Катихета Бранислав Илић, „Приђите, примите светлост од незалазне светлости и прославите Христа васкрслог из мртвих“
„Дођите на нови род Винограда, на побожно весеље, посебан је дан Васкрсења; уђимо у заједницу Царства Христова, појући му као Богу у векове!“ (Пасхални канон, прва строфа осме песме) Преподобни Јован Дамаскин, богонадахнути црквени песник, међу чијим химнографским делима посебно место заузима Пасхални канон, позива нас на пасхално весеље, позива нас са усхићењем на весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготовљава јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Богоносни отац и учитељ Цркве Свети Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.” Суштина нашег побожног васкршњег весеља је Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје…”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета…” Господ тако Нови Завет установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића. Сваке године са радошћу и у посебној атмосфери дочекујемо рађање пролећа и у њему најсветлије јутро у току године, васкршње јутро у коме светлост Христове победе над грехом и смрћу сија свеколикој васељени, свима временима, али и живима и мртвима. У њему празнујемо умртвљење страсти, разорење ада, почетак другог живота – вечног живота. Прослављамо Христа Бога нашега и наше спасење. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ свега: „А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша.“ (1. Кор. 15, 14). Будући да ове године прослављамо 1700. годишњицу одржавања Првог васељенског сабора, 325. године у Никеји, не заборавимо да је Црква, управо, на Првом васељенском сабору донела општеважећу одлуку ο датуму празновања Васкрса. Новозаветна Пасха се слави у прву недељу после првог пуног месеца који дође после пролећне равнодневице, и после јеврејске Пасхе. Напуштајући 14. нисан, датум јудејске Пасхе, Црква је, у суштини, преместила тежиште празника, наглашавајући на тај начин Христово Васкрсење, а не смрт. Васкрс је покретан празник који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана, од 22. марта/04. априла до 25. априла/08. маја. У празнику Васкрсења се открива ко смо ми хришћани и шта у суштини јесте наша Црква. У поретку, тематици и радости васкрсног богослужења наслућујемо дубину небеске радости, спознајемо истинско биће Цркве и нас хришћана. Пасхално јутрење и Литургија, најсвечанија су и најсадржајнија богослужења у току једне богослужбене године. Храм је украшен мирисним цвећем и испуњен светлошћу свећа, он се у току богослужења више пута кади миомирисом тамјана у знак изобиља благодати коју смо добили кроз Васкрсење Христово. Васкршње јутрење почиње у тишини, после уношења плаштанице у олтар, настојатељ (архијереј или презвитер) излази кроз царске двери држећи у руци свећу и позива народ речима: „Приђите, примите светлост од незалазне Светлости и прославите Христа Васкрслог из мртвих!ˮ Народ прилази и прима светлост, а појци торжествено поју наведени стих. Када је реч о овом чину примања светлости, потребно је нагласити да ова светлост представља исту ону благодатну светлост коју примамо у Јерусалиму. Сваки храм на пасхалном јутрењу постаје Јерусалим, и свако од нас примивши светлост, прима истинску и незалазну светлост од Васкрслога Господа. У наставку се уприличава свечана литија, односно, опход око храма, који је праћен појањем стихире: „Васкрсење Твоје Христе Спасе, ангели поју на небесима, и нас на земљи удостоји да те чистим срцем славимоˮ. У току ове литије настојатељ носи крст, други свештеник Јеванђеље, трећи свештеник икону Васкрсења, а ђакон кадионицу, док чтечеви носе рипиде или свеће. Овај свечани празнични ход и појање прати радосно звоњење свих храмовних звона. У овом входу поистовећујемо се са женама Мироносицама које су у праскозорје недељног дана хитале да помажу Спаситељево тело, јер оно није било помазано у петак приликом погреба. Поједини богослужбени устави не спомињу овај литијски опход око храма, већ само излазак испред храма и стајање пред затвореним храмовним вратима одакле предстојатељ почиње пасхално јутрење. Настојатељ се зауставља испред затворених храмовних врата, чита одељак из Марковог Јеванђеља о Васкрсењу Христовом, а после тога, свечано изговара почетни возглас јутрења и појањем тропара Пасхе благовести радост Васкрсења, речима: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима који су у гробовима живот дароваˮ. Литијским опходом и слушањем речи Божје испред затворених храмовних врата, символизујемо жене Мироносице које су с великом радошћу примиле и благовестиле вест о Христовом Васкрсењу. Отварање храмовних врата прасликује камен који је одваљен од гроба Господњег. У величанствености васкршњег јутра, уз пламен свећа и у блиставој радости пасхалног богослужења, све се претвара у песму Господу. Овде ћемо застати и своју пажњу посветити улози светлости у пасхалном и богослужењу уопште. Са небоземном радошћу певамо пред почетак Пасхалног јутрења: „Приђите, примите светлост од незалазне Светлости и прославите Христа Васкрслог из мртвих!ˮ Употреба светлости у богослужењу је од великог значаја, и оно је увек било саставни део готово свих, како старозаветних, тако и новозаветних богослужења. Заповест да се направи светиљка од чистог злата са седам кандила је једна од првих коју је Господ дао Мојсију. У старозаветној Мојсијевој скинији светиљке су биле неопходни део свештенослужења, а палиле су се увече. Поред свакодневне јутарње жртве, првосвештеник је у Јерусалимском храму, тихо и са страхопоштовањем вршио припрему светиљки за вечерње паљење, а увече би их после вечерње жртве палио да горе целу ноћ. Према бројним сведочанствима ове светиљке су биле символ Божјег руководства. Стога, цар Давид из свога срца вапије ка Господу: „Ти си Господе, светлост мојаˮ, или на другом месту: „Реч је Твоја жижак нози мојојˮ. Употребу светиљки налазимо и у време Светих славних и свехвалних апостола, приликом њихових ноћних сабрања ради проповеди речи Божје, ради узношења усрдне молитве, као и ради ломљења хлеба, о чему важно сведочанство налазимо у књизи Дела апостолских: „И бејаху многе свеће горе у соби где смо се сабралиˮ (Дела 20, 8). Богослужбену употребу светлости налазимо и у периоду гоњења. Познато нам је да су се први хришћани на молитвена сабрања сабирали ноћу у
Васкрсни понедељак у Чачку
Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин посетио је на Васкрсни понедељак Саборни храм Вазнесења Господњег у Чачку, поделивши са нама, кроз служење Свете Архијерејске Литургије, радост Васкрсења Господњег. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), игуман вујански, протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, протојереј Радиша Сеочанац, старешина Храма Свете Марине у Атеници, протојереј Бојан Сујић, старешина Храма Светог Лазара Косовског на Љубићу, ђакони Стефан Симић и Милош Јелић. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Светој Чаши приступио је велики број верних, а највише најмлађих. Након Свете Литургије братство храма је уприличило трпезу љубави за све присутне. После трпезе љубави, Архипастир жички је кроз Свету Тајну Крштења увео у веру православну дете Божије Матеја, сина јереја Миладина Милуновића, пароха лазачког и унука проте-ставрофора Крстивоја Милуновића, сабрата Вазнесењског храма. Чтец Филип Нешковић
Исповест и братски састанак свештенства Архијерејског намесништва моравичког
У Светлу среду 23 априла 2025. када наша Света Црква прославља Светог Терентија, у Цркви Успења Пресвете Богородице у Кушићима, одржана је исповест и братски састанак моравичког намесништва. Исповест је вршио умировљени парох протојереј-ставрофор Мирољуб Маринковић. Светом Литургијом началствовао је протојереј Ненад Бајић, парох из Ивањице, а саслуживали су парох брезовачки јереј Дарко Јараковић и ивањички ђакон Алекса Грујичић. За певницом су били пароси из Ивањице: Архијерејски намесник моравички протојереј ставрофор Гмитар Милуновић и јереј Младен Миливојевић, старешина храма у Ивањици, као и умировљени парох ивањички протојереј-ставрофор Славиша Стјепановић. После Свете Литургије, за време трпезе љубави, домаћин састанка јереј Ненад Дукић, пожелео је добродошлицу свим свештеницима намесништва. За време ручка присутнима се обратио и Архијерејски намесник моравички протојереј ставрофор Гмитар Милуновић. Поздравивши све окупљене говорио је о тренутном стању у намесништву, подсећајући браћу свештенике на њихове дужности и обавезе. парох миланџански јереј Ненад Дукић
Васкрс у Светосавском храму у Краљеву
Васкрсење Христово – најсветлији и најрадоснији Дан за људски род, у краљевачком Светосавском храму дочекано је уз богослужбене песме јутарње службе. Топла и Богом дарована васкршња ноћ призвала је велики број наших суграђана да узму учешће у заједници свих Светих. Радујући се Господу који је јачи од сваке смрти и болести, као и радујући се једни другима, певали смо древне и предивне стихове који славе бескрајни Живот. Митрополит жички Г. Јустин предводио је заједничко мољење у опходу око храма и уласку у благословени простор свештеног дејства. Уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства овог храма, верујући народ је имао могућност да учествује у прекрасном богослужењу са пребогатим свештенорадњама украшеним дивним појањем овдашње певнице. У сусрет празном гробу и Васкрслом Христу изашли смо из посног подвига срцима која су уистину горела при свакој Речи Божијој, пред Логосом Који постаде тело – о чему дубоким богословским изразима говори данашње јеванђељско читање. У наставку је литургијско сабрање приступило причешћивању Чашом спасења. На радост свих, многи су узели учешћа у освећивању тела и душа Јединим Светим – Господом Исусом Христом. Осењени благословом нашег Митрополита Јустина, радост смо поделили и кроз традиционално даривање васкршњих јаја и размену милозвучних поздрава: Христос васкрсе – Ваистину васкрсе! Протојереј Александар Р. Јевтић
Медијска представљања Жичког благовесника (април-јун 2025)
Гледаоци локалних телевизија широм Епархије жичке могли су путем тв програма и јутјуб прилога да се упознају са садржајем новог броја епархијског часописа. Сарадници часописа, свештенослужитељи, вероучитељи и студенти теологије, јавности су представили теме које се у часопису могу прочитати, а у наставку Вам преносимо видео прилоге:
ТВ Мелос: Васкршњи разговор са протојерејем Александром Јевтићем
Велики Четвртак и Велики Петак у Манастиру Вујан
У припремним данима који нас уводе у Васкрсење Христово, богослужења на Велики Четвртак, Велики Петак и Велику Суботу нас подучавају и подсећају кроз стихире, о Христовој љубави и жртви коју Он као Богочовек узима на себе испуњавајући старозаветна пророштва која говоре о Његовом рођењу, страдању и Васкрсењу. Његова жртва је жртва Љубави, спасење света и човека.У ове дане у световујанској обитељи у богослужењима је учествовао Архиепископ и Митрополит жички г.г. Јустин заједно са братством свете обитељи. У богослужењима Архиепископу је саслуживао игуман манастира архимандрит Сава (Илић). Братство Манастира Вујна
Велики Петак у Храму Светог Саве у Краљеву
Богослужењима изношења плаштанице и оплакивања Христа са статијама началствовао је архимандрит Дамјан (Цветковић) уз саслуживање братства овога храма, а у молитвеном присуству великог броја верног народа. Дан тишине и кајања људског рода због чина распињања Богочовека, речима и тоновима богослужбених текстова и песама увео нас је у атмосферу страдања које је Господ наш Исус Христос поднео ради нас и нашега спасења, да би нам потом отворио могућност непрестаног саваскрсавања све до Другог доласка и васкрсења мртвих. Братство храма
Катихета Бранислав Илић, „Приђите, примите светлост од незалазне светлости и прославите Христа васкрслог из мртвих“
„Дођите на нови род Винограда, на побожно весеље, посебан је дан Васкрсења; уђимо у заједницу Царства Христова, појући му као Богу у векове!“ (Пасхални канон, прва строфа осме песме) Преподобни Јован Дамаскин, богонадахнути црквени песник, међу чијим химнографским делима посебно место заузима Пасхални канон, позива нас на пасхално весеље, позива нас са усхићењем на весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготовљава јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Богоносни отац и учитељ Цркве Свети Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.” Суштина нашег побожног васкршњег весеља је Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје…”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета…” Господ тако Нови Завет установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића. Сваке године са радошћу и у посебној атмосфери дочекујемо рађање пролећа и у њему најсветлије јутро у току године, васкршње јутро у коме светлост Христове победе над грехом и смрћу сија свеколикој васељени, свима временима, али и живима и мртвима. У њему празнујемо умртвљење страсти, разорење ада, почетак другог живота – вечног живота. Прослављамо Христа Бога нашега и наше спасење. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ свега: „А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша.“ (1. Кор. 15, 14). Будући да ове године прослављамо 1700. годишњицу одржавања Првог васељенског сабора, 325. године у Никеји, не заборавимо да је Црква, управо, на Првом васељенском сабору донела општеважећу одлуку ο датуму празновања Васкрса. Новозаветна Пасха се слави у прву недељу после првог пуног месеца који дође после пролећне равнодневице, и после јеврејске Пасхе. Напуштајући 14. нисан, датум јудејске Пасхе, Црква је, у суштини, преместила тежиште празника, наглашавајући на тај начин Христово Васкрсење, а не смрт. Васкрс је покретан празник који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана, од 22. марта/04. априла до 25. априла/08. маја. У празнику Васкрсења се открива ко смо ми хришћани и шта у суштини јесте наша Црква. У поретку, тематици и радости васкрсног богослужења наслућујемо дубину небеске радости, спознајемо истинско биће Цркве и нас хришћана. Пасхално јутрење и Литургија, најсвечанија су и најсадржајнија богослужења у току једне богослужбене године. Храм је украшен мирисним цвећем и испуњен светлошћу свећа, он се у току богослужења више пута кади миомирисом тамјана у знак изобиља благодати коју смо добили кроз Васкрсење Христово. Васкршње јутрење почиње у тишини, после уношења плаштанице у олтар, настојатељ (архијереј или презвитер) излази кроз царске двери држећи у руци свећу и позива народ речима: „Приђите, примите светлост од незалазне Светлости и прославите Христа Васкрслог из мртвих!ˮ Народ прилази и прима светлост, а појци торжествено поју наведени стих. Када је реч о овом чину примања светлости, потребно је нагласити да ова светлост представља исту ону благодатну светлост коју примамо у Јерусалиму. Сваки храм на пасхалном јутрењу постаје Јерусалим, и свако од нас примивши светлост, прима истинску и незалазну светлост од Васкрслога Господа. У наставку се уприличава свечана литија, односно, опход око храма, који је праћен појањем стихире: „Васкрсење Твоје Христе Спасе, ангели поју на небесима, и нас на земљи удостоји да те чистим срцем славимоˮ. У току ове литије настојатељ носи крст, други свештеник Јеванђеље, трећи свештеник икону Васкрсења, а ђакон кадионицу, док чтечеви носе рипиде или свеће. Овај свечани празнични ход и појање прати радосно звоњење свих храмовних звона. У овом входу поистовећујемо се са женама Мироносицама које су у праскозорје недељног дана хитале да помажу Спаситељево тело, јер оно није било помазано у петак приликом погреба. Поједини богослужбени устави не спомињу овај литијски опход око храма, већ само излазак испред храма и стајање пред затвореним храмовним вратима одакле предстојатељ почиње пасхално јутрење. Настојатељ се зауставља испред затворених храмовних врата, чита одељак из Марковог Јеванђеља о Васкрсењу Христовом, а после тога, свечано изговара почетни возглас јутрења и појањем тропара Пасхе благовести радост Васкрсења, речима: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима који су у гробовима живот дароваˮ. Литијским опходом и слушањем речи Божје испред затворених храмовних врата, символизујемо жене Мироносице које су с великом радошћу примиле и благовестиле вест о Христовом Васкрсењу. Отварање храмовних врата прасликује камен који је одваљен од гроба Господњег. У величанствености васкршњег јутра, уз пламен свећа и у блиставој радости пасхалног богослужења, све се претвара у песму Господу. Овде ћемо застати и своју пажњу посветити улози светлости у пасхалном и богослужењу уопште. Са небоземном радошћу певамо пред почетак Пасхалног јутрења: „Приђите, примите светлост од незалазне Светлости и прославите Христа Васкрслог из мртвих!ˮ Употреба светлости у богослужењу је од великог значаја, и оно је увек било саставни део готово свих, како старозаветних, тако и новозаветних богослужења. Заповест да се направи светиљка од чистог злата са седам кандила је једна од првих коју је Господ дао Мојсију. У старозаветној Мојсијевој скинији светиљке су биле неопходни део свештенослужења, а палиле су се увече. Поред свакодневне јутарње жртве, првосвештеник је у Јерусалимском храму, тихо и са страхопоштовањем вршио припрему светиљки за вечерње паљење, а увече би их после вечерње жртве палио да горе целу ноћ. Према бројним сведочанствима ове светиљке су биле символ Божјег руководства. Стога, цар Давид из свога срца вапије ка Господу: „Ти си Господе, светлост мојаˮ, или на другом месту: „Реч је Твоја жижак нози мојојˮ. Употребу светиљки налазимо и у време Светих славних и свехвалних апостола, приликом њихових ноћних сабрања ради проповеди речи Божје, ради узношења усрдне молитве, као и ради ломљења хлеба, о чему важно сведочанство налазимо у књизи Дела апостолских: „И бејаху многе свеће горе у соби где смо се сабралиˮ (Дела 20, 8). Богослужбену употребу светлости налазимо и у периоду гоњења. Познато нам је да су се први хришћани на молитвена сабрања сабирали ноћу у
Васкрсни понедељак у Чачку
Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин посетио је на Васкрсни понедељак Саборни храм Вазнесења Господњег у Чачку, поделивши са нама, кроз служење Свете Архијерејске Литургије, радост Васкрсења Господњег. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), игуман вујански, протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, протојереј Радиша Сеочанац, старешина Храма Свете Марине у Атеници, протојереј Бојан Сујић, старешина Храма Светог Лазара Косовског на Љубићу, ђакони Стефан Симић и Милош Јелић. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Светој Чаши приступио је велики број верних, а највише најмлађих. Након Свете Литургије братство храма је уприличило трпезу љубави за све присутне. После трпезе љубави, Архипастир жички је кроз Свету Тајну Крштења увео у веру православну дете Божије Матеја, сина јереја Миладина Милуновића, пароха лазачког и унука проте-ставрофора Крстивоја Милуновића, сабрата Вазнесењског храма. Чтец Филип Нешковић
Исповест и братски састанак свештенства Архијерејског намесништва моравичког
У Светлу среду 23 априла 2025. када наша Света Црква прославља Светог Терентија, у Цркви Успења Пресвете Богородице у Кушићима, одржана је исповест и братски састанак моравичког намесништва. Исповест је вршио умировљени парох протојереј-ставрофор Мирољуб Маринковић. Светом Литургијом началствовао је протојереј Ненад Бајић, парох из Ивањице, а саслуживали су парох брезовачки јереј Дарко Јараковић и ивањички ђакон Алекса Грујичић. За певницом су били пароси из Ивањице: Архијерејски намесник моравички протојереј ставрофор Гмитар Милуновић и јереј Младен Миливојевић, старешина храма у Ивањици, као и умировљени парох ивањички протојереј-ставрофор Славиша Стјепановић. После Свете Литургије, за време трпезе љубави, домаћин састанка јереј Ненад Дукић, пожелео је добродошлицу свим свештеницима намесништва. За време ручка присутнима се обратио и Архијерејски намесник моравички протојереј ставрофор Гмитар Милуновић. Поздравивши све окупљене говорио је о тренутном стању у намесништву, подсећајући браћу свештенике на њихове дужности и обавезе. парох миланџански јереј Ненад Дукић
Васкрс у Светосавском храму у Краљеву
Васкрсење Христово – најсветлији и најрадоснији Дан за људски род, у краљевачком Светосавском храму дочекано је уз богослужбене песме јутарње службе. Топла и Богом дарована васкршња ноћ призвала је велики број наших суграђана да узму учешће у заједници свих Светих. Радујући се Господу који је јачи од сваке смрти и болести, као и радујући се једни другима, певали смо древне и предивне стихове који славе бескрајни Живот. Митрополит жички Г. Јустин предводио је заједничко мољење у опходу око храма и уласку у благословени простор свештеног дејства. Уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства овог храма, верујући народ је имао могућност да учествује у прекрасном богослужењу са пребогатим свештенорадњама украшеним дивним појањем овдашње певнице. У сусрет празном гробу и Васкрслом Христу изашли смо из посног подвига срцима која су уистину горела при свакој Речи Божијој, пред Логосом Који постаде тело – о чему дубоким богословским изразима говори данашње јеванђељско читање. У наставку је литургијско сабрање приступило причешћивању Чашом спасења. На радост свих, многи су узели учешћа у освећивању тела и душа Јединим Светим – Господом Исусом Христом. Осењени благословом нашег Митрополита Јустина, радост смо поделили и кроз традиционално даривање васкршњих јаја и размену милозвучних поздрава: Христос васкрсе – Ваистину васкрсе! Протојереј Александар Р. Јевтић
Медијска представљања Жичког благовесника (април-јун 2025)
Гледаоци локалних телевизија широм Епархије жичке могли су путем тв програма и јутјуб прилога да се упознају са садржајем новог броја епархијског часописа. Сарадници часописа, свештенослужитељи, вероучитељи и студенти теологије, јавности су представили теме које се у часопису могу прочитати, а у наставку Вам преносимо видео прилоге:
ТВ Мелос: Васкршњи разговор са протојерејем Александром Јевтићем
Велики Четвртак и Велики Петак у Манастиру Вујан
У припремним данима који нас уводе у Васкрсење Христово, богослужења на Велики Четвртак, Велики Петак и Велику Суботу нас подучавају и подсећају кроз стихире, о Христовој љубави и жртви коју Он као Богочовек узима на себе испуњавајући старозаветна пророштва која говоре о Његовом рођењу, страдању и Васкрсењу. Његова жртва је жртва Љубави, спасење света и човека.У ове дане у световујанској обитељи у богослужењима је учествовао Архиепископ и Митрополит жички г.г. Јустин заједно са братством свете обитељи. У богослужењима Архиепископу је саслуживао игуман манастира архимандрит Сава (Илић). Братство Манастира Вујна
Велики Петак у Храму Светог Саве у Краљеву
Богослужењима изношења плаштанице и оплакивања Христа са статијама началствовао је архимандрит Дамјан (Цветковић) уз саслуживање братства овога храма, а у молитвеном присуству великог броја верног народа. Дан тишине и кајања људског рода због чина распињања Богочовека, речима и тоновима богослужбених текстова и песама увео нас је у атмосферу страдања које је Господ наш Исус Христос поднео ради нас и нашега спасења, да би нам потом отворио могућност непрестаног саваскрсавања све до Другог доласка и васкрсења мртвих. Братство храма