Категорија: Веронаука

Верска настава налази свој пун смисао у цркви. Уколико успемо да повежемо часове верске наставе са Лигургијом остварујемо циљ због кога је веронаука уведена у школе. У оквиру часова верске наставе на теме Трпеза Господња и Света Литургија, Христово Васкрсење, које у овом периоду обрађујемо са ученицима другог разреда, најпре смо на угледном часу направили просфору коју смо однели на дар Богу као нашу захвалност и наше уздарје за све добијене дарове. Потом смо у овој Светлој недељи  Христовог Васкрсења заједно отишли на Литургију и присајединили се Христовом Телу радујући се због Христовог Васкрсења и семена вечног живота које смо у себе примили. Захваљујемо Васкрслом Христу и нашој мајчици Цркви што нас тако несебично примају у свој загрљај. Вероучитељ Снежана Секулић                                                                                      Учитељ Наташа Ердоглија ОШ“Јово Курсула“, Краљево

Да само дела љубави остају, то су нам показала деца са посебним потребама из школе „Миодраг В. Матић“ из Ужица, која су током празновања Васкрса припремила Васкршњу изложбу у Јокановића кући у Ужицу. Ученици Верске наставе из „Прве основне школа Краља Петра II“ посетили су изложбу са прелепом галеријом слика украшених васкршњих јаја. Након обиласка и разгледање изложбе својих другара, у деци су се пробудила она права, истинска и чиста осећања, а то су љубав и пожртвованост за другог, пријатељство. Подсетили смо се да смо сви ми деца Божија и да нас Бог истом љубављу све воли. Вероучитељ Немања Матејић

Први дан после пролећног распуста, Васкрсни уторак 18. априла, за ученике првог разреда Средње школе „Драгачево“ почео је на Светој Литургији. Уз сагласност професора Драгане Гавриловић и Софије Бугарчић, упознатих да је планом рада из Веронауке предвиђен и час практичне наставе, ученицима из Гуче је пружена прилика да прва два часа, од којих је један час Веронауке, проведу у цркви и учествују у празничној служби у Цркви Светог архангела Гаврила. Свету Литургију је служио протојереј Радован Стевановић, уз саслуживање протојереја-ставрофора Милуна Ивановића и ђакона Момчила Славковића. Пожелевши ученицима да им служба којој су заједно присуствовали буде на здравље и спасење, о. Радован их је подсетио на заповести о поштовању родитеља и о љубави према Богу и ближњима којима треба да се руководимо у животу, молећи се Васкрслом Господу Исусу Христу да нас заштити, исправи и упути путем вечног живота. За ученике који живе у околним местима Лучани, Пожега и Ивањица, овај час је био и први сусрет са парохијском црквом њихових другова и другарица из Гуче, посвећеној благовеснику радости. После Литругије, са осмесима на лицу и васкршњим јајем које су добили на дар, ученици су пожурили су у школу. Марина Луковић, вероучитељ

Школа данас жели да већину садржаја који су сведени само на учионицу и међусобну комуникацију, јасног разграничења између ученика и наставника, преусмери на иновативне облике рада. Предлог је да наставни предмети могу међусобним прожимањем садржаја, заједнички обрадити неку тематску област и применити другачије методе и амбијент. Интегративна настава, где више предмета учествује, може најбоље одговорити на овакав захтев. Данас у нашој школи један посебан Тематски дан, био је посвећен Средњем веку, епохи Немањића, где су наставник Историје, Географије, Ликовне културе и вероучитељ кроз заједничку сарадњу и подршку директора школе, осмислили неколико сегмената из овог раздобља. Сами ученици учествовали су у делу везаном за средњовековно градитељство и живот кроз занате и упознавање културе живљења. На наш позив одазвали су се чланови удржења „Свебор“ , који су аутентичним костимима дочарали живот витеза, упознали ученике са начелима витештва и опремом која се тада користила. Наставници у костимима личности са двора су показали другу страну, непосредног приближавања гостима и ученицима, тако да је читаво поподне у нашој школи кроз додатне садржаје било учење и сазнавање на отвореном на сасвим другачији начин. Неколико телевизијских кућа пренело је несвакидашњи Тематски час, изведен кроз интегративну наставу.                               Вероучитељ Милан Милутиновић ОШ „Браћа Вилотијевић“

На Велики уторак, 11.4.2017. год.  у 10 часова посетили су нас ученици из Школе за основно и средње образовање „1. новембар“. Поводом највећег хришћанског празника Васкрса, Стручно веће Верске наставе припремило је низ активности. Све су имале један циљ, отварање срца за нова пријатељства, нова осећања и учење шта заиста значе Христове речи „будите као деца“. Страсна (страдална) седмица започиње празником Цвети. Као што су деца дочекала Христа на капији Јерусалима са песмом и цвећем, тако су и Драгишинци дочекали своје другаре. Дружење са ученицима из „1. новембра“ одвијало се кроз песму, тражење боја, прављење крошње на дрвету пријатељства, огрлица и наруквица од шарених макарона, колача па све до гласног „ура“, како се и завршава омиљена дечја песма „Кад си срећан“. Сарадници у програму били су: Музички блок: вероучитељ Ђорђе Радојковић са ученицима 5. и 7. разреда; Фарбање Васкршњих јаја: ученици 6. разреда; Фарбање макарона: ученици 5. разреда; Прављење наруквица: вероучитељ Петра Ковач и ученици 5. разреда; Прављење колача: ученици 8. разреда; Израда честитки: ученици 4. разреда и одељење 6/2; Израда декорације: учитељ Драган Митровић, ученици 2. и 3. разреда и одељење 6/2; Израда дрвета пријатељства: учитељ Драган Митровић. Време проведено са њима је било веома поучно, пуно креативности, осмеха и љубави. Показали су нам да је дете заиста украс света. Стручно веће Верске наставе                         ђакон Драган Милованчевић Ђорђе Радојковић                             Петра Ковач

У организацији вероучитеља Стефана Милошевског и Михајла Живковића, ученици и професори Медицинске школе у Краљеву, њих око четрдесет, имали су прилику да по прелепом дану 1. априла 2017. године посете неколико древних манастира у Рашкој области. Ученици су најпре посетили храм апостола Петра и Павла у Расу, најстарију цркву на простору Србије, где је тамошњи парох отац Томислав приредио пријатну добродошлицу и ђаке упутио на значај и вредност ове хришћанске светиње. Екскурзија је потом пошла пут обновљеног манастира Ђурђеви Ступови, задужбине великог жупана Стефана Немање, где је настојатељ манастира јеромонах Герасим одржао поучну беседу, а убрзо, према старом монашком обичају, угостио посетиоце у просторијама манастирског конака. Након краћег одмора у Новом Пазару, група је кренула према манастиру Градац, задужбини краљице Јелене Анжујске из 13. века, да би у поподневним сатима као последња дестинација био манастир Студеница. У Студеници ђаке је поздравио високопречасни архимандрит Тихон, а сам манастир његов значај, ризницу као и читав манастирски комплекс, срдачно је представио манстирски кустос Зоран. Охрабрени, окрепљени са прегршт новог и корисног искуства и знања, ученици и професори завршили су једнодневни излет у раним вечерњим сатима уз жељу да се заједничко дружење и путовање у скорије време поново организује. Михајло Живковић, вероучитељ

 „Децо моја, ствари су једноставне. Ми их правимо тешкима. Чинимо што више можемо дела која су тешка ђаволу, а лака човеку! Најлакши начин да се спасемо јесте љубављу и стрпљењем. Зато увек носите у себи позитивне мисли како бисте осигурали душу.“ старац Пајсије На предлог ученика Верске наставе, библиотека Основне школе „Академик Миленко Шушић“ и Библиотека општине Лучани у Гучи, обогатиле су књижни фонд књигом Мирсини Вигопулу „Из Ја-града у Ти-град“ издавачке куће „Беседа“. Ученици петог разреда су припремили плакат и аудио-видео позивницу, са циљем да што већи број ученика заинтересују за књигу и њене јунаке – оличена стања људске душе и живота. Књигу-бајку Мирсини Вигопулу написала је из љубави према деци и из поштовања према старчевој успомени, као покушај да се поједностави оно што нам се увек чини тешким. Марина Луковић, вероучитељ

Стручно веће Верске наставе ОШ „Др Драгиша Мишовић“ из Чачка организовало је квиз знања за ученике петог разреда. Такмичило се 5 екипа (ученици из одељења 54 се нису појавили). Свако одељење дало je по један тим од по четири ученика. Питања су извучена из градива и прилагођена њиховом узрасту. Учесници на такмичењу: Из одељења 51: Александар Грујић, Марија Мијовић, Марта Николић и Јелена Тутуновић. Из одељења 52: Лазар Антић, Анђелина Дабовић и Александра Ружичић. Ученик Димитрије Полужић се из оправданих разлога није појавио на такмичењу. Из одељења 53: Сара Дамљановић, Кристина Протић, Милица Каровић и Анастасија Танкосић. Из одељења 55: Сања Александрић, Михаило Карамарковић, Андреј Каровић и Марија Чакас. Из одељења 56:Тара Петровић, Марија Ружичић, Сандра Секулић и Невена Ћосовић. Сви такмичари су показали завидан ниво знања, тако да су и резултати били прилично изједначени. Прву награду освојило је одељење 53, другу 56 и трећу 51. За свој уложени труд ученици су награђени од стране СПЦО при храму Вазнесења Господњег у Чачку пригодним наградама. Захвални смо на разумевању директорки школе Стани Шипетић и колегама који су допринели бољој реализацији квиза тако што су учеснике такмичења ослободили наставе за време трајања квиза. Стручно веће Верске наставе: ђакон Драган Милованчевић Ђорђе Радојковић Петра Ковач

Школска слава – Свети Сава прослављена је у ОШ „Алекса Дејовић“ Севојно кроз низ догађаја повезаних у својеврсну недељу Светосавља. Први догађај представља духовно вече, које је одржано 25.01.2017. године у организацији наше школе, чији су носиоци били ученици верске наставе и библиотека школе, уз свесрдну подршку директора господина Влада Живановића и колектива школе. Срж духовне вечери било је предавање које је одржао протојереј – ставрофор Милић Драговић, уважени теолог, вероучитељ и врстан предавач. Духовно вече је отворила ученица  Сара Вучковић казивањем стихова од којих је сачињена „Химна љубави“ Светог апостола Павла. Након тога је Вера Д. Рајаковић, наставница српског језика и књижевности изговорила стихове песме „Молитва“  познатог руског књижевника Александра Солжењицина. После уводне речи домаћина, отац Милић се обратио присутнима бираним речима са намером да им изнесе његов доживљај и схватање лика и дела Светог Саве. Осврћући се на тему, предавач је на самом почетку истакао да Светог Саву са пуним правом називамо просветитељем, учитељем и наставником Православља и да његов живот и бројни историјски догађаји то потврђују, иако такав епитет није лако стећи ни у једном времену. Измољен као дар од Бога, Свети Сава је, по сведочењу својих животописаца, монаха Доментијана и Теодосија, био утеха својим старим родитељима. Али, по Божијој вољи био је позван да постане много више од тога. Васпитаван у православној вери, на Јеванђељу Христовом, правим примерима и житијима светих, особито житију светих Варлаама и Јоасафа, Сава је од малих ногу осетио Божији призив да целим својим бићем послужи Богу и ближњима. Одрекавши се владарске круне, принчевског звања, световног имена Растко и почасти, вођен љубавном чежњом за Христом одлази у Свету Гору и постаје монах Сава, по светом Сави Освећеном, у чијем манастиру након много година бива дариван игуманском патерицом и иконом Пресвете Богородице Млекопитатељнице. Проводећи живот у непрекидном молитвеном подвигу и телесном труду, он се сусреће са Христом лицем у лице, свакодневно се најприсније сједињује са Њим у Светој Тајни Евхаристије и постаје Његов потпуни следбеник и ученик. Од Христа Учитеља прима истинску мудрост, бива просветљен аутентичним Богопознањем и уведен у тајне вере и вечног живота и постаје прави наставник пута што води у Царство Божије. Зато и успева да заљуља Србе у колевци Православља, да постави стамене темеље наше Цркве и државе и трасира пут којим су пошли многи наши сународници. Показује се као врстан књижевник, мудри дипломата, аутентични космополита и истински родољуб, добри пастир који чува поверене му јагањце од гладних вукова мржње, злобе, зависти, сујеверја, зловерја, неслоге, властољубља, сујете и сваког другог зла. И посебно као просветитељ који приводи поверени му народ Христу Животодавцу учећи своје сународнике, савременике и потомке да своју веру сведоче својим делима, да буду честити, добри и поштени људи, вредни, радни и спремни да следе свога страдалог и васкрслог Господа у свему до краја. Читава плејада његових ученика, из које издвајамо светог Арсенија Сремца, светог Саву II, светог Никодима, светог Данила II, светог Василија Острошког, светог Петра Цетињског, светог игумана Пајсија и ђакона Авакума, светог Николаја жичког, преподобног оца Јустина Ћелијског, Михајла Пупина, патријарха Павла…сведоче о величини свог учитеља. И о верности Учитељу и Господу Христу, „који је прави Пут, Истина и Живот“ ( Јн 14, 6). О томе сведоче и народне приче о Светом Сави у којима сазнајемо да Сава учи наш народ како да се бави воћарством, калемарством, ратарством и другим видовима пољопривреде, како да штеди, да се сложи и обожи, како да се моли Богу и да постане и остане народ Божији…О томе сведочи и цела српска земља испуњена Савиним стопама, Савиним изворима, Савиним долинама и Савиним црквама…О томе сведочи и немоћ турског завојевача да уплаши наше претке спаљивањем Савиних моштију, као и немоћ многих других који су желели да се Савино име, лик и дело избришу из историје, колективног сећања, душа и срца наших сународника… А свети Сава, наш молитвеник пред Господом, и даље нас поучава и позива да својим примером, својим речима и делима учимо нашу, али и поверену нам децу у школским клупама како да у времену друштвених мрежа, али и многобројних друштвених проблема постану и остану деца Божија, тежећи ка максимализму људскости, пуноћи људског достојанства – светости.   Након занимљивог и инспиративног предавања, отац Милић је одговарао на питања учесника ове духовне вечери, указујући да је вера интелектуални и духовни подвиг који нас, уз Свете Тајне и свете врлине и под очинским вођством наших пастира, свештеника и епископа, архиепископа Светог Саве и Пастироначалника Христа уводи у незалазни дан Царства Божијег, у коме се време преображава у вечност, а живот постаје Небеска Литургија, радост, песма, заједница у којој је „Бог све у свему“ ( I Кор 15, 28). Присутни ученици, родитељи, наставници и остали учесници понели су са собом лепе утиске, чувши реч више о наставнику Православља и имајући прилику да сазнају и нешто ново о суштини и значају његовог просветитељског рада, да се утврде у вери и познавању православне духовности. А да су схватили зашто се потомак из корена Немањића, племић српског рода, лишио владарске порфире и обукао, кроз врлине, у светлосну хаљину Небеског Творца, позивајући нас да кренемо стазом обожења која води од човека до Богочовека Христа, ученици су показали и кроз ликовни и литерарни израз. Вођени сигурном руком свог наставника ликовне културе Горана Марковића, ученици су недељама стварали своја мала уметничка дела, од којих су многа нашла своје место на паноима у холу наше школе и издвојеног одељења у Крвавцима, као саставни део изложбе посвећене Светом Сави, „небеском човеку и земаљском анђелу“. Реализацији овог догађаја свој допринос су дали и ученици верске наставе. Централни догађај прослављања самог дана Светог Саве започео је служењем Свете Литургије у Храму Сабора светог Архангела Гаврила у Севојну, у којој су учешће  узели и многи ученици Школе. Након Свете Литургије, ученици православног катихизиса су извели пригодан програм у Цркви за окупљене ученике, свештенство и остале присутне учеснике овог евхаристијског сабрања.   Дан славе у школи је имао ток традиционалног реда и поретка, сачињен од чина резања славског колача, након кога је изведена пригодна светосавска приредба у којој су учешће узели и ученици веронауке, а потом је организована трпеза љубави за ученике, родитеље,

                Идући у сусрет Светом Сави, ученици четвртог разреда ОШ “Јово Курсула“ који су традиционално задужени за припрему пригодног програма за школску славу, ове године су имали и додатни задатак да припреме изложбу у корелацији часова верске наставе и ликовне културе. Требало је да колаж техником ураде иконе: Христа, Богородице, Светог Саве или свог породичног заштитника, тј. Светитеља којег прослављају као крсну славу. “Пустите децу да долазе к’ мени и не браните им“, говори Господ Исус Христос, он најблажи и најснажнији који једини сваку горчину блажи и немоћ претвара у снагу, учећи нас како да Богу постанемо слични. Држећи се овог упутства, деца су добила инструкције да сама изаберу  одштампану икону на којој ће радити, затим да колаж ураде по свом нахођењу уз молитву светитељу и …ево резултата: Учитељи четвртог разреда и вероучитељка