Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Author name: Filip

Братски састанак у старом епархијском двору у Краљеву

Дана 16. септембра 2014. године, у просторијама старог епархијског двора, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Г. Јустин одржао је братски састанак свештенсва Архијерејског намесништва жичког и студеничког.  У уводној речи Епископ  је указао на труд и залагање свих својих претходника на трону Епархије жичке,  истакавши да живот Цркве никада не престаје. Затим је нагласио да је дужност свих нас који смо послани у ово време, да сачувамо шта смо примили и да се потрудимо да унапредимо црквени живот. Подсетивши на величину свештеничке службе, Епископ је позвао свештенство на долично понашање,  да смирено и предано раде на привођењу себе и повереног народа, спасењу. У даљем току састанка, намесници поменутих намесништава су представили свештенство Епископу Јустину а свештенство је упознало Епископа са животом и радом парохија. Потом је Епископ разјаснио недоумице које су свештеници имали по питању парохијског деловања. Из канцеларије Епархије жичке

Братски састанак у старом епархијском двору у Краљеву Read More »

Монашење и рукоположење у ман. Преображење

Дана 31. августа/13. септембра, када Света Црква прославља полагање појаса Пресвете Богородице и Свете мученике јасеновачке, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Преображење на Овчару. Вишеструка радост догодила се у овој светој обитељи  јер је на Светој Литургији Епископ  замонашио искушенике Ивицу, Бранислава и Милана добивши имена Иринеј, Иларион и Лонгин. Такође, у чин презвитера Епископ је рукоположио ђакона Јована Стојковића из Овчар Бање, поставивши га за пароха у Доброселици, архијерејско намесништво ужичко. Епископу су саслуживали Игуман овога манастира архимандрит Венјамин, јеромонах Урош из манастира Увца,  као и  прота Србољуб Хаџи Стојковић и јереј Владимир Стојковић, отац и брат новорукоположеног. На трпези љубави, архимандрит Венјамин се захвалио Епископу на поновној посети, јер је Владика служио и на дан Светог Преображења када је слава манастира, а и на монашењу и рукоположењу његових духовних чада. У поподневним часовима Епископ је посетио и манастир Ваведење.

Монашење и рукоположење у ман. Преображење Read More »

Храмовна слава у Ражанама код Косјерића

На празник Успења Пресвете Богородице, 28. августа 2014. године на храмовној слави у Ражани код Косјерића, намесништво црногорско, десио се јединствен и историјски догађај за ово мало место. Први пут у историји овога места, свету Литургију је служио Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј. Такође, велика радост је била јер је по први пут дошао, тек устоличени, Епископ жички Господин Јустин. Његову Светост и Епископа жичког дочекало је мноштво вернога народа, деце, девојака и младића у традиционалним народним ношњама. На светој архијерејској Литургији, старешина храма, свештеник Иван Терзић, рукопроизведен је, од стране Епископа жичког Јустина, у чин протојереја. Ктирор овога храма, господин Радмило Јевтовић, овом приликом, спремио је пригодне дарове за Његову Светост и Епископа као и за представнике Владе Р. Србије који су такође својим присуством увеличали овај догађај. Верни народ овога места још дуго ће памтити овај прелепи догађај а у летопису цркве ражанске, остаће записано ово сведочанство о историјској посети Патријарха српског.  

Храмовна слава у Ражанама код Косјерића Read More »

Устоличење Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Г. Јустина

 Дана 3. августа 2014. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, на Светој Архијерејској Литургији у храму Светог Саве у Краљеву, увео је у трон Епископа жичких Преосвећеног Владику Јустина (Стефановића), досадашњег Епископа тимочког. Велика духовна радост обасјала је тога дана Епархију жичку, на чији је свети и свештени Трон, који сеже све до Светог Саве Српског, устоличен Његово Преосвештенство Господин Г. ЈУСТИН, нови Епископ жички. У суботу поподне дотадашњи Арминистратор Епархије жичке Епископ шумадијски Господин Јован са свештенством и монаштвом Епархије жичке дочекао је новоизабраног Епископа жичког Господина ЈУСТИНА. Након свечаног дочека служена је доксологија у храму Светог Саве у Краљеву. Нешто касније, у Краљево је стигао и Његова Светост Патријарх српски Господин ИРИНЕЈ. Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Саве у Краљеву служио је Његова Светост Патријарх Српски Господин Г. Иринеј. Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју, уз устоличеног Епископа Јустина, саслуживали су Митрополити црногорско-приморски Г. Амфилохије и загребачко-љубљански Г. Порфирије, Преосвећена Господа Епископи: бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, изабрани славонски Јован и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије. Такође, саслуживали су и високодостојни архимандрити изабрани Епископи: тимочки Иларион, топлички Арсеније и јегарски Јероним. Молитвено учешће у овој Светој Литургији узели су Господа Архијереји: сремски Василије, банатски Никанор, ваљевски Милутин, моравички Антоније и умировљени зворничко-тузлански Василије. Овом торжественом евхаристијском сабрању саслуживао је велики број свештенослужитеља из жичке, шумадијске, тимочке и других епархија као и протојереј-ставрфор Анастасије Коропулу, старешина храма Св. ап. Томе у Атини, а лепоти богослужења допринео је хор храма Свете Тројице у Краљеву „Свети архиђакон Стефан“ уз помоћ хорова из Чачка и Лучана. Присуствовали су и изасланица председника Републике Србије г-ђа Јасмина Митровић-Марић, директор канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама г-дин Милета Радојевић, градоначелник Краљева г-дин Томислав Илић, представници војске и полиције,  начелници управних округа, градоначелници, председници општина и представници привредног и културног живота Жичке епархије. На крају Свете Евхаристије одлуку Светог Архијерејског Сабора прочитао је Епископ шумадијски Г. Јован, досадашњи администратор Епархије жичке а у трон Епископа жичких Владику Јустина увели су Високопреосвећена Господа Митрополити, црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј обратио се надахнутом беседом Епископу Јустину рекавши: Драги брате и Владико Јустине, изабрани и устоличени Епископе жички, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, као што смо чули у грамати ове године, након упражњења катедре Епископа жичких, изабрао Вас је на ту свету и славну Епархију жичку, да наставите дело Ваших великих и славних предака. Да наставите мисију наше Цркве, и мисију Епархије жичке, једне од најстаријих, највећих и најславнијих наших епархија од свога почетка до дана данашпњег.  Ви улазите у трон славних својих предака Богу и нашој Цркви познате. Да поменемо само две личности, Св. Саву првог архиепископа жичког и српског, и другога, њему сличног и равног, Св. Владику Николаја. На ту свету и часну катедру долазите Ви. У нашој Цркви, нашој вери и откровењу нема ништа случајно и Ваш избор је део воље Божије изражену кроз чланове Светог Архијерејског Сабора. Зато је данас велики дан за Епархију жичку, Цркву нашу и за Вас лично. Ви долазите, драги Владико, на трон једне славне Епархије. Долазите народу који је чувао и сачувао своју веру у добрим данима и у данима невоље, патње и искушења. Овај народ је светосавски, светонемањићки, и других великих и славних светила наше свете Цркве. Ви, поред благослова Божијег имате и молитве свих њих да наставите дело њихово а то дело јесте дело Божије, дело Христово и Његове Цркве и дело светих који су били Ваши претходници. То ће бити велика морална и духовна снага у Вашем труду и раду на пољу Епархије жичке – рекао је патријарх Иринеј. Патријарх Иринеј је у наставку беседе речима очинске поуке, подршке и љубави још подсетио на значај Жичке епархије не само у нашој отаџбини већ и у свим крајевима и на свим континентима где живи наш народ. Епархија има велики број манастира међу којима су и светиње Жича, Студеница, затим овчарско-кабларски и други манастири у којима живи најбројније монаштво у нашој светој Цркви. Потом се Његовој Светости, браћи Архијерејима и свима присутнима обратио Епископ жички Г. Јустин: Ваша Светости, Високопреосвећена и Преосвећена браћо Архијереји, уважена госпођо изасланиче Председника Србије, поштовани Г. Директоре канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, Г. Градоначелниче града Краљева, градоначелници и председници општина и локалних самоуправа, часно свештенство, богољубиво монаштво, браћо и сестре. Сабрани на Светој Литургији, предвођени поглаваром Цркве свјатјеишим Патријархом и оцем нашим Г. Иринејем, окружени архијерејима, свештенством и верним народом, у храму на чијем страшном Престолу Господа Славе лежи Јагње Божије од века жртвовано за живот и спасење света, стојим и ја данас са трепетом, знајући да је свака изговорена реч завет и обавеза да по тим речима живим и поступам. Размисливши ћутке у дубини душе схватих какве се обавезе прихватам и исповедам да нисам достојан ове велике части. Али, уздајући се у речи Светодуховске молитве да ,,Божанска благодат немоћи људске исцељује и недостатке допуњује“, спреман сам свим својим бићем да се прихватим узвишене свештене дужности архијереја и духовног пастира тако славне и значајне Епархије на чијем трону је први столовао духовни вођа свију нас Срба и свих осталих православних, Први Архиепископ жички, Учитељ, Просветитељ и Отац нашег рода – Свети Сава, а за њим и многи његови наследници, све до најновијих времена када је на овом престолу просијао Свети Епископ Николај Жички. Молитвено се сећам блажене успомене Епископа жичког потоњег Патријарха Германа, затим Епископâ Василија, Стефана и Хризостома. Посебну благодарност исказујем досадашњем администратору трудољубивом и енергичном Епископу шумадијском г. Јовану на свему што је учинио да обезбеди услове за овај догађај и велелепно припреми данашње славље. Оцењујем и процењујем своје досадашње служење и пре него што преузмем духовно старање за поверену ми Цркву и народ Свете Жиче ,,старе српске приче“, дужан сам да над собом извршим својеврсну духовну смотру. Увек са истим одушевљењем се присећам како ме је Господ призвао да оставим рибарску мрежу и родитељски дом и пођем за Њим. Одушевљен личношћу Богочовека Христа, одлучио сам да свој хришћански живот осмислим у светој обитељи пустињског манастира Црна Река, у предворју свето –

Устоличење Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Г. Јустина Read More »

Устоличење Епископа жичког г. Јустина

Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, за датум устоличења изабраног Епископа жичког Господина ЈУСТИНА одређен је 3. август 2014. године.      Епархија жичка са великом духовном радошћу обавештава све вернике да ће 3. августа текуће године, у храму Светог Саве Српског у Краљеву, у трон Епископа жичких свечано бити устоличен Његово Преосвештенство Господин Г. ЈУСТИН, изабрани Епископ жички.      Света Архијерејски Литургија, коју ће служити Његова Светост Патријарх српски Господин ИРИНЕЈ, почеће у 9.00 часова. Његовој Светости саслуживаће већи број епископа, свештеника и ђакона. На Светој Литургији у трон Светог Саве свечено ће бити уведен Преосвештени Епископ Господин ЈУСТИН.      Овим путем позивамо свеукупну пуноћу Цркве Божије да са нама подели ово историјско молитвено сабрање.

Устоличење Епископа жичког г. Јустина Read More »

У сусрет стогодишњици Првог светског рата

Над широким пољем крвави сутон. У даљини одјекују удари топова. Свиће… „Земљо, земљице, Србијо“. Уморни уздаси војника размакнуше ранезоре тешким хуком. Као да кажу: „Рат је…“ „Ој Церу, ој Колубаро!“ Године измичу, а ви сјајите као звезде на небу. Ваш сјај, то је сјај народа српског. Беше то страшно време. Они нам уништише куће, порушише цркве, поклаше стоку и убијаше децу. Реке прокрвавише и горе заплакаше. Ноћи испуњене немиром и кукањем мајки за убијеним синовима. Или ћемо се бранити и гинути за отаџбину или ће ова земља постати пустош и гробница пуста! И подиже се народ српски, да брани земљу, веру и част. Од деце српске постадоше официри, пуковници, војводе, генерали, каплари. Млада душа, поста штит своје отаџбине. Сви на својим положајима, широм земље своје, будно мотрише и чекаше час када ће битка почети. Онда наста мук. Све стаде и утихну. Надви се тама над пољем. Пуче прва пушка, поскочисмо. Међ’ војницима се чуло: „Браћо, време је!“, „Почело је!“, „Удрите браћо за отаџбину, за част, за крст!“. Као кад бујица низ стрму планину удари и пробије све пред собом, сударише се две војске. Јак и злослутан мирис барута ширио се и дизао ка небу. Од силине удара тло се заталаса. Први редови попустише. Војници из њих падоше под ноге разјарене гомиле. „Чујеш ли ме Колубаро?“ Река, ћути, тече мутна и крвава. Битку добијаш или губиш! Живојине Мишићу, славни српски војсковођо, Србија гледа у тебе. Да се твоје име памти, док живи Србија! Твој ум то је српска победа. Ти дани говоре да је српски народ добио битку, битку спаса. Рат је чудновата ствар, као вир, никад не знаш колико је дубок. Век прође. Нека никад Србин не заборави ко је, одакле потиче и ко су му преци. Србине, сећај се Цера, Колубаре, Сувобора… сећај се себе! Најлепша ми је милина слушати приче о чукундеди који је бранио своју отаџбину и све јој дао. Он је ту, сигуран сам, гледа и подсећа ме шта значи бити Човек. Човек који је преживео бол и страдање, човек који је на својим плећима носио рат. Тешка времена тек долазе. Треба бити Човек, опстати у њима и сачувати част. Први светски рат ће вечно сведочити да праведна жртва побеђује и највећа зла. Можда битка тек долази? Знате ли где припадате? Иван Бушић, ученик II раз.гимназије, СШ „1300 каплара“ у Љигу Друга награда на XII конкурсу за најбољи литерарни рад поводом Савиндана расписан од стране ЦО Љиг *Преузето из епархијског часописа Жички благовесник

У сусрет стогодишњици Првог светског рата Read More »

Ако кажем да те волим

Да, ово је тишина, коју већ дуго причам. Ове бескраје додирујем сама. Пева мук који одјекује нејасно. Свачије очи, сад, упрте у мене. Да ли ишчекују нешто? Не. Осуђују! То тако добро раде, јер слушају очима, а затворили душу. Прихватам полако ово стање. Али обузимају ме моменти када бес и буку не могу да задржим. Не, нећу овога пута мењати свет, ићи у ширину, бавити се илузијом, измишљати хармонију, причати нешто што други тако добро глуме. Извините, раде! Овога пута ћу молити, тиховаћу, дрхтати… Нећу плакати, црпећу снагу из тананих твојих мисли и речи, јер не желим да скренем са твог пута и залутам. Нећу да ме заведу пролазна искушења. Колико смо искрени у свему томе? Колико се дајемо? Јесмо ли добри? Да ли нам је душа широка као поглед и волимо ли срцем или прстима?! Ако кажем да те волим, моје Jа кроз топлину кестеновог ока, види светлост Твог милешевског портрета; осећам снагу твог трпљења и праштања и османлијском силнику, што је покушао у пепео да те претвори, и убогом сељаку којем си прозоре на кући отворио, а он у мраку наставио да седи! Јер, љубав према теби враћа спокој у моју душу, у мени прави и отвара ризницу мисли и речи, брани се од еха другачијих погледа, стишава буре и олује мојих година. Ако кажем да те волим, ја, Светитељу, у ово праскозорје моје младости, заиста уз мудрост и храброст, надам се правом путу без вечитих дилема и прихватам трпљење као једини пут до прочишћења. У мени се сударају ритам нереда и хармонија православља, трпим и осуду савременика и опет причам тишину Твог ЖИТИЈА. Слово славе Теби сплићем, Светитељу и чемуонда речи да Те волим… Милица Обрадовић, ученица II разр. Гимназије, СШ „1300 каплара“ у Љигу Прва награда на XII конкурсу за најбољи литерарни рад поводом Савиндана расписан од стране Црквене општине Љиг *Преузето из епархијског часописа Жички благовесник

Ако кажем да те волим Read More »

Шта доживљавам на Литургији – јуче, данас, сутра?

Пре две недеље био сам на литургији. Свештенике сам гледао као обичне свештенике. Нас у стихарима сам сматрао као децу у стихарима. Људе као обичне људе. Нисам ништа разумео. Данас све то другачије схватам, јер сам то научио на веронауци. Сада свештенике гледам као светце. Нас децу у стихарима гледам као анђеле. А људе гледам као, не обичне већ побожне људе. Сутра ће бити још лепше јер ће се на земљи служити небесна литургија. Сутра ће доћи са неба: Бог, Светци, Анђели и људи из раја. Бог ће седети на престолу. Ми деца у стихарима помешаћемо се са правим Анђелима. Светци ће се помешати са свештеницима. Побожни људи са побожним људима из раја. Наша црква, наш брод почеће да плови бескрајним океаном. Ова пловидба и ова литургија се никада неће завршити. Огњен Грубач, 10 година Ушће (код Студенице), 2002. година *Овај текст није лектурисан, да се не би повредила крајња искреност и непосредност дечијег начина писања. **Преузето из епархијског часописа Жички благовесник

Шта доживљавам на Литургији – јуче, данас, сутра? Read More »

Извештај са шестог сабрања вероучитеља у ман. Студеници

Вероучитељи Епархије жичке су и ову школску годину завршили традиционалним саборовањем у манастиру Студеници. Овогодишње, шесто, састајање било је обогаћено и једним акредитованим семинаром и предавањем професора Бошка Миливоновића са Учитељског факултета у Лепосавићу. Првог радног дана, у суботу 14. јуна, одржан је стручни семинар за вероучитеље: „Коришћење интернета у реализацији верске наставе“. Аутор овог семинара, господин Милош Јелић (вероучитељ из Смедеревске Паланке), током свог излагања упознао је учеснике са личним искуством у коришћењу Интернета и других савремених достигнућа у процесу извођења верске наставе. Предочио је закључке из свог истраживања о Интернету уопште, о његовом коришћењу у настави, и посебно у верској настави. Поред тога, вероучитељи су имали прилику да, уколико већ нису, отворе свој блог на друштвеној мрежи и детаљно се упознају са начином употребе блога ради што ефикаснијег извођења наставе и боље комуникације са децом. Закључак је да је Интернет пожељан и користан у остваривању циљева наставе, те да не сметнемо са ума да „наставника кога рачунар може заменити, треба заменити“. Другог дана, професор Бошко Миловановић одржао је предавање на тему: „Дидактичко-методичка организација часа“, током којег је врло надахнуто говорио о пожељним вештинама за организацију школског часа. Предавач је вешто и духовито представио колико занимљив час може да буде, а да притом не изгуби свој дидактички и методички смисао. Професор је упознао вероучитеље и са литературом која је пожељна за боље извођење часа, а његово излагање је оставило врло добар утисак на све присутне, будући да је дао доста корисних савета који би се успешно могли применити. Наравно, не смемо заборавити да је смисао наших окупљања у студеничком манастиру управо литургијско сабрање у којем смо сви учествовали и које нас је изнова уверило да је сав наш труд смислен само ако „сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо“. Уосталом, свако заједничко дело добија пуну важност и смисао само ако је запечаћено и литургијским учествовањем у Тајни Христовој. Ђакон Владимир Малешевић, Бајина Башта Извор: Жички благовесник

Извештај са шестог сабрања вероучитеља у ман. Студеници Read More »

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

       Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у манастиру Студеници, Расу и Београду од 14. до 24. маја 2014. године.        Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, започето је ове године 14. маја у манастиру Студеници, где је, у храму Успења Богородичиног, служена саборна света Литургија поводом 900-годишњице рођења светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање), и настављено у Расу (Нови Пазар), где је, у храму Светих апостола Петра и Павла, истога дана извршен чин призива Светога Духа, да би затим, од 15. до 24. маја, у Патријаршији српској текла радна заседања Сабора. У раду Сабора узела је учешћа већина епархијских архијереја Српске Православне Цркве. Одсутни су били само Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај. Уз то, повремено су одсуствовали Епископи ваљевски г. Милутин, зворничко-тузлански г. Хризостом и други архијереји због посета најугроженијим поплављеним подручјима.        Пред почетак рада Сабора узнета је Богу молитва за покој душе блаженопочившег митрополита загребачко-љубљанског Јована, а истог дана у поподневним часовима служен је и молебан који се служи у време великих киша и опасности од њих.         На почетку првог саборског заседања, у свом уводном обраћању, Патријарх српски г. Иринеј је сабраним архијерејима предочио одговорност Цркве у сведочењу Јеванђеља и љубави Божје данас.        Сабор је на самом почетку донео одлуку да се као прва помоћ Цркве пострадалима од катастрофалних поплава у Србији и Републици Српској издвоји свота од десет милиона динара и да се сместа отвори фонд за помоћ, са посебним жиро-рачуном. Сабор је упутио и апел свештенству и народу наше Цркве, као и поглаварима Православних Цркава у свету, да помогну све унесрећене и угрожене поплавама. Сабор топло благодари свима који су учествовали у спасавању људи и имовине од поплава, како онима из наше отаџбине тако и спасиоцима из братске Русије и онима који из суседних земаља и света пружају помоћ угроженима. На све њих саборски Оци призивају благослов Божји.        Као и сваке године, Сабор је посветио дужну пажњу животно важним питањима Цркве – учешћу наше Цркве у припремама за Свети и Велики Сабор Православне Цркве; тешком стању српског народа на Косову и Метохији; унапређивању црквене просвете и верске наставе; односима Цркве и државних органа у Србији, Републици Српској и региону; деловању православних војних свештеника у Војсци Србије и Оружаним снагама Босне и Херцеговине; односима међу аутокефалним Православним Црквама и односима са инославним хришћанским Црквама и конфесијама, као и другим светским религијама; угрожености брака и породице услед беле куге, а још више услед агресивне пропаганде неморала, абортуса, противприродног блуда и хедонистичко-потрошачког духа уопште; угрожености ћирилице, у Србији и Републици Српској због нашег неопростивог немара и неодговорности, а у Хрватској и Црној Гори због бруталног прогона српског писма; току радова на Спомен-храму Светог Саве на Врачару; раду црквене добротворне установе „Човекољубље”, као и централних црквених културних и просветних институција, у првом реду Библиотеке, Музеја и Архива, и тако даље.        Сабор се обратио јавности и посебним саопштењем о тешком стању наше Цркве у Бившој Југословенској Републици Македонији, где власти те, нама иначе пријатељске земље, и даље, на основу судске фарсе, држе у затвору, под нечовечним условима, Архиепископа охридског Јована, а истовремено врше притисак, под претњом пресуда сличне врсте, и на остале епископе, свештенике, монахе, монахиње и вернике аутономне Охридске Архиепископије. Сабор поново, по ко зна који пут, апелује на све одговорне да учине све за ослобођење политичког затвореника број један у савременој Европи, архиепископа Јована, и престанак последњег верског прогона у Европи, прогона Охридске Архиепископије. Сабор је благодаран сестринским Православним Црквама, Светском Савету Цркава, Конференцији Европских Цркава, организацијама за заштиту људских права и многим угледним личностима на њиховом заузимању по овом болном питању.        Сабор је са одобрењем прихватио извештај о прослави 1700-годишњице Миланског едикта у октобру прошле године у Београду, Нишу и Подгорици, извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду и извештаје господе епископа о њиховом раду.        Сабор је прихватио покајање Живорада Павловића, бившег свештеника који се био прикључио секти Мираша Дедеића која себе назива некаквом „Црногорском Црквом”, и вратио га, као лаика, у црквену заједницу.        Сабор је попунио упражњене епархије Српске Православне Цркве изабравши досадашњег викарног епископа липљанског г. Јована за епископа славонског; досадашњег викарног епископа ремезијанског г. Андреја за епископа аустријско-швајцарског; архимандрита Сергија (Карановића), сабрата манастира Рмња, за епископа средњеевропског; досадашњег викарног епископа јегарског г. Порфирија за митрополита загребачко-љубљанског; досадашњег епископа тимочког г. Јустина за епископа жичког; архимандрита Илариона (Голубовића), старешину манастира Букова, за епископа тимочког; архимандрита Арсенија (Главчића), сабрата манастира Студенице, за епископа топличког, викара Патријарха српског, и архимандрита Јеронима (Мочевића), сабрата манастира Ковиља, за епископа јегарског, викара Епископа бачког.        Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи шабачки Лаврентије, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије. Доставља: Епископ бачки Иринеј портпарол Српске Православне Цркве Извор: званична презентација СПЦ-а

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Read More »

Contact Us