Категорија: Веронаука

Краљевачки гимназијалци и њихови вероучитељи решили су да искористе Михољско лето и два протекла викенда за одлазак на једнодневни излет у Тополу, Нови Сад и светиње Фрушке Горе. Излет су за ученике свих разреда организовали вероучитељи протојереј Миломир Радић и Филип Зеленовић, и то у две туре: у суботу 12. октобра за ученике прве и треће године, и у недељу 20. октобра за ученике друге и четврте године. С обзиром на то да је ученицима свих разреда ово био једини излет планиран за ову школску годину, ученици су се одазвали у великом броју. Осим ученика, на излет су пошли и поједини професори краљевачке гимназије, па су аутобуси у обе туре били попуњени. У суботу 12. октобра на празник Светог Киријака Отшелника-Михољдан, ученици прве и треће године пошли су на излет у 7 сати изјутра. Прва дестинација била је Топола. Тог викенда се у граду одржавала 56. берба грожђа, па су улице биле испуњене тезгама са традиционалним домаћим производима: вином, ракијом, сухомеснатим производима, рукодељем, резбаријом, итд. Кроз улице препуне разног света, упутили смо се пешице ка Цркви светог Ђорђа на Опленцу. Ту су ученици срдачно дочекани од стране кустоса , који им је најпре испричао о историјату ове светиње и њеним очаравајућим мозаицима, а затим их повео у крипту храма, маузолеј династије Карађорђевић. Након сат времена боравка на Опленцу, кренули смо истим путем ка аутобусима. У повратку смо имали прилике да разгледамо и купујемо производе изложене на тезгама. Следећа дестинација био је Нови Сад. Ту смо стигли око 2 сата после подне и оставили ученицима и професорима два сата слободног времена за шетњу по ,,српској Атини“. Већина ученика и професора обишла је Трг слободе, Саборни Храм Светог великомученика Георгија, Успенску цркву, Владичански двор Епархије Бачке, зграду Српског Народног Позоришта и римокатоличку цркву Имена Маријиног. Након два сата проведена у Новом Саду, упутили смо се на српску Свету Гору. Тамо смо најпре обишли Манастир Врдник, а затим Манастир Јазак. У обе ове светиње били смо дочекани у духу традиционалне манастирске гостопримивости. Ипак, стекли смо утисак да је ученицима боравак у Манастиру Јазак био упечатљивији због Акатисту Светом цару Урошу и поклоњења његовим моштима. Пошто је главни Храм Силаска Светог Духа на апостоле био затворен због рестаурације, мошти цара Уроша су премештене у манастирску капелу. По благослову игуманије мати Параскеве, ученици су у омањим групама улазили у капелу и целивали кивот са моштима Светом цара Уроша. После сат и по времена боравка у фрушкогорским светињама, кренули смо натраг за Краљево у вечерњим сатима. У Краљево смо се вратили око девет часова увече, испуњени благодаћу Духа Светога и благодарећи Богу, Светом Киријаку и Светом цару Урошу на прелепом и испуњеном дану. У недељу 20. октобра на празник Светих мученика Сергија и Вакха-Срђевдан на излет смо кренули са ученицима друге и четврте године. План пута био је нешто другачији у односу на прошлу суботу. Пошто је била недеља, отишли смо право на Опленац како бисмо учествовали на Светој Литургији. Литургију су служили јереј Никола Илић и протојереј Миломир Радић, а чтецирао је студент Православног богословског факултета у Београду и бивши ученик наше гимназије Душан Дуњић. Отац Миломир одржао је ученицима беседу о Литургији као догађају од суштинске важности за спасење читавог космоса и подсетио их да смо сви одговорни не само за себе и свој живот већ и за творевину Божију. Посебну радост осетили смо када су поједини ученици и колеге професори приступили Светој Чаши, причестивши се Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. Снажан утисак Света Литургија и Црква Светог Ђорђа оставиле су на Луцију Мак, матуранткињу из Немачке која се тренутно налази на хоспитовању у краљевачкој гиманзији,  и која до сада није имала прилике да учествује на православној Литургији, нити да се ближе упозна са лепотом српске црквене уметности. После учешћа у евхаристијском сабрању на Опленцу, наставили смо пут ка великој светињи Епархије бачке—Манастиру Ковиљ. У овај духовни бисер стигли смо око поднева и у њему остали око сат времена. Ученици су имали прилике да уживају у импозантној и за ове просторе неуобичајеној архитектури манастира, затим прелепим фрескама живописаним у византијском стилу и иконостасу из 18. века урађеном у типичном барокном стилу. Из манастира Ковиљ продужили смо у град Нови Сад. Као и протеклог викенда, оставили смо ученицима и колегама два сата слободног времена и успели смо да посетимо многе знаменитости овога града. Након двочасовног боравка у Новом Саду пошли смо натраг за Краљево, преко Фрушке Горе и аутопута ,,Милош Велики“. У Краљево смо се препуни утисака вратили око девет часова увече, благодарећи Богу и Светим мученицима Сергију и Вакху. Излети пружају ученицима јединствену прилику да боље упознају и себе и друге, као и да уживо виде и осете све оно о чему им се у учионицама само приповеда и на сликама показује. Нека би дао Бог да оваквих часова практичне наставе веронауке буде што више, на радост и духовно узрастање ученика и вероучитеља, а све у славу Божију. Амин! Вероучитељ Филип Зеленовић

На дан када Црква прославља спомен Преподобног Симона монаха – Светог краља Стефана Првовенчаног, ђаци ОШ “Живан Маричић“ у Жичи прославили су своју славу. У години важног јубилеја – прославе 800 година самосталности Српске Православне Цркве – ђаци су се окупили да прославе Светог краља који је први овенчан круном у нашој Жичи. Сабрали су се на једно место ђаци и наставници, свештеник, директорка и особље школе, жичко сестринство и родитељи. Школа је још једном постала права “учионица живота“. Од раног јутра ученици су са радошћу припремали послужење за своје госте, уређивали хол и спремали пригодан програм. Било је дирљиво видети колико су наши осмаци заиста дорасли да буду домаћини славља у спомен краљу познатом и по мудрости и по смирењу, али и по храбрости. Надамо се да ће и наше будуће генерације радо прихватити прославу овог дивног светитеља који нас учи да чак и кад човек све има, ако Бога и духа заједнице нема, неће му бити на корист. Унапред се радујемо и будућим прославама под кровом наше школе. Вероучитељ Ана Црепуљаревић

Од 10. до 13. октобра, у Бајиној Башти се одржава манифестација „Дани Раче украј Дрине“. Ове године је 25. по реду, а започета је давне 1995. Садржај програма је културне, музичке, ликовне, филмске, научне садржине. Одржава се под покровитељством фондације “Рачанска баштина“. Оно што ову прославу чини свечанијом јесте додела Рачанске повеље, која се додељује истакнутим ствараоцима, људима који су својим трудом допринели унапређењу живота. Ове године смо имали посебну привилегију, да нам се на отварању манифестације “Дани Раче украј Дрине“, обрати Ксенија Петровић, ученица треће године Техничке школе у Бајиној Башти, која похађа часове верске наставе. Својом беседом о 800 годишњици аутокефалности Српске Православне Цркве је све присутне импресионирала и показала својим примером како младе генерације које су рођене и живе у ери друштвених мрежа, могу да схвате значај и битност Цркве, традиције и вере. Препуна сала Градске Галерије, подржала ју је аплаузом и била јој подршка како oд грађана, тако и њених школских другара. Њена беседа, пробудила је све присутне да схвате ко смо и шта треба да будемо прослављајући диван овогодишњи јубилеј 8 векова самосталности наше Цркве.   У наставку преносимо текст њене беседе: Часни оци, уважене даме и господо. Дозволите ми да вам се обратим на вечерашњем отварању манифестације дани Раче украј Дрине. Ове године смо прославили јубиларних 800 година самосталности Српске Православне Цркве, као и првог српског Архиепископа Светога Саву, чијом је заслугом, наша Црква и добила самосталност. Замислите само колико тога временом избледи, поклекне забораву, за 800 дана или пак 800 месеци. Овај догађај из прошлости, ни после 800 година, није остао баш тамо, у прошлости. И данас нас уједињује кроз молитву, кроз Свету Литургију, да хитамо ка Христу. Учи нас да волећи само једни друге, можемо осетити Његово присуство. Иако самостална, Црква аутокефалношћу ствара заједницу свих православних Цркава, и све као једна душа следе Христа.  Храм, није административна установа нити у њему место само одређеним људима. Храм је небо, где свако срце може потражити Бога. Пред Богом смо сви једнаки. То је оно што је Свети Сава желео да нам пружи аутокефалношћу, а не само оно што је опипљиво, очима видљиво или нашом свешћу достижно. Увек је лакше веровати у нешто што можеш да видиш, чујеш или додирнеш. Да је сва вредност заиста у свему томе, Свети Сава се никад не би одрекао царске круне и порфире и не би себе пронашао на Светој Гори. Постао је први српски Архиепископ, и себи као и свима нама отворио пут ка Никеји, где је 1219. од патријарха Манојла измолио самосталност за Српску Православну Цркву, изборивши се за наш идентитет, за нашу свест о нама самима. Савиним стопама водили су се и његови потомци, који су нашу земљу обасипали зрнима вере, љубави, наде и из којих је изникло мноштво светиња, које и данас стоје ту где су и сведоче о томе колико су велика дела Светога Саве. Црква је страдала, била прогањана, али је сваки пут изнова васкрсавала. Не можемо, а да не поменемо Косово, на којем не само да су остале многе наше светиње и хришћански споменици, већ и наша срца. Ту су многи наши преци пролили сузе, крв и животе, јер нису желели, да буде отето и сравњено са земљом, оно што је од Бога дато његовом народу. Не би требали, да се делимо по националности, јер Господ је рекао: „Нема Грка, ни Јевреја“ ми смо род православни и светосавски, иста нас љубав веже. И то је и више него довољно, да се усмеримо ка путу Истине и Живота. Понављам, не на Србе, Грке или ти пак неки други народ, већ као православне хришћане, у заједници која већ 8 векова траје. Цитираћу мисао Светог Аве Јустина Поповића: „Ко је највећи богаташ у српском народу, Свети Сава. Од његовог богатства ми данас живимо, ми се данас богатимо, оставио нам је непотрошиво богатство.“ Видим, како данас клонемо духом, видим уморне људе, безнадежне. Људе, које не виде излаз, непрестано лију сузе, и питају се где је Бог. Ако треба да лијете сузе, лијте их, можда оне очисте ваше очи, и можда прогледате. Почните од вашег срца, Он живи у нама и има одговоре на сва наша питања. Нису били привилеговани само наши преци, Бог нас никада није оставио. Ми смо ти који смо се духовно успавали и не видимо, шта нам је тик испред очију. 8 векова аутокефалности, огромна је привилегија, која нам је дата. Потражите Бога, јер „Бог је љубав.“ Бог је живот вечни и Спаситељ од пролазности. Ослушните мало више, погледајте мало боље… Заиста ћете се уверити да је говорио истину. „Ја сам са вама у све дана до свршетка века“. Амин.             Ксенија Петровић, ученица треће године

Како се нове тенденције у школству окрећу према новом дигиталном времену, тако се и од оних који раде са децом у школама очекује познавање ИКТ вештина у коришћењу електронских помагала у извођењу наставе. То је нови изазов за многе предмете па и за Веронауку. Један добар пример и доказ да и вероучитељ може ићи у корак са дигиталним применама на часу и да прати савремене токове у образовању је и учешће два вероучитеља из Краљева на фестивалу „Креф“. Међународни фестивал, креативних едукативних филмова – КРЕФ, је високо рангирана манифестација коју подржава Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Из више земаља окупља ауторе кратких филмова који су темом блиски свету младих и приказују живот у школи. Ове године такмичење са филмовима у најужем финалу одржано је у Лесковцу, а њему су присуствовали вероучитељ Милан Милутиновић испред ОШ „Ђура Јакшић“ у Конареву и Марко Јоргић из ОШ „Вук Караџић“ Рибница. Марко Јоргић је издвојио из свог серијала „Фокус генерација“ филм „Улица није игрица“ који се бави проблемом младих и злоупотребом коришћења мобилних телефона. За овај филм који је радио са својим ученицима осмог разреда, добио је посебну награду као најбољи едукативни филм за 2019. Филм који је урадио у сарадњи са колегама из школе и ученицима као промотивни школски спот освојио је 3 место на овом значајном такмичењу. Филм вероучитеља Милана Милутиновића „У долини векова“ је показао висок степен озбиљног приступа у примени пројектне наставе у школи. Ученици од петог до седмог разреда уз упутства и консултације са вероучитељом, истраживали су и прикупљали податке о значајним споменицима културе, центрима духовности, предачке заоставштине и објектима других институција које су у њиховом окружењу. Израдом макета знаменитости њиховог краја, оригиналном презентацијом, која је приказана на овом филму, освојили су друго место уз похвалу за висок степен у квалитету образовног постигнућа. Поред дела са доделом награда вероучитељи су за три дана колико је фестивал трајао учествовали у радионицама које су едукативно дале усмерења за правилну примену и употребу електронских помагала у настави. У делу фестивала занимљиву причу и подршку је изнео Игор Јурић из Фондације Тијане Јурић о безбедности деце на интернету. Овакав успех на Крефу потврђује да вероучитељи својим потенцијалом могу проширити оквире свог рада и достојанствено се носити и са другим предметима на путу нових ИКТ изазова у раду са децом. Вероучитељ Милан Милутиновић

Дана 06. октобра 2019. у Основној школи „Стеван Чоловић“ у Ариљу, одржан је фестивал науке. На њему су ученици школе представили својим другарима и суграђанима популарне научне садржаје из различитих предмета као што су: српски језик, математика, историја, хемија, ликовно… Први пут на овом  фестивалу учествовали су ученици са верске наставе из одељења 6-2 : Божо Сарић, Вања Тешовић, Вељко Шендековић, Немања Поповић, Наталија Обрадовић, Лука Ћирјаковић, Арсен Ковачевић, Ђорђе Николић, Уна Петковић. Ученици су у свом кабинету представили свој предмет у теми „Српске крсне славе“ на различите начине: предавање о крсној слави и испитивање о крсним славама учесника фестивала – Божо Сарић, питања са израђених свитака, слагалице и осмосмерка о крсној слави – Вељко Шендековић; Немања Поповић, Лука Ћирјаковић, Ђорђе Николић, Вања Тешовић; израда паноа (пано о верској настави и пано о крсним славама) и свитака: Наталија Обрадовић, Божо Сарић и свих осталих 7 ученика. Учесници фестивала  који су одговарали на питања ученика са свитака добијали су иконице са темом Вазнесења. Ученици и одрасли послужени су славским житом и бомбонама. Кабинет верске наставе, који је био украшен иконама, био је добро посећен и похваљен од учесника фестивала. Верочитељи Станко Аћимовић, Ненад Дукић

У Основној школи ,,Вук Kараџић” у Kраљеву, покренут је едукативни серијал епизода на тему паметног и безбедног коришћења мобилних телефона, тј. њиховом употребом и злоупотребом са којом се сусрећу младе генерације. Циљ овог серијала је едукација младих, подизање свести о функционисању савремене технологије у свакодневном животу, њеним добробитима, као и злоупотреба истих. Аутор овог серијала је наставник верске наставе Марко Јоргић, који је са својим одељењем 7-5 снимио четири епизоде. У овом серијалу поред ученика седмог разреда улоге су имали и наставници, и то, наставник верске наставе Михајло Живковић, наставник српског језика Јасмина Стоисављевић и Марија Радосављевић, наставник ликовне културе. „Фокус генерација“ ушла је у финале КРЕФ такмичења који ће се борити за ,,Просветни оскар“, које се одржава од 4. до 6. октобра. Креф је такмичење у кратким едукативним филмовима које је подржано од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства културе.   Речи похвале и подршке стигле су из Министарства трговине, туризма и телекомуникација, од државне секретарке Татјане Матић, која је изјавила следеће: Свако четврто дете у предшколском узрасту и више од половине деце у школском узрасту има бар један дигитални уређај. На интернету проводе дневно више од четири сата, често без родитељског надзора. Дигитални свет пружа неслућене могућности, али се мора водити рачуна о безбедности. Сви ми можемо да допринесемо подизању свести о паметној и безбедној употреби модерних технологија. Баш то је урадио и наставник веронауке у ОШ „Вук Kараџић“ из Kраљева, Марко Јоргић, који је дошао на идеју да са својим одељењем сними едукативни серијал „Фокус генерација“. Браво наставниче! Серијал можете погледати на YоuТube, кликом на следећим линковима: Прва епизода: https://www.youtube.com/watch?v=-5w8vXFC6ng Друга епизода: https://www.youtube.com/watch?v=j3u0uBX4LsI&t=3s Трећа епизода: https://www.youtube.com/watch?v=ne6jxkwMSTQ&t=147s Четврта епизода: https://www.youtube.com/watch?v=WbY-nTqAC4o&t=22s Марко Јоргић, вероучитељ  

На дан када Србија слави небеску победу, када је самоприношење за Отачаство победило освајачки дух Агарјана, када је кнез Лазар поносно стао знајући да ће да страда, прослављена је храмовна слава цркве Светог великомученика кнеза Лазара у Матарушкој Бањи. По завршетку Свете Архијерејске Литургије верни народ је са својим Владиком присуствовао трпези љубави коју је уприличио старешина цркве протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Том приликом присутном народу се обратио епархијски координатор за Верску наставу протонамесник Новица Благојевић. Он се захвалио Епископу Јустину на овом благослову и позвао тројицу заслужних вероучитеља да приме награде за свој труд у просвећивању и образовању својих ученика, али и за своје ваннаставно делање. Награде су додељене по благослову Епископа жичког Г. Јустина. У Светом Писму је записано „добро чинити да вам не досади“, и заиста су вероучитељи показали изузетан труд на обрађивању земаљских поља Господњих. За свој изванредан труд и залагање у школама награђени су вероучитељ Милош Живановић из ОШ „Милица Павловић“ у Чачку, вероучитељ Марко Јоргић и вероучитељ Михајло Живковић, обојица вероучитељи из ОШ „Вук Караџић“ у Краљеву. Колеге су од протонамесника Новице примиле Похвалнице Канцеларије за Верску наставу Епархије жичке и пригодне новчане награде, а затим су узели благослов свог Архијереја. По благослову Епископа, новчана награда додељена је и координатору оцу Новици за труд око унапређења Верске наставе. Ове године награде су додељене први пут. Надамо се и у будућности оваквим свечаностима.. Вероучитељ Ђорђе Чоловић

У петак 14. 06. прослављали смо празник Светог Јустина и Светог Јустина Ћелијског. Тог последњег дана школе, два одељења наше ОШ „Јово Курсула“ доживели су нешто незаборавно. Прославили су празник у амбијенталној настави у пуном смислу те речи. По благослову игуманије мати Јелене, ученици су имали част да проведу овај дан у заједници при Манастиру Жичи. Да буду на Литургији и Причешћу, да обедују у трпезарији.     У наставку, сестре су их спровеле кроз комплекс манастира да им покажу и испричају богату историју Жиче и да на очигледан начин осете и виде трагове протеклих епоха које нам је монаштво сачувало. Након тога одржан је квиз из познавања историје и српског језика, а ученици су отпевали Химну Светом Сави и одрецитовали песму о Светом Сави. Манастир је даровао све ученике пригодним поклонима. За све нас ово је био посебан благослов и заиста су сви присутни били радосни и усхићени. Ово је био дан и амбијенталне наставе из веронауке, историје и српског језика, или пре свега, љубави и благослова на делу. Наставница историје Ивана Хасановић

У суботу 1. јуна ђаци из свих осам разреда ОШ ,,Јован Цвијић“ из Сирче код Краљева били су на једнодневном излету у Врњачкој Бањи. На излет су пошли са својим одељенским старешинама и вероучитељем. Том приликом посетили су две велике светиње Западног Поморавља: Манастир Љубостињу и Манастир Преподобне мати Параскеве у селу Стубал. Излет је у потпуности реализован новцем који је прикупљен на школској васкршњој изложби 24. априла. Путовање смо започели око 8 часова изјутра. Најпре смо посетили Манастир Љубостињу, задужбину Свете кнегиње Милице, који се налази у селу Прњавор у Крушевачкој епархији. Од поласка до доласка у манастир пратила нас је јака киша. Али, Богу хвала, остатак дана није се познавао по јутру. У манастир смо стигли за време Канона Евхаристије, те су неки од ученика приступили Светој Чаши, на велику духовну радост свих. По свршетку Свете Литургије парох љубостињски, јереј Данијел Стефановић одржао је ђацима кратку али садржајну беседу о врлини послушности. Потом нас је манастирски водич одвео у припрату да би нам испричао нешто о историји и архитектури манастира. У припрати смо се поклонили кивоту са моштима Свете кнегиње Милице, тј. Преподобне Евгеније-Ефросиније и купили нешто у манастирској продавници. Да радост наша буде потпуна, када смо изашли из манастира, киша је престала да пада и тако је остало током читавог излета. Следеће одредиште била је Врњачка Бања. Ту смо имали прилике да уживамо у вожњи чувеним возићем и разгледању свих важнијих објеката у Бањи. Након вожње ученици су добили око педесет минута слободног времена у центру Бање, где су купили много сувенира и направили велики број фотографија.       Треће и последње одредиште био је Манастир Свете Петке у селу Стубал. Окупљени испред храма, од манастирског водича слушали смо о настанку и развитку самог манастира, а потом смо се упутили иза храма, где смо обишли познати Библијски парк: реплике Синајске горе, гробнице старозаветних праотаца, Голготе, пећина Христовог рођења и Васкрсења. Овде су ђаци направили највећи број фотографија на излету и вероучитељу постављали мноштво питања, на која овај због бројности и недостатка времена није у потпуности стигао да одговори! По обиласку Библијског парка, упутили смо се у капелу, где смо се поклонили остатку Часне трпезе из  XV века, а потом у  храм. У храму смо се поклонили пред кивотом у ком се налази покров Свете Петке, донет у манастир 2000. године из румунског града Јашија, где почивају мошти Свете мати Параскеве. Након обиласка ових двеју великих светиња, око 14 часова упутили смо се натраг ка Сирчи, благодарни Господу и Светој Петки на лепом времену и испуњеном дану. Молитвама Преподобне мати наше Параскеве и Преподобне Евгеније-Ефросиније да нас Господ помилује и спасе! Амин. Вероучитељ Филип Зеленовић

Спорт је општи феномен у друштву и као такав занимао је људе свих сталежа и узраста. Њиме се баве и деца и одрасли. Спорт пројављује узвишене врлине, као што су: пленитост, радост, поштење и честитост у игри. Једна од најучесталијих игара у спорту јесте фудбал. Инспирисани овом идејом, шта би спорт требао да представља, ђаци веронауке са својим вероучитељем одлучили су да реализују турнир у фудбалу. Данас, када су деца све више испред тв екрана, мобилних телефона, друштвених мрежа и игрица, ово је била јединствена прилика да доживе истинско дружење, радост и заједничарење са другим, одигравши овај турнир. Захваљујући добрим људима, мештанима Бајине Баште и ове године смо имали послужење за све учеснике турнира. Захвалност дугујемо и спортском центру Бајина Башта на дозволи коришћења терена и целе спортске опреме како би се овај догађај могао одиграти што боље. Ово је по реду други турнир у фудбалу у Техничкој школи Бајина Башта између ученика верске наставе и грађанског васпитања, који полако прераста у традицију и обавезу да се и наредних година организује у истом духу. Ђакон бајинобаштански Немања Матејић