Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Author name: Filip

Обнова средњовековне цркве Св. Јована Крститеља у Дићима

У селу Дићи, на осам километара од Љига према Г.Милановцу, на локалитету „Манастирина“ откривени су 1991.год. темељи средњовековне цркве са великом некрополом. Археолошка истраживања од 1991-1993.год. спровео је Завод за заштиту споменика културе „Ваљево“. Због недостатка средстава радови нису завршени. Оно што је том приликом пронађено, представља изузетно откриће. Ради се о једној од највећих некропола на подручју Србије из 14. века, која обухвата преко 200 надгробних камених плоча необичних облика. Црква је масивна једнобродна грађевина са припратом, зидана крајем 13. или почетком 14. века, а откопани зидови су у висини од 1,5-2м. У храму је поред ктиторске надгробне плоче пронађено још 14 надгробних плоча. Ктитор храма је челник Влгдраг у монаштву Никола, властелин краља Стефана Уроша II Μилутина. Један део гробова је истражен, а скелетни остаци(око 170 скелета) су пренети у Ваљево ради детаљније анализе. Ктиторска плоча са добро очуваним натписом је изложена у Ваљевском музеју. „У лето шест тисућно и Осам стотина и тридесет пете у дане краља Уроша месеца маја у осми дан и Вазнесење Господње на Спасовдан представи се раб Божији монах Никола, а мирски зван челник Влгдраг, ктитор овога светог места. И овај камен постави раба Божија Ана, мирски звана госпожда Владислава. Богу пак нашем слава у векове. Амин.“ Откривени зидови храма и надгробне плоче нису адекватно конзервирани од стране Завода, па је током двадесет година услед атмосверских утицаја дошло до урушавања зидова, а надгробне плоче су зарасле у траву и коров. Црквена општина Љиг је на молбу и инсистирање верника села Дићи донела одлуку да се приступи обнови ове средњовековне цркве. Током 2007.год. земљиште на којем се налази храм са некрополом пренето је у власништво Црквене општине Љиг. Прибављене су све потребне дозволе од стране Општине Љиг. Одлуком ЕУО бр.45-Љ-1 од 25.јануара 2008.год.одобрена је обнова цркве, а такође и избор Грађевинског одбора за изградњу храма. Блаженопочивши Епископ Жички Г.Хризостом посетио је локалитет у Дићима 2008.год. и дао благослов да се приступи обнови цркве. На основу идејног пројекта архитекте Божидара Петровића, урађен је главни пројекат који је одобрио Завод за заштиту споменика културе „Ваљево“ . Радови су започети довођењем електричне струје и постављањем помоћне зграде, а у јесен 2012.год. почели су радови на самом храму. У пролеће 2013.г. ЦО Љиг је конкурисала код Министарства финансија и привреде-Сектор за туризам, за средства намењена за пројекте туристичке инфраструктуре. Пројекат реконструкције средњовековне цркве Св.Јована Крститеља са некрополом, прихваћен је од стране Министарства је и одобрена су средства за суфинансирање овог пројекта у износу од 3.493.644,оо. После спроведене јавне набавке изабран је најповољнији понуђач грађевинско предузеће „Гроуп гранит“ д.о.о. из Г.Милановца. Уз лоше временске услове и одређене проблеме са извођачем радова и надлежним Заводом, рокови су прекорачени. Ипак крајем јула месеца 2014.год. грађевински радови на храму су завршени: црква је озидана, покривена, омалтерисана, уграђени прозори, бетониран под у наосу и президани су зидови припрате.  У јесен 2013.год. по упутствима архитекте из Завода „Ваљево“ изграђена је крипта у коју су 29.новембра 2013.год. пренете све кости које су се последње три године налазиле у депоу ваљевског Завода, (пре тога су биле у истраживачком центру „Петница“). Том приликом администратор епархије Жичке Епископ шумадијски Г.Јован служио је парастос ктитору монаху Николи и монахињи Ани и свима који су сахрањени у цркви и поред цркве уз саслужење свештеника качерског и таковског намесништва и присуство свештеника из шумадијске и ваљевске епархије. Поред верника из Дића и околине парастосу присуствују и: директор Владине Канцеларије за односе са верским заједницама г.Милета Радојевић, директорка Републичког Завода за заштиту споменика културе г-ђа Нада Андрић, директор Завода за заштиту споменика културе „Ваљево“ г.Немања Радојичић, председник Општине Љиг г.Миодраг Старчевић, директор предузећа „Гранит Пешчар“ д.о.о. Љиг. У крипту са костима, поред иконе Васкрсења Христовог, положен је и запис са следећим текстом: 29/16. новембра Лета Господњег 2013.-ог на дан када Света Црква од Истока слави Светог апостола и јеванђелиста Матеја Би пренос и сахрана часних костију ктитора монаха Николе, по мирском зову челника Влгдрага, који се представио на Вазнесење Господње 8.маја 1327.год., жене његове монахиње Ане, мирски звана госпођа Владислава и више од 170 незнаних хришћана србскога рода који су током 14. и 15. века били сахрањени покрај цркве Св.Јована Крститеља, коју подиже као своју задужбину овај челник Влгдраг. Кости њихове откопане током 1991. и 1992.године бејаху однете у град Ваљево ради испитивања и проучавања. Сада пак би воља Божија да се врате на место часног погреба и да ту чекају други долазак Христов и васкрсење из мртвих. Молитве за упокојење душа њихових Васкрсломе Господу Исусу Христу принесе Епископ Шумадијски и администратор Епархије Жичке Г.Г. Јован, са часним свештенством и верним народом парохије љишке. Богу нашем у Тројици прослављеном Оцу и Сину и Светоме Духу, нека је слава кроз векове и сву вечност. Амин. Почетком августа месеца започети су радови на конзервацији надгробних плоча којих има укупно 210, са новооткривеним плочама. Проф.Др Слободан Савић са факултета Примењених уметности у Београду је урадио пројекат конзервације .Он и његови сарадници конзерватори Бојана Волаш и Игор Ђорђевић из Београда, тренутно изводе радове на чишћењу и заштити надгробних плоча. Део средстава за овај пројекат конзервације ЦО Љиг је добила од Министарства културе Р.Србије (700.000,оо дин), после учешћа на Конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката у области културног наслеђа, који је био отворен до 21.јануара 2014.год. Уз благослов Епископа Жичког Г.Јустина, 23.августа о.г. одржан је скуп у Дићима, на којем је археолог Жељко Јеж одржао презентацију археолошког локалитета, уз приказ фотографија и филма снимљеног приликом археолошких ископавања 1992.год. Пред око педесетак: професора, адвоката, књижевника, новинара, уметника, и др., Жељко Јеж је говорио о значају открића ове цркве и некрополе, која је највећа на Балкану, уз стручна објашњења археолошког рада и тумачења неких од знакова уклесаних у надгробне плоче.Међу присутнима су били: Војислав Коштуница, Милован Данојлић, Радован Бели Марковић, сликар Веља Михаиловић, редитељ Младен Матерић, Милорад Зупанц, Милутин Дедић, професор Правног факултета Мирко Васиљевић, архитекта Тихомир Обрадовић, академик Часлав Оцић, Душан Михаиловић, адвокат Радомир Милошевић, Триво Инђић, Бојан Бугарчић и др. Иницијатор овог окупљања је члан грађевинског одбора г-ђа Мила Коругић-Милошевић. ЦО Љиг је прихватила овај предлог, како би шира јавност била упозната са значајем цркве и

Обнова средњовековне цркве Св. Јована Крститеља у Дићима Read More »

Владика Јустин служио у Пожеги

У недељу 17. по Педесетници, 5. октобра/22. септембра 2014. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је свету архијерејску Литургију у цркви Света Три Јерарха у Пожеги. Епископу су саслуживали: архијерејски намесник пожешко–ариљски протојереј–ставрофор Дмитар Луковић, јеромонах Амвросије, духовник манастира Ковиља код Ивањице, војни свештеник Стеван Стеванвић као и целокупно братство пожешке Црквене општине и ђакон Александар Грујовић из Краљева. Поред поменутих саслужитеља у овом литургијском сабрању учествовали су и командант обновљене касарне „Петар Лековић“ у Пожеги, господин мајор Небојша Вујанац, председник општине Пожега господин Милован Мићовић као и велико мноштво верујућих Пожежана, особито деце. Након прочитаног Јеванђеља Епископ се беседом обратио свима присутнима тумачећи прочитани одломак и подсећајући да је храм у коме се налазимо још у изградњи и да упркос тешким временима, његова градња не престаје захваљујући љубави свих који се у њему окупљају на молитву. На крају свете Литургије Владика Јустин је граматом ДОБРОТВОРА одликовао доскорашњег директора Пољопривредне школе са домом ученика „Љубо Мићић“ из Пожеге, господина Милана Маринковића, за несевбичну помоћ и велику љубав према Цркви у Пожеги као и велико залагање при организацији и реализацији веронауке у поменутој школи. Након тога Епископа је поздравио старешина храма протојереј–ставрофор Ненад Величковић пожелевши му добродошлицу и том приликом му уручио пригодан дар као знак пажње и молитвеног подсећања на боравак у Пожеги. Епископ Јустин се још једном обратио окупљеном сабрању делећи им антидор и архипастирски благослов. Захвалио се свима на доласку и упутио речи утехе и благослова. После трпезе љубави, Епископ Јустин је у пратњи мајора Вујанца и свештенства посетио касарну „Петар Лековић“ и дао благослов за уређење параклиса Светог Димитрија за потребе Војске Србије која ће службовати у Пожеги. Епископ је обишао и цркву Сабора Српских Светитељау изградњи на брду Миљаковини надомак Пожеге као и цркву Светог цара Константина и царице Јелене у Пожеги. Овим се завршила прва посета Епископа Јустина Пожеги након његовог устоличења у трон епископа жичких. Старешина храма Света Три Јерарха Ненад А. Величковић, протојереј – ставрофор

Владика Јустин служио у Пожеги Read More »

Братски састанак у Горњем Милановцу

У ове дане када наша Црква прославља Воздвижење Часног Крста и радосно пева Спаси Господе народ Твој и благослови наслеђе Троје, наша Црква у Горњем Милановцу ту радост је још многоструко умножила првим доласком нашег духовног оца, Првосвештеника и Епископа, владике нашег Г.Г. Јустина. У среду, 1. октобра 2014., благословом нашег Владике, презвитери и ђакони, таковског, качерског и гружанског намесништва састали су се са својим Владиком у Парохијском дому крај Цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Владика је од свештенства свечано дочекан у порти, где су свештеници и ђакони, неко од њих по први пут, узели благослов од Првосвештеника жртвеника Господњег Богоспасаване Епархије жичке. Владика је прво обишао Цркву Свете Тројице у пратњи свих сабраних свештеника и ђакона, а затим је уследио радни део у сали Парохијског дома. Намесник таковски, као домаћин, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић поздравио је Епископа, а потом се Владика обратио свештеницима и ђаконима три намесништва. Нагласио је да долази као свој своме, као пастир своме стаду, учитељ и отац својој духовној деци, као изабрани од Свештеног Сабора Цркве Српске, Епископ Цркве Божије, са надом да свештенике и ђаконе затиче као добре и послушне синове, а верне као своју најмилију децу. После Његовог обраћања свештеници и ђакони, почевши од таковског намесништа, су се представљали своме Епископу, после чега је владика одговарао на питања својих духовних синова. По завршетку радног дела уследила је трпеза љубави.

Братски састанак у Горњем Милановцу Read More »

Ново издање манастира Жиче

У издању Манастира Жиче, с благословом Епископа жичког г. Јустина,  изашла je из штампе нова књига Архимандрита Емилијана сименопетритског ТРЕЗВЕНОУМНИ ЖИВОТ И ПРАВИЛА ПОДВИЖНИЧКОГ ЖИВОТА, тумачење канона Светих Отаца Антонија, Августина и Макарија. У наставку доносимо предговор Теодора Јангуа, професора Теолошког факултета у Солуну: Старац Емилијан Симонопетритски, у текстовима који се налазе у овој књизи, враћа се кроз Светоотачку мисао и дух учењу Светих Отаца и ономе како је Црква кроз многе векове живела у Византији. Он тумачи Каноне који се односе на живот монахâ, такозвана Правила подвижничког живота, најосетљивијим теолошким и духовним чулом. Поштовани Старац креће се динамично и у перспективи Есхатона, како би веома упечатљиво приказао да оно што су у облику Кано­на изложили учитељи монаштва садржи истине и углавном одређује где су границе духовног живота. У овом случају Канони су „лествица“, подобна оној Светог Јована Лествичника, којом се монах успиње ка Богу; до­вољ­но је само да монахов поглед буде стално уперен ка светлости богопознања. Било која друга прелест, настала евентуално услед самодив­љења или задовољства због строгог чувања Канона („и ви кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити“) или неког другог разло­га, свакако представља странпутицу која собом повлачи ква­рење духа, што Старац приказује у својим тумачењима канонског законодавства Отаца монаштва. Кад би неко оцењивао Старчеве текстове, могао би да примети, без претеривања, да они имају једнаку вредност као и светоотачка литература. На страницама ове књиге чо­век се може сам уверити у велику теолошку вредност Мона­шких правила. Истовремено се уверава у то колико је пош­товани Старац познавао у срж монашке установе, а и сам се на систематичан начин учио на великом броју светоотачких списа који се односе на организацију монаштва, и то заиста у једном времену када је све то било потпуно непознато. Старац је први истраживао и протумачио ове текстове. То, уосталом, може посведочити и Типик Свештеноблаговеш­тeњске обитељи у Ормилији, у ко­јем је на аутентичан начин оживљен дух записан у византиј­ским монашким Типицима. Старцу, човеку са црквеном свешћу, нису сметале про­тивречности историјске и филолошке природе у вези са аутентичношћу монашких правила које тумачи. Њему су теме познате, он са својим монасима разговара о њима, али не остаје „заробљен“ научном формом, јер оно што њега занима јесте да покаже духовни садржај и богословски смисао Правила. Уосталом, и само предање га је научило да Црква није оклевала да прихвати текстове проблематичног аутор­ства или непознатих писаца, било је довољно да они не садр­же јеретичко учење Карактеристичан пример су такозва­на Апостолска Правила. Црква је врло слободно и свесно прихватила текстове различитих традицијâ (који нису вређа­ли, како рекосмо, догму), без подизања ограда предрасуда. Тако чини и поштовани Старац кроз свој избор у овој књизи, као и у низу других својих објављених или необјављених поука. Карактеристична је чињеница да је он дао коментаре на Монашка правила Светих Отаца са Истока, оних који су нам познатији (као што је то Св. Антоније, Св. Пахомије), затим Ота­ца из Северне Африке, као што је Св. Августин, и осталих Отаца из западних провинција, као што су ава Макарије и четворица Отаца који се везују за Манастир Лерин. На Истоку, кроз дуги низ векова, Свети Августин није био посебно познат, па чак ни прихваћен. Поштовани Старац, покренут оданошћу предању једне и нераздељиве Црк­ве, представља веома значајне стране богословске и канонске мисли овог великог Оца Западне Цркве. Истовремено, кроз тумачење Монашких правила аве Макарија, указује на то да један исти Дух надахњује састављаче Правила. На тај начин је представљен свевасељенски дух који је поседовао поштовани Старац, који је он сâм увек с расуђивањем изражавао, имајући за циљ одбацивање окренутости себи, која обично никуда не води. Уосталом, упознавање са старим западним монашким предањем може да помогне западним хришћани­ма да открију заједничке корене које имају са Истоком. Речи Старца су одговорне и истините. Он не улепшава ствари да би се евентуално другима учинио драг, нити прикрива истину. За сваки појединачан случај он говори све оно чему га Дух Божији учи, због тога и прихватање његових ду­ховних завештања сваког човека води ка томе да се сусретне са Богом. Попут Пророкâ из Старог Завета (којима се поштовани Старац дивио, и који су му били узор у животу) који су преносили Израиљском народу вољу Божију, тако и Старац, сва­ки Старац, представља средишњу личност око које монашка обитељ треба да се духовно изграђује. Непостојање такве лич­ности, или пак пренебрегавање исте, доводи до пада духовне грађевине манастира. Духовно напредовање монахâ почива на овом односу. У Старчевим текстовима то се посебно и с понављањима наглашава. Јединство око Старца и не­престан, богослужбени однос према Богу, представљају два стуба које монаха држе високо, погледа непрестано усмереног ка Богу, не остављајући простора да његов ум скрене ка оном што је земаљско. То, уосталом, непрестано наглашавају Свети Оци, чија се монашка правила тумаче у овој књизи. Непрестано славословљење Бога, непрестано учествовање у Светој Евхаристији, изучавање богословских текстова, ревносно подвизавање у духу послушања, јесу „константе“ које воде човека у сусрет са Богом. Поштовани Старац доживео је чудо овог сусрета и због тога је „оно што је видео засведочио“. „Ово је онај ученик (нови апостол) који сведочи о Христу“. А ми, његова духовна деца, „знамо да је истинито сведочанство његово“. Теодор Кс. Јангу професор Теолошког факултета на Аристотеловом универзитету у Солуну Издавач: Манастир Жича Преводилац: Марина Вељковић Рецензент: Епископ Атанасије (Јевтић) Коректура: мр Ана Гвозденовић Штампа: Интерклима графика, Врњачка Бања Цена издања: 650,00дин, 415 стр. Књигу је могуће купити у Манастиру Жичи. Наруџбеница преко e-mail адресе: info@zica.org.rs и поштанске адресе: Манастир Жича, 36221 Жича Преузето са сајта: spc.rs

Ново издање манастира Жиче Read More »

Слово о братском састанку у Ариљу

У циљу личног представљања и упознавања са клирицима Жичке епархије, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин боравио је под сводовима цркве светог Ахилија у Ариљу, где се окупило свештенство из три намесништва: пожешко-ариљског, моравичког и црногорског. Након уводне речи Његовог Преосвештенства ахијерејски намесници су прозивали свештенике и ђаконе који су се у најкраћим цртама представљали. Подсетивши свештенике на узвишеност и одговорност свештеничког служења, владика је сабранима указао на потребу неговања заједнице и заједничарског односа према дарованом нам животу. Очинском љубављу поручио је да у свему треба да се усавршавамо и да напредујемо, а нарочито у духовним и моралним категоријама. Пример породичне молитвене хармоније у свештеничким браковима треба да буде нарочито присутан, јер се он преноси и на поверени народ. Владика је дао до знања и да је црквени начин живота једна озбиљна ствар, али да он не искључује ведрину и радост којом треба да зрачи сваки хришћанин, а посебно свештенослужитељ Бога Вишњега. Отворену могућност за постављање питања искористило је неколико свештеника, а владика је пријатно и широкосрдачно на њих одговорио. После трпезе љубави епископ Јустин је задовољном свештенству подарио свој архијерејски благослов. ђакон Младен Миливојевић

Слово о братском састанку у Ариљу Read More »

Свети Јоаким и Ана, храмовна слава у Прељини

У благодатној радости Духа Светога, парохија прељинска је данас прославила праведне богородитеље Јоакима и Ану, којима је посвећен наш храм. Предстојавајући литургијском сабрању, бескрвну жртву је принео Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, уз саслуживање више свештеника, ђакона и верника наше парохије и драгих нам гостију. Ово је уједно и прва посета владике Јустина нашој црквеној заједници. Исказујући родитељску љубав и бригу о својој духовној деци, владика је, поучавајући вернике у беседи, упутио на пример живота светих Јоакима и Ане, који треба да следимо. Да у смирености, са молитвом у срцу прихватимо бреме живота, а Господ ће благословити наш труд и свакако наградити нашу веру. Сједињени са Господом у причасној Чаши, били смо учесници Царства небескога које се остварује још овде на земљи, али се пројављује само у Цркви, на Литургији. Обогаћени данашњим духовним искуством, под омофором нашег Епископа, осетили смо благодат Духа Светога и радост коју само Он доноси у својим даровима. У тој радости и усхићењу сведочимо Васкрслога Господа, очекујући његов Долазак у Слави. То ће бити Царство Божије које очекујемо, следујући хришћанима ране Цркве, завапимо: Маран Ата! Да Господе Дођи! Протонамесник Радоја Сандо

Свети Јоаким и Ана, храмовна слава у Прељини Read More »

Братски састанак свештенства у Чачку

Дана, 18.09.2014. године у просторијама ЦО Чачак одржан је први братски састанак Православног Епископа жичког Г. Г. Јустина са свештенством трнавског, љубићког и драгачевског намесништва. Епископ је у уводној речи подсетио све присутне на висину свештеничког чина, какве ни Анђели Небески нису удостојени. Због тога имамо велику одговорност према Светој Цркви, коју чини народ Божији са својим пастирима. Затим очински саветује све присутне свештенике и ђаконе да у народу морају чувати то достојанство које им је вером, речју и делом предато, благодаћу Духа Светога. Епископ сведочи да нема ничега значајнијег у животу једног свештеника од лепоте служења Свете Литургије, јер је то једини извор истинске радости и смисла самога постојања. Архијерејски намесници Епископу су појединачно представили све свештенике и ђаконе, упознавајући га са парохијским стањем поверених им намесништава. На самом крају уследила су питања свештеника Епископу на недоумице које су имали. Епископ је стрпљиво одговарао поучавајући их како да на јеванђелски начин приступе искушењима која су их снашла. Из канцеларије Епархије жичке

Братски састанак свештенства у Чачку Read More »

Contact Us