Author name: Filip

Беседа Светог Григорија Паламе на Усековање О свечасном Христовом Претечи и Крститељу Јовану 1. Уколико је часна смрт преподобних и ако се помен праведника савршава са похвалама (Приче Сол. 10; 7), зар онда утолико пре не би требало да се тако односимо према помену најузвишенијег међу преподобнима и праведнима, према Пророку и Претечи (Претходнику) Логоса Божијег Који се нас ради оваплотио а за којега је Логос, са Своје стране, објавио и посведочио да је он већи од свих пророка што су од века постојали, од свих преподобних и праведних? Будући да све што се односи на њега превазилази сваку људску реч и да је он примио сведочење и похвалу Сина Божијег, њему нису потребне наше похвале. Међутим, хоћемо ли због тога прећутати и пропустити да, колико је то у нашој моћи, изразимо своју похвалу ономе којега је Писмо именовало као глас најузвишеније Речи (Логоса)? Напротив, нека са управо због тога што је такво име и сведочанство добио од Свевладике Христа језик сваког верујућег покрене да га похвали колико год може, не зато што ћемо тиме нешто додати његовој слави (како бисмо ми то могли да учинимо?), него да бисмо вратили дуг, сваки својим устима а сви скупа заједничким, хвалећи и величајући чуда која се односе на њега. 2. Уистину, читав живот највећега међу оним што су рођени од жена представља чудо над чудима. Такав није био само живот Јована који је и пре свог рођења био пророк и који превасходи све пророке, него и оно што претходи његовом рођењу и што се збивало после његове смрти по много чему превасходи сва чудеса. Божанствена пророштва богонадахнутих пророка ? њему не називају га човеком него ангелом, блиставом и богоозареном светиљком, јутарњом звездом која претходи Сунцу Правде и гласом Самог Сина Божијег. Шта је, дакле, ближе и сродније Речи (Логосу) него што је глас? 3. Када се приближило његово зачеће, није човек, него је ангео долетео са небеса и разрешио неплодност Захарије и Јелисавете, објавивши им да ће они, који су неплодни од младости, у дубокој старости родити сина, узрочника велике радости, јер ће његово рођење бити спасоносно за све, јер ће бити велики пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје, и многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме, и он ће напред ићи пред Њиму духу и сили Илијиној, објављује архангео (Лк. 1; 15-17): и он ће бити девственик као што је био и Илија, па чак и већи житељ пустиње него што је био он, и разобличаваће безаконе цареве и царице, и ту такође учинити више него Илија. Међутим, посебно ће га превазићи по томе што ће бити Претеча Господњи јер ће, како каже архангео, напред ићи пред Њим. 4. Пошто је сматрао да је ово што је објављено сасвим немогуће, Захарији се свезао језик. Будући да својевољно није желео да проповеда о чудесном зачећу свога сина, све до оног времена док се на свету није појавио глас који је претходио речи Божијој Захарија је својим ћутањем, и противно својој вољи, громогласно ово објављивао. Пошто је зачет после таквих и толиких обећања, он је и пре свог рођења био помазан за пророка. Ту благодат је – каквог ли чуда ! – предао и својој мајци и, како каже Исаија, обукао се у ризу спасења и у одећу радости (Иса. 61; 10). Слично Илији, и он помазује пророка уместо себе (тј. своју мајку), али и по томе стоји испред и превасходи и једног и другог пророка, будући да је још био у мајчиној утроби и да је ово објавио као пред лицем Господњим. Након што се заметку уобличе удови, он може да их покреће, али још нема гласа, јер још не живи на ваздуху. И зато, када је пред Јелисавету стала Дјева, носећи у утроби Бога, Јован, такође у утроби, није остао неосетљив за Божије присуство и домострој, него Га је и одатле прославио, богословствујући језиком своје мајке, док је он сам заиграо у утроби – какво чудо! – и прославио Га. Будући у Духу Светом, он је у мајчиној утроби примио савршенство будућег века. 5. Како каже велики Павле, обзнањујући тајну вечног живота, сеје се тело душевно, устаје тело духовно (1. Кор. 15; 44), тј. тело које ће у будућем веку чудесно покретати и управљати Дух Божији. Тако је и Јован био засејан, и у мајчиној утроби уобличавало се тело душевно, али чудесним помазањем божанственог Духа у утроби открило се и тело духовно. Поигравајући и славећи, ону што га је носила у утроби учинио је пророчицом, јер је њеним устима благосиљао Бога и узнео хвалу Оној која Га је носила у утроби, Мајци Господњој о Којој објављује као о Дјеви и поздравља Плод што се налази у Њеној утроби, обзнањујући да је та утроба истовремено и бременита и девствена. 6. Није се догодило само то да он, према речима Писма, и пре познања зла изабере добро, него је, и пре познања света и будући још у утроби, Јован био изнад света. Када је родио сви су се обрадовали али и запрепастили чудима повезаним с њим. Рука Господња, каже, беше с њим, и чудотворила је тада као што је то чинила и раније: развезао се језик његовог оца, свезан због тога што није поверовао у чудесно зачеће свога сина. Сада су се пак његова уста отворила, он се испунио Духом Светим и почео да пророкује: И ти, дете, зваћеш се пророк Вишњега, јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут, да дадеш познање спасења народу Његову (Лк. 1; 76-77). И као што се од самог зачећа ово божанствено дете од мајчине утробе показало као живо оруђе благодати, будући њоме покретано и испуњено Духом Светим, тако је, и када се родио, растао и крепио се Духом. Како га свет није био достојан, он је још од детињства живео у пустињи, водећи безметежан, безбрижан живот, без додира са ужурбаним светом, живот слободан од жалости и узвишенији од земних и телесних жеља које заводе тело и телесна чула. Живећи Богу и видевши једино Бога, наслађивао се једино у Богу. Он

„Једнога дана, треће године Своје проповеди на земљи, Исус поведе апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег. Тако се Он преобрази пред њима и показа део Своје божанске славе. Поред Христа указаше се Мојсије и Илија и разговараху с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму. Затим се спусти један сјајан облак и заклони их, „и гле, глас из облака говораше: ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи; њега слушајте.“ (Мт. 17;5)        Дана 6/19, августа Света Црква слави Празник Преображења Господњег. Преображење се у Православљу убраја у 12 великих Христових празника. Слави се на Истоку од VII века. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда. Наиме, Јанош Хуњади, код нас звани Сибињанин Јанко, мађарски великаш, заједно са фрањевцем Иваном Капистраном спречио је са војском продор Турака на север. Обојица су кратко након победе умрли, први у Земуну, а други у Илоку. Преображење пада увек у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза увек посна, обогаћена рибом и вином. Данас се на крају Свете Литургије служи обред свештања грожђа. У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају. На икони Преображења представљен је Господ Исус Христос на гори, окружен светлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола, Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи. У даљем тексту доносимо беседу Светог Григорија Паламе, архиепископа Солунског. Беседа на Преображење Господње која доказује да, иако је сама по себи божанска светлост нестворена, она ипак није суштина Божија 1. Пророк Исаија предсказује о Еванђељу говорећи да ће „Господ реч сажету сатворити по читавој васељени“ (Ис. 10; 23 – в. Септуагинту или црквенословенски превод, где је смисао овог стиха знатно другачији него у Даничићевом преводу). Сажета је она реч која у мало казивања обухвата велику мисао. Испитајмо, дакле, поново оне еванђелске речи које смо данас већ разматрали и приложимо им и остале, да бисмо сви били проникнути чистим смислом који се у њима садржи и обузети божанским надахнућем. 2. И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу саме, и преобрази се пред њима и засија се лице Његово као сунце (Мт. 17; 1-2). И гле, сада је погодно време, гле, сада је дан спасења, браћо, дан божански, нови и вечити, дан који се не мери временским размацима, дан који нити нараста нити се умањује, нити га ноћ прекида. То је дан Сунца Правде, у којега нема изменљивости нити сенке промене (Јак. 1; 17). Уз благовољење Очево и садејство Светога Духа, то Сунце је од тог доба човекољубиво засијало над нама и извело нас из таме на своју зачуђујућу светлост, вечно распростирући своје блистање над нашим главама, јер је то недоступно сунце. 3. Будући Сунце правде и истине оно не допушта да заблиста онима што се служе лажима и речима уздижу неправду или је делима испољавају, нити им пак допушта да га познају, него се показује и поверава онима што творе правду и љубе истину, и радује их својим блистањем. О томе говори Писмо, казујући да светлост засија праведнику и правима срцем весеље (Пс. 96; 11). Због тога и Псалмопојац Пророк ускликује Богу: Тавор и Ермон имену Твоме обрадоваће се (Пс. 88; 12), унапред описујући радост каква ће касније настати на гори за оне што видеше то блистање. Исаија каже: Да раздрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене и да изломите сваки свој јарам (Ис. 58; 6). А шта сле-ди за тим? Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, и слава Господња биће ти задња стража (ст. 8) и: Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло, и ако отвориш душу своју гладноме и наситиш душу невољну, тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне (ст. 9-10), јер ће и они, које очигледно озари то Сунце, и сами заблистати као сунца, будући да ће праведници засјати као сунце у царству Оца свога (Мт. 13; 43). 4. Одбацимо, дакле, браћо, дела таме и творимо дела светлости, не само зато да бисмо долично ходили у том дану, него и да бисмо постали „синови дана“. Приђите и успнимо се на гору на којој је заблистао Христос, да бисмо видели шта се тамо дешава или, боље речено, када такви постанемо и удостојимо се таквог дана, сам Логос Божији ће нас правовремено тамо узвести. Сада пак напрегните и подигните своје духовне очи ка светлости еванђелске проповеди да бисте се најзад преобразили обновљењем свога ума и да, привучени на тај начин божанским озарењем са висине, постанете саобразни подобију славе нашег Господа (в. Фил. 3; 21), Чије је лице данас заблистало на гори као сунце. 5. Како то да беше „као сунце“! Некада се сунчева светлост није налазила унутар овог диска као унутар неког сасуда, јер је најпре настала светлост, а диск је тек четвртог дана створио Онај што је све начинио, и са њиме повезао светлост, па тако утврдио светило да твори дан и да истовремено буде видљиво током дана. Ни светлост божанства није се, дакле, некада налазила у Христовом телу као у неком сасуду јер је она (светлост) превечна, а оно (тело) придодато (присаједињено), будући да га је од нас примио Син Божији, и касније је ради нас било саздано, обухватајући у себи пуноћу Божанства и показујући се на тај начин као обоготворено и, истовремено, богоозарено светило. Тако је, дакле, лице Христово заблистало „као сунце“ и хаљине његове постале беле као светлост или, како каже св. Марко, хаљине Његове постадоше сјајне, врло беле као снег, какве не може белиља убелити на земљи (Мк. 9; 3). 6. Том светлошћу заблистало је и поклоњења достојно Христово тело и Његове хаљине, али не истом снагом, јер је Његово лице заблистало као сунце,