургије пресечен је славски колач и послужен свечани славски ручак уготовљен од стране сестринства манастира, настојатељице мати Марине и мати Параскеве, која је уједно прославила и свој имендан. Нека би нам свима овај данашњи празник био на укрепљење и спасење! Сестринство манастира
Света Петка – слава параклиса при новом храму у Пожеги
„Диван је Бог у Светима својим, Бог Израиљев.“ Пс 64, 37 Прослава је почела служењем бденија уочи празника. Мноштво народа сабрало се у параклису посвећеном овој Светој Божијој угодници, како бисмо молитвено ушли у овај свети дан. Уз тропаре и похвалне химне цела заједница је у благољепију богослужења радосно посведочила истину о великом поштовању које Света Петка има на нашем поднебљу. Због мноштва верујућих на сам дан смо служили Свету Литургију у великом храму. Служило је целокупно пожешко братство, уз саслужење протојереја-ставрофора Дмитра Луковића, пароха пожешког у пензији, као и јереја Богдана Милића, пароха у Мелбурну, иначе Пожежанина који је поникао у овој заједници. Домаћини овогодишње славе били су чланови пожешког црквеног хора, као и мноштво људи из литургијске заједнице овог Светог храма, који су се потрудили да све присутне након службе угосте и послуже. Након Светог Причешћа и заамвоне молитве осветили смо славски колач и жито и обнародовали да ћемо убудуће сваког петка служити Акатист Преподобној мати Параскеви, у параклису њој посвећеном, при новом пожешком храму. Радуј се Преподобна мати Параскево, похвало рода нашег православног! Братство храма
Предавање у Храму Свете Тројице у Краљеву на тему: „Анксиозност и бриге – духовни приступ“
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, а у организацији Црквене општине Свете Тројице у Краљеву, 24. октобра у 19 часова одржано је предавање на тему: „Анксиозност и бриге – духовни приступ“. О теми је говорио протојереј Александар Р. Јевтић. На почетку предавања отац Александар присутнима је приближио термин «анксиозност», који изражава низ проблема духовне природе, као што су: страх, стрепња, зебња, итд. Он је истакао да, на пример, постоје позитивни и негативни аспекти страха. Анксиозност управо представља негативни аспект, а то је пренаглашени страх и бриге. Он је навео да постоји више врста анксиозности: генерални поремећај, социјална анксиозност, паника, фобије, опсесивно-компулзивни поремећај, као и разне соматизације (утицаји на тело). Такође, наглашено је да су велики проблеми са којима се савремени човек суочава амбициозност, тежња за успехом, преоптерећеност обавезама, песимизам, егоизам, а који се могу довести у везу са анксиозношћу. Видео запис предавања можете погледати ОВДЕ. Отац Александар је током предавања навео мисли знаменитих отаца Цркве који говоре о духовним проблемима, али је такође навео примере савремених стручњака из области психологије и психијатрије. Од нарочите важности била су сведочанства оца Александра из пастирске праксе, која недвосмислено говоре да је анксиозност заиста горући проблем, али и да Црква на њега заиста има одговор у свом богатом духовном Предању. У свом излагању, отац Александар је истакао да је најважније да поред стручне помоћи лекара, особе са проблемом анксиозности треба да активно учествују у богослужбеном животу Цркве, да се исповедају, да учествују у Светој Литургији, да се труде да живе врлинским животом – изнад свега да човек треба да бди над собом и буде трезвен. Молитва, посебно умносрдачна, представља велику помоћ у борби са анксиозношћу. Техника дисања које су препоручивали Свети исихасти током молитве, подудара се са резултатима о којима говоре савремена медицина и различите електро и дигиталне технологије. Активација парасимпатичког дела аутономног нервног система, положај тзв. “шупљине дијафрагме“ тиме нису ништа ново за теологију. Ипак, жалосно је и забрињавајуће да готово сви водећи стручњаци из области психијатрије, психотерапије и психологије у својим текстовима и терапијама препоручују технике источњачке медитације и јоге, а не духовност Православља. То је велики задатак пред нама – да са умносрдачном молитвом упознамо ширу јавност. Вера је од суштинског значаја, јер се истинском вером превазилази сваки страх, док се љубављу изгони сваки (негативни) страх и од Бога и од ближњих. У прилог томе предавач је навео и пригодна места из Старог и Новог Завета. Предавање је завршено речима Светог апостола Павла из Посланице Филипљанима: „Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше. И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу“ (Фил. 4. 6-7). Уследила су веома квалитетна питања публике, што још једном сведочи о важности теме и интересовању за њу. Ђакон Горан Вучковић
Света Архијерејска Литургија у Бајиној Башти
У 20. недељу по Духовима, посвећену Светим Оцима Седмог Васељенског сабора, када Црква молитвено прославља и Светог Апостола Јакова и Светог деспота Стефана Српског (Слепог), Епископ Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог пророка Илије у Бајиној Башти. Епископу су саслуживали архимандрит Сава (Илић), игуман Манастира Вујан, протосинђел Герман (Авакумовић), игуман Манастира Раче, протојереј Мирчета Крупниковић, парох ариљски, Архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, протојереј Владимир Васиљевић, старешина храма, протојереји Горан Милинковић и Боро Ћутило, протонамесник Славко Шарац, клирик Епархије банатске, као и ђакони Стефан Милошевски и Милан Попадић. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић. У току Малог входа, за дугогодишњи несебични рад, труд и залагање за Мајку Цркву, Владика је одликовао протојереја Милинка Лукића чином протојереја – ставрофора. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Владика Јустин се обратио свима присутнима беседом тумачећи причу о васкрсењу сина наинске удовице. – Забележено је да је Господ три чуда васкрсења учинио – васкрсао је Лазара Четвородневнога, Тавиту и сина удовице из Наина. Он их је васкрсао да би показао силу Своју и да се не би запиткивали ученици Његови и народ да ли је Он Тај Бог који ће доћи или другога да чекају. То васкрсење је само привремено да би упокојенима дао прилику да остатак живота проведу у чињењу сваког доброг дела. Господ је дошао да људи препознају једнога истинитог Бога Оца и Сина Који је по Његовој вољи. Он нам даје да стичемо врлине, трпљење, љубав, смирење. Неће Господ Бог на сваки миг наш или сваку нашу помисао одмах да трчи да то учини, него хоће да поред онога за кога се молимо и ми се исцељујемо јер ми нисмо савршени, још смо у гресима. Зато Господ жели да исправимо живот свој и сазревамо у Господу до дана свеопштег Васкрсења, истакао је Владика. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број верног народа приступили су Светој Чаши, а након Свете Литургије, Преосвештени Владика крстио је Василису, ћерку протонамесника Мирка Крупниковића. Ђакон Милан Попадић