Представљање књига Епископа хвостанског Господина Алексеја
Поводом храмовне славе, Преображења Господњег, у уторак, 18. августа, у Галерији Културног центра на Златибору, у 19.30 ч, биће представљене ауторске књиге Епископа хвостанског, Викарног Епископа Патријарха српског, г. Алексеја. Улаз је слободан.
Храмовна слава у Закути
Дана 12. августа, када наша Света Црква прославља Преподобну мајку Ангелину, храм на обронцима Гледићких планина у селу Закута свечано је прославио своју храмовну славу. Храм подигнут 1857. године иницијативом војводе српског Томе В. Перишића, као и верног народа гружананског краја, одувек је био место молитвеног сабрања, а данас обновљен и у пуном сјају као и некада окупио је верни народ овог крај да приноси благодарне молитве Светитељки коју данас прославља. Светом Литургијом началствовао је протојереј Милинко Стојковић парох мрчајевачки, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Драган Радојичић, умировљени свештеник, протојереј Војин Маловић, парох пајсијевачки, протојереј Александар Тодоровић, парох ратински, јереј Синиша Јовановић, парох гривачки, јереј Ненад Петровић, парох честински као и ђакон при Вазнесењском храму у Чачку Петар Пеица. Ову Свету Литургију улепшали су својим појањем јереј Ненад Јаковљевић парох годачички и вероучитељ Дејан Ђорђевић. Светој Литургији присуствовао је и градоначелник града Краљева, др Предраг Терзић, као и велики број верног народа, такође је и велики број људи и деце приступио Светој Чаши. Након заамвоне молитве уследио је литијски ход око храма, а затим и резање славског колача. Затим се домаћин свештеник Марко Прокић захвалио овогодишњим колачарима, свим присутним свештеницима и верном народу.
Храмовна слава у Црвици
У селу Црвица, поред Бајине Баште, прослављена је храмовна слава, Свети Великомученик Пантелејмон. Богослужбена прослава храмовне славе започела је Светом тајном Јелеосвећења, која је служена у навечерје празника. Ову Свету Тајну служили су архијерејски намесник рачански протојереј-ставрофор Милинко Лукић, протојереј Владимир Малешевић, протонамесник Мирко Крупниковић, бајинобаштански пароси, јереј Миллан Босић, парох рогачички и ђакон Ненад Зекавица. Затим се окупљеним верницима обратио протојереј-ставрофор Милинко Лукић поучавајући их да траже помоћ од Бога за сваку болест, муку или невољу коју имају, позивајући их да затраже и молитвено заступништво великог светитеља и угодника Божијег, Светог Великомученика Пантелејмона. На сам празник Светог Пантелејмона је одслужена Света Литургија, којом је началствовао архимандрит Герман (Авакумовић), игуман манастира Раче, уз саслужење протојереја-ставрофора Тодора Томића, умировљеног свештеника који је својевремено служио у овом храму, јереја Милана Босића, пароха из Рогачице и ђакона Ненада Зекавице. Након трократног опхода око храма сломљен је и славски колач са овогодишњим домаћинима Иваном и Божидарем Гавриловићем. По0свећењу славских дарова пригодном беседом и честитајући славу се обратио и архимандрит Герман, а затим се благодарећи Богу, пристуним свештенослужитељима и народу обратио и протојереј Владимир Малешевић, надлежни свештеник овог светог храма. Затим су овогодишњи домаћини позвали све присутне вернике и пријатеље да седну за богато постављену трпезу. За домаћине славе наредне године пријавили су се Божидар и Радоје Ђокић.
Света Тајна Јелеосвећења у Ратини
На празник Светог пророка Илије, у храму Светог Јована Крститеља у Ратини, сабрао се велики број верног народа на Светој тајни Јелеосвећења, кроз коју Господ дарује исцељење душе и тела, опроштај грехова и духовно укрепљење онима који са вером приступају. Чин Свете тајне Јелосвећења служили су свештеници храма у Ратини: протојереј Александар Тодоровић, старешина храма, и протојереј Драган Туба, уз саслужење свештенства Епархије жичке. Храм Светог Јована Крститеља био је испуњен до последњег места. Велики број верника из Ратине, Краљева и околних места сабрао се на заједничку молитву, сведочећи живу веру и љубав према светој Цркви. Нека би молитвама Светог пророка Илије и Светог Јована Крститеља Господ подарио свима који су учествовали у овој светој тајни духовно и телесно здравље, мир, љубав и спасење, укрепљујући их у вери, нади и хришћанском животу.
Храмовна слава у Сирчи
На дан када наша Света Црква прославља празник Светог Пророка Илије, храм у Сирчи је Литургијским слављем прославио свога заштитника. Светом Литургијом је началствовао умировљени свештеник, протојереј-ставрофор Станоје Лазаревић, уз саслужење умировљеног свештеника, протојереја-ставрофора Драган Лазаревића и пароха сирчанског, јереја Стефана Медара. Лепоти Богослужења допринело је појање хора при храму Свете Тројице у Краљеву „Свети Архиђакон Стефан“. Након заамвоне молитве и литијског опхода око храма освећени су славски дарови. Трудом овогодишњег домаћина, господина Миломира Селечанина, уготовљена је трпеза љубави за све присутне.
Света Литургија на темељима манастира Светог Илије у Лопатници
Дана 2. августа 2026. године, када наша Света Црква прославља Светог Пророка Илију Тесвићанина, служена је Света Литургија на темељима манастира Светог Илије у Лопатници. Иако тачна година изградње манастира није забележена, сачувани османски катастарски пописи из 1560. и 1572. године недвосмислено потврђују његово постојање, бележећи да су у њему тада живели монаси Матеј и Георгије. Према тим дефтерима, манастир је имао развијену економију, а претпоставља се да је због своје величине и бројних испосница био метох манастира Студенице. Манастир је делио трагичну историју српског народа, крајем XVII или почетком XVIII века, у таласу турске одмазде и општег страдања, Турци су манастир опљачкали, спалили и потпуно разорили. До данас су на Гробљишту на Рогочкој коси остали су фрагменти камена, као и старо монашко гробље са нечитким надгробним споменицима украшеним крстовима, док је народ кроз векове сачувао сећање на ову светињу окупљајући се сваке године на празник заштитника ове Светиње. Светом Литургијом је началствовао протојереј Милутин Балтић, уз саслужење: протојереја-ставрофора Велибора Џомића, протојереја Миодрага Тодоровића, јереја Слободана Глишовића и ђакона Стефана Симића. Након Свете Литургије освећени су славски дарови, након чега се свима присутнима обратио протојереј-ставрофор Велибор Џомић, подсетивши нас на важност ове светиње за целу Лопатницу о њену околину, као и на важност обнове ове разорене светиње, јер обнављајући ову Светињу Светог Илије обнављамо себе и своје памћење.
Прва Света Литургија и слава цркве у Буковици код Ивањице
На празник Светог деспота Стефана Лазаревића верујући народ ивањичког краја сабрао се на Литургији у Буковици, у новој цркви која је посвећена овом благородном светитељу. Сабрањем је началствовао јереј Младен Миливојевић, старешина ивањичке цркве и надлежни парох, уз саслуживање протојереја Синише Пецића, првог пароха ивањичког и јереја Душана Тодорића, пароха у Лукама. Богослужење је украсило торжествено појање ивањичког црквеног хора, и протојереја-ставрофора Славише Стјепановића, некадашњег пароха треће ивањичке парохије. Светој Тајни Тела и Крви Христове приступио је велики број верујућих потврђујући тако да Црква није само материјална грађевина, већ жива заједница људи са Богом. Тиме се показала како оправданост, тако и неопходност једне такве светиње у Буковици, коју је народ дуго прижељкивао и Божјим благословом и својим трудом подигао. Након освећења славских дарова отац Младен је благовестио да ће у данима пред нама парохијани моћи да долазе у ову цркву ради молитве, утехе, али и ради активног светотајинског богослужбеног живота ишчекујући и дан великог освећења цркве.
Храмовна слава у Атеници
„Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше“.Празник који заузима битно место у календару свих православних хришћана, а поготову Срба, јеста дан када се празнује Света великомученица Марина, код нас познатија као Огњена Марија (30. јул по новом, а 17. јул по старом календару). Житије Свете великомученице Марине открива нам причу о девојци која потиче из незнабожачке породице која је била настањена у Антиохији Писидијској (Мала Азија у близини данашње Анталије, југ Турске). Њен отац био је жрец (многобожачки свештеник), а мајка је преминула још док је Марина била беба. Због тога Марина је, на иницијативу њеног оца, још као мала напустила родитељски дом и била предата доиљи која ју је одгајила. Као девојчица, Марина је чула за Христа и његов живот од хришћана који су у ненасељеним и удаљеним местима тражили спас од прогонитеља и поверовала у Свету Тројицу као јединог правог Бога. Због тога, њен отац је омрзнуо своју кћер и одрекао је се. Наиме, епарх Олимврије, који је био позната као прогонитељ хришћана, на једном од својих путовања срео је Марину, одушевио се њеном лепотом и пожелео да је узме за жену. Марина одбија брачну понуду, исповедајући при том да је хришћанка. Због тога, Олимврије наређује да се Марина ухапси и да се преда на мучење све док се не одрекне Христа. Житије сведочи о свирепим мучењима које је Света великомученица Марина претрпела, али и о непоколебљивој вери коју је пред мучитаљима показала. Њена истрајност многе незнабошце је подстакла да поверују у Христа. Света великомученица Марина назива се још и „победитељка демона“, јер је злог духа, који се преобразио у змију, успела да порази тако што се молила и крстила. Житије на крају сведочи да је после бројних чуда која су се преко Ње догодила Света великомученица Марина погубљена 17. јула (крајем трећег века), када се и празнује успомена на ову знамениту светитељку. Молитвено прослављајући Свету великомученицу Марину као заштитницу Светога храма у Атеници, братство храма је прославило своју славу. Прослава је започела Празничним Вечерњем са Петохлебницом и изношењем часних моштију Свете Великомученице Марине. Богослужењем је началствовао старешина храма Свете Великомученице Марине, протојереј Радиша Сеочанац уз саслужење парохијског ђакона атеничког Ђорђа Чоловића. За певницом је појало братство храма и појац Наташа Драговић, узносећи молитву ка наднебеском жртвенику. Уз присуство многобројног свештенства и верног народа торжествено je дочекан дан славе, литургијски сабрани у Светињи прослављен је спомен заштитнице овог Светог Храма. Светом Литургијом началствовао је старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Душан Ћурчић, уз саслужење старешине храма Свете Великомученице Марине, протојереја Радише Сеочанца, протојереја-ставрофора Крстивоја Милуновића, пароха вазнесењског, старешине храма Светог кнеза Лазара на Љубићу, протојереја Бојана Сујића, старешине Успењског храма, протојереја Николе Вукобрата, умировљеног протојереја Милан Филиповића, пароха дрежничког, јереја Душана Арсенијевића и ђакона атеничког Ђорђа Чоловића. Литургијском слављу допринело је појање многобројног свештенства и хора „Слово Љубве“. Након Свете Литургије, уз присуство бројног свештенства и верног народа, свечано је пререзан славски колач. По завршетку Литургијске прославе братство храма уприличило је трпезу љубави.
Духовне вечери на фестивалу ,,АРЛЕММ“ 2026. године у Ариљу
АРЛЕМ је манифестација културно-едукативног карактера, која се већ седамнаесту годину за редом одржава у Ариљу. Окупља уметнике, професоре и предаваче из различитих уметничких поља, као и људе креативних способности, са идејом да првенствено деци и младима приближи праве културне вредности. Традиционално, сваке године ова манифестација почиње и завршава се уз духовне вечери у порти храма Светог Ахилија у Ариљу. Овогодишње духовне радости у оквиру АРЛЕММ-а су почеле 19. јула 2026. године у Недељу седму по Духовим Литургијским сабрањем којим је началствовао јереј Саво Величковић, парох пожешки, уз саслуживање протојереја Драгана Стевића, архијерејског намесника пожешко-ариљског, протонамесника Дарка Несторовића, пароха ариљског, јереја Бојана Милошевића, старешине храма Светог Ахилија, Драгана Јанковића, ђакона ариљског и молитвено учешће протојереја Мирчете Крупниковића, умировљеног пароха ариљског и великог броја верног народа. Након вечерњег богослужења, којим је началствовао јереј Бранко Росић, свештеник у Врњачкој Бањи, а који је пре 10 година био ариљски ђакон, почело је прво Духовно вече посвећено јубилеју 730 година храма Светог Ахилија. Првобитни храм Светог Ахилија је подигнут највероватније у 9. веку и заузимао је значајно место у Немањићкој држави. Добивши самосталност за Српску Цркву 1219. године у Никеји, Свети Сава оснива нове епархије. Једна од првих новооснованих епархија је била Моравичка, са седиштем у тадашњој Моравици, а данашњем Ариљу 1220. године. Богомоља страда под суровим налетом Кумана, а благочестиви краљ Драгутин бира баш то место да подигне велелепну задужбину, која и данас одолева времену и искушењима. Када бисмо имали задатак да издвојимо 2 најважније ствари везане за Драгутинову задужбину, то би свакако било: чудо Божије да наш храм никада није рушен. Споља исто изгледа као у 13. веку. Друга лепота јесте поприлично добро сачуван фрескопис, за који знамо, по запису у куполи храма, да потиче из 6854. године од стварања света, односно из 1296. године од Рођења Христовог. Након кратког историјата храма велики број присутног народа је имаo прилику да чује беседу оца Бранка Росића на тему: Храм Светог Ахилија – духовни светионик кроз векове. Акценат је стављен на важности јубилеја – 730 година храма и значај који Драгутинова задужбина сведочи кроз историју, молитву и наду у живот вечни. У склопу духовне вечери наступ је имао и мушки хор ,,Ризница“ из Београда на челу са Радивојем Спасојевићем. Ансамбл окупља професионалне уметнике и препознатљив је по активном учешћу у Литургијском животу Српске Православне Цркве у земљи и расејању. Извео је незаборавни спој духовног и световног кроз нумере у којима је публика уживала. Духовно вече је завршено кратким освртом на прегалачки труд Црквене Општине у Ариљу, где је за овај јубилеј урађен и постављен споменик краљу Драгутину, обновљен и освећен параклис Светог принца Урошице у порти храма, завршен храм у селу Гривкса посвећен краљу Драгутину, односно монаху Теоктисту, чије освећење се спрема за јесен и изграђена монументална продавница и палионица свећа. У недељу 26. јула 2026. године Литургијским сабрањем у храму Светог Ахилија је началствовао високопречасни протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф кабинета Његове Светости Патријарха Српског Господина Порфирија, уз саслуживање протојереја Драгана Стевића, архијерејског намесника пожешко-ариљског, протонамесника Дарка Несторовића, пароха ариљског, јереја Бојана Милошевића, старешине храма Светог Ахилија, протојереја Мирчете Крупниковића, умировљеног пароха ариљског, Драгана Јанковића, ђакона ариљског, лепоти богослужења допринео је хор МЕЛОДИ под управом госпође Дивне Љубојевић, која је у дане АРЛЕМА при храму Светог Ахилија држала часове духовног појања, и молитвеног учешћа сабора православих хришћана из Ариља, али и читаве Србије. Након вечерњег богослужења одржано је друго духовно вече, којим је завршен 17. АРЛЕММ по реду. Порта храма Светог Ахилија је била мала да прими сабрани народ, који је био удостојен да ужива у богатом програму. Високопречасни протојереј Ђорђе Стојисављевић је произнео беседу на тему црквене музике, њеном значају и развоју кроз историју, док нас је кроз музички део програма водила група ,,Расиа“ из Београда у саставу: Нина Несторов, Катарина Несторов и Анђелија Стошковић. Програм обе духовне вечери је водио Драган Јанковић, ђакон ариљски.
Храмовна слава на Глогу
Милошћу Божјом, у недељу, 26. јула 2026. године, на празник Сабора Светог архангела Гаврила, храм посвећен овом великом небеском благовеснику на Глогу, у Доњем Дупцу, свечано је прославио своју храмовну славу. Свету Литургију саборно су служили умировљени протојереј-ставрофор Драган Радојичић, умировљени протојереј-ставрофор Милисав Вујовић, парох вички јереј Немања Матејић, као и ђакон Дарко Трипковић, из Епархије источноамеричке. Посебну радост представљало је присуство великог броја деце, која су заједно са својим родитељима, учитељима, наставницима и осталим верницима учествовала у Светој Литургији. Многи од сабраних верника са вером и љубављу приступили су Светој Чаши заједништва, учествујући у пуноћи итургијског сабрања и празничне радости. Нарочиту лепоту овогодишњој прослави дало је присуство деце која су претходне недеље учествовала на првој дечјој ликовној колонији „Гавриловчићи“. Током колоније деца су, надахнута лепотом храма, природе и драгачевског краја, цртала и сликала радове различитим ликовним техникама, показујући своју маштовитост, таленат и љубав према уметности. Колонија је окупила ученике различитих узраста из основних школа широм Драгачева, пруживши им прилику да се друже, стварају и своје дарове развијају у окриљу Цркве. Поводом храмовне славе приређена је изложба великог броја радова насталих током колоније, у чијем су постављању учествовали и ученици са Глога. Изложени радови украсили су храмовну порту и посведочили да дечје стваралаштво, када је прожето вером, лепотом и заједништвом, може постати истински дар читавој заједници. Разноврсни мотиви храма, светитеља, природе и завичаја показали су на који начин деца доживљавају простор у којем одрастају и светињу око које се њихове породице сабирају. Након литургијског дела прославе уприличен је пригодан културно-уметнички програм у којем су учествовали ученици основних школа са подручја Драгачева. У оквиру програма присутнима су се обратили Делфина Рајић, директорка Народног музеја у Чачку, парох вички, јереј Немања Матејић, и Марина Капларевић, магистар ликовних уметности и председник жирија на конкурсу ликовне колоније.
Представљање књига Епископа хвостанског Господина Алексеја
Поводом храмовне славе, Преображења Господњег, у уторак, 18. августа, у Галерији Културног центра на Златибору, у 19.30 ч, биће представљене ауторске књиге Епископа хвостанског, Викарног Епископа Патријарха српског, г. Алексеја. Улаз је слободан.
Храмовна слава у Закути
Дана 12. августа, када наша Света Црква прославља Преподобну мајку Ангелину, храм на обронцима Гледићких планина у селу Закута свечано је прославио своју храмовну славу. Храм подигнут 1857. године иницијативом војводе српског Томе В. Перишића, као и верног народа гружананског краја, одувек је био место молитвеног сабрања, а данас обновљен и у пуном сјају као и некада окупио је верни народ овог крај да приноси благодарне молитве Светитељки коју данас прославља. Светом Литургијом началствовао је протојереј Милинко Стојковић парох мрчајевачки, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Драган Радојичић, умировљени свештеник, протојереј Војин Маловић, парох пајсијевачки, протојереј Александар Тодоровић, парох ратински, јереј Синиша Јовановић, парох гривачки, јереј Ненад Петровић, парох честински као и ђакон при Вазнесењском храму у Чачку Петар Пеица. Ову Свету Литургију улепшали су својим појањем јереј Ненад Јаковљевић парох годачички и вероучитељ Дејан Ђорђевић. Светој Литургији присуствовао је и градоначелник града Краљева, др Предраг Терзић, као и велики број верног народа, такође је и велики број људи и деце приступио Светој Чаши. Након заамвоне молитве уследио је литијски ход око храма, а затим и резање славског колача. Затим се домаћин свештеник Марко Прокић захвалио овогодишњим колачарима, свим присутним свештеницима и верном народу.
Храмовна слава у Црвици
У селу Црвица, поред Бајине Баште, прослављена је храмовна слава, Свети Великомученик Пантелејмон. Богослужбена прослава храмовне славе започела је Светом тајном Јелеосвећења, која је служена у навечерје празника. Ову Свету Тајну служили су архијерејски намесник рачански протојереј-ставрофор Милинко Лукић, протојереј Владимир Малешевић, протонамесник Мирко Крупниковић, бајинобаштански пароси, јереј Миллан Босић, парох рогачички и ђакон Ненад Зекавица. Затим се окупљеним верницима обратио протојереј-ставрофор Милинко Лукић поучавајући их да траже помоћ од Бога за сваку болест, муку или невољу коју имају, позивајући их да затраже и молитвено заступништво великог светитеља и угодника Божијег, Светог Великомученика Пантелејмона. На сам празник Светог Пантелејмона је одслужена Света Литургија, којом је началствовао архимандрит Герман (Авакумовић), игуман манастира Раче, уз саслужење протојереја-ставрофора Тодора Томића, умировљеног свештеника који је својевремено служио у овом храму, јереја Милана Босића, пароха из Рогачице и ђакона Ненада Зекавице. Након трократног опхода око храма сломљен је и славски колач са овогодишњим домаћинима Иваном и Божидарем Гавриловићем. По0свећењу славских дарова пригодном беседом и честитајући славу се обратио и архимандрит Герман, а затим се благодарећи Богу, пристуним свештенослужитељима и народу обратио и протојереј Владимир Малешевић, надлежни свештеник овог светог храма. Затим су овогодишњи домаћини позвали све присутне вернике и пријатеље да седну за богато постављену трпезу. За домаћине славе наредне године пријавили су се Божидар и Радоје Ђокић.
Света Тајна Јелеосвећења у Ратини
На празник Светог пророка Илије, у храму Светог Јована Крститеља у Ратини, сабрао се велики број верног народа на Светој тајни Јелеосвећења, кроз коју Господ дарује исцељење душе и тела, опроштај грехова и духовно укрепљење онима који са вером приступају. Чин Свете тајне Јелосвећења служили су свештеници храма у Ратини: протојереј Александар Тодоровић, старешина храма, и протојереј Драган Туба, уз саслужење свештенства Епархије жичке. Храм Светог Јована Крститеља био је испуњен до последњег места. Велики број верника из Ратине, Краљева и околних места сабрао се на заједничку молитву, сведочећи живу веру и љубав према светој Цркви. Нека би молитвама Светог пророка Илије и Светог Јована Крститеља Господ подарио свима који су учествовали у овој светој тајни духовно и телесно здравље, мир, љубав и спасење, укрепљујући их у вери, нади и хришћанском животу.
Храмовна слава у Сирчи
На дан када наша Света Црква прославља празник Светог Пророка Илије, храм у Сирчи је Литургијским слављем прославио свога заштитника. Светом Литургијом је началствовао умировљени свештеник, протојереј-ставрофор Станоје Лазаревић, уз саслужење умировљеног свештеника, протојереја-ставрофора Драган Лазаревића и пароха сирчанског, јереја Стефана Медара. Лепоти Богослужења допринело је појање хора при храму Свете Тројице у Краљеву „Свети Архиђакон Стефан“. Након заамвоне молитве и литијског опхода око храма освећени су славски дарови. Трудом овогодишњег домаћина, господина Миломира Селечанина, уготовљена је трпеза љубави за све присутне.
Света Литургија на темељима манастира Светог Илије у Лопатници
Дана 2. августа 2026. године, када наша Света Црква прославља Светог Пророка Илију Тесвићанина, служена је Света Литургија на темељима манастира Светог Илије у Лопатници. Иако тачна година изградње манастира није забележена, сачувани османски катастарски пописи из 1560. и 1572. године недвосмислено потврђују његово постојање, бележећи да су у њему тада живели монаси Матеј и Георгије. Према тим дефтерима, манастир је имао развијену економију, а претпоставља се да је због своје величине и бројних испосница био метох манастира Студенице. Манастир је делио трагичну историју српског народа, крајем XVII или почетком XVIII века, у таласу турске одмазде и општег страдања, Турци су манастир опљачкали, спалили и потпуно разорили. До данас су на Гробљишту на Рогочкој коси остали су фрагменти камена, као и старо монашко гробље са нечитким надгробним споменицима украшеним крстовима, док је народ кроз векове сачувао сећање на ову светињу окупљајући се сваке године на празник заштитника ове Светиње. Светом Литургијом је началствовао протојереј Милутин Балтић, уз саслужење: протојереја-ставрофора Велибора Џомића, протојереја Миодрага Тодоровића, јереја Слободана Глишовића и ђакона Стефана Симића. Након Свете Литургије освећени су славски дарови, након чега се свима присутнима обратио протојереј-ставрофор Велибор Џомић, подсетивши нас на важност ове светиње за целу Лопатницу о њену околину, као и на важност обнове ове разорене светиње, јер обнављајући ову Светињу Светог Илије обнављамо себе и своје памћење.
Прва Света Литургија и слава цркве у Буковици код Ивањице
На празник Светог деспота Стефана Лазаревића верујући народ ивањичког краја сабрао се на Литургији у Буковици, у новој цркви која је посвећена овом благородном светитељу. Сабрањем је началствовао јереј Младен Миливојевић, старешина ивањичке цркве и надлежни парох, уз саслуживање протојереја Синише Пецића, првог пароха ивањичког и јереја Душана Тодорића, пароха у Лукама. Богослужење је украсило торжествено појање ивањичког црквеног хора, и протојереја-ставрофора Славише Стјепановића, некадашњег пароха треће ивањичке парохије. Светој Тајни Тела и Крви Христове приступио је велики број верујућих потврђујући тако да Црква није само материјална грађевина, већ жива заједница људи са Богом. Тиме се показала како оправданост, тако и неопходност једне такве светиње у Буковици, коју је народ дуго прижељкивао и Божјим благословом и својим трудом подигао. Након освећења славских дарова отац Младен је благовестио да ће у данима пред нама парохијани моћи да долазе у ову цркву ради молитве, утехе, али и ради активног светотајинског богослужбеног живота ишчекујући и дан великог освећења цркве.
Храмовна слава у Атеници
„Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше“.Празник који заузима битно место у календару свих православних хришћана, а поготову Срба, јеста дан када се празнује Света великомученица Марина, код нас познатија као Огњена Марија (30. јул по новом, а 17. јул по старом календару). Житије Свете великомученице Марине открива нам причу о девојци која потиче из незнабожачке породице која је била настањена у Антиохији Писидијској (Мала Азија у близини данашње Анталије, југ Турске). Њен отац био је жрец (многобожачки свештеник), а мајка је преминула још док је Марина била беба. Због тога Марина је, на иницијативу њеног оца, још као мала напустила родитељски дом и била предата доиљи која ју је одгајила. Као девојчица, Марина је чула за Христа и његов живот од хришћана који су у ненасељеним и удаљеним местима тражили спас од прогонитеља и поверовала у Свету Тројицу као јединог правог Бога. Због тога, њен отац је омрзнуо своју кћер и одрекао је се. Наиме, епарх Олимврије, који је био позната као прогонитељ хришћана, на једном од својих путовања срео је Марину, одушевио се њеном лепотом и пожелео да је узме за жену. Марина одбија брачну понуду, исповедајући при том да је хришћанка. Због тога, Олимврије наређује да се Марина ухапси и да се преда на мучење све док се не одрекне Христа. Житије сведочи о свирепим мучењима које је Света великомученица Марина претрпела, али и о непоколебљивој вери коју је пред мучитаљима показала. Њена истрајност многе незнабошце је подстакла да поверују у Христа. Света великомученица Марина назива се још и „победитељка демона“, јер је злог духа, који се преобразио у змију, успела да порази тако што се молила и крстила. Житије на крају сведочи да је после бројних чуда која су се преко Ње догодила Света великомученица Марина погубљена 17. јула (крајем трећег века), када се и празнује успомена на ову знамениту светитељку. Молитвено прослављајући Свету великомученицу Марину као заштитницу Светога храма у Атеници, братство храма је прославило своју славу. Прослава је започела Празничним Вечерњем са Петохлебницом и изношењем часних моштију Свете Великомученице Марине. Богослужењем је началствовао старешина храма Свете Великомученице Марине, протојереј Радиша Сеочанац уз саслужење парохијског ђакона атеничког Ђорђа Чоловића. За певницом је појало братство храма и појац Наташа Драговић, узносећи молитву ка наднебеском жртвенику. Уз присуство многобројног свештенства и верног народа торжествено je дочекан дан славе, литургијски сабрани у Светињи прослављен је спомен заштитнице овог Светог Храма. Светом Литургијом началствовао је старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Душан Ћурчић, уз саслужење старешине храма Свете Великомученице Марине, протојереја Радише Сеочанца, протојереја-ставрофора Крстивоја Милуновића, пароха вазнесењског, старешине храма Светог кнеза Лазара на Љубићу, протојереја Бојана Сујића, старешине Успењског храма, протојереја Николе Вукобрата, умировљеног протојереја Милан Филиповића, пароха дрежничког, јереја Душана Арсенијевића и ђакона атеничког Ђорђа Чоловића. Литургијском слављу допринело је појање многобројног свештенства и хора „Слово Љубве“. Након Свете Литургије, уз присуство бројног свештенства и верног народа, свечано је пререзан славски колач. По завршетку Литургијске прославе братство храма уприличило је трпезу љубави.
Духовне вечери на фестивалу ,,АРЛЕММ“ 2026. године у Ариљу
АРЛЕМ је манифестација културно-едукативног карактера, која се већ седамнаесту годину за редом одржава у Ариљу. Окупља уметнике, професоре и предаваче из различитих уметничких поља, као и људе креативних способности, са идејом да првенствено деци и младима приближи праве културне вредности. Традиционално, сваке године ова манифестација почиње и завршава се уз духовне вечери у порти храма Светог Ахилија у Ариљу. Овогодишње духовне радости у оквиру АРЛЕММ-а су почеле 19. јула 2026. године у Недељу седму по Духовим Литургијским сабрањем којим је началствовао јереј Саво Величковић, парох пожешки, уз саслуживање протојереја Драгана Стевића, архијерејског намесника пожешко-ариљског, протонамесника Дарка Несторовића, пароха ариљског, јереја Бојана Милошевића, старешине храма Светог Ахилија, Драгана Јанковића, ђакона ариљског и молитвено учешће протојереја Мирчете Крупниковића, умировљеног пароха ариљског и великог броја верног народа. Након вечерњег богослужења, којим је началствовао јереј Бранко Росић, свештеник у Врњачкој Бањи, а који је пре 10 година био ариљски ђакон, почело је прво Духовно вече посвећено јубилеју 730 година храма Светог Ахилија. Првобитни храм Светог Ахилија је подигнут највероватније у 9. веку и заузимао је значајно место у Немањићкој држави. Добивши самосталност за Српску Цркву 1219. године у Никеји, Свети Сава оснива нове епархије. Једна од првих новооснованих епархија је била Моравичка, са седиштем у тадашњој Моравици, а данашњем Ариљу 1220. године. Богомоља страда под суровим налетом Кумана, а благочестиви краљ Драгутин бира баш то место да подигне велелепну задужбину, која и данас одолева времену и искушењима. Када бисмо имали задатак да издвојимо 2 најважније ствари везане за Драгутинову задужбину, то би свакако било: чудо Божије да наш храм никада није рушен. Споља исто изгледа као у 13. веку. Друга лепота јесте поприлично добро сачуван фрескопис, за који знамо, по запису у куполи храма, да потиче из 6854. године од стварања света, односно из 1296. године од Рођења Христовог. Након кратког историјата храма велики број присутног народа је имаo прилику да чује беседу оца Бранка Росића на тему: Храм Светог Ахилија – духовни светионик кроз векове. Акценат је стављен на важности јубилеја – 730 година храма и значај који Драгутинова задужбина сведочи кроз историју, молитву и наду у живот вечни. У склопу духовне вечери наступ је имао и мушки хор ,,Ризница“ из Београда на челу са Радивојем Спасојевићем. Ансамбл окупља професионалне уметнике и препознатљив је по активном учешћу у Литургијском животу Српске Православне Цркве у земљи и расејању. Извео је незаборавни спој духовног и световног кроз нумере у којима је публика уживала. Духовно вече је завршено кратким освртом на прегалачки труд Црквене Општине у Ариљу, где је за овај јубилеј урађен и постављен споменик краљу Драгутину, обновљен и освећен параклис Светог принца Урошице у порти храма, завршен храм у селу Гривкса посвећен краљу Драгутину, односно монаху Теоктисту, чије освећење се спрема за јесен и изграђена монументална продавница и палионица свећа. У недељу 26. јула 2026. године Литургијским сабрањем у храму Светог Ахилија је началствовао високопречасни протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф кабинета Његове Светости Патријарха Српског Господина Порфирија, уз саслуживање протојереја Драгана Стевића, архијерејског намесника пожешко-ариљског, протонамесника Дарка Несторовића, пароха ариљског, јереја Бојана Милошевића, старешине храма Светог Ахилија, протојереја Мирчете Крупниковића, умировљеног пароха ариљског, Драгана Јанковића, ђакона ариљског, лепоти богослужења допринео је хор МЕЛОДИ под управом госпође Дивне Љубојевић, која је у дане АРЛЕМА при храму Светог Ахилија држала часове духовног појања, и молитвеног учешћа сабора православих хришћана из Ариља, али и читаве Србије. Након вечерњег богослужења одржано је друго духовно вече, којим је завршен 17. АРЛЕММ по реду. Порта храма Светог Ахилија је била мала да прими сабрани народ, који је био удостојен да ужива у богатом програму. Високопречасни протојереј Ђорђе Стојисављевић је произнео беседу на тему црквене музике, њеном значају и развоју кроз историју, док нас је кроз музички део програма водила група ,,Расиа“ из Београда у саставу: Нина Несторов, Катарина Несторов и Анђелија Стошковић. Програм обе духовне вечери је водио Драган Јанковић, ђакон ариљски.
Храмовна слава на Глогу
Милошћу Божјом, у недељу, 26. јула 2026. године, на празник Сабора Светог архангела Гаврила, храм посвећен овом великом небеском благовеснику на Глогу, у Доњем Дупцу, свечано је прославио своју храмовну славу. Свету Литургију саборно су служили умировљени протојереј-ставрофор Драган Радојичић, умировљени протојереј-ставрофор Милисав Вујовић, парох вички јереј Немања Матејић, као и ђакон Дарко Трипковић, из Епархије источноамеричке. Посебну радост представљало је присуство великог броја деце, која су заједно са својим родитељима, учитељима, наставницима и осталим верницима учествовала у Светој Литургији. Многи од сабраних верника са вером и љубављу приступили су Светој Чаши заједништва, учествујући у пуноћи итургијског сабрања и празничне радости. Нарочиту лепоту овогодишњој прослави дало је присуство деце која су претходне недеље учествовала на првој дечјој ликовној колонији „Гавриловчићи“. Током колоније деца су, надахнута лепотом храма, природе и драгачевског краја, цртала и сликала радове различитим ликовним техникама, показујући своју маштовитост, таленат и љубав према уметности. Колонија је окупила ученике различитих узраста из основних школа широм Драгачева, пруживши им прилику да се друже, стварају и своје дарове развијају у окриљу Цркве. Поводом храмовне славе приређена је изложба великог броја радова насталих током колоније, у чијем су постављању учествовали и ученици са Глога. Изложени радови украсили су храмовну порту и посведочили да дечје стваралаштво, када је прожето вером, лепотом и заједништвом, може постати истински дар читавој заједници. Разноврсни мотиви храма, светитеља, природе и завичаја показали су на који начин деца доживљавају простор у којем одрастају и светињу око које се њихове породице сабирају. Након литургијског дела прославе уприличен је пригодан културно-уметнички програм у којем су учествовали ученици основних школа са подручја Драгачева. У оквиру програма присутнима су се обратили Делфина Рајић, директорка Народног музеја у Чачку, парох вички, јереј Немања Матејић, и Марина Капларевић, магистар ликовних уметности и председник жирија на конкурсу ликовне колоније.