Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

НОВО У ИЗДАВАШТВУ ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ

Џон Бер: „Свети Јован Богослов и његово пасхално Јеванђеље, предговор теологији“ Издаваштво Епархијe жичке богатије је за још једно научно издање: Џон Бер: Свети Јован Богослов и његово пасхално Јеванђеље, предговор теологији, (Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке, 2026. стр. 480). Наслов оригинала: John the Theologian and his Paschal Gospel: A Prologue to Theology, Oxford University Press, May 20, 2019. Преводилац овог капиталног издања је др Дарко Крстић, а уредник издања протојереј др Слободан Јаковљевић. Књига оца Џона Бера представља значајан допринос савременом православном богословљу, у коме се на особен и продубљен начин сагледава богословска порука Јеванђеља по Јовану. Полазећи од пасхалне перспективе, аутор отвара темељна питања хришћанске вере, указујући на унутрашњу повезаност Писма, Предања и богословског мишљења. Српско издање ове књиге објављено је по лиценци, уз сагласност издавача Oxford University Press, у чијем је издању оригинално дело први пут публиковано. На тај начин домаћем читаоцу постаје доступно једно од значајнијих савремених богословских остварења, које у овом тренутку има посебан значај за развој православне егзегезе. Насупрот доминантним токовима појединих савремених егзегетских приступа, нарочито оних који су се обликовали у оквирима немачке егзегетске школе, ова књига нуди богословље утемељено у литургијском и пасхалном искуству Цркве, враћајући тумачење Писма његовом изворном, црквеном контексту. Ово издање доноси, поред основног текста, и посебан предговор аутора написан за српско издање, као и поговор преводиоца, који је настао у непосредном дијалогу са аутором током рада на преводу. На тај начин читаоцу се пружа додатни увид како у ауторску намеру, тако и у преводилачки приступ и разумевање текста. Надамо се да ће ово издање допринети продубљенијем разумевању јовановске теологије и подстаћи даље богословско промишљање у нашем црквеном и академском простору. ПРЕДГОВОР АУТОРА СРПСКОМ ИЗДАЊУ Велика ми је радост да видим српско издање моје књиге Јован Богослов и Његово Пасхално Јеванђеље. Сваки превод је много више од простог преношења речи из једног језика у други: то је место сусрета између различитих духовних предања, интелектуалних навика и културних искустава. У том смислу, ова књига није само студија о Јовану Богослову и дубокоумном пасхалном богословљу његовог Јеванђеља, већ такође и мост између научног дела реализованог у једном контексту и заједничког хришћанског наслеђа које превазилази границе језика и времена. Проучавање Јовановог Јеванђеља увек је био сусрет са извором изванредне богословске храбрости и духовне дубине. Јованово сведочанство о Христу као о вечној Речи и светлости која обасјава свет, представља јединствен поглед унутар Новога Завета. Међутим, оно што сам желео да постигнем у овој књизи било је то да покажем да Јованово богословље није апстрактно размишљање о божанским истинама, већ је неодвојиво повезано са Пасхалним ритмом живота ранохришћанске заједнице. Тврдим да у самом срцу Јовановог Јеванђеља лежи Пасха – не само као историјски догађај, већ такође као богословска матрица која обликује начин на који Јован сагледава, сећа се и сведочи о Христу. Српско богословско предање – нарочито његова рецепција великих Отаца Цркве као и неслућене литургијске дубине Православног предања – поседује истанчану осетљивост за тајну Пасхе, њен есхатолошки карактер и њену преображајну силу у животу Цркве. Због тога ми је нарочито драго да је сада ова књига доступна и на српском језику. Искрено се надам да ће њени нови српски читаоци, духовно обликовани богатим литургијским и Христоцентричним приступом богословљу, препознати у Јовановом Јеванђељу оно што наставља да ме зачуђује: јединство историје и откривења, догађаја и значења, Крста и славе, смрти и живота. При писању ове књиге циљ ми је био да понудим једно читање текста Јовановог Јеванђеља које узима за озбиљно његову литерарну сложеност, као и његов богословски израз, црквени контекст и историју рецепције. У бројним савременим тумачењима, Јован је схватан првенствено кроз призму хеленистичке мисли или мистичког симболизма, док је занемариван Пасхални карактер његовог сведочанства. Моја намера је била управо супротна: да покажем да Јованово Јеванђеље не може да буде истински схваћено осим ако се чита као спис који је рођен на основу Пасхалног искуства – искуства које је истовремено историјско и литургијско, заједничко и дубоко лично. Христово Васкрсење, као средиште Пасхалног откривења, није само врхунац приче о Христу, већ основни принцип који прожима сваки њен део. Стога ми причињава велико задовољство чињеница да српски читаоци сада могу да истражују све ове теме у оквирима свог богословског и духовног контекста. Српско православно искуство, које је током векова пажљиво чувало пасхалну динамику богослужбеног живота, представља плодно тло за пасхалну рецепцију Јовановог Јеванђеља. Верујем да сусрет између мог истраживања и вашег живог предања може да отвори нове путеве тумачења, па можда чак и да продуби она питања која сам само дотакао у овој књизи. Такође желим да изразим захвалност преводиоцу и издавачу. Превођење неког богословског дела никада није чисто технички задатак; оно захтева осетљивост на нијансе, усредсређеност на контекст и способност да се пренесе не само садржај већ и тон, стил и унутрашњи ток аргументације, као и, у случају ове књиге, додатна сложеност различитих облика размишљања, нарочито оног карактеристичног за Феноменологију. Надам се да ће читаоци приметити труд преводиоца да верно пренесе енглески текст на српски језик, чувајући не само његове главне идеје, већ и дух који је водио њиховом обликовању. Ако ова књига подстакне барем неке читаоце да поново открију Христолошку силу Јовановог сведочанства, да јасније сагледају однос између Пасхе и Јеванђеља, или да у својој духовној пракси осете како Јован блиско повезује прошлост, садашњост и будућност у личности Распетог и Васкрслог Господа, сматраћу да је њена сврха остварена. У Јовановом Јеванђељу Христос нас позива да „дођемо и видимо“ (1, 39), да закорачимо у простор откривења где светлост преображава таму и где живот разбија окове смрти. Овај позив превазилази границе културā и језикā и веома сам радостан да сада одјекује и у овом српском издању. ПОГОВОР ПРЕВОДИОЦА Књига професора Бера „Јован Богослов и његово Пасхално Јеванђеље“ представља неуобичајену појаву у свету богословља на српском језику. Пре свега, то је због њене ширине изражене у коришћењу разних и разнородних научних дисциплина и њихово довођење у дијалог са текстом Јовановог Јеванђеља. Бер се у њој првенствено ангажује у класичним библијским студијама, што је и очекивано с обзиром на наслов књиге, уз обилато коришћење и анализу старогрчког текста Јеванђеља. Међутим, за разлику од већине савремених

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Братски састанак и исповест архијерејских намесништава трнавског, драгачевског и љубићког

У среду Четврте недеље поста, 18. марта 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке Г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у Храму Вазнесења Господњег у Чачку. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су: архимандрит Тимотеј Миливојевић, игуман манастира Вазнесења у Овчарско-кабларској клисури, протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, јеромонах Орсисије Ивановић, настојатељ манастира Свете Тројице у Дучаловићима, протојереј-ставрофор Милун Ивановић, архијерејски намесник драгачевски, протојереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протојереј Ђорђе Лазаревић, парох вазнесењски и ђакон Никола Ераковић. Пре Свете Литургије Архимандрит Тимотеј и јеромонах Орсисије извршили су исповест свештенства ових намесништава. Потом је одржан братски састанак, током кога су архијерејски намесници трнавски, драгачевски и љубићки упознали Високопреосвећеног Митрополита и сву братију о раду црквених јединица ових намесништава у претходном периоду, после чега је уследила трпеза љубави.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Братски састанак и исповест архијерејских намесништава моравичког, пожешко-ариљског и црногорског

У петак Треће недеље поста, 13. марта 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у Храму Света Три Јерарха у Пожеги. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, архијерејски намесник моравички, протојереј-ставрофор Дмитар Луковић, умировљени парох пожешки, протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, протонамесник Жељко Пантелић, архијерејски намесник црногорски, ђакон Стефан Симић и ђакон Стефан Пекић. Протојереј-ставрофор Дмитар Луковић и протојереј-ставрофор Мирољуб Маринковић извршили су исповест свештенства ових намесништава. Потом је одржан братски састанак, током кога су архијерејски намесници моравички, пожешко-ариљски и црногорски упознали Високопреосвећеног Митрополита и сву братију о раду црквених јединица ових намесништава у претходном периоду, после чега је уследила трпеза љубави.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Света Тајна Исповести и братски састанак свештенства архијерејских намесништава ужичког и рачанског

У среду треће недеље поста, 11. марта 2026. године, благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког и администратора Епархије жичке г. Арсенија, служена је Света Литургија Пређеосвећених Дарова у Храму Преображења Господњег на Златибору. Литургијом Пређеосвећених Дарова је началствовао архимандрит Герман (Авакумовић), игуман манастира Раче, уз саслужење протојереја-ставрофора Милоша Босића, Архијерејског намесника ужичког, протојереја-ставрофора Милинка Лукића, Архијерејског намесника рачанског, протојереја Дејана Војисављевића, старешине Храма Преображења Господњег на Златибору, протојереја Миодрага Тодоровића, парох златиборског, као и ђакона Ненада Зекавице и Ненада Срећковића. Духовник манастира Дубраве архимандрит Данило (Плашић) и архимандрит Герман (Авакумовић) извршили су исповест свештенства ових намесништава. Потом је одржан и братски састанак, током кога су архијерејски намесници ужички и рачански упознали сву братију са радом црквених јединица ових намесништава у претходном периоду, након чега је уследила трпеза љубави.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Најава: Света Архијерејска Литургија

На Васкрсни уторак, 14. априла 2026. године, Свету Архијерејску Литургију, са почетком у 8 часова у Цркви Свете Тројице у Краљеву, служиће Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит нишки и администратор Епархије жичке господин Арсеније.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Света Тајна Исповести и братски састанак свештенства Архијерејских намесништава таковског, качерског и гружанског

У петак  Друге недеље поста, 6. марта 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у Храму Свете Тројице у Горњем Милановцу. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор Светолик Марковић, архијерејски намесник качерски,  протојереј  Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски,  протојереј-ставрофор Миодраг Анђелић, старешина Храма Свете Тројице у Горњем Милановцу, јереј Александар Јаћовић, архијерејски намесник гружански, протођакон Ђорђе Филиповић и ђакон Стефан Пекић. Протојереј-ставрофор Светолик Марковић и протојереј Чедомир Дамљановић извршили су исповест свештенства ових намесништава. Потом је одржан и братски састанак, током кога су архијерејски намесници таковски, качерски и гружански упознали Високопреосвећеног Митрополита и сву братију о раду црквених јединица ових намесништава у претходном периоду, након чега је уследила трпеза љубави.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Света Тајна Исповести и братски састанак свештенства Архијерејских намесништава жичког и студеничког

У среду Друге недеље поста, 4. марта 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у Храму Свете Тројице у Краљеву. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник жички, протојереј Данило Петровић, архијерејски намесник студенички, протојереј Часлав Јовановић, старешина Храма Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи, протођакон Ђорђе Филиповић и ђакон Стефан Симић. Протојереј-ставрофор Љубинко Костић и протојереј Часлав Јовановић извршили су исповест свештенства ових намесништава. Потом је одржан и братски састанак, током кога су архијерејски намесници жички и студенички упознали Високопреосвећеног  Митрополита и сву братију о раду црквених јединица ових намесништава у претходном периоду, након чега је уследила трпеза љубави.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Евхаристијска прослава дана Светог Симеона Мироточивог у Манастиру Студеница

На Теодорову суботу, 28. фебруара 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и Администратор жички г. Арсеније началствовао је свештеним литургијским сабрањем у манастиру Студеница, древној светињи која овога дана прославља свештену успомену свог оснивача, Светог Симеона Мироточивог. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски заменик, протојереј Данило Петровић, Архијерејски намесник студенички, протосинђел Стефан Чкоњевић, настојатељ манастира Згодачица, јеромонах Пантелејмон Мијаиловић, јеромонах Пантелејмон Дивљаковић, јеромонах Сергије Радивојевић, клирик крушевачке Епархије, јеромонах Паладије Вукшић, сабрат манастира Студеница, јереј Велимир Бугарин из Митрополије црногорско-приморске, протођакон Ђорђе Филиповић и ђакон Стефан Симић. Дан празника Светог Симеона призвао је многе верне са разних страна, који су у великом броју узели учешћа у евхаристијском слављу, причестивши се Светим Тајнама Тела и Крви Христове. Након заамвоне молитве, Високопреосвећени Владика је осветио славске дарове и пререзао колач, припремљен поводом ктиторске славе ове Богородичине светиње, која вековима стоји као темељ духовног напретка нашег народа и путоказ ка најсветлијим примерима српске повести. Извор: Епархија нишка

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Свечано празнично бденије уочи ктиторске славе студеничке обитељи

У петак, 27. фебруара 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и Администратор жички г. Арсеније служио је празнично бденије у манастиру Студеница, уочи ктиторске славе ове свете обитељи, дана празника Светог Симеона Мироточивог. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су јеромонах Паладије Вукшић, сабрат ове немањићке светиње и протођакон Ђорђе Филиповић. Извор: Епархија нишка

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

НОВО У ИЗДАВАШТВУ ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ

Џон Бер: „Свети Јован Богослов и његово пасхално Јеванђеље, предговор теологији“ Издаваштво Епархијe жичке богатије је за још једно научно издање: Џон Бер: Свети Јован Богослов и његово пасхално Јеванђеље, предговор теологији, (Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке, 2026. стр. 480). Наслов оригинала: John the Theologian and his Paschal Gospel: A Prologue to Theology, Oxford University Press, May 20, 2019. Преводилац овог капиталног издања је др Дарко Крстић, а уредник издања протојереј др Слободан Јаковљевић. Књига оца Џона Бера представља значајан допринос савременом православном богословљу, у коме се на особен и продубљен начин сагледава богословска порука Јеванђеља по Јовану. Полазећи од пасхалне перспективе, аутор отвара темељна питања хришћанске вере, указујући на унутрашњу повезаност Писма, Предања и богословског мишљења. Српско издање ове књиге објављено је по лиценци, уз сагласност издавача Oxford University Press, у чијем је издању оригинално дело први пут публиковано. На тај начин домаћем читаоцу постаје доступно једно од значајнијих савремених богословских остварења, које у овом тренутку има посебан значај за развој православне егзегезе. Насупрот доминантним токовима појединих савремених егзегетских приступа, нарочито оних који су се обликовали у оквирима немачке егзегетске школе, ова књига нуди богословље утемељено у литургијском и пасхалном искуству Цркве, враћајући тумачење Писма његовом изворном, црквеном контексту. Ово издање доноси, поред основног текста, и посебан предговор аутора написан за српско издање, као и поговор преводиоца, који је настао у непосредном дијалогу са аутором током рада на преводу. На тај начин читаоцу се пружа додатни увид како у ауторску намеру, тако и у преводилачки приступ и разумевање текста. Надамо се да ће ово издање допринети продубљенијем разумевању јовановске теологије и подстаћи даље богословско промишљање у нашем црквеном и академском простору. ПРЕДГОВОР АУТОРА СРПСКОМ ИЗДАЊУ Велика ми је радост да видим српско издање моје књиге Јован Богослов и Његово Пасхално Јеванђеље. Сваки превод је много више од простог преношења речи из једног језика у други: то је место сусрета између различитих духовних предања, интелектуалних навика и културних искустава. У том смислу, ова књига није само студија о Јовану Богослову и дубокоумном пасхалном богословљу његовог Јеванђеља, већ такође и мост између научног дела реализованог у једном контексту и заједничког хришћанског наслеђа које превазилази границе језика и времена. Проучавање Јовановог Јеванђеља увек је био сусрет са извором изванредне богословске храбрости и духовне дубине. Јованово сведочанство о Христу као о вечној Речи и светлости која обасјава свет, представља јединствен поглед унутар Новога Завета. Међутим, оно што сам желео да постигнем у овој књизи било је то да покажем да Јованово богословље није апстрактно размишљање о божанским истинама, већ је неодвојиво повезано са Пасхалним ритмом живота ранохришћанске заједнице. Тврдим да у самом срцу Јовановог Јеванђеља лежи Пасха – не само као историјски догађај, већ такође као богословска матрица која обликује начин на који Јован сагледава, сећа се и сведочи о Христу. Српско богословско предање – нарочито његова рецепција великих Отаца Цркве као и неслућене литургијске дубине Православног предања – поседује истанчану осетљивост за тајну Пасхе, њен есхатолошки карактер и њену преображајну силу у животу Цркве. Због тога ми је нарочито драго да је сада ова књига доступна и на српском језику. Искрено се надам да ће њени нови српски читаоци, духовно обликовани богатим литургијским и Христоцентричним приступом богословљу, препознати у Јовановом Јеванђељу оно што наставља да ме зачуђује: јединство историје и откривења, догађаја и значења, Крста и славе, смрти и живота. При писању ове књиге циљ ми је био да понудим једно читање текста Јовановог Јеванђеља које узима за озбиљно његову литерарну сложеност, као и његов богословски израз, црквени контекст и историју рецепције. У бројним савременим тумачењима, Јован је схватан првенствено кроз призму хеленистичке мисли или мистичког симболизма, док је занемариван Пасхални карактер његовог сведочанства. Моја намера је била управо супротна: да покажем да Јованово Јеванђеље не може да буде истински схваћено осим ако се чита као спис који је рођен на основу Пасхалног искуства – искуства које је истовремено историјско и литургијско, заједничко и дубоко лично. Христово Васкрсење, као средиште Пасхалног откривења, није само врхунац приче о Христу, већ основни принцип који прожима сваки њен део. Стога ми причињава велико задовољство чињеница да српски читаоци сада могу да истражују све ове теме у оквирима свог богословског и духовног контекста. Српско православно искуство, које је током векова пажљиво чувало пасхалну динамику богослужбеног живота, представља плодно тло за пасхалну рецепцију Јовановог Јеванђеља. Верујем да сусрет између мог истраживања и вашег живог предања може да отвори нове путеве тумачења, па можда чак и да продуби она питања која сам само дотакао у овој књизи. Такође желим да изразим захвалност преводиоцу и издавачу. Превођење неког богословског дела никада није чисто технички задатак; оно захтева осетљивост на нијансе, усредсређеност на контекст и способност да се пренесе не само садржај већ и тон, стил и унутрашњи ток аргументације, као и, у случају ове књиге, додатна сложеност различитих облика размишљања, нарочито оног карактеристичног за Феноменологију. Надам се да ће читаоци приметити труд преводиоца да верно пренесе енглески текст на српски језик, чувајући не само његове главне идеје, већ и дух који је водио њиховом обликовању. Ако ова књига подстакне барем неке читаоце да поново открију Христолошку силу Јовановог сведочанства, да јасније сагледају однос између Пасхе и Јеванђеља, или да у својој духовној пракси осете како Јован блиско повезује прошлост, садашњост и будућност у личности Распетог и Васкрслог Господа, сматраћу да је њена сврха остварена. У Јовановом Јеванђељу Христос нас позива да „дођемо и видимо“ (1, 39), да закорачимо у простор откривења где светлост преображава таму и где живот разбија окове смрти. Овај позив превазилази границе културā и језикā и веома сам радостан да сада одјекује и у овом српском издању. ПОГОВОР ПРЕВОДИОЦА Књига професора Бера „Јован Богослов и његово Пасхално Јеванђеље“ представља неуобичајену појаву у свету богословља на српском језику. Пре свега, то је због њене ширине изражене у коришћењу разних и разнородних научних дисциплина и њихово довођење у дијалог са текстом Јовановог Јеванђеља. Бер се у њој првенствено ангажује у класичним библијским студијама, што је и очекивано с обзиром на наслов књиге, уз обилато коришћење и анализу старогрчког текста Јеванђеља. Међутим, за разлику од већине савремених

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Братски састанак и исповест архијерејских намесништава трнавског, драгачевског и љубићког

У среду Четврте недеље поста, 18. марта 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке Г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у Храму Вазнесења Господњег у Чачку. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су: архимандрит Тимотеј Миливојевић, игуман манастира Вазнесења у Овчарско-кабларској клисури, протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, јеромонах Орсисије Ивановић, настојатељ манастира Свете Тројице у Дучаловићима, протојереј-ставрофор Милун Ивановић, архијерејски намесник драгачевски, протојереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протојереј Ђорђе Лазаревић, парох вазнесењски и ђакон Никола Ераковић. Пре Свете Литургије Архимандрит Тимотеј и јеромонах Орсисије извршили су исповест свештенства ових намесништава. Потом је одржан братски састанак, током кога су архијерејски намесници трнавски, драгачевски и љубићки упознали Високопреосвећеног Митрополита и сву братију о раду црквених јединица ових намесништава у претходном периоду, после чега је уследила трпеза љубави.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Братски састанак и исповест архијерејских намесништава моравичког, пожешко-ариљског и црногорског

У петак Треће недеље поста, 13. марта 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у Храму Света Три Јерарха у Пожеги. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, архијерејски намесник моравички, протојереј-ставрофор Дмитар Луковић, умировљени парох пожешки, протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, протонамесник Жељко Пантелић, архијерејски намесник црногорски, ђакон Стефан Симић и ђакон Стефан Пекић. Протојереј-ставрофор Дмитар Луковић и протојереј-ставрофор Мирољуб Маринковић извршили су исповест свештенства ових намесништава. Потом је одржан братски састанак, током кога су архијерејски намесници моравички, пожешко-ариљски и црногорски упознали Високопреосвећеног Митрополита и сву братију о раду црквених јединица ових намесништава у претходном периоду, после чега је уследила трпеза љубави.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Света Тајна Исповести и братски састанак свештенства архијерејских намесништава ужичког и рачанског

У среду треће недеље поста, 11. марта 2026. године, благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког и администратора Епархије жичке г. Арсенија, служена је Света Литургија Пређеосвећених Дарова у Храму Преображења Господњег на Златибору. Литургијом Пређеосвећених Дарова је началствовао архимандрит Герман (Авакумовић), игуман манастира Раче, уз саслужење протојереја-ставрофора Милоша Босића, Архијерејског намесника ужичког, протојереја-ставрофора Милинка Лукића, Архијерејског намесника рачанског, протојереја Дејана Војисављевића, старешине Храма Преображења Господњег на Златибору, протојереја Миодрага Тодоровића, парох златиборског, као и ђакона Ненада Зекавице и Ненада Срећковића. Духовник манастира Дубраве архимандрит Данило (Плашић) и архимандрит Герман (Авакумовић) извршили су исповест свештенства ових намесништава. Потом је одржан и братски састанак, током кога су архијерејски намесници ужички и рачански упознали сву братију са радом црквених јединица ових намесништава у претходном периоду, након чега је уследила трпеза љубави.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Најава: Света Архијерејска Литургија

На Васкрсни уторак, 14. априла 2026. године, Свету Архијерејску Литургију, са почетком у 8 часова у Цркви Свете Тројице у Краљеву, служиће Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит нишки и администратор Епархије жичке господин Арсеније.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Света Тајна Исповести и братски састанак свештенства Архијерејских намесништава таковског, качерског и гружанског

У петак  Друге недеље поста, 6. марта 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у Храму Свете Тројице у Горњем Милановцу. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор Светолик Марковић, архијерејски намесник качерски,  протојереј  Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски,  протојереј-ставрофор Миодраг Анђелић, старешина Храма Свете Тројице у Горњем Милановцу, јереј Александар Јаћовић, архијерејски намесник гружански, протођакон Ђорђе Филиповић и ђакон Стефан Пекић. Протојереј-ставрофор Светолик Марковић и протојереј Чедомир Дамљановић извршили су исповест свештенства ових намесништава. Потом је одржан и братски састанак, током кога су архијерејски намесници таковски, качерски и гружански упознали Високопреосвећеног Митрополита и сву братију о раду црквених јединица ових намесништава у претходном периоду, након чега је уследила трпеза љубави.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Света Тајна Исповести и братски састанак свештенства Архијерејских намесништава жичког и студеничког

У среду Друге недеље поста, 4. марта 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у Храму Свете Тројице у Краљеву. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник жички, протојереј Данило Петровић, архијерејски намесник студенички, протојереј Часлав Јовановић, старешина Храма Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи, протођакон Ђорђе Филиповић и ђакон Стефан Симић. Протојереј-ставрофор Љубинко Костић и протојереј Часлав Јовановић извршили су исповест свештенства ових намесништава. Потом је одржан и братски састанак, током кога су архијерејски намесници жички и студенички упознали Високопреосвећеног  Митрополита и сву братију о раду црквених јединица ових намесништава у претходном периоду, након чега је уследила трпеза љубави.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Евхаристијска прослава дана Светог Симеона Мироточивог у Манастиру Студеница

На Теодорову суботу, 28. фебруара 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и Администратор жички г. Арсеније началствовао је свештеним литургијским сабрањем у манастиру Студеница, древној светињи која овога дана прославља свештену успомену свог оснивача, Светог Симеона Мироточивог. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски заменик, протојереј Данило Петровић, Архијерејски намесник студенички, протосинђел Стефан Чкоњевић, настојатељ манастира Згодачица, јеромонах Пантелејмон Мијаиловић, јеромонах Пантелејмон Дивљаковић, јеромонах Сергије Радивојевић, клирик крушевачке Епархије, јеромонах Паладије Вукшић, сабрат манастира Студеница, јереј Велимир Бугарин из Митрополије црногорско-приморске, протођакон Ђорђе Филиповић и ђакон Стефан Симић. Дан празника Светог Симеона призвао је многе верне са разних страна, који су у великом броју узели учешћа у евхаристијском слављу, причестивши се Светим Тајнама Тела и Крви Христове. Након заамвоне молитве, Високопреосвећени Владика је осветио славске дарове и пререзао колач, припремљен поводом ктиторске славе ове Богородичине светиње, која вековима стоји као темељ духовног напретка нашег народа и путоказ ка најсветлијим примерима српске повести. Извор: Епархија нишка

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Свечано празнично бденије уочи ктиторске славе студеничке обитељи

У петак, 27. фебруара 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и Администратор жички г. Арсеније служио је празнично бденије у манастиру Студеница, уочи ктиторске славе ове свете обитељи, дана празника Светог Симеона Мироточивог. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су јеромонах Паладије Вукшић, сабрат ове немањићке светиње и протођакон Ђорђе Филиповић. Извор: Епархија нишка

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Contact Us