„Волети њега више од свега“ наслов је предавања које су одржали протојереј Душан Томић и ђакон Бојан Мијаиловић, свештенослужитељи најстарије ужичке Цркве. Овим предавањем завршен је циклус божићних предавања при Цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу.
У првом делу предавања ђакон Бојан Мијаиловић је слушаоцима предочио да савремени човек у себи и данас носи елементе паганског и старозаветног. Указавши на чињенице да је политеистички пагански човек био везан за природу, Бога је доживљавао као вишу силу и безличну појаву и био је изразито ксенофобичан. Такође, сујеверје, гатање и потреба за амајлијама део су паганског у нама.
Старозаветни човек је кренуо корак унапред јер почиње да исповеда веру у једног Бога. Бог се човеку открива, Бога ословљавају са ЈАХВЕ. Старозаветни човек одбацује гатање и врачање кроз седму Божију заповест „Не чини прељубу“ која представља варање самог Бога. Превазилажење ксенофобије кроз причу о Рути, одбацивање људског жртвоприношења Аврамовим примером на брду Морији, 103. псалам као пример слављења Творца а не творевине, само су неки обриси духовне зрелости старозаветног човека у односу на паганског.
У другом делу предавања протојереј Душан Томић указао је да рођењем Христа долази до јединственог космичког догађаја кроз који Бог постаје Личност. Тиме се превазилази и преображава оно паганско и старозаветно а човек добија прилику да следећи заповести „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим“ и “ Љуби ближњега свога као себе самог“ и сам постане вечан, тј. испуни потенцијал бесмртности. Протојереј Душан Томић указује да је Нови завет јединствени покрет ка вечности јер не само да је новозаветни Бог Личност већ је Он и Љубав. Химна Љубави светог апостола Павла и богословље Павла Флоренског само су неки од примера које смо чули.
Своје излагање протојереј Душан Томић завршио је речима да крајњи исход у заједници нас са Богом не зависи од Господа јер је он унапред себе дао и он својом пуноћом излива своју љубав на свакога од нас једнако, какав ће бити исход тог заједништва зависи искључиво од нас.
Александра Мијаиловић,
професор српског језика и књижевности
