Категорија: СПЦ

ОВДЕ…

У порти парохијског храма у селу Врби молитвено је прослављено Бадње вече, службом коју је предводио парох јереј Ивица Тадић уз учешће великог броја мештана. Као поклон мештанима и гостима у ишчекивању Божића, ученици петог један одељења ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Врбе, уприличили су нову божићну причу са поруком о вредности и најскромнијег, али искреног дара љубави, како према новорођеном Христу, тако и према сваком ближњем. Пред бројним гостима и мештанима у порти храма у Врби извели су игроказ“ Дарови Богомладенцу“ уз певање српских божићних песама. Уз подршку вероучитеља и свештеника осмишљен је и велики вертеп, где је сценски дочаран моменат Свете Обитељи у окружењу пастира и анђела. Ученици су према божићном кондаку Светог Јована Дамаскина извели улоге: земље, звезде, мудраца, анђела и пастира као оних који у светој ноћи дарују Богомладенца. Сви присутни гости су са великом пажњом и достојанствено после повечерја у храму испратили и овај труд ученика. На радост свима и у славу новорођеног Сина Божијег! Вероучитељ Милан Милутиновић

У суботу 6. јануара 2024. године, у Цркви Светог Илије у селу Сирча, прослављено је Бадње вече, навечерје празника Рођења Христовог. Након вечерње службе, парохијски свештеник јереј Стефан Медар је у присуству верног народа освештао бадње дрво, које је потом упаљено у порти храма. Вечерњој служби и паљењу бадњака присуствовао је и велики број деце школског узраста. Ученици ОШ ,,Јован Цвијић“ су заједно са својим вероучитељем Филипом Зеленовићем традиционално певали божићне песме, које су научили на часовима Верске наставе: ,,Божић, Божић, благи дан“, ,, Ој бадњаче, бадњаче“, ,,Витлејеме, славни граде“, док су деца виших разреда певала песму ,,Ми смо деца неба“. Након што су отпевали песмице, деци и свима присутнима отац Стефан је приредио пригодно послужење. Да и ми, попут мале деце, чиста и радосна срца дочекамо празник Рођења Богомладенца Христа и заједно  ускликнемо: ,,Мир Божји, Христос се  роди!“ Вероучитељ Филип Зеленовић

ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, празник мира и љубави, слоге и саборности, певајући са анђелима и пастирима витлејемску песму: ,,Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. Нека ови стихови и радост Празника одагнају од нас тугу, страх и неизвесност и нека се вером и искуственим знањем у нашим срцима настани охрабрујућа чињеница, да је Богомладенац Христос, оваплоћени Бог, са нама увек и довека и да нас никада неће оставити без свога старања и заштите. Са оваквим жељама и мислима призивамо благослов Божији да се у вас и ваше домове уселе мир, радост, здравље и свако духовно добро. Нека је Богом благословено наступајуће Ново 2024. лето милости Господње. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, ЕПИСКОП ЖИЧКИ ЈУСТИН О Божићу, у Краљеву

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2023. године ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз сверадосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Данас се рађа Син Божји Јединородни,Сјајност славе Његове, Обличје бића Његоваи вечности Његове, Очев израз и Реч,Онај кроз Кога је и векове створио,кроз Кога је постало све, видљиво и невидљиво(Свети Јован Дамаскин). Прошло је, ево, више од две хиљаде година откада је у Витлејему, јудејској варошици надомак Јерусалима, неки неименовани провинцијски чиновник Римскога Царства записао два имена, Јосиф и Марија, а вероватно је неког од следећих дана, у току пописа становништва, дописао још једно име, име Исус, како је названо новорођено чудесно Дете. Записао их је са једнаком равнодушношћу са којом је записивао и сва остала имена приликом пописа, и не слутећи да записује јединствену, непоновљиву Личност, Дете Које ће заувек поделити историју на историју до Његовог Рођења и на историју по Његовом Рођењу, а човечанство на оне који су безусловно за Њега, на оне који су против Њега и на „трећи род”, оне „млаке” који су час за Њега час против Њега, али увек са „задршком” и „одступницом”. Поменути пописивач није ни сањао да новорођено Дете, односно Његово необично име Исус (Спаситељ), представља највећи Дар неба земљи: Њега и Његово име благовестио је свети Архангел Гаврило Пресветој и Пречистој Дјеви Марији, потоњој Мајци Његовој, а тиме и Мајци свих нас. Та Личност и то Име Залог је помирења Бога и Човека после човековог отпадништва од Бога кроз грех, Залог ослобођења рода људског од греха, смрти и ђавола. Колико би се он тек зачудио да му је ико казао да су о Божанском Детету, Рођеном у пећини, у убогом склоништу пастирâ, и положеном не у колевку већ у обичне јасле за стоку, знали и говорили древни пророци вековима пре настанка Римскога Царства? А како би се тек презриво насмејао да је ико стао да га уверава да ће Римска Империја пропасти и нестати, а да ће непојмљиво – за њега и фантазмагорично – Небеско Царство, на челу са тим наизглед безначајним Дететом, бити непобедиво и вечно? Да, чиновник је записао име тек рођеног Детета, ако Га је уопште записао, вероватно и не видевши Га. О том Детету, међутим, пророковали су, експлицитно или имплицитно, свети пророци Исаија и Михеј, као и други старозаветни чувари и учитељи вере у Једнога, Јединог и Истинитог, Бога и Господа света и човека. Средином 2. века по Христу живео је философ по имену Јустин, човек који је читав свој живот посветио трагању за Истином, не за једном од „истинâ” већ за пуном, коначном, апсолутном Истином. Изучивши науку и философију свога времена – отуд му и назив свети Јустин Философ – и не пронашавши у њој Истину, приклонио се хришћанској вери, потврдивши своју приврженост њој мученичком смрћу за њу, због чега је назван, такође, свети Јустин Мученик. Намеће се питање: шта је то што га је привело вери која је у његово време била сурово гоњена? То је Светлост знања, одговара он. То је узвишена и надумна мудрост хришћанског учења, тачније Откривења Божјег у Христу, Који и јесте ипостасна, личносна Премудрост Божја, Дародавац превасходног богопознања (ср. Филипљ. 3, 8).  На самом почетку светог Јеванђеља по Јовану (1, 1) Он се назива Логос, тојест Реч Божја, Смисао, Разлог и Сврха свега што постоји и живи. Он Сâм постоји и живи од искони, предвечно, „у Бога” (Јов. 1, 1 – 2). Као вечан и сабеспочетан Богу Оцу и Духу Светом, Он је и Творац свега (види Јов. 1, 3; ср. Кол. 1, 15 – 17 и Јевр. 1, 2 – 3), али и Извор истинског живота и неугасиве духовне светлости: „У њему беше живот и живот беше светлост људима” (Јов. 1, 4). Ову истину снажно истиче света Црква већ у првом стиху божићнога тропара, тојест свечане песме на Празник Његовог Рођења: „Рождество Твоје, Христе Боже наш, засја свету светлошћу богопознања…”. Завршним пак стихом тропара црквени песник наглашава да се на Божић предвечни Бог, нас ради, родио као Дете. Замислимо само: предвечни Бог и наизглед беспомоћно новорођенче, а једна те иста Личност! У кондаку, другој химни Празника, ову надумну Тајну наше свете вере разрађује велики византијски химнограф, свети Роман Слаткопојац: „Дјева данас Надсуштога рађаи Земља пећину Неприступноме приноси;анђели, заједно с пастирима, славослове,а мудраци, заједно са звездом, путују,јер се нас ради родило Дете, превечни Бог.” Бог – Дете! Христос се роди! Какво чудо, каква тајна, каква благовест, каква радост, мајка свих наших радости! Али не заборавимо: у свакоме од нас, до краја овоземаљског живота, живи дете. Откривење Божје, даровано нам у Христу Духом Светим, упућено је управо детету у нама. Дете слуша, чује и, штавише, духовном интуицијом разуме оно што ми, такозвани или самозвани одрасли људи, нити чујемо нити разабирамо. Дете у нама захвално одговара Богу за радост Божића, радост за коју оптерећени, посустали, цинични (читај: огреховљени) свет „одраслих” више није способан. Част изузецима, наравно! Вероватно се још једино деца не чуде томе што је Бог дошао на свет или сишао у свет у лику Детета, Богодетета, Чији Лик до данас и довека светли са светих икона, откривајући нам оно што је најтананије и најрадосније у хришћанству – тајну „вечног детињства Божјег”. „Будите као деца!”, поручује нам Господ наш (Мат. 18, 3). Ако Га послушамо, схватићемо сверадосну благовест Божића, тојест тајну Његовог Рођења. Дете је без родитељске љубави, бриге и заштите беспомоћно, али је и биће заједнице по преимућству јер не може да живи сâмо, без других, без породице, без љубави. Богомладенац Исус је по Својој људској природи такође био беспомоћан, уз то одмах по Рођењу угрожен мржњом и смртном претњом од стране обласног тиранина Ирода, опијеног својом моћи и влашћу, али апсолутно несвесног да то новорођенче, у којем види свог будућег конкурента у надметању за власт, он не може убити. Јер, Оно и није „цар јудејски” него Цар небески, Богочовек Који није дошао у свет да господари него да буде „свима слуга”

„Волети њега више од свега“ наслов је предавања које су одржали протојереј Душан Томић и ђакон Бојан Мијаиловић, свештенослужитељи најстарије ужичке Цркве. Овим предавањем завршен је циклус божићних предавања при Цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу.  У првом делу предавања ђакон Бојан Мијаиловић је слушаоцима предочио да савремени човек у себи и данас носи елементе паганског и старозаветног. Указавши на чињенице да је политеистички пагански човек био везан за природу, Бога је доживљавао као вишу силу и безличну појаву и био је изразито ксенофобичан. Такође, сујеверје, гатање и потреба за амајлијама део су паганског у нама. Старозаветни човек је кренуо корак унапред јер почиње да исповеда веру у једног Бога. Бог се човеку открива, Бога ословљавају са ЈАХВЕ. Старозаветни човек одбацује гатање и врачање кроз седму Божију заповест „Не чини прељубу“ која представља варање самог Бога. Превазилажење ксенофобије кроз причу о Рути, одбацивање људског жртвоприношења Аврамовим примером на брду Морији, 103. псалам као пример слављења Творца а не творевине, само су неки обриси духовне зрелости старозаветног човека у односу на паганског. У другом делу предавања протојереј Душан Томић указао је да рођењем Христа долази до јединственог космичког догађаја кроз који Бог постаје Личност.  Тиме се превазилази и преображава оно паганско и старозаветно а човек добија прилику да следећи заповести „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим“ и “ Љуби ближњега свога као себе самог“ и сам постане вечан, тј. испуни потенцијал бесмртности. Протојереј Душан Томић указује да је Нови завет јединствени покрет ка вечности јер не само да је новозаветни Бог Личност већ је Он и Љубав. Химна Љубави светог апостола Павла и богословље Павла Флоренског само су неки од примера које смо чули.  Своје излагање протојереј Душан Томић завршио је речима да крајњи исход у заједници нас са Богом не зависи од Господа јер је он унапред себе дао и он својом пуноћом излива своју љубав на свакога од нас једнако,  какав ће бити исход тог заједништва зависи искључиво од нас. Александра Мијаиловић, професор српског језика и књижевности

На празник Светих Отаца, у недељу пред Рождество Господа нашег Исуса Христа, 31. децембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство храма. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. У богонадахнутој беседи, Владика је честитао празник Светих Отаца, рекавши да треба да нас радује чињеница да је Христос – Емануил дошао међу људе. Но, пошто се налазимо у последњој седмици божићног поста, морамо бити пажљиви и чувати се искушења. Молимо се да Господ Бог мира и добре воље буде са нама и руководи нас до великих и славних догађаја спасења нашега, рекао је Владика Јустин. Велики број верног народа, а нарочито родитеља са децом, приступили су Светој Чаши. Вероучитељ Филип Зеленовић

У данима уочи празника Рођења Богомладенца Христа, а у сусрет јубилеју 180. година од освећења Цркве Светог великомученика Георгија у Ужицу, који ће у току 2024. године бити обележен разним садржајима и манифестацијама, Црквена општина Ужице организовала је предавање у сали Народне библиотеке у Ужицу. Гост предавач био је парох краљевачки, протојереј Александар Јевтић, а тема и најава догађаја који нам се приближавају “Дух празника и породичне вредности“. У препуној сали Народне библиотеке, испуњене до последњег местa, у присуству и братској љубави свештеника из Цркве Светог апостола и јеванђелисте Марка, као и пароха креманског Александра Ђуричића, уводну реч дао је протојереј Владимир Дуканац, старешина Цркве Светог Георгија. Отац Александар је у садржајном, питком и живом, до краја поједностављеном предавању, са мноштвом примера, присутнима приближио проблематику са којом се сусреће савремена породица. Анализирајући старозаветне и новозаветне догађаје који одсликавају дух празника и значај породице, критички се осврнуо на многе друштвене моделе који су кроз историју, до наших дана, утицали да се данас налазимо у ситуацији у којој је неопходно сведочити изворни етос Цркве као богочовечанске заједнице која преображава време и међуљудске односе. Вођени поукама блаженопочившег патријарха Павла, једни другима требамо молитвом видати ране, настојећи да послушамо речи којима је Ерих Фром препоручивао да се увек трудимо да „будемо“ (добар отац, мајка, син, ћерка, комшија, колега), а не да „имамо“ (доброг супруга, супругу, сина, ћерку, комшију, колегу). Као бивши ужички парох, о. Александар је остао драг у срцима многих Ужичана, о чему сведочи њихово стрпљиво чекање да им он напише посвету у свом допуњеном издању књиге Господе, где станујеш? Протојереј Милан Луковић

Дана 30. децембра 2023. године, на празник  Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, Преосвећени Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у селу Трнави, у храму посвећеном Благовестима, на обронцима планине Јелице. Преосвећеном Епископу саслуживали су: протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, протојереј-ставрофор Радован Стевановић, парох заблаћки, протојереј Радиша Сеочанац, старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, јереј Богдан Митровић, парох јежевачки, ђакони Стефан Симић и Душан Арсенијевић. Преосвећени Владика нас је у слову своје архипастирске беседе подсетио на Свете преподобномученике игумана Пајсија и ђакона Авакума и на Светог пророка Данила којих се данас молитвено сећамо,  који су испунили речи данашњег Јеванђеља и одрекли се себе и узели Крст свој и пошли за Господом. Свети игуман Пајсије и ђакон Авакум су на овом месту као монаси  живели, духовно се уздизали и напајали истином. Када је дошло време да се опет сведочи истина, спроведени су у Београд и тамо страдали оставши верни истинитој вери. Они су имали истиниту веру и нису се поколебали, јер су имали за узор Спаситеља Христа који је за нас страдао, васкрсао и вазнео се, сео са десне стране Бога и Оца и посредује код Њега за нас, рекао је Владика Јустин. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Након заамвоне молитве, Епископ Јустин је благословио славске дарове и пререзао славски колач. У наставку, отац Милан Тодорић је са верним народом ове парохије уготовио трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић

Вођени љубављу према сестринству ковиљске обитељи , братство Храма Светог Ахилија и неколико чланова наше литургијске заједнице сабрало се на Светој Литургији прослави васкрслог Христа посведоченог у мучеништву патријарха српског Гаврила Рашковића (Рајића), који је управљао бродом наше Цркве у време Отоманске окупације у 17. веку.  Литургију је служио архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, уз саслужење старешине ивањичког храма протојереја Бајић Ненада, старешине храма Светог Ахилија, јереја Милошевић Бојана и протонамесника Несторовић Дарка.  Беседом се обратио отац Дарко подсетивши све присутне на светог патријарха и на време и околности у којима је живео.  У топлини манастирског конака послужили смо се даровима трпезе љубави, уз жељу да ово вишегодишње саслужење наше заједнице наставимо идуће године. Братство Храма Светог Ахилија