Категорија: СПЦ

Горачићка црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице обележила је у понедељак, 21. септембра, своју храмовну славу, а први пут мештани су се договорили да домаћини буду фамилије из ове парохије. Тако је ове године домаћин била фамилија Ћендић. Свету Литургију служили су Архијерејски намесник моравички, протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, протојереј Љубиша Јанковић, пензионер из Чачка, уз присуство монахиња манастира Сретење, игуманије Аквилине са сестринством, протојереја Светолика Зечевића, јереја вичког Милуна Стефановића, јереја котрашког Божидара Селенића, као и многобројног верног народа из горачићке парохије, као и моравичког округа. Пригодну беседу верном народу одржао је протојереј Љубиша Јанковић, а затим се верном народу обратио и протонамесник Горан Јанковић, парох горачићки. Верни народ је након резања славског колача прешао у парохијски дом, где су домаћини припремили богату трпезу љубави за све присутне.

У недељу, 20. септембра, несвакидашња радост владала је у Рибашевини код Ужица. Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин дошао је да освети храм Светог Василија Острошког у овом месту, на радост верника и њиховог пароха. Владику Јустина дочекао је многобројни верни народ, а испред улаза у порту храма били су постројени припадници Војске Србије и деца у народним ношњама. Изградња храм Светог Василија Острошког у Рибашевини, отпочела је 2000. године, за време Епископа жичког Г. Стефана, а 2010. године отпочело је живописање унутрашњости које је настављено ове, 2015. године. Владици Јустину су, приликом освећења и служења свете архијерејске Литургије, саслуживали Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, старешина храма Светог великомученика Георгија у Ужицу протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, протојереј-ставрофор Вељко Јараковић из Карана, старешина храма Светог Василија Острошког у Рибашевини протојереј Милован Васиљевић, јереј Љубан Петровић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Јован Панић. У току Литургије, владика Јустин се, у надахнутој беседи, осврнуо на причу о слугама и талантима из Јеванђеља, говорећи о значају правилне употребе оних дарова које нам је Господ Бог дао у чињењу добра испуњавајући тиме Његове заповести. Литургији и освећењу су присуствовали градоначелник града Ужица, Тихомир Петковић, члан Градског већа задужена за културу, образовање и спорт Јелена Васовић, пофесор  др Зоран Коваћевић из Београда, народни посланик и председник Градског одбора ДС Ужице, Јован Марковић, директор Народног музеја Ужице, Никола Гогић, донатори, добротвори и многобројни верни народ. Након освећења храма, евхаристијског сабрања и освећења парохијске сале и звоника, Епископ Јустин је поделио грамате добротворима који су учествовали у изградњи храма Светог Василија Острошког у Рибашевини, након чега је уследио богат културно-уметнички програм, а затим је пиређена и трпеза љубави за госте и верни народ. У току ручка окупљенима су се обратили протојереј Милован Васиљевић који је задужен за изградњу храма у Рибашевини и који је у свом говору поздравио владику Јустина и све присутне и захвалио се свима који су учествовали у изградњи храма и дошли на освећење, као и професор др Зоран Коваћевић из Београда, који је и покренуо иницијативу за изградњу храма и који је у свом говору испричао кратак историјат изградње храма и истакао да је велики број оних који су учествовали у подизању ове светиње. ипођакон Немања Спаловић, историчар-архивист

На празник Чуда светог архангела Михаила, приличка црква је прославила своју славу. Литургијом је началствовао архијерејски намесник трнавски прота Небојша Дабић, а саслуживали су гости презвитери Ђорђе Лазаревић, Владе Капларевић, старешина цркве у Атеници, Иван Јовановић парох тијањски и парох прилички Синиша Никитовић. Поред верног народа литургијском сабрању присуствовали су и Начелник моравичког округа г. Слободан Јоловић, заменик председника општине Лучани г. Миливоје Доловић, директор дирекције за изградњу Милија Миленковић и представници неколико фирми из Лучана и Ариља. После прочитаног Јеванђеља у надахнутој беседи о данашњем празнику, презвитер Ђорђе Лазаревић акценат је ставио и поучио верни народ о ономе најважнијем а то је Света Тајна Причешћа. На  Литургији  се велики број присутних причестио светим тајнама као што то увек бива у нашој цркви. Након Евхаристије  и литије преломљен је славски колач и уприличена је трпеза љубави за све присутне на којој су подељене и захвалнице заслужнима у обнови цркве, звонаре, трпезарије и порте. старешина приличке цркве презвитер Синиша Никитовић

У суботу, 19. септембра, на дан спомена чуда светог архангела Михаила у Хони у Фригији, севојничка црква брвнара прославила је своју славу. Радост храмовне славе, са паросима и парохијанима ове цркве и целог Севојна, поделио је и Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин који је служио свету архијерејску Литургију у овој цркви. Није познато када је подигнута црква. Зна се да су је Турци два пута палили и да је последњи пут обнављана 1773. године, на месту старе. Спадала је у ред најстаријих у ужичком крају, са огромним верским и културним значајем, јер је у једном тренутку била и ужичка парохијска црква. То потврђује и Максим Евгенијевић, који у свом Животопису, говори како је његов отац Јевгеније направио пут од Ужица до цркве у село Севојно, јер у вароши Ужицу није било слободно Литургију служити. Стара севојничка црква брвнара изгорела је у пожару 1996. године. Напорима Народног музеја Ужице, Министарства културе РС, града Ужица и благочестивих добротвора и верника, црква је обновљена и освећена 2012. године. Владици Јустину су на Литургији саслуживали Архијерејски намесник ужички, протојереј-ставрофор Милош Босић, протојереј Милован Јараковић, протонамесник Зоран Лазић, јереј Василије Савић, као и протођакон Александар Грујовић и ђакон Аранђел Петровић. У току Литургије, Владика Јустин је одликовао свештенике Зорана Лазића и Василија Савића чином протојереја, а протојереја Милована Јараковића одликовао правом ношења напрсног крста. Владика Јустин је у чин ђакона рукоположио др Александра Прашчевића, запосленог у  Одељењу за међуцрквене послове. Светој архијерејској Литургији су присуствовали градоначелник града Ужица, Тихомир Петковић са градским већницима, председник општине Косјерић, Милијан Стојанић, начелница ПУ Ужице, Драгица Јевтовић и директор Народног музеја Ужице, Никола Гогић са сарадницима. Након Литургије и литије око храма пререзан је славски колач, а владика Јустин је освештао рестауриране старе иконе и Царске двери из севојничке цркве брвнаре, које је рестаурирао Драган Томановић, конзерватор – рестауратор Народног музеја Ужице. Затим је приређена трпеза љубави за госте и верни народ. Након евхаристијског сабрања у Севојну, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин је обишао храм Светог Владике Николаја Жичког и Охридског на Јеловој гори где су га дочекали протојереј-ставрофор Вељко Јараковић и протојереј Милован Васиљевић који су Преосвећеног владику упознали са радовима у храму. ипођакон Немања Спаловић, историчар-архивист

Ових дана је на позив Православног духовног центра у Краљеву боравио г. Јохан Волф, православни Немац. У ствари г. Јохан је наишао у Србију као поклоник српских манастира и тако је, између осталих, боравио и неколико дана у манастиру Жичи, где је са великом радошћу присуствао свим богослужењима. Тако смо се и ближе упознали са овим заиста необичним Немцем, преводиоцем „Охридског пролога“, „Молитви на језеру“, „Вере светих“ и бројних других дела светих отаца и савремених богослова. Да поменемо још преводе „Пут спасења“, „Мисли за сваки дан у години“ и „Писма о духовном животу“ Св. Теофана Затворника, „Живот без лицемерја“ (духовне изреке Оптинских стараца), „Пут подвижника“ Тита Колиандера“ и „Духовни живот“ архим. Емилијана Симонопетритског. Имали смо и прилику да после св. Литургије у храму Св. Тројице у Краљеву чујемо и како се одвијао пут обраћења г. Јохана Волфа. Јован Вук (како сам себе назива у шали, рођ. 1959. г. на северу Немачке) потиче из просечне немачке грађанске породице. Његови родитељи нису показивали интересовање за религију, али је деда, који је живео са њима у кући, својевремено доживео, радећи у руднику, један несрећан случај (наиме пропао је у шахту дубоку око 40 метара) и како је сам говорио као да су га анђели у задњем тренутку спасли од сигурне смрти. Тако се окренуо оностраном свету, али на жалост преко адвентиста. На срећу ни овако оскудно духовно наслеђе није негативно утицало на унука Јохана, који је такође у свом доцнијем животу тражио истину преко Платона, Ничеа, Хесеа, „Бхгавад гите“, те и савремене философије, психологије и музике. Већ као ожењен човек г. Јохан је наишао 1994. г. и на богато илустровану књигу о Св. Гори Атонској, која је „окренула“ његова интересовања ка Православљу. Уследило је и читање књиге „Душа после смрти“ јрм. Серафима Роуза, коју је Волф одмах превео на немачки језик, а после тога (1996. г.) Јохан је примио Св. крштење у Руском православном храму у Хановеру, али својим истинским духовним завичајем сматра Српску Православну Цркву (сада је чтец при српском храму у Хановеру). „Ко не лута до ума неће доћи, ако хоћеш живети, држ’ се свога пута“ рекао би велики Гете. Очигледно је да је наш сабрат и сапатник по вери после дугих интелектуалних и духовних лутања нашао свој пут у Православљу. Ово потврђује и његов јак духовни утицај на супругу (бившу римокатолкињу, која је такође крштена по православном обреду, 1997. г.) и ћерку Лин (на крштењу је она добила име Наталија, а њен муж, Малезијац, је сада Адријан). Њихово четворо деце је такође крштено у Православној Цркви. И поред бројних руских, грчких и српских православних храмова, манастира и скитова, у Немачкој је Православље скоро неприметно. Тим пре нам се чини и већим подвиг нашег сабрата Јохана Алфреда Волфа, који већину свог времена посвећује молитви, превођењу, издавању и марљивој дистрибуцији православне литературе и часописа „Уски пут“, који он самостално уређује и издаје од 2002. г. Нека би помоћ Божија била увек на путу овог истинољубца! приредио Небојша Ћосовић

Обавеза и част за сваког хришћанина је да љубав према другом човеку свагда и увек исказује. Поучени примером Учитеља „Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт. 25,40) наша црквена заједница је после приношења Светих Дарова у недељу 30. августа 2015. године, у храму Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи  организовала сакупљање помоћи за нашу малу Катарину Црноглавац којој је хитно неопходна новчана донација. Катарини је церебрална парализа дијагностикована са непуних годину дана јер је већ тада каснила у развоју у односу на своје вршњаке. Сада она има пет и по година, не прима никакву терапију. Свакодневно вежба са терапеуткињом. Катарина путује на први третман матичним ћелијама на „EmCell clinic” у Кијеву који  је заказан за 21. Септембар 2015. Године. Тим третманом јој се убацују матичне ћелије у мозак да би „позвале“ оштећене делове њеног мозга. Нажалост то неће бити и последњи такав третман. Катарина не може ништа самостално да уради, не говори тако да не може ни да каже како јој је или шта јој недостаје. Циљ лечења је да се побољша, пре свега, моторика јер она не може да хода, да седи самостално, слабо види јер јој је оштећен нерв који проводи сигнал од очију ка мозгу. Код нас у земљи не постоји овакав начин лечења већ само класично вежбање моторике код деце са оваквим проблемом. Оваквим третманом матичним ћелијама покушавамо да проблем решимо тамо где је и настао, у глави – јер је због недостатка кисеоника на порођају мозак оштећен. Молимо свакога ко је у могућности да својим прилогом помогне! ђакон Ненад Јаковљевић

У понедељак 31. августа ватрогасне екипе почеле су да напуштају околину Студенице. Пожар је угашен, тако да ће на терену остати само дежурне екипе које ће пратити ситуацију у наредним данима. Ови храбри људи из Крушевца имали су лепе тренутке у Манастиру Студеници. Братију  Манастира упознали су у јесен 2011. године када су заједнички са њима гасили пожар у околним селима. Ових дана су се опет виђали на општу радост. Ватрогасац Дејан Васиљковић из Крушевца крстио се у Манастиру пред одлазак. Крштење је извршио свештеник Александар Бојовић а кум је био ватрогасац Братислав Јовановић, свима знан као Бата. У манастирском конаку су ручали са игуманом и братијом. За то време су се фотографисали заједно са лекарском екипом за ванредне ситуације из Београда. Растали су се уз жеље да се скорије виде али неким лепшим поводом. Преузето: Манастир Студеница

Дана 28. августа у 15 сати и 4 минута неколико монаха манастира Студенице, из манастирског дворишта, на брду преко пута манастира (које припада селу Засад), видели су пожар. Тачније, видели су два пласта сена како горе. Како је пожар почео нагло да се шири, посебно на север (ка врху брда), обавестили су надлежно ватрогасно и полицијско одељење у оближњем месту Ушћу. Мештанин суседног села Камењани Дарко Дражовић, јавио је у манастир да су у кући Дејана Живковића непосредно поред пожаришта укућани и то са малом бебом и да је могуће да су угрожени. На ту вест, три особе возилом су кренуле на лице места. То су били Драган Радојевић, Горан Миливојевић (два искушеника из манастира) и Стефан Мијаиловић (који је запослен у манастиру). На брзину су са собом понели моторну тестеру и нешто алата (лопате, секиру, крамп…). За 10 минута стигли су у село Засад на лице места где су мештани покушавали да угасе пожар. Ватра је, непосредно поред куће, захватила ограду и дрвену грађу која је била наслоњена на стабло поред куће. Ово је била велика опасност за саму кућу. Горан Миливојевић је одмах моторном тестером почео да сече ситно дрвеће и ограду како би их одвојили од куће и тиме је заштитили од пламена. Док су то радили, мајка Марина са малом бебом од око месец дана, девојчицом Маријом, се током гашења пожара преместила у суседну комшијску кућу. Одатле су их, са најнужнијим стварима, Драган и Горан пребацили у манастир, где се сада налазе у конаку за госте. Маринин муж Дејан Живковић је остао да гаси пожар. У међувремену, на терен су стигли полицајци и ватрогасци из Ушћа под координацијом пуковника Кочовића. На лицу места почео је да командује Д. Корњача. Осим ватрогасаца, у почетку акције на терену су били монаси Мартин Мајсторовић, Силуан Грујовић, поменути Горан Миливојевић и Драган Радојевић, Стефан Мијаиловић, Драган Јевремовић (председник МЗ Студеница), Дарко Дражовић и неколико мештана околних кућа. Полако су се, са разних страна, прикупљали ватрогасци – из Рашке, Краљева, касније из Новог Пазара и Јагодине. Пожар се у почетку брзо проширио а у току вечери се повукао даље од манастира Студенице (североисточно). Ватрогасне екипе радиле су целу ноћ и уз велике напоре одржавале пожар под контролом. Преузето: Манастир Студеница М. Петронијевић, 11:15, субота 29. август

Село Мојсиње, које се налази на пола пута између Чачка и Мрчајеваца, прославило је храмовну славу Успење Пресвете Богородице. Тим поводом архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин уз саслужење свештенства љубићког намесништва. Појао је мешовити хор из храма светог кнеза Лазара на Љубићу код Чачка. У свечаној и молитвеној атмосфери учествовао је многобројни верни народ мојсињске парохије који је са радошћу отпевао „Достојан“ за свог пароха, протонамесника Милорада Величковића, који је од Епископа Јустина примио чин протојереја. У току Литургије владика Јустин је у чин ђакона рукоположио Марка Ерића из Чачка, дипломираног теолога Православног Богословског факултета у Београду и дугогодишњег вероучитеља у чачанским основним и средњим школама. Након опхода око храма и ломљења славског колача, Преосвећени владика Јустин се пригодном беседом обратио сабранима рекавши да је Пресвета Богородица читав свој живот провела у врлини, подвигу и превазилажењу људских слабости јер је она била као и ми. Морала је подвигом, вером и љубављу да задобије милост код Господа. А колико је она себе удостојила и колико је она пресвета и пречиста сведочи то што је Господ Бог благоизволео да се усели у њену утробу. Он, који је бесконачан, беспочетан и неограничен сместио се у њену утробу. Дакле, оваплотио се од Духа Светога и родио се као човек, истинити човек и истинити Бог, Богочовек, Господ наш Исус Христос. Владика је још додао да када је дошло време да Пречиста Богомајка, која је родила Господа славе, Господа који је васкрсао, напусти овај свет тј. да умре, није било могуће да остане у трулежи већ је телом вазнета и пред Престолом Бога вишњега моли се за спасење рода људског. Радост празничног саборовања настављена је заједничким послужењем и пригодним слављем и током дана, уз мноштво деце и гостију.    

Манастир Успење Кабларско свечано је прославио храмовну славу Успење Пресвете Богородице. Литургијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Марковић из Косјерића уз саслужење протојереја-ставрофора Ненада Величковића, арх. намесника пожешко-ариљског, протојереја Мирослава Петрова из Чачка и ђакона Александра Каранца из Пожеге. Појао је хор Саборног храма из Косјерића. Поводом манастирске славе сабрало се монаштво из околних манастира и верни народ из Чачка и околине који су са успењским сестринством поделили радост Богородичиног празника. Дан после манастирске славе посвећен је ктитору манастира. Као и претходних година, јеромонах Пајсије, игуман манастира Стјеник, началствовао је на светој Литургији уз саслужење јеромонаха Макарија из манастира Јежевице. После заамвовне молитве и освећења славског жита, освештали смо и крст који ће красити куполу новог звоника. Фотогалерија…  игуманија Наума са свим у Христу сестрама