Author name: Filip

 Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Студеници, у среду 14. маја 2014. године, отпочело је овогодишње сабрање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Божанском Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслуживање великог броја архијереја.        После свете Литургије Његова Светост, у пратњи архијереја чланова Светог Архијерејског Сабора, отпутовао је у Рашку, где се налази црква Светих апостола Петра и Павла – задужбина Светог Симеона Мироточивог, у којој је служен призив Светога Духа. Овим чином званично је отпочело заседање овогодишњег Светог Архијерејског Сабора.        Свјатјејши Патријарх и архијереји посетили су још једну задужбину Мироточивог родоначелника српског, манастир Ђурђеве Ступове, после чега су се вратили у Патријаршију српску у Београду.        Прва седница највишег архијерејског представништва Српске Православне Цркве почела је данас, 15. маја 2014. године, у свечаној Саборској сали у Патријаршији у Београду. Иначе, у уторак, 13. маја 2014. године, Његова Светост Патријарх српски Иринеј стигао је у манастир Студеницу са осталим архијерејима. По доласку је одслужена свечана доксологија, а Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Јован, у својству домаћина, обратио се Његовој Светости и архијерејима пожелевши им добродошлицу.

МОШТИ СВЕТИХ ВРАЧЕВА У КРАЉЕВУ ОД 9. – 12. МАЈА  Драга браћо и сестре,        Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована  и Епископа рашко-призренског Г. Теодосија град Краљево ће походити мошти Светих безсребреника и чудотвораца Козме и Дамјана.        Свечан дочек моштију биће испред храма Светог Саве у Краљеву, у петак 9. маја  у 12 часова, где ће се читати врачевске молитве. У 17 часова служиће се акатист светим чудотворцима. Мошти ће у храму бити изложене на слободно поклоњење и целивање свих верника.        У суботу 10. маја, на храмовну славу храма Светог Саве, Света Литургија ће се служити у 8 часова. У 12 часова читаће се врачевске молитве а у 17 часова ће се вршити света тајна јелеоосвећења, за помоћ и благослов свим болесницима и онима којима је потребна помоћ и милост Божија.        У недељу 11. маја,  у 9 часова  служиће се Света Литургија, у 12 часова врачевске молитве а у 16 часова мошти ће свечано бити пренете у храм Светог Василија Острошког на Берановцу где ће се служити акатист и бдење пред храмовни празник Светог Василија Острошког.        У понедељак 12. маја, на храмовну славу Светог Василија Острошког Света Литургија ће се служити у 8 часова а у 17 часова служиће се акатист Светим безсребреницима и чудотворцима Козми и Дамјану.  У вечерњим сатима мошти ће бити враћене у манастир Сопоћани.        Позивамо све вернике да дођу у храм Светог Саве и Светог Василија Острошког да од Господа Бога и светих врачева измолимо помоћ и благослов. Управе храма Светог Саве и Светог Василија Острошког                                                                                                                      у Краљеву

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2014. године И Р И Н Е Ј по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!    ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!   Данас је пролеће душама нашим: Христос из гроба као сунце засија, Мрачну буру грехова наших одагна. Њега песмом величајмо јер се прослави! (Пасхална богослужбена песма) Када после дуге и хладне зиме гране рано пролеће, целокупна природа и творевина Божја обрадује се сунцу, његовим топлим зрацима и његовој енергији која све и сва, без разлике, обасјава и греје. Тада све слави Господа, Даваоца сунца и пролећа. Тако и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, после ледене и ужасне зиме греха – особито после убиства Богочовека Исуса Христа на Велики Петак, на Голготи – видевши данас Христа Васкрслога, радосно кличемо и појемо: Данас је пролеће душама нашим! Христос – Сунце живота са Истока – из гроба васкрсе и засија! Мрачну буру грехова наших одагна! Њега песмом величајмо јер се прослави! Зато смо данас радосни, зато заједно са анђелима на небесима и са свим људима овога света ликујући певамо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт порази и онима у гробовима живот дарова. Међу многим изразима којима црквени песници величају Христа Васкрслога, запажамо и назив Пролеће. С правом Га тако називају јер Господ Исус Христос јесте Пролеће нашег новог живота. То није случајна песничка конструкција. Ту није реч о пролећу као годишњем добу, већ је посреди дубоко поимање смисла и значења пролећа као почетка, новог живота природе и свега у њој. До Васкрсења Господа Исуса Христа, односно до Његовог претходног силаска у ад, били смо у оковима греха и смрти, у аду преисподњем. Смрт је господарила над нама. Сишавши у гроб, Он разруши ад, покида окове греха и смрти и ослободи нас. Објашњавајући богочовечанску тајну силаска Христа Спаситеља у гроб, Његовог боравка у њему и Његовог Васкрсења, свети апостол Павле ликујући пита: Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? У тајни Васкрсења, односно у тајни Васкрслога Господа Христа, садржана је наша победа над грехом, смрћу и ђаволом. Зато је и било потребно да Христос постане Емануил што значи – Бог са нама, тојест да узме на Себе сву нашу људску природу и да је нераздељиво и несливено, сједини са божанском природом у једној и јединственој богочовечанској Личности Својој. Да као Богочовек победи адамовски грех непослушности Богу и Оцу и сатре последице првороднога греха. Богочовек Христос, а не само Бог или само Човек, победи сатану, грех и смрт! Ту тајну победе Господ је најавио и приликом кушања, после Његовога крштења у реци Јордану, рекавши: „Иди од мене, сатано, јер стоји написано: Господу Богу својему поклањај се и њему јединоме служи” (Мт. 4, 10). Подсећајући вас на ове јеванђелске истине, позивамо вас да данас, на дан Васкрсења, будемо истински и суштински причасници новог и вечног Живота, новог и вечног Пролећа, Христа Господа. „Нека данас, нико не плаче због греха и сагрешења, јер опроштај из гроба засија”, узвикује свети Јован Златоуст. Нека се више нико не боји смрти јер нас од ње ослободи Спаситељ, Који крсном смрћу Својом угаси смрт и ослободи оне над којима је она владала. Ми данас славимо Христа Васкрслога. Славимо смрт смрти, славимо разрушење ада, славимо почетак новог живота, славимо Узрочника свега тога, Јединог Благословеног и Прослављеног у векове векова. На истини Васкрсења Христа Спаситеља, Који је Васкрсењем из мртвих Себе положио, не само као крајеугаони камен Цркве Своје, већ и вере свих нас који се крстисмо у име Оца и Сина и Светога Духа, утемељена је сва наша вера, и нада, и љубав. Ми верујемо и исповедамо Њега „Који је васкрсао у трећи дан, по Писму”. Без Васкрслога Христа Господа, наша вера не би само била празна већ би се и распршила попут мехура од сапунице. Свети апостол Павле, који је на посебан начин доживео Истинитог и Васкрслог Господа Исуса Христа, закључује: „Ако Христос не васкрсе, узалуд је вера наша” (IKop. 15, 17). То је искуствена вера Апостола народâ и Цркве Христове. Нека би дао Бог да и ми, искусивши данас Христа Васкрслога, смело и без страха певамо: Христос васкрсе! За разлику од апостола Павла, други свети апостоли, који су доживели страхоту Великог Петка, као и свете жене мироносице, на другачији начин су доживели Васкрсење Христово. На вест да је Христос васкрсао и да се јавио Кифи, тојест апостолу Петру, и „некима од жена”, обузе их страх и трепет, а неки посумњаше. Уместо радости и вере, њих обузе страх и сумња. У сумњи у вест, да је Учитељ васкрсао, најдаље је отишао свети апостол Тома који без много размишљања рече: „Док не видим ране од клинова и не метнем прст у ране од клинова, нећу веровати.” Ништа чудно и необично, ако се има у виду кроз какве су духовне борбе и страдања прошли свети апостоли! Страшни суд Великог Петка, суд над Богочовеком Христом, оставио је још страшније последице на светим апостолима и онима, који су ишли за Њим и који су се надали, да ће их Он ослободити окова римског ропства. Њихова нада и њихова вера била је угрожена док су гледали страшно судилиште над Њим, док су гледали како немилосрдни и сурови човек, суди и на крст распиње Учитеља њиховог и Човекољубивог Спаситеља света. Страх изнутра и страх споља, страх од Синедриона, од Понтија Пилата, од Јудејâ, страх одасвуд! Страх је обузео ученике и апостоле и они се разиђоше на све стране као овце без пастира. Знајући добро њихова срца, њихове страхове и њихове помисли, Господ долази међу њих јављајући им, да је васкрсао и поручује им: „Не бојте се, ја победих свет” (Јн. 16, 33), и: Не будите неверни него верни! Данас Он долази и нама, браћо и сестре, уплашенима и преплашенима. Уплашенима од глобалног светског поретка и беспоретка, од великих и малих инквизитора, а и од нових Пилата, који поново суде и пресуђују истини и

Ј О В А Н ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ И АДМИНИСТРАТОР ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВОМ ВЕРНОМ НАРОДУ ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ, БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА УЗ СВЕРАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Дан Васкрсења Христовог је жижа наше вере. “Дан један”, дан једини, дан који превазилази наше уобичајено мерење времена, “дан осми” како се назива у старим хришћанским списима. Дан у коме не постоји ништа тамно, који нема сенке већ је сав изаткан и испуњен светлошћу. Дан који нас преиспуњује надом јер је икона будућег века. Овај је дан “стање које ће следити садашњем времену, бескрајни дан који не познаје ни вече ни јутро, онај век непролазни који не залази” (Sвети Василије Велики, О Светоме Духу). Данашња светлост Васкрслог Христа нам долази из гроба, али сада празног гроба. Ад и Небеса, гроб и Васкрсење, зло и добро, смрт и живот јесу крајње тачке једне исте тајне, највеће и најдубље тајне људског постојања. Укус и искуство зла у нама и око нас и смрти као врхунца зла су ране које нису мимоишле ниједну генерацију људског рода од Адама до данас, као што не мимоилазе ни нас, а неће мимоићи ни наше потомке. Смрт је тамно огледало у коме се огледа наше постојање. У њему болно видимо ко смо и шта смо. У том тамном огледалу нашег постојања видимо да нас све на крају пута чека незасита и вечно гладна смрт која не односи само наша тела, нашу биолошку егзистенцију већ уништава и нашу личност, све оно и све оне које смо волели, све наше жеље и идеале. Ако се са својим биолошким нестајањем човек можда још и може помирити, јер је то општи закон у свеколикој творевини, чак би се могло рећи да је то и претпоставка даљег живота свих врста, разградња и уништење човекове личности је оно са чим се ниједан човек не може помирити. Примирје са смрћу и злом које јој претходи, значи признање пораза. Значи да је човек, и то сваки човек, без обзира на његову друштвену моћ и друштвено признање у суштини својој неуспешан и трагичан. Трагичност нашег постојања је, такође, искуство које прати сваку генерацију људског рода. Ми се можемо на разне начине борити против ње. Можемо је прихватити као “закон” сваког људског бића и тиме објавити антропологију песимизма и губитак сваке животне наде. Можемо, исто тако, покушати да сва ова питања занемаримо, да их прогласимо некорисним, непотребним, па чак и штетним по људске животе. Јер зашто да размишљамо о нечему што ће свакако доћи и однети све оно лепо, али ипак пролазно у људском животу? Читава савремена масовна култура која нас запљускује са свих страна и обликује наш живот, а посебно наших младих генерација, много више од свих осталих друштвених институција заједно, управо ка овом циљу стреми. Живи брзо, зграби и искористи сваку животну прилику јер доћи ће старост и онда ће бити касно. Обожавање младости, снаге, лепоте, здравља, моћи и богатства, ствара један нови вид идолопоклонства савременог света али и доводи до нове дискриминације. Јер шта са онима који нису ни здрави, ни моћни, ни снажни, ни лепи? Јесу ли они људи другог реда и као такви заслужују да се нађу на друштвеним маргинама? Идеал, посебно младима, постају људи који су на брз, често криминалан или неморалан начин стекли популарност и који су носиоци савременог животног стила. Зло је постало популарније од добра, а сама тајна људског постојања сведена на лаку забаву и разбибригу. Свако ко се, макар и површно, бави проучавањем библијских текстова приметиће неизоставно једну особину Божију која преовлађује на страницама Старог и Новог Завета. А то је – да је Бог живот и једини извор живота. Наша вера стога, није смртоцентрична, нити пак, ми верујемо зато што се плашимо смрти. У центру наше вере се налази Живот, баш као што је и данашњи дан преиспуњен управо светлошћу Живота. Данашња радост и данашњи празник је празник Живота, а то је оно чега је сваки човек највише жељан – пуноће живота који надилази распадање и пролазност. “Смрти празнујемо уништење, ада разрушење и живота вечног почетак” (7. песма Канона Пасхе). Ад је разрушен. Није заобиђен, потиснут или наивно заогрнут плаштом радости и празника. Стајао је Господ наш очи у очи са свим злом овога света, стајао је очи у очи са смрћу, осетио је бол на Свом људском телу, био положен у гроб али га он није задржао. Патња, трагика и смрт јесу и остају и даље саставни елементи људског постојања. Не говори нам Христос да нас та чаша може мимоићи, баш као што ни Он није желео да га мимоиђе чаша страдања и смрти али то више није последња реч. Христос је прошао кроз смрт, начинио од ње Pасху – пролазак, радосно нам показујући да је живот јачи од смрти, али само онај живот који се црпи из заједнице са Богом, доносећи нам и показујући крајњи смисао људског постојања, да је управо та заједница наше лично васкрсење и наше спасење. “Јуче се сахраних с тобом Христе; данас устајем заједно с тобом” (3. песма Канона Пасхе). На радости данашњег дана заснована је и једна од три карактеристике хришћанског живота, поред вере и љубави – то је нада. Она је окренута ка будућности и у светлости Васкрсења открива и објављује оптимизам целокупне творевине. Све што је Господ створио није створено да пропадне, да буде уништено и да нестане, а посебно не човек као круна стварања. Свако од нас је јединствена, непоновљива личност, и као такав позван je и призван да у заједници са Богом и ближњима развија своју јединственост до у бесконачност. Сваки покушај униформисања, па чак и у нашем верском животу, свођења човека на број у маси и тиме заправо његово потирање, је грех против Васкрсења и жеље Божије да сви ми у заједници, али као различите личности постојимо у вечности. Васкрсењем су уклоњене и побеђене све препреке у развоју и расту човекове личности, а посебно она највећа, смрт. Нада, као темељна хришћанска особина, окренута је будућности и нераскидиво повезана са тежњом ка врлини. Врлина је заправо конкретизација наше наде и као

  На дан св. бесребреника Кира и Јована, 31. јануара/13. фебруара 2014. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије жичке Господин Јован служио је свету Архијерејску литургију у храму Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи, Архијерејско намесништво жичко. Епископу су саслуживали осморица свештеника и двојица ђакона, уз учешће свештенства, монаштва и већег броја верних.           На литургији се Владика обратио сабранима поучном беседом, осврћући се на речи данашњег прочитаног јеванђеља.  Господ је послао своје апостоле у свет да проповедају науку Његову: “Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; забадава сте добили, забадава и дајте“ (Мат. 10, 8). Тако и данас Господ шаље своје посланике да науче свет да  смо позвани да Господу служимо и у љубави  једни другима да добро чинимо,  јер ако какав дар или таланат имамо не смемо се гордити и преузносити јер је сваки дар од Бога. Ништа наше није и ничим се и не можемо хвалити осим слабостима својим, како и вели св. ап. Павле. Благодат се његова на нашу немоћ додаје. Свему ономе што је најпотребније за наше спасење, поучава нас најбоље Света Литургија.           Потом је Владика Јован уручио на дар Храму у Матарушкој Бањи кивот са частицом моштију Св.кнеза Лазара, са жељом да се благоверни народ, крепи и духовно јача уз сада и још ближи сусрет са Светитељем, преко кога ће Господу топле молитве узносити.           У име братства храма, и парохијана, старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Костић се срдачно захвалио Владики на учињеној радости и подареној светињи. Примајући нафору од Епископа, верни су  молитвено и са љубављу прилазили и целивали частицу моштију.           Тако ће овај дан радости бити један од значајнијих датума у историји овога храма.   Прот. ставр. Љубинко Костић

ЈОВАН МИЛОШЋУ БОЖИЈОМ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ СВЕТОСАВСКОМ НАРОДУ ОВОМ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ, БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА И ДА МОЛИТВЕ СВЕТОГ САВЕ БУДУ СА СВИМА ВАМА Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози!          Постоје личности значајне за своје време и за свој завичај, за народ у којем су рођене. Такође, историја зна и за личности које су рођене не само за своје, него за сва времена. Постоје, међутим, и личности значајне не само за свој народ и за своје време, већ за сва времена и за све народе. Такве личности су као хлеб којим се сви хране, као вода коју сви пију, као сунчева топлота којом се сви греју. Међу овакве људе спада и Свети Сава, оснивач помесне Српске Цркве, велики просветитељ српског и свих православних народа и први архиепископ све српске и помесне земље.        Више од осам векова српски народ неуморно и благодарно преноси лични доживљај заједнице са Светим Савом у похвална слова и друге хагиографске и химнографске списе њему у част, у којима је о овом Божијем угоднику готово све речено. Али, ова свевремена личност обавезује да се о њој и данас пише и говори. Истовремено, поставља се питање, може ли човек нашег века, имајући у виду толику временску дистанцу, достојно и прилично одговорити на изазов да изговори нову реч у химнама или беседама о архипастиру свих наших архипастира и дода још које слово у славу Светитеља, али и Господа Исуса Христа који га је учинио Светим.        Колико је то тешко, у име свих нас који се усуђујемо да о Светом Сави говоримо, упозорава и хиландарски монах и његов биограф Теодосије, који је библијски и молитвено певао: Којим (и каквим) духовним песмама да похвалимо Саву свештенога, Који нам разјасни таблице Јеванђеља Новог Божијег Завета, Којим познасмо истиниту веру православља, Који нас учини христоимен(ит)им људима?        Свети Сава није само најзначајнија личност у српском народу XII и XIII века. Он је и светионик словенског југа у тој преломној историјској епохи и једна од најзначајнијих личности тадашње хришћанске Европе. Својим просветитељским делом и путовањима спајао је Европу и Азију, обједињавао и надахњивао балканске хришћанске земље, источне и западне земље. Успостављао је и изузетно значајне контакте, пророчког значаја, са исламским светом Истока.        Одредио је ко смо и коме припадамо, јер нас је привео Христу. Свети Сава нас је сабрао и одредио пут којим треба да идемо. То је пут Христов, пут Јеванђеља. Усадио је српском народу вредности које трају, вечне вредности као што су Истина Божија, Правда Божија, Љубав Божија, Милосрђе Божије. Он нас је увео у заједницу Божијег народа, новог Израиља у којем се не потиру Богом дане особености појединих народа, него се сви народи, као и сваки човек поименично, препознају по својим даровима којима обогаћују заједничку духовну ризницу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Свети Сава је још као светогорски монах засијао светлошћу Божанских врлина и дарова. А као архиепископ српски, због васељенских размера његове личности, био је уважен и поштован, како од Васељенског патријарха, византијског цара, свих источних патријараха и хришћанских кнежева, тако и од египатског султана и багдадског калифа, који су га поштовали као Божијег човека.        Укупну енергију своје христољубиве личности Свети Сава је уложио у просвећивање свога народа светлошћу православне вере, истовремено оплемењујући српски народ православном духовношћу и православном културом. Младој српској држави удахнуо је душу и духовност кроз утемељену и добро организовану Српску православну архиепископију са пуним достојанством једне помесне православне Цркве која је од свих била призната и подржана. Успоставио је и правно уредио симфонију између Цркве и државе која ће одолевати бројним искушењима.        Свети Сава је учитељ и предводник пута који води у живот и зато је он личност коју можемо следити само јеванђелском вером и добрим делима. Не можемо га следити механички, него подвижнички и стваралачки, јер је у својој личности сјединио најбоље и од подвижника и од ствараоца.        Кроз култ Светог Саве, који је код нас Срба веома развијен, открива се тајна његовог духовног очинства и небеског заступништва. Заиста, овај Светитељ се настанио у души свог народа који се потпуно са њим поистовећује. Призивали су га у помоћ сви и свуда, ратник и ратар, мудрац и сељак, удовица и сиротица. Зато није чудо што се увек свечано прославља, најпре литургијски, а потом као свенародна и школска слава. Славе га Срби у песмама и легендама, а његово име носе многи храмови и места. Тако је светосавско предање у српском народу, и у овом нашем времену, извор новог надахнућа и нових стваралачких подвига.        Светосавље има огроман значај за наш народ и за нашу Цркву, па зато можемо говорити о Светосавском народу и Светосавској Цркви. Светосавски пут нас је увео на православни пут, то јест Христов пут. Али, Светосавље није замена за Православље. Светосавље себе дугује Православљу, целокупно исходи из њега и њиме се оваплоћује, оно је и локалног и саборног карактера. Представља догађај Светодуховског укључења хришћанског православног српског народа у пуноћу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Светосавље је још један од Светодуховских плодова Светог предања које се пројавило унутар српског народа. Реч је о још једном од Светодуховских догађаја који одређује синтезу црквеног правоверја и правоживља, стамених у свом корену, чији је носилац наш српски народ.        Охристовљујући српски народ Јеванђељем и Светим тајнама, догматима, оросима и правилима Васељенских и помесних сабора, богословљем, благочешћем и врлинама Отаца и свих Светих, Свети Сава је све оно што је у српском народу било добро препознао као хришћанско. И све оно што је у свом отачаству затекао као већ христијанизовано увелико је уграђивао у своје виђење отачаственог Православља и Цркве свога народа. И тако ће Свети Сава, као првопрестолник Српске Цркве и духоносни учитељ, порађати освештана духовна чеда у отачаству своме.        Свети Сава је у свом времену, као пастир и Епископ, имао многе изазове и искушења. Суочавао се са тешкоћама које по интезитету и обиму нису биле ни мање ни