Категорија: СПЦ

Дана 22. јуна 2024. година, Света Црква молитвено се сећа свих у Господу упокојених.Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у свештеној обитељи вујанској, уз саслужење игумана манастира архимандрита Сава (Илића), презвитера Звонка Рацића пароха брађанског-прислоничког и ђакона Стефана Симића. Након Светог Причешћа и парастоса, сабраном народу обратио се пастирским речима Високопреосвећени говорећи о значају Духовских задушница, -Ми се сабирамо у Цркви Христовој да би у молитвеној љубави били са онима који су се преставили. Важност и смисао  данашњег сабрања јесте у томе да се у Литургији, кроз помињање упокојених сродника и ближњих, руши преграда између живих и упокојених, тако да смо сви ми једно у Христу Исусу. Зато је Црква као Мајка установила ове дане као потврду јеванђелске Истине о Царству Божијем, односно о Вечном животу. Стога, најпре треба да се молимо да сви наши упокојени нађу покој и да буду у тој Вечној радости, рекао је Високопреосвећени Г. Јустин Братија манастира је припремала послужење за све присутне. Братство Манастира Вујан

У манастиру Високи Дечани торжественим литургијским сабрањем обележено је двадесет година архијерејске службе Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита рашко-призренског г.Теодосија. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г. Јустин уз саслужење високопреосвећене о преосвећене господе Митрополита рашко-призренског г.Теодосија, Митрополита тимочког г. Илариона, Митрополита нишког г. Арсенија и Епископа новобрдског г. Илариона, викара Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. Такође, Преосвећеном Епископу саслуживало је многибројно  свештеномонаштво и часно свештенство, у молитвеном присуству великог броја монаха, монахиња и верног народа сабраног како са простора Епархије рашко-призренске, тако и других Епархија наше Свете Цркве. Архиепископ и Митрополит жички господин Јустин на свечаном догађају поводом јубилеја Митрополита г.Теодосија одржао је дирљиви говор који је подстакао присутне на дубље разумевање и прихватање вере. У свом обраћању, Митрополит Јустин је нагласио Христово присуство на земљи, његове муке и васкрсење, те неизмерну љубав према човечанству која је омогућила отварање врата Царства Небеског за све верне. Говор је посебно осветлио значај Светог Духа као душе Цркве, и његову улогу у живљењу у складу са Христовим учењима. Епископ Јустин је изразио дубоку радост и захвалност што може честитати Архиепископу и Митрополиту Теодосију на овом значајном јубилеју, подсећајући га на време проведено заједно у духовном раду и превазилажењу људских слабости. Истакао је колико нам је Господ потребан и колико сви тражимо његово присуство у животима, посебно у тешким тренуцима. „Он је дошао на земљу да нам помогне да схватимо и прихватимо јеванђеље, да препознамо Њега и да га примимо, да се у њему радујемо. 33 године Он је са нама био, боравио, исцељивао, патио са нама, васкрсавао, учио и припремао род људски за највећу тајну, не само да га спаси тако што ће да васкрсне прво Он, а преко Њега да отвори врата и капију неба да буде отворено и за нас, него је отишао и даље у љубави својој. Примио је наше изранављено тело, угрувано на своја плећа, узео природу људску осим греха и при своме вазнесењу оставио је да седне са десне стране Бога Оца. Испунио је све оно због чега је и дошао. А остало је само једно да испуни јер је рекао Јудејцима који су били окупљени када се вазносио да нас неће оставити сироте. Послаће Духа Светога, умолиће Оца да Дух Свети буде овде са нама до краја света и века. Он је тај који даје смисао, цркву, даје душу цркви својој, а црква Божија јесте тело Христово, а ми смо сви чланови те цркве. Велика ми је радост да могу своме брату и вечноме сабрату да честитам на овом великом јубилеју и да га подсетим да сам и ја једно време био са њим трудећи се да превазиђем људске слабости и уз помоћ братије и са братијом да душу своју припремим за женика Христа. То није завршен процес, он још траје и што више живимо видимо колико нам још фали Господ, колико тражимо Господа”, рекао је у беседи Митрополит Јустин. Овај догађај је био повод за рефлексију о привременим мукама које доживљавамо на земљи, али и о непролазној радости и нади у Царство Небеско које почиње већ овде и сада за све верне. Митрополит Јустин је истакао да Митрополит Теодосије, као добар пастир, води своје стадо према вишим мерама раста у Христу и призвао Божји благослов и благодат на њега, уз жељу да и даље успешно води верни народ. “Он ваш пастир непрекидно је овде са вама у свим тешким тренуцима до дана данашњег са својом братијом, са свештенством, са људима који знају шта смо и ко смо и шта нас чека после свега овога. Ове муке привремене које су тешке понекада су само привремене и то је све прошлост за нас. З нас овде и сада већ почиње царство небеско. То царство желим високопреосвећеном Митрополиту Теодосију. Да још много година напаса словесно стадо а да тиме и себе узвисује и поставља у меру висине раста Христова као добар пастир, а добар пастир зна и познаје своје. А Дух Свети кога очекујемо- Он не даје благодат на меру, Он даје смисао свему. Не може се приморати, Он зна где ће и коме ће се показати и у коме ће се уселити и коме ће дати благодат и благослов. Тај благослов, ту силу Божанску призивам на Вас драги владико. Ви сте похвала и понос наше свете цркве, то морам да изјавим зато што Вас знам доста времена, много смо били заједно и много смо тога претрпели али знамо да нас очекује још и више од тога”, беседио је Митрополит Јустин. У закључку, Митрополит жички Јустин је изрекао молитве за све окупљене, позивајући на заједништво у вери и љубави према Богу, са надом да ће нас Господ примити у своје Царство заједно са светитељима и угодницима нашега рода. “После свега тога нека Господ Бог када дође време све нас његове сведок и ученике и следбенике прими тамо где је он, Пресвета Богородица, Свети Јован и сви свети угодници рода нашега. Молитвама Светога Стефана Дечанског и свих угодника нека буду са нама да нас воде и руководе до царства небескога. Живели нам много година и Бог Вас чувао”, закључио је у беседи Митрополит жички Јустин. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Током данашње литургије у чин протосинђела произведен је отац Кирило, сабрат манастира Високи Дечани и настојатељ манастира Светог Јована у Великој Хочи код Ораховца. Извор: eparhija-prizren.com

У недељу седму по Васкрсу, посвећену Светим Оцима Првог Васељенског сабора, Архипастир жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог пророка Илије у Книћу, уз саслужење Архијерејског намесника гружанског Александра Јаћовића, протојереја-ставрофора Милосава Живановића, пароха севојничког, Драгана Вучићевића, надлежног пароха книћанског, протојереја Александра Тодоровић, пароха закутског, као и ђакона Стефана Симића. Светој Литургији присуствовао је велики број верног народа и деце који су приступили Светој Тајни Причешћа. После прочитаног Светог Јеванђеља Архијереј се пригодном беседом обратио верном народу подсетивши на историјат Првог Васељенског Сабора који је одржан 325. године у Никеји за време владавине Светог цара Константина Великог. Сабор је изложио праву веру Цркве Христове кроз Символ вере у коме је посебно објашњено Рођење Бога Сина од Оца пре свих векова. Верни народ је добио поуку да би требало живот испунити молитвом и приступањем Светој Чаши, да су материјалне ствари пролазне, као и да је неопходна припрема за вечни Живот са Богом. Беседу Архијереја Јустина можете послушати ОВДЕ. Велику радост причинила су и деца која су у народним ношњама и са песмом дочекала Архијереја. После Литургије уприличена је трпеза љубави на којој се надлежни парох Драган Вучићевић захвалио на Архипастирској посети, благослову, духовном укрепљењу и поуци коју је верни народ добио. У атмосфери љубави и духовне радости Архијереј Јустин је испраћен од свештенства и верног народа.                                                                                                                                                                                                             Драган Вучићевић, протојереј  парох книћански

Дан након Светог и Преславног Вазнесења Христовог на небо, у петак 14. јуна 2024. лета Господњег, у Саборном храму Светога Саве у Краљеву свечано је прослављен празник Светог мученика Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског — имендан Архијереја жичког Г. Јустина. На овај диван и сунчан дан у наш Свети храм сабрало се часно свештенство из свих намесништава Епархије жичке, богољубиво монаштво, као и верни народ из Краљева и околине. Поводом свога имендана, Владика је служио Свету Архијерејску Литургију, уз саслуживање многобројног свештенства и свештеномонаштва Епархије жичке. Након прочитаног Јеванђеља, надахнутом беседом присутнима се обратио архимандрит Дамјан (Цветковић). Он је у име свештенства, свештеномонаштва, верног народа и своје лично име, Архијереју Јустину честитао  имендан. Затим се дубоко захвалио Његовом Високопреосвештенству на архипастирском старању за све нас и пожелео му многа љета архипастирског служења. ,,Ево, већ више од 40 година Ви слушате и следујете за својим заштитником, Светим Јустином и он Вас већ више од 40 година крепи и руководи. Хвала Вам што живимо у миру Вашим молитвама и трудом. Верујем да на овом молитвеном сабрању учествују и Ваши родитељи монаси, Ваш брат свештеник, сви Ваши преци, многи Ваши пријатељи, заједно са нама. И сви заједно, са Светим мучеником Јустином Философом, Светим Преподобним Јустином Ћелијским и свим небеским силама молимо се да Вам Господ подари снаге, разума, храбрости и свега што је потребно да останете на путу Истине. Нека би и све нас, Вашим молитвама Господ укрепио да Вас следимо на том путу и циљу ка Богу Истини!“- истакао је архимандрит Дамјан у својој беседи. Беседу архимандрита Дамјана можете послушати ОВДЕ. На општу радост, готово сви присутни на литургијском сабрању приступили су Светој Чаши и причестили се Телом и Крви Господа нашега Исуса Христа. Као круна данашњег сабрања било је освећење колача и жита у славу и част Светог Јустина. На крају Свете Литургије имендан је Архијереју честитао и Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић. Старешина нашег храма протојереј Дејан Марковић је честитао Архијереју Јустину имендан, а све присутне позвао у парохијски дом за трпезу љубави, приређену у част данашњег празника. Вероучитељ Филип Зеленовић

У навечерје празника Светог Јустина Мученика и Философа и Преподобног Јустина Ћелијског, у Светосавском храму у Краљеву служена је вечерња служба којој је молитвено присуствовао Архијереј жички Г. Јустин. Началствовао је архимандрит Дамјан (Цветковић) уз саслужење ђакона Стефана Милошевског, док су за певницама појали архимандрит Сава (Илић) и краљевачко свештенство. Након освећења петохлебнице, Епископ је на крају богослужења помазао свештенство и присутни народ освећеним јелејем. У наставку је приређен гостољубиви пријем у Епископском двору.

Дана 13. јуна 2024. године, када наша Света Црква слави празник Вазнесења Господа Исуса Христа, Архипастир жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Вазнесења Господњег у Чачку уз саслужење: протојереја Мирослава Петрова, Архијерејског намесника трнавског, протојереја Радише Сеочанца, старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, протојереја Бојана Сујића, старешине Храма Светог Лазара Косовског на Љубићу, протојереја др Слободана Јаковљевића, пароха вазнесењског, ђакона Стефана Симића и ђакона чачанског Душана Арсенијевића. Светој Литургији је присуствовао велики број верног народа који је узео учешћа у Светој Чаши, а међу њима је био и градоначелник Чачка, господин Милун Тодоровић са сарадницима. У слову своје беседе Владика нас је поучио да се Господ вазноси на небо да би испунио своје обећање да нас неће оставити сироте – послаће нам Духа Светога, Духа Утешитеља, да са нама буде до краја света и века. И Васкрсли Господ поставља нас са десне стране Бога Оца. Владика нам је поручио да треба да  искористимо време нашега живота да приђемо под моћну руку Господњу, да приклонимо главу своју и да пристанемо да Он уђе у срце наше, у ум наш и да нам буде Бог. Када се то деси, онда ми не живимо себи, већ живимо у Царству Небеском које почиње овде и сада. То није неко замишљено царство, то је Царство правде и истине где је Истинити Бог Цар. Његова истина је наша истина, његова правда је наша правда, његова љубав је наша љубав, и ми хоћемо тако, јер хоћемо да се спасемо. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Након заамвоне молитве Архијереј жички је благословио славске дарове и пререзао славски колач. Владика је након резања славског колача госпођу Делфину Рајић, директорку Народног музеја у Чачку, на предлог братства Храма Вазнесења Господњег у Чачку, одликовао архијерејском граматом црквеног добортовора. Братство храма је приредило трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић

У четвртак 13. јуна, четрдесети дан по Васкрсу, Црква у Драгојевцу код Ариља је прославила храмовну славу – Вазнесење Господње. Светом Литургијом је началствовао протојереј Драган Стевић, Архијерејски намесник пожешко-ариљски уз саслуживање Милисава Вујовића, умировљеног свештеника у пензији, протојереја Милана Поповића, пароха прилипачког, као и ђакона ариљског Драгана Јанковића. После евхаристијског сабрања и литије око храма освећен је и пререзан славски колач, а протојереј Првослав Буквић, парох драгојевачки, захвалио се овогодишњим домаћинима. Поред мноштва народа, ђака и КУД-а ,,Старо Драгачево“ славску прославу су увеличали и ходочасници на путу за Свето Косово и Газиместан. Они су донели копије чудотворних икона Мајке Божије, којима је имао прилику да се поклони сабрани верни народ. У наставку је уследила трпеза љубави за све госте који су дошли да прославе овај Господњи празник. Ђакон Драган Јанковић

Данас је храм у Врби прославио свој дан и славу, а част да началствује на литургијском слављу припала је умировљеном проти Миломиру Танасковићу. Наш парох јереј Ивица Тадић неуморним заузимањем и са искреном жељом да се у овом месту оствари црквени дух и заједничко учешће свих, координирајући кроз службу и друге облике помагања мештанима, доприноси остварењу смисла заједништва у Цркви. Мештанима окупљеним на служби била је част да молитвено славе са парохом из Ратине, прото-јерејом Драганом Тубом, који је читаву деценију саслуживао у Врби док није завршен храм у Ратини. Протојереј Александар Јевтић, својом надахнутом беседом, живо је направио паралелу по питању Вазнесења Господа Исуса Христа и наших живота садржаних између неба и земље. Говорио је о значају овог празника као карике у ланцу домостроја спасења, као “радосном растанку“ који нам сведочи да смо на путу ка Царству Небеском, о важности узношења људске природе на синтронос Бога Оца, као и о одразу који све наведено даје на живот нас верујућих који овде и сада живимо за сусрет са Христом. Литургија је попримила  свечан облик захваљујући и ђакону Стефану Милошевском. Поред бројних верника ученици млађих разреда, ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Врби, употпунили су слику сабране Цркве Христове. Литургија је у завршном делу, употпуњена литијом са читањем четири Јеванђеља, малим поменом и сечењем славског колача. Прослава је настављена у просторијама при храму, где су сви присуствовали продуженој трпези Господњој. Градоначелник Предраг Терзић, обишао је радове на новом парохијском дому и уз досадашњу новчану помоћ, обећао је подршку и нову помоћ за завршетак радова на дому. Славећи Вазнесење Господа Исуса Христа, трудимо се да на обећаном путу Духа Светога на који нас усмерише његови ученици, останемо и будемо достојни следбеници Његове спасоносне истине ка вечном животу. Храм Вазнесења Господњег у Врби, посвећен је не без разлога, овом великом Христовом празнику. Бурна прошлост у овом месту, кроз неколико историјских периода са ратовима, увек је доносила губитке по саму црквену заједницу. Храм је неколико пута разаран, а током Другог светског рата у борби нацистичког окупатора са руским Црвеноармејцима и у потпуности миниран и до темеља разорен. У времену после Другог светског рата, када је доминантна власт, сузбијала било какву потребу за изградњом верских објеката, залагањем тадашњег пароха, проте Миломира Танасковића, за неколико година храм је поново подигнут по истој величини и облику, па новим обнављањем и вазнесењем почиње да слави и Вазнесење Господње. Ранији презвитери, при храму, осетили су страхоте и доживели страдање у свим ратним вихорима. Познат је и прота Петар Жиравац који је из Врбе одведен у логор Дахау и био је један од ретких свештеника који је преживео и то страдање. Вероучитељ Милан Милутиновић

Дана 12. јуна 2024. године, у навечерје празника Вазнесења Господњег, храмовне и градске славе, у парохијском дому Храма Вазнесења Господњег у Чачку, по благослову Предстојатеља жичког трона Господина др Јустина, одржана је промоција издавачке делатности Епархије жичке. Поред многобројног свештенства и представника града, промоцији издаваштва присуствовали су представници свих културних институција града Чачка, али и директор Музеја у Горњем Милановцу и много заинтересованих слушалаца. На промоцији су говорили: протојереј др Слободан Јаковљевић, парох вазнесењски и уредник издаваштва Епархије жичке, протојереј Ђорђе Лазаревић, парох вазнесењски, др Вук Даутовић, научни сарадник на одељењу за Историју уметности Универзитета у Београду и др Милош Тимотијевић, музејски саветник Народног музеја у Чачку. На почетку је отац Слободан поздравио све присутне и захвалио им се што су одовојили своје време и у толиком броју посетили овај пригодни догађај. Затим је представио његове саговорнике који су сви на различите начине сарадници издаваштва Епархије жичке: као аутори, рецензенти или преводиоци. Отац Слободан се осврнуо на историју богате издавачке делатности Епархије жичке, која почиње још у време Светог Саве, за кога можемо рећи да је зачетник издаваштва у Жичкој епархији и организованог преписивања и редактуре пре свега богослужбених књига. Ту су такође знани и незнани скриптори из средњег века, епископи попут Никифора Максимовића, Јоаникија Нешковића, Саве Бараћа Дечанца, Светог Владике Николаја (Велимировића), Василија Костића, Хризостома Столића све до данашњих дана. Сам пројекат издаваштва, по речима оца Слободана, постављен је мултидисциплинарно. Овакав приступ укључује објављивање мисионарске и мисиолошке литературе, затим богословских дела у свим аспектима, научних монографије из историје уметности, књига из историје цркве. Излагач је најавио да су у плану издаваштва предвиђени преводи дела Светих Отаца, философска дела из православне визуре, али и превођење капиталних теолошких дела на српски језик. У наставку нам се обратио др Милош Тимотијевић, рецензент књига У светом и свечасном храму овом и Ризница Саборне Цркве Вазнесења Христовог у Чачку. Он нам је кроз приказ књиге протојереја др Слободана Јаковљевића У светом и свечасном храму овом показао богату историју Чачка, а посебно историју Цркве у Чачку кроз векове. Господин Тимотијевић је такође изложио историјат издаваштва Епархије жичке у последња два века, истичући на првом месту гласило Епархије жичке Жички благовесник, и Преглед Цркве Епархије Жичке. Осврнуо се и на књигу о Ризници храма Вазнесења Христовог у Чачку истичући озбиљан приступ у раду двојице аутора и предвиђајући да ће ова књига имати свој живот и значај у деценијама које долазе. Након др Тимотијевића обратио нам се др Вук Даутовић, научни сарадник на одељењу за Историју уметности, Филозофског факултета, Универзитета у Београду. Господин Даутовић је коаутор књиге Ризница Саборне цркве Вазнесења Христовог у Чачку и рецензент књиге У светом и свечасном храму овом. Он нам је говорио о књизи Ризница Цркве Вазнесења Господњег у Чачку, посебно наглашавајући да је Ризница чачанске цркве једна од ретких у СПЦ на којој је извршена конзервација експоната, која је научно обрађена, и изложена у одговарајућем простору. Он је такође у свом излагању истакао важност везе цркве и академизма на примерима универзитета у иностранству, где се веома негује верски живот на универзитетима и остварује сарадња у разним аспектима хришћанске вере и културе. Затим нам се обратио протојереј Ђорђе Лазаревић преводилац књиге проф. Василија Васиљевича Болотова Историја Цркве у периоду Васељенских Сабора (Историја богословске мисли) који нам је приближио све детаље везане за садржај ове изузетно значајне књиге. Наиме Историја Цркве у периоду Васељенских Сабора (Историја богословске мисли) је текуће године доживела своје друго и допуњено издање у издању ЕУО Епархије жичке. Реч је о назаобилазној литератури на катедри за догматско богословље Православног Богословског факултета. Отац Ђорђе је истакао да је реч о збирци предавања проф. Болотова који је веома млад преминуо, али је ипак оставио неизбрисив траг у богословљу. Књигу је приредио његов ученик проф. Брилијантов и издао почетком прошлог века у Петрограду. Специфичну одлику излагања у овим предавањима В. В. Болотова преставља чињеница да је читав низ грчких (понекад и латинских) израза, а понегде и дугих тирада које су унете у текст остављено без превода. У првом издању ти страни елементи обично се замењују преводом на руски језик, са којег су преведене на српски. Међутим упркос труду многе деонице, посебно везане за иконоборство, остале су непреведене. Излагач је напоменуо да су у нашем другом, допуњеном и редизајнираном издању унете исправке појединих термина, имена и одређених ортографских грешака. Такође, непреведене деонице на грчком језику сада су преведене на српски језик од стране др Дарка Крстића и унете у фусноте. На крају отац Слободан се осврнуо на књиге Вера пуна светлости ђакона Стефана Милошевског и књигу Господе где станујеш протојереја Александра Јевтића. Истакао је да прва књига говори о Символу вере и његовом тумачењу. Када кажемо Православна вера у суштини мислимо на Символ вере. Сва истина и суштина наше вере је садржана у њему. Стога је важно не само понављати га на Литургијама већ га доживети и разумети тако да прожме читав наш живот. Ова књига итекако може да помогне у томе. Излагач је истакао да је текст ове књиге непосредан, и практичан, стога је њен поднаслов Практични катихизис и више него оправдан. Отац Слободан је посебно истакао да је ова књига веома добра као поклон онима који тек ступају у веру и праве почетне кораке. Протојереј др Слободан Јаковљевић је говорио и о књизи Господе где станујеш, наглашавајући да садржину књиге чине чланци оца Александра који су писани у часопису Православни Мисионар и прикупљени на једно место. Излагач је посебно истакао да ова књига представља истовремено беседе, књижевне есеје, теолошка промишљања и критику где нам аутор приказује мозаик кратких и директних одговора на актуелне, животне теме. Истакнуто је да се у поменутој књизи може читати о Момчилу Настасијевићу, Чехову, Његошу, отуђености, депресији, великом проблему противприродне поделе на молитвено и академско богословље, али и о хришћанској љубави, милосрђу, смиреноумљу, светости и многим другим суштинским темама.  Остатак вечери овог празника издаваштва и књиге протекао је у потписивању књига и пригодним разговорима о представљеним издањима Епархије жичке. Чтец Филип Нешковић

У недељу Слепога, 09. јуна 2024, у Светосавском храму у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Предстојатељ жичког трона Г. Јустина. Саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство храма, уз молитвено учешће великог броја верника. Појали су истоимени хор овога храма, као и протопсалт Иван Трјаковић. Након јеванђелског читања, наш Архијереј обратио се сабрању речима пастирске поуке у којима је истакао да је човек од Бога добио много дарова, међу којима је и дар вида. Између осталог, нагласио је: – Поред чула којима сазнаје овај видљиви свет, човек је добио могућност да духовним чулима сазнаје нематеријални свет и приступа познању Бога. Догађај прогледање човека слепог од рођења није превасходно важан због исцељења физичког, већ због чина вере коју је слепи пројавио кроз сусрет са Истинитим Богом. Ми из овога црпимо поуку да смо призвани да срцем и умом тежимо ка богопознању. Као што је слепи прогледао у бањи силоамској, ми прогледамо духовно кроз Свету Тајну Крштења, Свету Тајну Исповести и светотајински живот Цркве Христове. Направивши паралелу између новозаветног светотајинског дејства и обредног чина очишћења који се одиграо у силоамској бањи као пројава испуњења старозаветног богослужења у личности Христовој, Архијереј нас је поучио да свако добро које чинимо, чинимо благодаћу Божијом која се усељава у нас, уколико ка њој тежимо. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Пуноћа сабрања задобијена је кроз јединство свих са Богом у причешћивању Телом и Крвљу Христовим. Протојереј Александар Р. Јевтић