Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Ибарске новости: Вероучитељ Дејан Драмићанин, Свети апостол Лука – слика скромности и истинског смирења

Свети Лука је писац једног од четири Јеванђеља, која говоре о Господу Исусу Христу. Преко списа „Дела Апостолска“, он је први биограф Цркве Христове. С обзиром на опсег тема о којима је говорио из перспективе непосредног очевица било би за очекивати да се о њему и о његовом животу најпре може сазнати из његових књига. Међутим, потрага за моментима у којима говори о себи и своме животу у његовим списима, би била сасвим узалудна. „Он је био скромног и смиреног срца“, како са правом вели свештеномученик Јован Восторгов. Чак и у случајевима када је било немогуће да игнорише своје сопствено присуство и учешће у тим догађајима, он је успевао да не спомене своје име (нпр. приликом јављања васкрслог Христа њему и Клеопи). Покушајмо себе ставити у сличну позицију – прича о Христу и о почецима Цркве би се, вероватно, претворила у причу о нама самима и о нашој сопственој величини и узвишености. У том смислу, живот овог апостола је снажан пример какви би требало да буду животи истинских следбеника Христових. Његов живот је, то слободно можемо рећи, модел скромности и смирености приликом суђења о себи, о свом знању, о својим способностима…

Ово је предуслов за било какав напредак: као што сит човек не размишља о храни, тако ни горд човек не помишља на побољшање, а у питањима начина живота и вере, када не напредујеш, назадујеш… Са приступом према себи и према другима, какав је гајио Свети Лука, наши односи са другим људима би узрастали. И на послу и у комшилуку, би, у много већој мери, све било испуњено атмосфером истинског пријатељства и љубави. Јер нико не воли туђу надменост и надутост, а сви воле кротост и непатворено неистицање себе у први план.

По сопственој слабости и по ненавикнутости на било шта слично у овоме гордом свету, неко би могао помислити да је Лука био некакав безначајан лик, без икаквих посебних квалитета (јер себе није истицао). Међутим, највећи благовесник јеванђелске поруке у историји света, Свети апостол Павле, у својим посланицама неколико пута спомиње Светог Луку, називајући га „љубљеним лекаром“  (Кол.  4, 14). Дакле, у она стара времена, он је припадао реду најученијих и најобразованијих људи – лекара. То је, уосталом, јасно читаоцима Јеванђеља по Луки на старом грчком језику. Зналци тог језика сведоче да начин како је Лука писао Јеванђеље открива изузетног познаваоца језика и изузетну вештину у владању књижевним техникама оног доба. Не. Он није био некакав безвредан човечуљак, већ врло угледан и образован човек свога доба чије је биће одисало истинском хришћанском смиреношћу.

Самим тим што је по узору на Христа његов живот одблескивао смиреност и кротост, он је био одан и привржен пријатељ. Свети апостол Павле, Луку сврстава у ред својих најближих сарадника. Он је следовао за апостолом Павлом, учествовао је у тешкоћама пута, у опасностима, у страшним бродоломима који су им се дешавали, само да би Светлост јеванђелске речи допрла до што већег броја људи који су боравили у тами бесмисла. И то без роптања и без незадовољства, што је међу нама веома присутно и распрострањено…

Врло је дирљиво сведочанство апостола Павла из његових последњих земних дана, када је по наредби психички болесног цара Нерона, због своје вере био заточен у тамницу. У тим тешким тренуцима, апостол је осећао како је напуштен од свих. Његово срце је жудело за утехом и за вољенима – једино га Свети Лука није напустио – његов посвећени Лука, „вољени лекар“: „Ја се већ приносим на жртву и време мога одласка настаде… Постарај се да ми дођеш брзо… Сви ме заборавише… Само је Лука са мном“ (2 Тим 4, 6; 9-10). Дакле, и у свим недаћама и искушењима која је поднео, апостол Павле је увек имао утеху у свом племенитом сараднику и посвећеном пријатељу. Према предању Цркве, Свети Лука је своју посвећеност према своме сараднику и учитељу запечатио мученичком смрћу у Риму.

Ето какав је био светитељ којега прослављамо током ових јесењих дана. Не без разлога, његов живот је истински узор нама који покушавамо да живимо хришћански. Нека нам Господ подари врлине којима је било украшено Лукино биће и нека нас спасе његовим молитвама. Амин!

                                                                        Дејан Драмићанин, вероучитељ

Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“

петак, 03. новембар 2023. године

Contact Us