Категорија: Веронаука

У шестој недељи Часнога поста 65 ученика другог разреда ОШ „Вук Караџић” из Рибнице, у склопу корелације верске наставе са другим наставним предметима, су са својим учитељицама, Милом Луковић, Данијелом Гаровић, Весном Ристовић као и са својим наставником верске наставе Марком Јоргићем, похађали наставу у природи у порти храма Светог Василија Острошког у Кованлуку. Наставнике и ђаке дочекао је старешина храма протојереј Иван Радовановић,  увео их је у храм, поразговарао са њима. Свим ученицима и наставницима свештеник је даривао иконице и припремио пригодно послужење. Остатак дивног дана ђаци су провели у порти храма, где су наставили дружење са својим наставницима.   наставник Верске наставе Марко Јоргић

Ученици нижих разреда ОШ „Драган Маринковић“ Адрани- истурено одељење Поповићи, провели су наставни дан у храму Светог Архангела Гаврила у Опланићима. Поред часа Верске наставе, ученици ове школе имали су и остале часове у оквиру наставног дана. Храм Светог Архангела Гаврила налази се изнад села Опланићи.Градња храма је започета 1989. године, а завршена 1994. године када је и освештан од стране почившег Епископа жичког Стефана.Саграђен је на темељима старог храма-брвнаре, који су житељи ових простора саградили у тешким временима бежећи од прогона у време ропства под Турцима. Чесма која се налази у порти овог храма доноси нам сведочанство, да је људима који су ту боравили вера била једино уточиште у тим тешким временима. Деца ове школе немају у близини храм, па је ово била једна изврсна прилика да у пракси виде оно што су научили у теоретској настави из Веронауке. Овакав вид часа наишао је на одушевљење код ученика који су изразили жељу да има више оваквих часова. Након завршетка часова, за ученике је било припремљено и посно послужење. вероучитељ Александар Јовић

У суботу, 16.априла, путем манастира Овчарско-кабларске клисуре пошло је 130 ученика Основне школе „Димитрије Туцовић“ из Чајетине. Манастире су посетили ученици из матичне школе у Чајетини и издвојеног одељења на Златибору. Љубав према Верској настави негује се у овој школи већ трећу годину заредом различитим активностима које организујемо. Прошле године смо иницирали верско путовање и ученици су посетили манастире ваљевског краја. Ове године број ученика, који су се одважили на овај важан пут, удвостручио се. Наравно, било је и много више заинтересованих. Чинило се да нема краја дечијој знатижељи. Први посећени манастир био је Благовештење. Ученици су имали прилику да чују историјат манастира, помоле се за своје ближње, упале свеће. Весели и крепки у пратњи својих наставника- вероучитеља Александра Ђуричића, нашег драгог госта Владана Макањића, наставника Ликовне културе Добросава Обрадовића, наставнице Ликовне културе Анастасије Богдановић и наставнице Српског језика Јагоде Јеремић, наставили су лаким кораком пут ка Никољу. Изузетно леп дочек приредило је сестринство манастира. Након живописног предавања о манастиру и одговора на питања, чули су и како изгледа пут монашења у православној цркви и које су послушности које треба да има једна монахиња. Уз шум тихе Западне Мораве и дивне колаче којима су послужени, ученици су накупили енергију и кренули даље. Коментар ученика био је да се у овом окружењу осећају као да ту и припадају. Њихова следећа верска станица био је манастир Преображење где су се упознали са начином живота и где су добили корисне савете о животу, православљу, породичним односима, Светој Тајни Крштења. Највећи изазов био је манастир Сретење. Крећући се уским путем, многи су се питали зашто иду баш тамо. Преброђена даљина и целовити поглед на овај у брдима скривени манастир објаснили су сваку дилему. За предавање које су чули о манастиру захвалили су се црквеним песмама које су учили на часовима Верске наставе. Ни овде нису изостали предивни колачи, труд сестринства манастира. Све је задивио број ученика и постављало се питање зар их је заиста толико. Одавде је кренуло 130 младих људи који чине нашу будућност. Они треба да својом верском свешћу и савешћу покажу својим ближњима који је прави православни пут. Слика радосних лица препуних утисака говори у прилог томе да би оваквих путовања требало да буде више. Чињеница је да наставници обликују личност детета, носећи се оном чувеном мишљу Доситеја Обрадовића да је млада душа као мек восак. Верска настава је, онда, прави калуп за ту душу, што је и најважнији циљ свакога вероучитеља. Наставник верске наставе дипл. мастер-теолог  Александар Ђуричић

Ученици првог и другог разреда Основне школе ,,Миливоје Боровић“ из Шљивовице правили су Васкршње честитке. На својим честиткама они су украшавали Васкршња јаја и друге мотиве  који су везани за Христово Васкрсење. Ученицима је дата слобода да изразе радост долазећег празника. Циљ ове активности био је да покаже деци да се радост празника најбоље дочекује кроз заједништво са другима. Радови ученика биће изложени у холу школе.   вероучитељица Слободанка Јојић

  Матуранти природно-математичког смера краљевачке Гимназије су у петак 15. 4. 2016. заједно са својим вероучитељем присуствовали Литургији Пређеосвећених Дарова у Храму Светог Саве у Краљеву са почетком у 7 часова.  Одласку на Литургију претходило је предавање вероучитеља о смислу, структури и историјском развоју овог литургијског типа. Многи од ученика су тада први пут у животу присуствовали Литургији Пређеосвећених Дарова. Посебно јак утисак на ученике оставила је пракса молитвеног клечања за време ове литургије. На крају литургије ученици су узели антидор, а након тога су заједно са вероучитељем разменили утиске и отишли на наставу.  вероучитељ Филип Зеленовић  

Ученици IV разреда ОШ “Милица Павловић“ из Чачка у оквиру Верске наставе посетили су манастир Вујан са учитељицом Катарином Габоровић и вероучитељем Милошeм Живановићем. Манастир Вујан налази се на обронцима истоимене планине, у селу Прислоница, надомак Чачка. Припада Епархији Жичкој и потиче из 14. века. Наш домаћин тог дана био је игуман манастира, отац Јован Никитовић. Манастирска црква Светог Арханђела Гаврила саграђена је 1805. године и њен задужбинар је Никола Милићевић Луњевица, деда краљице Драге Обреновић. Осим цркве занимљиве грађевине биле су нам звоник кула и камена спомен чесма. Ученици су најпре целивали иконе у цркви, поклонили се вујанском светитељу и упалили свеће. Окрепивши се манастирском водом из камене чесме у дворишту обишли смо манастирско имање на коме се баве земљорадњом и сточарством, а затим смо се вратили до цркве и купили сувенире. Уследила је ужина и слободно време које смо провели разгледајући фреске и уживајући у прелепој природи и игри. Овај излет ће ученицима Веронауке остати у трајном сећању па је жеља свих нас да се овакви излети чешће организују. Николина Букумировић IV5 Ивана Живковић IV4

ИЗВЕШТАЈ ПОВОДОМ ОДРЖАВАЊА КВИЗА ЗНАЊА ОШ „Др Драгиша Мишовић“, Чачак Школска 2015/16. год.   Актив наставника верске наставе ОШ „Др Драгиша Мишовић“ из Чачка организовао је квиз знања за ученике 5. разреда. Такмичило се 6 екипа, свако одељење дало по један тим од по четири ученика. Имена такмичара по одељењима: 5/1 – Марта Вулићевић, Матија Капларевић, Вукашин Симеуновић иМиленко Симеуновић; 5/2 – Душан Ђуровић, Сретен Милекић, Вук Мирковић и Елена Перуничић; 5/3 –Андреј Грујичић, Исидора Ђорђевић, Софија Ђукић и Милош Јовановић; 5/4 –Филип Домановић, Лав Јевтовић, Давид Марковић и Виктор Таталовић; 5/5 – Тијана Вучетић, Сара Жижовић, Јана Маслаћ и Невена Петровић; 5/6 –Василије Матовић, Алекса Милетић, Милица Петровић и Љубица Пузић. Питања су извучена из градива и прилагођена њиховом узрасту. Сви такмичари су показали завидан ниво знања, тако да су и резултати били, прилично изједначени. За свој уложени труд ученике је наградила СПЦО при храму Вазнесења Господњег у Чачку пригодним наградама и захвалницама.   Актив вероучитеља: ђакон Драган Милованчевић Ђорђе Чоловић   Петра Ковач  

ИЗВЕШТАЈ ПОВОДОМ ОДРЖАВАЊА „ДАНА БЕЗ ПОВОДА“ ОШ „Др Драгиша Мишовић“, Чачак Школска 2015/16. год.   У суботу, 9.4.2016.г. у 12 часова, на градском тргу ученици ОШ „Др Драгиша Мишовић“  реализовали су акцију „Дан без повода“. Ученици 8. разреда, одељења 8/1, 8/2, 8/4, 8/6, који похађају верску наставу учествовали су у изради материјала за „Дан без повода“. Акција је названа овим именом јер сваки дан је дан за пружање љубави и среће. Неколико ђака је пролазницима на градском тргу делило симболе среће и љубави (смајли и срце). У временима када смо притиснути бригама и често заборављамо да се једни другима осмехнемо, ово је симболичан начин да се подсетимо да нам не треба повод и посебан дан да бисмо поделили љубав и срећу са другима.   Вероучитељ Петра Ковач

У суботу 9. априла 2016. године, са благословом Епископа жичког г. Јустина,  ученици и професори Медицинске школе из Ужица су са својим вероучитељем кренули на поклоничко путовање светињама у околини Ваљева и Шапца. Група је бројала 50 учесника, а чинили су је вероучитељ ђакон Аранђел Петровић, директор школе Богданка Ђорђевић, секретари, професори, као и 40 ученика различитих одељења. Из Ужица смо кренули у раним јутарњим часовима ка манастиру Лелић, где смо присуствовали Светој Литургији. Будући да је путовање организовано у току Васкршњег поста, учесници путовања су се постом и молитвом спремили и приступили Светој Чаши. Након сједињења са Господом у Тајни над Тајнама, били смо удостојни још једног великог благослова – високопречасни игуман Авакум нам је отворио покров са моштима светог владике Николаја Велимировића. Сви ученици и професори су целивали нетрулежне мошти Светог Владике и њему узнели молитве да се за све нас и наше ближње моли пред лицем Васкрслог Христа. Након Литургије, кренули смо ка манастиру Ћелије и великом ави преподобном оцу Јустину Поповићу. Силазећи низ 1000 степеника колико их је до манастира, делили смо утиске и разговарали о личном доживљају Бога. Када смо стигли до манастирске капије и предивног погледа на манастирски комплекс, чуо се један коментар који је најбоље описао сву лепоту овог дивног женског манастира – „као да се налазимо на вратима раја“. И заиста, сво проведено време крај кивота и гроба преподобног оца Јустина, уз гостопримство дивних сестара овог манастира учинили су да се тако и осећамо. Пут нас је даље одвео ка манастиру Каони, где смо провели највећи део нашег времена. Манастир Каона је историјски гледано и најстарији од свих које смо посетили, јер је прва Црква из 11, а сам манастир из 14. века. Постоји и једна веза ових манастира – наиме, манастир Лелић који је основао владика Николај је метох манастира Каоне, а у Ћелијама се Свети Владика школовао и спознавао Бога. Игуман Каоне отац Филимон нас је сачекао и обратио нам се са речима пуним љубави. Све присутне је поучио о историјату манастира, а након тога нам је дао доста поука и савета за живот. Будући да је игуман и сам из генерацијски професорске породице, имао је доста тога да пренесе како ђацима тако и професорима. Такође, игуман је спремио и послужење, на чему смо му посебно благодарни. У манастирском комплексу смо посетили крстионицу као и пећинску Цркву, урађену по узору на Витлејемску пећину. У повратку ка Ужицу, свратили смо до Бранковине и ту посетили Цркву, музеј и гроб Десанке Максимовић. Тамошњи парох отац Душан, све нас је благословио и поучио указујући нам на историјат Цркве, значај породице Ненадовић и њихову улогу у устанцима и ослобађању земље, као и на њихов немерљив труд и допринос очувању културе и идентититета. Након тога, кустос  нас је провео кроз музеј, а будући да су и професори књижевности били део нашег поклоничког путовања, то је дало посебну димензију целокупном доживљају. С Божијом помоћи у Ужице смо стигли у вечерњим сатима, препуни утисака јер смо цео дан провели у непрестаном сведочењу Божијег присуства. Ученици су били презадовољни и то су прокоментарисали речима да им се остварила жеља да коначно имају цео дан веронауку, без других часова, на шта су професори одговорили да је и њима добро дошао час веронауке. И заиста, сваки час веронауке јесте нови сусрет са Богом, нови разговор о Богу, у чему не учествује само наша глава, већ пре свега и наше срце и наша душа. На крају, морамо истаћи да смо Господу посебно захвални јер нам је даровао лепо време, право пролећно, насупрот свим прогнозама које су упућивале на лоше временске прилике. ђакон Аранђел Петровић

  Преподобни Јован Дамаскин је рекао: “Икона – то је то исто Божанско Откровење, само не словима написано, него бојама.” У склопу часова верске наставе, а у сусрет највећем хришћанском празнику Васкрсења Христовог, ученици верске наставе основне школе „Димитрије Туцовић“ у Чајетини су на један јединствен начин приказали велике светитеље наше помесне цркве. Пошто је било и оних који су желели да прикажу и неке просветитеље других народа и њима смо изашли у сустрет. Припрема за израду ових дела је била изузетно темељна, те смо пре него што и почнемо са цртањем и постављањем пропорција, пажљиво разговарали и о животу и делу сваког светитеља. Ученицима се изузетно занимљив учинио Свети Јаков Аљаски- мисионар међу Ескимима. Изузетну сарадњу смо имали са наставиком луковне културе Добросавом Обрадовићем, који је овом нашем подухвату приступио не само ликовним умећем, већ и искреном хришћанском љубављу. Циљ овога нашег рада је да у ове благе дане деца славе Бога кроз сваку повучену линију, кроз сваку нијансу боје и уједно кроз промишљање о животу свакога од светих угоника Божијих.   Наставник верске наставе дипл. мастер-теолог  Александар Ђуричић Свети Сава (световно име Растко, монашко име Сава; рођен око 1175. године у Расу, умро 14. јануара  1236. у Трнову, Бугарско царство) је био најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање, светогорски монах, јеромонах и архимандрит Студенице, први архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Широко се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а Српска православна црква га слави као свеца. Његова личност је остварила велики утицај на средњовековно српско књижевно стваралаштво, а његов култ се вековима негује у српском народу. Званична титула краља Милутина (1282-1321) гласила је СТЕФАН УРОШ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ КРАЉ И САМОДРЖАЦ СВИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА И ПОМОРСКИХ. Тако се потписивао на документима које је издавао. Такав је потпис и на најзначајнијој његовој повељи – Светостефанској хрисовуљи, издатој манастиру Бањска који је посвећен светом Стефану Првомученику и стога се зове Светостефанска. Стефан Владислав Немањић је био српски краљ од 1234. до 1243. године. Наследио је брата краља Стефана Радослава  1234. Ктитор је манастира Милешева, у ком је сахрањен Свети Сава. Стефан Драгутин Немањић  (пре 1253 — 12. март 1316) био је краљ Србије од  1276.  до  1282. године и краљ Срема од 1282. до 1316. године.  Син је Стефана Уроша I и Јелене Анжујске од  рода фрушког. Имао је два сина, Владислава (сремског краља) и Урошица (касније монах Стефан) и кћерке Јелисавету (удату за Стефана I Котроманића) и Урсулу (или Урсу), удату за Павла Шубића. Свети Сава II (око 1200 — 1271) је био трећи српски архиепископ, од  1263. до 1271. године. Рођен је 1200. или 1201. године. Његово световно име је било Предислав. Био је син краља Стефана Првовенчаног и синовац Светог Саве. Кнегиња Милица Хребељановић, рођена Немањић  (или Преподобна Евгенија, рођена око 1335 — 11. новембар 1405) је била владарка Србије, жена српског кнеза Лазара и православна светитељка. Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан.  Вратко је био праунук Немањиног сина Вукана и унук Вукановог сина Димитрија у монаштву Давида. Давид је сазидао манастир Давидовицу и празнује се као светитељ у Српској православној цркви сваког  7.  октобра. Преподобна мати Ангелина, световно име Ангелина Бранковић, (умрла 30. јула 1520) је била кћи Ђорђа Аријанита Комнина, средњовековног господара области Коњуха и Шкумбе и супруга Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурађа Бранковића. Свети мученик Бојан, познат и као Бојан Енравота је хришћански светитељ и кнез Бугарске из IX века. Био је најстарији син бугарског кана Омуртага и унук кана Крума. Примио је хришћанство и узео име Бојан, за разлику од његовог млађег брата Маламира који је остао паганин. Маламир је уместо њега преузео престо, и наредио да се Бојан убије 833. године, јер није хтео да се одрекне хришћанства. Православна црква прославља светог кнеза Бојана 28. марта по јулијанском календару. Стефан Немања  (рођен  око 1113 — 13. фебруар 1199) је био велики жупан Рашке, родоначелник владарске династије Немањића и творац моћне српске државе у средњем веку. Сматра се једним од најзначајнијих српских владара и заједно са сином Савом, једним од утемељивача Српске православне цркве, која га слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба. Стефан Немањa II, назван Стефан Немањић и Стефан Првовенчани, био је средњовековни српски владар (велики жупан 1196 — 1217. и краљ 1217—1227) који је Рашку подигао на статус краљевине, као и значајан писац који је жанру житија владара-светитеља у српској књижевности дао стил и узор. Његово најзначајније дело је „Житије Светог Симеона“ у коме је описао живот и чуда свога оца. Стефан Немањa II Првовенчани је био други син великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањића, и Ане. Био је млађи брат Вукана Немањића, који је постао управник Зете, а старији брат Растка Немањића, оснивача аутономне Српске архиепископије. Света Анастасија је хришћанска светитељка и мученица настрадала у Сирмијуму.О њеном животу се мало тога поуздано зна, осим да је убијена у Диоклецијановим прогонима хришћана. Већина прича о њој је настало вековима након њене смрти. Неке преносе да је била рођена римљанка, док друге наводе да је рођена у Сирмијумској области. Анастасија је, према некима, рођена у Риму у дому сенаторском и богатом, од оца паганина и мајке хришћанке. Од ране младости је постала хришћанка. Српска православна црква слави је 22. децембра по црквеном, а 4. јануара по грегоријанском календару. У четвртом веку живео је човек по имену Мојсије. Мојсије је био афричког порекла, тачније Етиопљанин, крупнога стаса и изузетне памети. Јефрем Сирин (сир. ܐܦܪܝܡ ܣܘܪܝܝܐ, Mor Afrêm Sûryāyâ; око 306 – 373) је био сиријски ђакон и хришћански теолог из  4. века. Писао је углавном химне, песме и библијске коментаре. Сматра се најзначајнијим црквеним оцем сиријске традиције.  Хришћани широм светa, а посебно у Сирији, га поштују као свеца. Православна црква слави га 28. јануара по јулијанском, а 10. фебруара по грегоријанском календару. Преподобни и богоносни отац наш Јован, у монаштву назван Јоасаф, роди се од оца Симеона-Синише и мајке Томаиде око 1350. године. Свети Јаков (Нецвјетов), алеутски свештеник рукоположен је 1826.