Слава Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку
У уторак, 12.5.2026. године, када наша Света Црква слави спомен Светог Василија Острошког, литургијска заједница при Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку је прославила своју храмовну слава. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, уз саслужњење протојереја Дејана Марковића, старешине Храма Светог Саве у Краљеву, протојереја Мирољуба Попадића, старешине Храма Свете Тројице у Краљеву, протојереја Радоје Санда, протојереја Ивана Радовановића, в.д. секретара ЕУО Епархије жичке и старешине Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку и ђакона Горана Вучковића. Светој Литургији је присуствовао и градоначелник града Краљева господин др Предраг Терзић са породицом. Велики број верног народа приступио је Светој Чаши. Вернима се беседом обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, поучивши их о важности Светог Василија за цео наш род.
Навечерје Храмовне славе у Кованлуку
У навечерје празника Светог Василија Острошког, у Краљевачком насељу Кованлук, вечерњим богослужењем отпочела је прослава храмовне славе. Вечерњим богослужењем је началствовао архијерејски намесник жички, протојереј Саша Ковачевић уз саслужење протојереја Часлава Јовановића, старешине Храма Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи, протојереја Драгана Стевића, архијерејског намесника пожешко-ариљског, јереја Бојана Милошевића, старешине Храма Светог Ахилија у Ариљу и ђакона Горана Вучковића. Након вечерњег богослужења братство храма је уготовило послужење за све присутне.
Слава Светосавског Храма у Краљеву
Евхаристијским сабрањем у Светосавском храму у Краљеву, поводом храмовне славе, началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и митрополит нишки и Администратор Епархије жичке Господин Арсеније, 10. маја 2026. године, на празник спаљивања моштију Светог Саве на Врачару. Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали: архимандрит Герман, игуман манастира Рача, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник жички, протојереј Иван Радовановић в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Милутин Балтић, в.д. секретар митрополита жичког, протојереј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву, протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, протојереј Драган Глигић, старешина Храма Светог Лазара Четвородневног у Жичи, јереј Владан Макањић, из Епархије источно-америчке, протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј-ставрофор Иван Деспић, старешина Храма Покрова Пресвете Богородице у Крчагову, протојереј Дејан Марковић, старешина Храма Светог Саве у Краљеву, протојереј Александар Јевтић, протојереј Радоја Сандо, протојереј Новица Благојевић, протојереј Стефан Милошевски, јереј Ненад Ивановић, јеромонах Макарије, јереј Владимир Благојевић, протођакон Ђорђе Филиповић, ђакон Стефан Симић и ђакон Димитрије Радмилац. Након причешћа многобројног народа Светим Тајнама Христовом, уследило је благосиљање славских дарова. На крају Свете Литургије верном народу беседом се обратио Високопреосвећени Митрополит Арсеније, говорећи о значају овог Светог празника.
Слава Храма Светог Саве у Лучанима
На дан када се наша Света Црква сећа празника Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, 10. маја 2026. године, Храм Светога Саве у Лучанима прославио је своју храмовну славу. Светом Литургијом началствовао је протонамесник Божидар Селенић, парох котрашки, уз саслужење: протојереја Милуна Стевановића, старешине Храма Светог Архангела Гаврила у Гучи, јереја Мирослава Миленковића, пароха лучанског и ђакона Милана Селенића. Након благосиљања славских дарова старешина Храма Светог Саве у Лучанима, протојереј-ставрофор Далибор Милошевић, захвалио се овогодишњим домаћинима славе на њиховим труду.
Дрворезбарска колонија „Крст патријарха Павла“, Чачак 2026.
-Позив за учешће на дрворезбарској Колонији- Једанаесту манифестацију „Дани патријарха Павла“ започињемо позивом за учешће на 11. дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“. Колонија ће бити завршена традиционалном свечаношћу у манастиру Благовештење кабларско, у Овчар Бањи, на дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, 27. септембра 2026. године. Тога дана, након Свете Литургије, сабраћемо се у манастирској порти, на и испред „Терасе патријарха Павла“, поводом изложбе пристиглих радова – резбарених крстова и других садржаја свечаности. Ручно изрезбарене крстове узнећемо њему у част, у спомен на његов лик и дело. То ће бити прилика, као и сваке године, на истом месту и у исто време, да се подсетимо овог светог човека који нам је својим животом и свакодневним поступањем приближио Јеванђеље и дао наду да и ми можемо задобити Царство небеско и живот вечни. Својим животом на земљи, патријарх Павле је делима сведочио Јеванђеље. Овом приликом позивамо академске вајаре и аматере који се баве дуборезом да израде и изрезбаре крст и доставе га организатору. Максимална висина крста може бити до 33 центиметра. Своју намеру за учешће на 11. дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“ потребно је пријавити до 31. јула 2026. године, путем имејла: danipatrijarhapavla@gmail.com. Рок за достављање радова је 31. август 2026. године, на адресу: „Дани патријарха Павла“, ул. Кнеза Васа Поповића 14/5, 32000 Чачак. Стручни жири ће размотрити пристигле радове и изабрати најлепши крст, који ће бити награђен. На заједничкој свечаности организатора, покровитеља, учесника колоније и поштовалаца лика и дела патријарха Павла, свечано ћемо отворити 11. манифестацију на Крстовдан, 27. септембра 2026. године. Након Свете Литургије, уз изложбу крстова, беседе о делу патријарха Павла, хорски концерт и рецитале, биће додељене награде, плакете и захвалнице учесницима колоније. Свечаност организује удружење „Павле – живот по Јеванђељу“, у сарадњи са Епархијом жичком и Центром за неговање традиције Чачак, а покровитељ је Град Чачак. Радови – ручно резбарени крстови – трајно се чувају од прве колоније, одржане 2016. године. Награђени и најуспелији крстови представљају се јавности кроз изложбе, самостално или у оквиру других садржаја манифестације. Организатор планира и сталну поставку крстова и визуелног идентитета манифестације, по обезбеђивању адекватног простора. Изрезбарите и Ви крст и принесите га у знак поштовања према лику и делу патријарха Павла, који ћемо заједно узнети њему у част на свечаности, 27. септембра 2026. године, у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи код Чачка. Будите и Ви део приче која промовише највише вредности овоземаљског живота – живот по Јеванђељу, угледањем на патријарха Павла. Следимо његову идеју и ходимо Христовим путем ка Царству небеском. Детаљније о садржајима Манифестације прочитајте на сајту https://danipatrijarhapavla.rs/.
Свети Николај Жички свечано прослављен у Духовном центру у Краљеву
У четврту недељу по Васкрсењу, 3. маја 2026, Параклис Светог Николаја Жичког у Духовном центру у Краљеву, свечано је прославио своју крсну славу и 70 година од упокојења свога покровитеља. Прослава је почела Литургијским сабрањем, којим је началствовао архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, а саслуживали су му протојореј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице, јереј Стефан Милошевски и ђакон Филип Зеленовић. У параклису препуном верног народа, богонадахнутом беседом, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић: ,,У време оно Господ Исус Христос је пришао раслабљеноме у прави час, јер он по сопственом сведочењу није имао човека да га спусти у воду. Бог у право време пошаље правог човека, као што је крајем 19. и почетком 20. века Србима послао Светог Николаја Жичког“, истакао је отац Љубинко. Након причешћивања Светим Тајнама Христовим уследило је освећење славског колача и кољива. Том приликом отац Владимир се захвалио свима присутнима на узимању учешћа на Светом Сабрању и позвао све на пригодно послужење. Свети Николаје српски и свеправославни Са свима светима Царства Небескога, моли Јединог Човекољупца Да подари мир и слогу роду нашему! (Тропар св. Николају Жичком)
Одржанa седницa Савета Епархије жичке
Дана 15. априла 2026. године, у Храму Свете Тројице у Краљеву, молебаном за призив Светог Духа, којим је началствовао Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит нишки и Администратор Епархије жичке, Господин Арсеније, уз саслужење архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана манастира Вазнесења, протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског заменика, протојереја-ставрофора Милоша Босића, архијерејског намесника ужичког, протојереја Ивана Радовановића, в.д. секретара ЕУО-а и ђакона Горана Вучковића, секретара Црквеног суда, отпочела је редовна скупштина Савета Епархије жичке. Седница Савета Епархије жичке одржана је у просторијама ЕУО-а, где је сабране најпре поздравио Администратор Епархије жичке и Митрополит нишки Господин Арсеније, са захвалношћу за њихов труд и долазак. На овогодишњој седници господин Небојша Барловац је изабран за потпредсеника ЕУО-а, протојереј Иван Радовановић и господин Милан Деспотовић су изабрани за секретаре, док су за овераче записника изабрани протојереј-ставрофор Љубинко Костић и господин Небојша Барловац. У даљем току седнице в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Иван Радовановић, поднео је извештај о раду Епархијског Управног Одбора Епархије жичке током 2025. године.
Света Архијерејска Литургија у Цркви Свете Тројице у Краљеву
У уторак Светле недеље, 14. априла 2026. године, у Цркви Свете Тројице у Краљеву, свештеном евхаристијском прославом је началствовао Администратор Епархије жичке и Архиепископ и Митрополит нишки Господин Арсеније, уз саслужење Епископа месаоријског Господина Григорија, викара Архиепископа Кипарског Господина Георгија. Такође, Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник жички, јереј Владе Капларевић, из Епархије нишке, протојереј Иван Радовановић, в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Дејан Марковић, старешина Храма Светог Саве у Краљеву, протојереј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву, протођакон Ђорђе Филиповић, ђакон Горан Вучковић и ђакон Филип Зеленовић. У Светој Литургији узела је учешће и заједница поклоника која је са Епископом Григоријем дошла са Кипра да се поклони нашим светињама.
Васкршња посланица Српске Православне Цркве
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ O ВАСКРСУ 2026. ГОДИНЕ ПОРФИРИЈЕправославни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Реч Божја, Јеванђеље Христово, духовна ризница Цркве Божје, из које се десницом Господњом у срца наша сеју семена вечнога живота, препуна је истина скривених у Богу. То нису апстрактне идеје него речи које се испуњавају у нашим животима. Међу њима су и речи којима нас Господ упозорава на времена у којима ће се узети мир са земље (Откр. 6, 3 – 4), када ћемо чути ратове и гласове о ратовима, јер ће устати народ на народ и царство на царство (Мат. 24, 6 – 7 и Лук. 21, 9 – 10). Ове речи, које су многим поколењима наших предака звучале као упозорење на будућа времена и њихова најава, данас су стварност у којој живимо. Видимо немире међу народима, слушамо гласове о ратовима и сведоци смо ратова, страдањâ и неизвесности у свету. Док небо парају трагови ракетâ смрти, а у ушима узнемиреног човечанства одјекују звуци сирена које најављују разарања и страдања, из дубинâ празног Христовог гроба чује се глас анђела, сведока Васкрсења, који поручује женама мироносицама, а преко њих и свима нама, као и сваком људском бићу: „Не бојте се!” (Мат. 28, 5). Страх не одгони од нас само анђео него, пре и више од њега, Онај Који је укинуо страх од смрти, која јесте суштински разлог за сваки страх. Смрћу смрт победивши, Васкрсли Богочовек Христос нам се такође обраћа речима: „Не бојте се!” (Мат. 28, 10). Тако охрабрени, знамо да застрашујући догађаји наших дана нису последња реч историје него позив на будност и утврђење у Богу. Шта нам говоре данашњи знаци времена? Иако је празни Христов гроб победио силу свакога гроба и показао да ниједан гроб нема последњу реч, у историји и у нашој стварности и даље постоје живи гробови испуњени мржњом, себичношћу, страстима и самољубљем. Препознајемо их у мрачним људским срцима, у неограниченој себичности, у медијима који шире неистину, у ратовима, у свим нашим страстима и гресима против љубави Божје. Ти гробови, упркос Васкрсењу Христовом, непрестано изопачују и руже сâм живот као бесцен-дар љубави Божје. Један од најпотреснијих примера такве стварности јесте чињеница да се последице данашње светске кризе, нажалост, мере хладним економским показатељима, мерилима трговаца земаљских (ср. Откр. 18, 3), — финансијским губицима, поремећајима и падовима на берзама и тржиштима, — док у дубокој сенци тих прорачуна остају људске трагедије: смрт невиних, страдање деце и унесрећеност милионâ људи. Управо таква перспектива, у којој се материјална добит ставља испред људског живота, није само довела до ратова и неправди — она се њима и учвршћује. То је велики пораз нас људи. Свет у коме живимо све је нестабилнији, а човек све уплашенији. Системи вредности се организовано и присилно мењају, притом у смеру антивредности. Обећања и уговори који су свечано потписивани брутално се газе. Сазнање о таквим вероломствима изазива насиље и све веће поделе међу народима, док се политички и културолошки јаз продубљује. На рушевинама умирућих цивилизација цвета духовна неизвесност и губитак смисла. Зашто се у том свеопштем мраку не препознаје и не види Васкрсли Господ? Одговор на то питање већ је дат у самом Јеванђељу. Васкрслог Богочовека Христа нису одмах могли да препознају ни Његови ученици и непосредни следбеници. Марија Магдалина Га је видела крај празнога Гроба, не знајући да је то Господ Исус Христос (Јов. 20, 14). Препознала Га је пошто јој се обратио именом: „Марија!” (Јов. 20, 16). Исто тако, апостоли Лука и Клеопа нису препознали Господа (Лук. 24, 16) на путу у Емаус него „при ломљењу хлеба” (Лук. 24, 35), када их је Господ причестио. Васкрслога Господа нису препознали ни апостоли док је са обале Тиверијадског мора посматрао њихов безуспешни риболов (Јов. 21, 4). Препознали су Га тек пошто су, послушавши Његову заповест, бацили мрежу са десне стране лађе и ухватили много риба (Јов. 21, 6 – 7). Препознали су га у чуду као духовном простору у коме се сусрећу и целивају сила Божја и вера људска. Нису Га апостоли препознали ни у недељним сабрањима иза затворених врата: једном су, уплашени, помислили да виде духа (Лук. 24, 37), а други пут су на основу ранâ од клинова и копља поверовали у стварност Васкрсења и Његово присуство (Јов. 20, 27). Васкрсли Богочовек Христос налазио се међу њима, али они нису били у стању да Га одмах препознају на општељудске начине, до тада њима познате. Тајна непрепознавања није остала само догађај из далеке прошлости, везан за прве дане по Васкрсењу Спасовом; она је стварност која траје до данашњег дана. Да бисмо видели и препознали Васкрслога Господа, није довољан обичан људски вид. Неопходно је ново, духовно сагледавање — дар одозго, светодуховско искуство. Другим речима, неопходно је да уђемо у однос са Њим да би нам Он даровао познање Самога Себе. Тако је Својим ученицима Луки и Клеопи Господ, на крају, отворио очи и даровао им духовни вид да би Га познали (Лук. 24, 31), а апостолима сабраним иза затворених врата отворио ум да би разумели пророштва Светог Писма (Лук. 24, 45) и оно што се са Господом имало збити. То што Васкрсли Христос није био одмах препознат не значи да се Он скривао од људи него да је поштовао њихову слободу. На тај начин је поново показао и потврдио оно што је човеку од почетка даровано: слобода да се определи за Бога и да Му из те слободе верује и служи. Христос није људском роду наметнуо истину Васкрсења него ју је положио у простор вере. Шта би било да се Васкрсли јавио Пилату, стао пред Синедрион или се појавио на јерусалимским трговима? Тада би благовест о Васкрсењу постала демонстрација силе и моћи, а сама истина била би, на известан начин, наметнута. Уместо тога, Господ се јавља онима који Га љубе и тиме утемељује нове начине препознавања и прихватања истинског живота. Који су то начини и како савремени човек може да доживи ту стварност? Савремени човек
ВАСКРШЊА ЧЕСТИТКА АДМИНИСТРАТОРА ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ АРХИЕПИСКОПА И МИТРОПОЛИТА НИШКОГ Г. АРСЕНИЈА
Слава Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку
У уторак, 12.5.2026. године, када наша Света Црква слави спомен Светог Василија Острошког, литургијска заједница при Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку је прославила своју храмовну слава. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, уз саслужњење протојереја Дејана Марковића, старешине Храма Светог Саве у Краљеву, протојереја Мирољуба Попадића, старешине Храма Свете Тројице у Краљеву, протојереја Радоје Санда, протојереја Ивана Радовановића, в.д. секретара ЕУО Епархије жичке и старешине Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку и ђакона Горана Вучковића. Светој Литургији је присуствовао и градоначелник града Краљева господин др Предраг Терзић са породицом. Велики број верног народа приступио је Светој Чаши. Вернима се беседом обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, поучивши их о важности Светог Василија за цео наш род.
Навечерје Храмовне славе у Кованлуку
У навечерје празника Светог Василија Острошког, у Краљевачком насељу Кованлук, вечерњим богослужењем отпочела је прослава храмовне славе. Вечерњим богослужењем је началствовао архијерејски намесник жички, протојереј Саша Ковачевић уз саслужење протојереја Часлава Јовановића, старешине Храма Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи, протојереја Драгана Стевића, архијерејског намесника пожешко-ариљског, јереја Бојана Милошевића, старешине Храма Светог Ахилија у Ариљу и ђакона Горана Вучковића. Након вечерњег богослужења братство храма је уготовило послужење за све присутне.
Слава Светосавског Храма у Краљеву
Евхаристијским сабрањем у Светосавском храму у Краљеву, поводом храмовне славе, началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и митрополит нишки и Администратор Епархије жичке Господин Арсеније, 10. маја 2026. године, на празник спаљивања моштију Светог Саве на Врачару. Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали: архимандрит Герман, игуман манастира Рача, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник жички, протојереј Иван Радовановић в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Милутин Балтић, в.д. секретар митрополита жичког, протојереј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву, протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, протојереј Драган Глигић, старешина Храма Светог Лазара Четвородневног у Жичи, јереј Владан Макањић, из Епархије источно-америчке, протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј-ставрофор Иван Деспић, старешина Храма Покрова Пресвете Богородице у Крчагову, протојереј Дејан Марковић, старешина Храма Светог Саве у Краљеву, протојереј Александар Јевтић, протојереј Радоја Сандо, протојереј Новица Благојевић, протојереј Стефан Милошевски, јереј Ненад Ивановић, јеромонах Макарије, јереј Владимир Благојевић, протођакон Ђорђе Филиповић, ђакон Стефан Симић и ђакон Димитрије Радмилац. Након причешћа многобројног народа Светим Тајнама Христовом, уследило је благосиљање славских дарова. На крају Свете Литургије верном народу беседом се обратио Високопреосвећени Митрополит Арсеније, говорећи о значају овог Светог празника.
Слава Храма Светог Саве у Лучанима
На дан када се наша Света Црква сећа празника Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, 10. маја 2026. године, Храм Светога Саве у Лучанима прославио је своју храмовну славу. Светом Литургијом началствовао је протонамесник Божидар Селенић, парох котрашки, уз саслужење: протојереја Милуна Стевановића, старешине Храма Светог Архангела Гаврила у Гучи, јереја Мирослава Миленковића, пароха лучанског и ђакона Милана Селенића. Након благосиљања славских дарова старешина Храма Светог Саве у Лучанима, протојереј-ставрофор Далибор Милошевић, захвалио се овогодишњим домаћинима славе на њиховим труду.
Дрворезбарска колонија „Крст патријарха Павла“, Чачак 2026.
-Позив за учешће на дрворезбарској Колонији- Једанаесту манифестацију „Дани патријарха Павла“ започињемо позивом за учешће на 11. дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“. Колонија ће бити завршена традиционалном свечаношћу у манастиру Благовештење кабларско, у Овчар Бањи, на дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, 27. септембра 2026. године. Тога дана, након Свете Литургије, сабраћемо се у манастирској порти, на и испред „Терасе патријарха Павла“, поводом изложбе пристиглих радова – резбарених крстова и других садржаја свечаности. Ручно изрезбарене крстове узнећемо њему у част, у спомен на његов лик и дело. То ће бити прилика, као и сваке године, на истом месту и у исто време, да се подсетимо овог светог човека који нам је својим животом и свакодневним поступањем приближио Јеванђеље и дао наду да и ми можемо задобити Царство небеско и живот вечни. Својим животом на земљи, патријарх Павле је делима сведочио Јеванђеље. Овом приликом позивамо академске вајаре и аматере који се баве дуборезом да израде и изрезбаре крст и доставе га организатору. Максимална висина крста може бити до 33 центиметра. Своју намеру за учешће на 11. дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“ потребно је пријавити до 31. јула 2026. године, путем имејла: danipatrijarhapavla@gmail.com. Рок за достављање радова је 31. август 2026. године, на адресу: „Дани патријарха Павла“, ул. Кнеза Васа Поповића 14/5, 32000 Чачак. Стручни жири ће размотрити пристигле радове и изабрати најлепши крст, који ће бити награђен. На заједничкој свечаности организатора, покровитеља, учесника колоније и поштовалаца лика и дела патријарха Павла, свечано ћемо отворити 11. манифестацију на Крстовдан, 27. септембра 2026. године. Након Свете Литургије, уз изложбу крстова, беседе о делу патријарха Павла, хорски концерт и рецитале, биће додељене награде, плакете и захвалнице учесницима колоније. Свечаност организује удружење „Павле – живот по Јеванђељу“, у сарадњи са Епархијом жичком и Центром за неговање традиције Чачак, а покровитељ је Град Чачак. Радови – ручно резбарени крстови – трајно се чувају од прве колоније, одржане 2016. године. Награђени и најуспелији крстови представљају се јавности кроз изложбе, самостално или у оквиру других садржаја манифестације. Организатор планира и сталну поставку крстова и визуелног идентитета манифестације, по обезбеђивању адекватног простора. Изрезбарите и Ви крст и принесите га у знак поштовања према лику и делу патријарха Павла, који ћемо заједно узнети њему у част на свечаности, 27. септембра 2026. године, у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи код Чачка. Будите и Ви део приче која промовише највише вредности овоземаљског живота – живот по Јеванђељу, угледањем на патријарха Павла. Следимо његову идеју и ходимо Христовим путем ка Царству небеском. Детаљније о садржајима Манифестације прочитајте на сајту https://danipatrijarhapavla.rs/.
Свети Николај Жички свечано прослављен у Духовном центру у Краљеву
У четврту недељу по Васкрсењу, 3. маја 2026, Параклис Светог Николаја Жичког у Духовном центру у Краљеву, свечано је прославио своју крсну славу и 70 година од упокојења свога покровитеља. Прослава је почела Литургијским сабрањем, којим је началствовао архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, а саслуживали су му протојореј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице, јереј Стефан Милошевски и ђакон Филип Зеленовић. У параклису препуном верног народа, богонадахнутом беседом, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић: ,,У време оно Господ Исус Христос је пришао раслабљеноме у прави час, јер он по сопственом сведочењу није имао човека да га спусти у воду. Бог у право време пошаље правог човека, као што је крајем 19. и почетком 20. века Србима послао Светог Николаја Жичког“, истакао је отац Љубинко. Након причешћивања Светим Тајнама Христовим уследило је освећење славског колача и кољива. Том приликом отац Владимир се захвалио свима присутнима на узимању учешћа на Светом Сабрању и позвао све на пригодно послужење. Свети Николаје српски и свеправославни Са свима светима Царства Небескога, моли Јединог Човекољупца Да подари мир и слогу роду нашему! (Тропар св. Николају Жичком)
Одржанa седницa Савета Епархије жичке
Дана 15. априла 2026. године, у Храму Свете Тројице у Краљеву, молебаном за призив Светог Духа, којим је началствовао Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит нишки и Администратор Епархије жичке, Господин Арсеније, уз саслужење архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана манастира Вазнесења, протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског заменика, протојереја-ставрофора Милоша Босића, архијерејског намесника ужичког, протојереја Ивана Радовановића, в.д. секретара ЕУО-а и ђакона Горана Вучковића, секретара Црквеног суда, отпочела је редовна скупштина Савета Епархије жичке. Седница Савета Епархије жичке одржана је у просторијама ЕУО-а, где је сабране најпре поздравио Администратор Епархије жичке и Митрополит нишки Господин Арсеније, са захвалношћу за њихов труд и долазак. На овогодишњој седници господин Небојша Барловац је изабран за потпредсеника ЕУО-а, протојереј Иван Радовановић и господин Милан Деспотовић су изабрани за секретаре, док су за овераче записника изабрани протојереј-ставрофор Љубинко Костић и господин Небојша Барловац. У даљем току седнице в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Иван Радовановић, поднео је извештај о раду Епархијског Управног Одбора Епархије жичке током 2025. године.
Света Архијерејска Литургија у Цркви Свете Тројице у Краљеву
У уторак Светле недеље, 14. априла 2026. године, у Цркви Свете Тројице у Краљеву, свештеном евхаристијском прославом је началствовао Администратор Епархије жичке и Архиепископ и Митрополит нишки Господин Арсеније, уз саслужење Епископа месаоријског Господина Григорија, викара Архиепископа Кипарског Господина Георгија. Такође, Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник жички, јереј Владе Капларевић, из Епархије нишке, протојереј Иван Радовановић, в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Дејан Марковић, старешина Храма Светог Саве у Краљеву, протојереј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву, протођакон Ђорђе Филиповић, ђакон Горан Вучковић и ђакон Филип Зеленовић. У Светој Литургији узела је учешће и заједница поклоника која је са Епископом Григоријем дошла са Кипра да се поклони нашим светињама.
Васкршња посланица Српске Православне Цркве
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ O ВАСКРСУ 2026. ГОДИНЕ ПОРФИРИЈЕправославни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Реч Божја, Јеванђеље Христово, духовна ризница Цркве Божје, из које се десницом Господњом у срца наша сеју семена вечнога живота, препуна је истина скривених у Богу. То нису апстрактне идеје него речи које се испуњавају у нашим животима. Међу њима су и речи којима нас Господ упозорава на времена у којима ће се узети мир са земље (Откр. 6, 3 – 4), када ћемо чути ратове и гласове о ратовима, јер ће устати народ на народ и царство на царство (Мат. 24, 6 – 7 и Лук. 21, 9 – 10). Ове речи, које су многим поколењима наших предака звучале као упозорење на будућа времена и њихова најава, данас су стварност у којој живимо. Видимо немире међу народима, слушамо гласове о ратовима и сведоци смо ратова, страдањâ и неизвесности у свету. Док небо парају трагови ракетâ смрти, а у ушима узнемиреног човечанства одјекују звуци сирена које најављују разарања и страдања, из дубинâ празног Христовог гроба чује се глас анђела, сведока Васкрсења, који поручује женама мироносицама, а преко њих и свима нама, као и сваком људском бићу: „Не бојте се!” (Мат. 28, 5). Страх не одгони од нас само анђео него, пре и више од њега, Онај Који је укинуо страх од смрти, која јесте суштински разлог за сваки страх. Смрћу смрт победивши, Васкрсли Богочовек Христос нам се такође обраћа речима: „Не бојте се!” (Мат. 28, 10). Тако охрабрени, знамо да застрашујући догађаји наших дана нису последња реч историје него позив на будност и утврђење у Богу. Шта нам говоре данашњи знаци времена? Иако је празни Христов гроб победио силу свакога гроба и показао да ниједан гроб нема последњу реч, у историји и у нашој стварности и даље постоје живи гробови испуњени мржњом, себичношћу, страстима и самољубљем. Препознајемо их у мрачним људским срцима, у неограниченој себичности, у медијима који шире неистину, у ратовима, у свим нашим страстима и гресима против љубави Божје. Ти гробови, упркос Васкрсењу Христовом, непрестано изопачују и руже сâм живот као бесцен-дар љубави Божје. Један од најпотреснијих примера такве стварности јесте чињеница да се последице данашње светске кризе, нажалост, мере хладним економским показатељима, мерилима трговаца земаљских (ср. Откр. 18, 3), — финансијским губицима, поремећајима и падовима на берзама и тржиштима, — док у дубокој сенци тих прорачуна остају људске трагедије: смрт невиних, страдање деце и унесрећеност милионâ људи. Управо таква перспектива, у којој се материјална добит ставља испред људског живота, није само довела до ратова и неправди — она се њима и учвршћује. То је велики пораз нас људи. Свет у коме живимо све је нестабилнији, а човек све уплашенији. Системи вредности се организовано и присилно мењају, притом у смеру антивредности. Обећања и уговори који су свечано потписивани брутално се газе. Сазнање о таквим вероломствима изазива насиље и све веће поделе међу народима, док се политички и културолошки јаз продубљује. На рушевинама умирућих цивилизација цвета духовна неизвесност и губитак смисла. Зашто се у том свеопштем мраку не препознаје и не види Васкрсли Господ? Одговор на то питање већ је дат у самом Јеванђељу. Васкрслог Богочовека Христа нису одмах могли да препознају ни Његови ученици и непосредни следбеници. Марија Магдалина Га је видела крај празнога Гроба, не знајући да је то Господ Исус Христос (Јов. 20, 14). Препознала Га је пошто јој се обратио именом: „Марија!” (Јов. 20, 16). Исто тако, апостоли Лука и Клеопа нису препознали Господа (Лук. 24, 16) на путу у Емаус него „при ломљењу хлеба” (Лук. 24, 35), када их је Господ причестио. Васкрслога Господа нису препознали ни апостоли док је са обале Тиверијадског мора посматрао њихов безуспешни риболов (Јов. 21, 4). Препознали су Га тек пошто су, послушавши Његову заповест, бацили мрежу са десне стране лађе и ухватили много риба (Јов. 21, 6 – 7). Препознали су га у чуду као духовном простору у коме се сусрећу и целивају сила Божја и вера људска. Нису Га апостоли препознали ни у недељним сабрањима иза затворених врата: једном су, уплашени, помислили да виде духа (Лук. 24, 37), а други пут су на основу ранâ од клинова и копља поверовали у стварност Васкрсења и Његово присуство (Јов. 20, 27). Васкрсли Богочовек Христос налазио се међу њима, али они нису били у стању да Га одмах препознају на општељудске начине, до тада њима познате. Тајна непрепознавања није остала само догађај из далеке прошлости, везан за прве дане по Васкрсењу Спасовом; она је стварност која траје до данашњег дана. Да бисмо видели и препознали Васкрслога Господа, није довољан обичан људски вид. Неопходно је ново, духовно сагледавање — дар одозго, светодуховско искуство. Другим речима, неопходно је да уђемо у однос са Њим да би нам Он даровао познање Самога Себе. Тако је Својим ученицима Луки и Клеопи Господ, на крају, отворио очи и даровао им духовни вид да би Га познали (Лук. 24, 31), а апостолима сабраним иза затворених врата отворио ум да би разумели пророштва Светог Писма (Лук. 24, 45) и оно што се са Господом имало збити. То што Васкрсли Христос није био одмах препознат не значи да се Он скривао од људи него да је поштовао њихову слободу. На тај начин је поново показао и потврдио оно што је човеку од почетка даровано: слобода да се определи за Бога и да Му из те слободе верује и служи. Христос није људском роду наметнуо истину Васкрсења него ју је положио у простор вере. Шта би било да се Васкрсли јавио Пилату, стао пред Синедрион или се појавио на јерусалимским трговима? Тада би благовест о Васкрсењу постала демонстрација силе и моћи, а сама истина била би, на известан начин, наметнута. Уместо тога, Господ се јавља онима који Га љубе и тиме утемељује нове начине препознавања и прихватања истинског живота. Који су то начини и како савремени човек може да доживи ту стварност? Савремени човек