У суботу 9. априла 2016. године, са благословом Епископа жичког г. Јустина, ученици и професори Медицинске школе из Ужица су са својим вероучитељем кренули на поклоничко путовање светињама у околини Ваљева и Шапца. Група је бројала 50 учесника, а чинили су је вероучитељ ђакон Аранђел Петровић, директор школе Богданка Ђорђевић, секретари, професори, као и 40 ученика различитих одељења.
Из Ужица смо кренули у раним јутарњим часовима ка манастиру Лелић, где смо присуствовали Светој Литургији. Будући да је путовање организовано у току Васкршњег поста, учесници путовања су се постом и молитвом спремили и приступили Светој Чаши. Након сједињења са Господом у Тајни над Тајнама, били смо удостојни још једног великог благослова – високопречасни игуман Авакум нам је отворио покров са моштима светог владике Николаја Велимировића. Сви ученици и професори су целивали нетрулежне мошти Светог Владике и њему узнели молитве да се за све нас и наше ближње моли пред лицем Васкрслог Христа.
Након Литургије, кренули смо ка манастиру Ћелије и великом ави преподобном оцу Јустину Поповићу. Силазећи низ 1000 степеника колико их је до манастира, делили смо утиске и разговарали о личном доживљају Бога. Када смо стигли до манастирске капије и предивног погледа на манастирски комплекс, чуо се један коментар који је најбоље описао сву лепоту овог дивног женског манастира – „као да се налазимо на вратима раја“. И заиста, сво проведено време крај кивота и гроба преподобног оца Јустина, уз гостопримство дивних сестара овог манастира учинили су да се тако и осећамо.
Пут нас је даље одвео ка манастиру Каони, где смо провели највећи део нашег времена. Манастир Каона је историјски гледано и најстарији од свих које смо посетили, јер је прва Црква из 11, а сам манастир из 14. века. Постоји и једна веза ових манастира – наиме, манастир Лелић који је основао владика Николај је метох манастира Каоне, а у Ћелијама се Свети Владика школовао и спознавао Бога. Игуман Каоне отац Филимон нас је сачекао и обратио нам се са речима пуним љубави. Све присутне је поучио о историјату манастира, а након тога нам је дао доста поука и савета за живот. Будући да је игуман и сам из генерацијски професорске породице, имао је доста тога да пренесе како ђацима тако и професорима. Такође, игуман је спремио и послужење, на чему смо му посебно благодарни. У манастирском комплексу смо посетили крстионицу као и пећинску Цркву, урађену по узору на Витлејемску пећину.
У повратку ка Ужицу, свратили смо до Бранковине и ту посетили Цркву, музеј и гроб Десанке Максимовић. Тамошњи парох отац Душан, све нас је благословио и поучио указујући нам на историјат Цркве, значај породице Ненадовић и њихову улогу у устанцима и ослобађању земље, као и на њихов немерљив труд и допринос очувању културе и идентититета. Након тога, кустос нас је провео кроз музеј, а будући да су и професори књижевности били део нашег поклоничког путовања, то је дало посебну димензију целокупном доживљају.
С Божијом помоћи у Ужице смо стигли у вечерњим сатима, препуни утисака јер смо цео дан провели у непрестаном сведочењу Божијег присуства. Ученици су били презадовољни и то су прокоментарисали речима да им се остварила жеља да коначно имају цео дан веронауку, без других часова, на шта су професори одговорили да је и њима добро дошао час веронауке. И заиста, сваки час веронауке јесте нови сусрет са Богом, нови разговор о Богу, у чему не учествује само наша глава, већ пре свега и наше срце и наша душа. На крају, морамо истаћи да смо Господу посебно захвални јер нам је даровао лепо време, право пролећно, насупрот свим прогнозама које су упућивале на лоше временске прилике.
ђакон Аранђел Петровић
