Категорија: Веронаука

У недељу 21. маја 2017. године, група од двадесет и седам ученика верске наставе из петог разреда, са секретаром, професором француског језика и вероучитељем Основне школе „Академик Миленко Шушић“ из Гуче,  посетила је овчарско-кабларске манастире Вазнесење, Никоље и Успење Кабларско. У манастиру Вазнесење учествовали су у Светој Литургији, коју је служио архимандрит Тимотеј (Миливојевић), а део ученика и професори су се причестили. Испраћене из  манастира Вазнесење са жељом да из њега понесу радост, мир, љубав и разумевање и уселе их у своје домове, пут је даље водио у манастир Никоље. По упознавању са најзначајнијим подацима из историје манастира, уочи његове славе Преноса моштију Светог оца Николаја, група је стигла у манастир Успење Кабларско. Поред најинтересантнијих података о манастиру, на ученике је посебан утисак оставило упознавање начина употребе клепала. Излет је завршен после подне са жељом да се и у следећој школској години организује заједничко путовање и дружење. У среду 10. маја, када се Српска Православна Црква молитвено сећа и обележава дан спаљивања моштију Светог Саве Српског, а црква у Лучанима је прославила своју храмовну славу, ученици верске наставе од првог до четвртог разреда из продуженог боравка школе, посетили су Библиотеку општине Лучани у Гучи. Разгледање књига о првом aрхиепископу и просветитељу српском и пројекција првог православног цртаног филма о Светом Сави „Принц Растко“, ђакона Дејана Јовановића, насталог као одговор на негативна друштвена кретања у чијем су се вртлогу нашла деца, са циљем да се деци покаже да живот има и своје позитивно право лице и дају поуке које ће им помоћи да у својом животу знају које су праве вредности и праве одлуке, претходили су њиховом креативном раду – изради плаката, који ће украсити простор продуженог боравка у коме о њима брине учитељица Татјана Рајковић. Од библиотекара су на дар добили оловке и помоћ у избору књига које ће понети кући. Вероучитељ Марина Луковић

За многе је субота 13. мај 2017. године је била дан као и сваки други, али не и за изабрану групу професора и ученика из ужичких средњих школа, којој ће искуство овог дана остати вечно у сећању. Благословом Епископа жичког г. Јустина, група од 50 учесника кренула је на поклоничко путовање предвођена вероучитељем ђаконом Аранђелом Петровићем. Групу су чинили и директор Медицинске школе г-ђа Богданка Ђорђевић, секретар школе и још неколицина професора заједно са 25 ученика прве и друге године, као и вероучитељ Јанко Божовић и двадесетак ученика ужичке Гимназије. Жељно ишчекујући заједничко дружење и путовање две реномиране школе ужичког краја, сви учесници су се у данима пред путовање постом и молитвом спремали како за пут, тако и за учествовање у Светој Литургији – Тајни Цркве, истовремено и молећи Господа за благослов на путу и лепо време. Идеја је била да се у манастир Студеницу стигне на Свету Литургију, па смо из Ужица кренули у раним јутарњим часовима. Захваљујући благослову игумана студеничког о. Тихона, почетак Свете Литургије је померен за 8 часова, па смо иако путујући из далека, успели да пред предивну Немањину задужбину дођемо пре почетка службе. Стојећи на Светој Литургији, са Светим Симеоном, Светим Стефаном Првовенчаним, Светом Аном и свим светима, нисмо могли да се не запитамо где ћемо ми бити за неких 50, 100 или 800 година. А ови наши дивни путеводитељи су и пре толико година били у истом овом манастиру, на истој Светој Литургији, причешћујући се из исте Свете Чаше. Управо су нам ове мисли пролазиле кроз главу док смо целивали отворене мошти монаха Симона и Свете Анастасије, и дивили се Господу на благослову да имамо очуване чудотворне мошти оснивача државе Србије – и духовних и физичких наших родитеља како је то један историчар рекао. Иако смо се као што споменусмо спремали за овај сусрет, наша срца су се испунила тако дивном и радосном енергијом док смо целивајући свете мошти, могли осетити тај благоухани мирис моштију који је испуњавао цео манастир. Са таквим срцем отвореним за сусрет са Васкрслим Христом, и ученици и професори су приступили причешћу у току Свете Литургије, коју су служили о. Виталије и ђакон Аранђел. Сјединивши се са Господом, напојени са извора непресушног и животворног, пажљиво саслушавши поучне речи кустоса, упутили смо се у манастирску гостопримницу, где смо били угошћени топлим послужењем. Након пријатног разговора са нашим служитељем и кратке паузе, док смо предавали наш мали поклон и дар манастиру у знак за сву пажњу и љубав, добили смо и позив да доручкујемо у трпезарији манастира. Благодарећи Господу и нашим дивним домаћинима, увидели смо да се добро још већим добром враћа, а на наш мали поклон узвраћено нам је још већим. Доручак и пауза су нам итекако били потребни да скупимо енергију, јер смо из Студенице кренули ка испосницама Светог Саве. И баш док смо излазили из аутобуса и кретали дуж уске планинске стазе, лагана кишица је почела да нас прати. Господ као да нам је кроз кишу допустио и искушење, да покажемо да ли заиста имамо непоколебљиву жељу да искусимо делић пута и искуства нашег оца Светог Саве, или смо само туристи на овом путовању. Дошавши до прве испоснице и чврсто решивши да дођемо и до друге и употпунимо доживљај, киша је изненада престала и грануло је пролећно сунце које нас је пратило у остатку дана. Тек када смо изашли до друге Савине „куће тишине“,  били смо свесни колико смо труд уложили да дођемо до циља, и колико смо били задовољни оствареним. То је била и идеална прилика да вероучитељи објасне поклоницима шта значи када се човек повуче у самоћу и пожели да обитава са Господом, борећи се са својим највећим непријатељем, особом која нас је највише пута у животу преварила – самим собом. Ђацима је изузетно лепо било доћи и дивити се лепоти планинског погледа који плени, правити фотографије и успомене, али су вероучитељи из тог разлога и замолили све да на тренутак размисле како би било да су сами на том месту, у природи која је ваш једини познаник и пријатељ, па како би изгледало осећај сам преноћити, и да кроз те очи сагледају да је пут до Бога и светитељства истински подвиг. Силазећи низ стазу били смо још поноснији, јер смо тек тада постали свесни да смо уложили велики труд на који смо итекако поносни. Испраћајући мајку цркава предивну камену Студеницу, запутили смо се ка Трстенику и манастиру Љубостињи. Док смо путовали, делили смо драгоцене савете и примере из живота књегиње Милице и монахиње Јефимије: причали смо о труду који мора бити непрестани, али и о теми искреног пријатељства, нечему чега је данас нажалост све мање и мање. У Љубостињи  смо топло дочекани, а разгледајући једну од најлепших задужбина, дивили смо се лепоти коју ни векови страдања и разарања нису могли умањити, и учили из ње. Из Љубостиње смо кренули у манастир Жичу, да нашем предивном заједничком дану ударимо печат присуством на вечерњој служби у седмовратној светињи. Појање жичких монахиња, средњошколци који имају велики проблем да у данашње време изаберу праву музику за слушање, оценили су као нешто најближе анђелској песми од свега што су до сад чули. Одгледавши и кратак документарац о историјату манастира, угошћени и послужени природним соковима, срца испуњених неописивом радошћу, могли смо кренути пут Ужица. Напуштајући Краљево, првих десетак минута чули су се гласни коментари учесника, који су описивали задовољство што су од многобројних занимација одлучили да све оставе по страни и да буду део овог поклоничког путовања. Утисци су се слегали, а једно питање натерало је све да се озбиљно замисле – чиме смо ми Срби заслужили овако велике Божије благослове? И заиста, јесмо благословен народ. Господ је сваком народу дао много светила, а и нас Србе није ни најмање ускратио и дозволио да будемо народ који седи у сени смрти и таме, без видела. Ми смо били благословени да на овом путовању целивамо мошти наших предака и угодника Божијих који јасно вековима сведоче и гласно зову све на једини пут и брод спасења. Да ли ћемо остати на том путу, избор је само на нама. Јасну поруку на овом путовању

У Недељу  Мироносица ученици Средње музичке школе ,,Др Војислав Вучковић“ из Чачка са својим вероучитељем Ђорђем Радојковићем, били су на поклоничком путовању које је организовала Црквена општина при храму Вазнесења Господњег у Чачку. На пут се кренуло у раним јутарњим часовима да би се стигло у манастир Рачу, где су ученици појали на Светој Литургији, коју је служио игуман манастира Герман (Авакумовић). Поклоничко путовање за ђаке Средње музичке школе организовано је у знак захвалности на њиховом труду и љубави за учешће у црквеном животу. Циљ Верске наставе је укључивање деце и омладине у литургијски живот Цркве. Ученици са својим вероучитељем певају на Светим Литургијама у чачанским храмовима и манастирима Овчарско-кабларске клисуре, учествују на бројним црквеним манифестацијама, и на тај начин песмом врше мисију Цркве. Након Свете Литургије игуман манастира Раче срдачно је уприличио добродошлицу и припремио пригодно послужење за своје младе госте. По упознавању са знаменитостима манастира, ученици су се упутили на пешачење преко Таре до врела Лађевац и скита Светог Ђорђа. Пут се наставио обиласком манастирског имања на Калуђерским барама, где се налази параклис посвећен Србима Светитељима, приликом кога је посећен и видиковац на Тари.У поподневним часовима посећена је Мокра Гора и Дрвенград као последња дестинација овог путовања. Ученици Средње музичке школе напојени водом живом са благотворног извора манастира Раче као предивног плода рајске Србије, у нади да ће са својим вероучитељем обилазити и друге изворе и чуваре наше светосавске духовности у вечерњим сатима пристигли су у Чачак. Вероучитељ Ђорђе Радојковић

Верска настава налази свој пун смисао у цркви. Уколико успемо да повежемо часове верске наставе са Лигургијом остварујемо циљ због кога је веронаука уведена у школе. У оквиру часова верске наставе на теме Трпеза Господња и Света Литургија, Христово Васкрсење, које у овом периоду обрађујемо са ученицима другог разреда, најпре смо на угледном часу направили просфору коју смо однели на дар Богу као нашу захвалност и наше уздарје за све добијене дарове. Потом смо у овој Светлој недељи  Христовог Васкрсења заједно отишли на Литургију и присајединили се Христовом Телу радујући се због Христовог Васкрсења и семена вечног живота које смо у себе примили. Захваљујемо Васкрслом Христу и нашој мајчици Цркви што нас тако несебично примају у свој загрљај. Вероучитељ Снежана Секулић                                                                                      Учитељ Наташа Ердоглија ОШ“Јово Курсула“, Краљево

Да само дела љубави остају, то су нам показала деца са посебним потребама из школе „Миодраг В. Матић“ из Ужица, која су током празновања Васкрса припремила Васкршњу изложбу у Јокановића кући у Ужицу. Ученици Верске наставе из „Прве основне школа Краља Петра II“ посетили су изложбу са прелепом галеријом слика украшених васкршњих јаја. Након обиласка и разгледање изложбе својих другара, у деци су се пробудила она права, истинска и чиста осећања, а то су љубав и пожртвованост за другог, пријатељство. Подсетили смо се да смо сви ми деца Божија и да нас Бог истом љубављу све воли. Вероучитељ Немања Матејић

Први дан после пролећног распуста, Васкрсни уторак 18. априла, за ученике првог разреда Средње школе „Драгачево“ почео је на Светој Литургији. Уз сагласност професора Драгане Гавриловић и Софије Бугарчић, упознатих да је планом рада из Веронауке предвиђен и час практичне наставе, ученицима из Гуче је пружена прилика да прва два часа, од којих је један час Веронауке, проведу у цркви и учествују у празничној служби у Цркви Светог архангела Гаврила. Свету Литургију је служио протојереј Радован Стевановић, уз саслуживање протојереја-ставрофора Милуна Ивановића и ђакона Момчила Славковића. Пожелевши ученицима да им служба којој су заједно присуствовали буде на здравље и спасење, о. Радован их је подсетио на заповести о поштовању родитеља и о љубави према Богу и ближњима којима треба да се руководимо у животу, молећи се Васкрслом Господу Исусу Христу да нас заштити, исправи и упути путем вечног живота. За ученике који живе у околним местима Лучани, Пожега и Ивањица, овај час је био и први сусрет са парохијском црквом њихових другова и другарица из Гуче, посвећеној благовеснику радости. После Литругије, са осмесима на лицу и васкршњим јајем које су добили на дар, ученици су пожурили су у школу. Марина Луковић, вероучитељ

Школа данас жели да већину садржаја који су сведени само на учионицу и међусобну комуникацију, јасног разграничења између ученика и наставника, преусмери на иновативне облике рада. Предлог је да наставни предмети могу међусобним прожимањем садржаја, заједнички обрадити неку тематску област и применити другачије методе и амбијент. Интегративна настава, где више предмета учествује, може најбоље одговорити на овакав захтев. Данас у нашој школи један посебан Тематски дан, био је посвећен Средњем веку, епохи Немањића, где су наставник Историје, Географије, Ликовне културе и вероучитељ кроз заједничку сарадњу и подршку директора школе, осмислили неколико сегмената из овог раздобља. Сами ученици учествовали су у делу везаном за средњовековно градитељство и живот кроз занате и упознавање културе живљења. На наш позив одазвали су се чланови удржења „Свебор“ , који су аутентичним костимима дочарали живот витеза, упознали ученике са начелима витештва и опремом која се тада користила. Наставници у костимима личности са двора су показали другу страну, непосредног приближавања гостима и ученицима, тако да је читаво поподне у нашој школи кроз додатне садржаје било учење и сазнавање на отвореном на сасвим другачији начин. Неколико телевизијских кућа пренело је несвакидашњи Тематски час, изведен кроз интегративну наставу.                               Вероучитељ Милан Милутиновић ОШ „Браћа Вилотијевић“

На Велики уторак, 11.4.2017. год.  у 10 часова посетили су нас ученици из Школе за основно и средње образовање „1. новембар“. Поводом највећег хришћанског празника Васкрса, Стручно веће Верске наставе припремило је низ активности. Све су имале један циљ, отварање срца за нова пријатељства, нова осећања и учење шта заиста значе Христове речи „будите као деца“. Страсна (страдална) седмица започиње празником Цвети. Као што су деца дочекала Христа на капији Јерусалима са песмом и цвећем, тако су и Драгишинци дочекали своје другаре. Дружење са ученицима из „1. новембра“ одвијало се кроз песму, тражење боја, прављење крошње на дрвету пријатељства, огрлица и наруквица од шарених макарона, колача па све до гласног „ура“, како се и завршава омиљена дечја песма „Кад си срећан“. Сарадници у програму били су: Музички блок: вероучитељ Ђорђе Радојковић са ученицима 5. и 7. разреда; Фарбање Васкршњих јаја: ученици 6. разреда; Фарбање макарона: ученици 5. разреда; Прављење наруквица: вероучитељ Петра Ковач и ученици 5. разреда; Прављење колача: ученици 8. разреда; Израда честитки: ученици 4. разреда и одељење 6/2; Израда декорације: учитељ Драган Митровић, ученици 2. и 3. разреда и одељење 6/2; Израда дрвета пријатељства: учитељ Драган Митровић. Време проведено са њима је било веома поучно, пуно креативности, осмеха и љубави. Показали су нам да је дете заиста украс света. Стручно веће Верске наставе                         ђакон Драган Милованчевић Ђорђе Радојковић                             Петра Ковач

У организацији вероучитеља Стефана Милошевског и Михајла Живковића, ученици и професори Медицинске школе у Краљеву, њих око четрдесет, имали су прилику да по прелепом дану 1. априла 2017. године посете неколико древних манастира у Рашкој области. Ученици су најпре посетили храм апостола Петра и Павла у Расу, најстарију цркву на простору Србије, где је тамошњи парох отац Томислав приредио пријатну добродошлицу и ђаке упутио на значај и вредност ове хришћанске светиње. Екскурзија је потом пошла пут обновљеног манастира Ђурђеви Ступови, задужбине великог жупана Стефана Немање, где је настојатељ манастира јеромонах Герасим одржао поучну беседу, а убрзо, према старом монашком обичају, угостио посетиоце у просторијама манастирског конака. Након краћег одмора у Новом Пазару, група је кренула према манастиру Градац, задужбини краљице Јелене Анжујске из 13. века, да би у поподневним сатима као последња дестинација био манастир Студеница. У Студеници ђаке је поздравио високопречасни архимандрит Тихон, а сам манастир његов значај, ризницу као и читав манастирски комплекс, срдачно је представио манстирски кустос Зоран. Охрабрени, окрепљени са прегршт новог и корисног искуства и знања, ученици и професори завршили су једнодневни излет у раним вечерњим сатима уз жељу да се заједничко дружење и путовање у скорије време поново организује. Михајло Живковић, вероучитељ

 „Децо моја, ствари су једноставне. Ми их правимо тешкима. Чинимо што више можемо дела која су тешка ђаволу, а лака човеку! Најлакши начин да се спасемо јесте љубављу и стрпљењем. Зато увек носите у себи позитивне мисли како бисте осигурали душу.“ старац Пајсије На предлог ученика Верске наставе, библиотека Основне школе „Академик Миленко Шушић“ и Библиотека општине Лучани у Гучи, обогатиле су књижни фонд књигом Мирсини Вигопулу „Из Ја-града у Ти-град“ издавачке куће „Беседа“. Ученици петог разреда су припремили плакат и аудио-видео позивницу, са циљем да што већи број ученика заинтересују за књигу и њене јунаке – оличена стања људске душе и живота. Књигу-бајку Мирсини Вигопулу написала је из љубави према деци и из поштовања према старчевој успомени, као покушај да се поједностави оно што нам се увек чини тешким. Марина Луковић, вероучитељ