Категорија: СПЦ

У суботу 20. маја 2017. године, у селу Гојна Гора које се налази близу тромеђе општина Горњи Милановац, Чачак и Пожега освећен је темељ храма посвећеног Светом Димитрију Солунском. Освећење и полагање повеље са благословом Епископа жичког Господина Јустина извршио је Архијерејски намесник пожешки протојереј-ставрофор Ненад Величковић, уз саслуживање месног пароха Драгољуба Шишовића, јереја Илије Милошевића и ђакона Александра Каранца. Отац Ненад је овом приликом присутним мештанима пренео поздраве Преосвећеног владике и изразио посебну захвалност господину Петру Марићу чијом иницијативом је и започета изградња цркве Светог Димитрија. ђакон Александар Каранац

  Владика жички Господин Јустин  је 6. маја 2017. године, на празник Светог великомученика Георгија, служио празничну Литургију у Сечој Реци. Епископу су саслуживали протосинђел Сава (Илић), Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад Величковић, протојереј Радосав Гајић, ђакон Александар Грујовић и ђакон Небојша Вукадиновић. Након Литургије владика је освештао монументални мозаик „Мајка Србија“ који се налази на северном зиду сечоречке цркве. Мозаик је рад академског сликара Марије Гајић. Родом је из Сече Реке, завршила мастер студије на академији СПЦ за уметност и консервацију у Београду на одсеку за мозаик у класи професора Зорана Михајловића 2014. године.  Члан је УЛУПУДС-а од 2015. Има статус самосталног уметника. Поред мозаика бави се и иконописом. Композиција Мајка Србија на символичан начин представља страдање Србије и српског народа. Србија је приказана у лику светитељке-мајке у стојећем ставу са раширеним рукама, у облику крста. Мајка која губи синове, мужа, али и даље са поносом стоји као чврст ослонац породице. На  овој представи се види јасна порука која се преноси на посматрача различитим символима. Српска мајка, која је страдала за свој народ, приказана је као светитељка, са ореолом. Изнад главе јој се налазе  круна и двоглави орао са крилима који представљају јединство Цркве и државе. У својим рукама светитељка држи ловорове венце (символ вечности, бесмртности и победе) у којима су исписане године рата 1912-1918. На средишњем делу композиције су смештене маслинове (маслина – символ мира и Божије бриге за људе) и храстове гранчице (храст – символ снаге и моћи). Испред светитељке је штит, на чијој се црвеној позадини налази крст са оцилима (символ светлости). Иза штита се виоре две српске заставе. Мајка Србија је приказана у народној ношњи, а на грудима јој блиста крст. На јелеку је приказан нар, символ страдања. Орнаменталне мотиве препознајемо на прегачи. Цела композиција је оивичена народном шаром, такозваним корњачама, које представљају живот. Ова представа оставља снажан утисак на посматрача, враћа нас у историју и подсећа нас на веру, храброст и снагу наших предака. Рад је изведен од природног камена, пасте, стакла и злата. Природни камен je доминaнтан. Димензије мозаика су око 5,5 m². Мозаичка композиција је реализована доброчинством породице господина Радмила Јевтовића. Мозаик је постављен на северној страни цркве, на месту где се некада налазила истоимена представа Мајке Србије, која је била рад чувеног ратног сликара Михаила Миловановића. Нажалост Миловановићева слика је била насликана на металу и под утицајем временских прилика она је нестала. Михаило Миловановић Михаило Миловановић, рођен у Гостиници (1879-1941) је био српски вајар, ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом светском рату, аутор чувених портрета српских војвода Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степанвића и Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића Штурма, краља Петра I Карађорђевића и регента Александра Карађорђевића. Завшио је Академију лепих уметности у Минхену. У земљу се вратио на почетку Балканских ратова 1912. као добровољац. Почетак I светског рата је дочекао на усавршавању у Прагу, био ухапшен и после бекства из прашког затвора, преко Немачке, Пољске, Украјине, Црног мора и Румуније, стигао је да се прикључи на ратишту својој Дринској дивизији и са српском војском преживео њену голготу. Израдио је споменике архимандриту рачанског манастира и кнезу Соколске нахије  Хаџи Мелентију  у манастиру Рача, команданту Златиборског комитског одреда мајору Кости Тодоровићу у Сребреници (који су порушиле усташе у Другом светском рату), српским ратницима у Младеновцу (оскрнављен 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба), споменик на Крфу погинулим војницима Дринске дивизије, мермерни иконостас у православној цркви у Младеновцу (1926 — 1929). На западној страни сечоречке цркве  десно и лево од улазних врата, Михаило је урадио две спомен-плоче са дражавним грбом у њиховом горњем делу. На северној страни цркве су такође постављене две спомен-плоче, од белог венчачког мермера, у чијем горњем делу су ликови краља Петра Првог и Милоша Обилића. Између ових плоча је приказана “Мајка Србија”. Сликарство Михаила Миловановића карактерише преплитање реализма, символизма и импресионизма, у динамичком процесу сталних преображаја и потраге за препознатљивим изразом, лакоћа прилагођавања различитим формама, уз постојано уверење да је народна традиција и извор и исходиште уметничког подухвата. Носилац је Албанске споменице, Ордена Светог Саве и Ордена Југословенске круне III степена. Михаило Миловановић је стрељан 1941. од стране комуниста, без претходног суђења. Миловановић је рехабилитован уз образложење да „није био ни народни непријатељ, ни петоколонаш, те да је стрељан из разлога што није хтео да приступи комунистима и материјално их помаже, дакле из чисто идеолошких и политичких разлога.“ Марија Гајић Фотографије о животу и раду Михаила Миловановића су преузете: Ђ. Пилчевић, Михаило Миловановић, Ужице 1998. М. Јовановић, Михаило Миловановић, Београд 2001. Фотографије о мозаику “Мајка Србија” : Владимир Мијаиловић Марија Гајић

После краће болести, 16. маја 2017. године у 00:30, у 80 години живота, упокојио се у Господу протојереј ставрофор Љубиша М. Анђелић. Прота је рођен 1937. године у селу Остри, од оца Милоша и мајке Таисије, у честитој и побожној породици, у којој је одрастао са братом и две сестре. Основну школу завршава у Мрчајевцима, након завршеног основног образовања уписује се у богословију Светог Саве у Београду под утицајем стрица, проте Миодрага, дугогодишњег пароха у Заграђу. Године 1963. венчава се са Радoјком Урошевић из Доње Трепче, а исте године Епископ Василије (Костић) рукополаже га за свештеника и шаље на парохију у Врдила. Након тога прелази у Белановицу, па у Горњи Милановац, затим у Чачак, где службује до пензије 2003. године. Носећи крст у тешким временима, као верни и пожртвовани служитељ Цркви и народу, завршио је цркву у Богутовачкој Бањи, саградио је парохијски дом у Белановици, започео радове на конаку у Горњем Милановцу и извршио реконструкцију и наставио градњу парохијског дома у Чачку. По његовом благослову 1996. године основан је хор ,,Вазнесењски” при храму Вазнесења Господњег у Чачку, први мешовити црквени хор у Жичкој епархији. Уживао је неограничено поверење Епископа Стефана и био дугогодишњи архијерејски намесник, старешина чачанске цркве и судски тужилац Црквеног суда Епархије жичке. Отац је два сина, Миодрага, свештеника у Горњем Милановцу, и Стевана; деда три унука. Прота Љубиша остаће упамћен као угледан, поштен и правичан човек, строг најпре према себи па и према другима. Опело је служено у параклису при храму Вазнесења Господњег у Чачку у присуству многобројног свештенства и народа. Посмртно слово одржао је његов дугогодишњи пријатељ протојереј-ставрофор Драгомир Д. Љубичић. Сахрањен је на градском гробљу у Чачку. Вероучитељ Ђорђе Радојковић

У суботу 13. маја 2017. године одслужена је Света Литургија у цркви Свете Тројице у месту Рудно на Голији. Рудно се налази на око 1000 м надморске висине и једно је од ретких села у околини које је и даље настањено и живо. Светотројична црква је једна од три које, поред цркве нашег манастира, припадају градачкој парохији. Подигнута је у скорије време добротворством једног мештанина, док су остале две изграђене доста раније, пре неколико векова и под заштитом су Завода за заштиту споменика културе из Краљева. Након Литургије и дружења испред цркве прекинутог кишом, посетили смо наше пријатеље породицу Шеклер, власнике етно-туристичког комплекса “Домаћинство Шеклер”, који су по свом гостољубљу, домаћој кухињи и усрдности, познати у целој Србији. Ово је била прва и надамо се не једина Литургија која се служила у црквицама на Рудну мимо храмовних слава и утврђених сабора. Извор: manastirgradac.rs

Мешовити црквени хор „Вазнесењски“ из Чачка учествовао је на Фестивалу „Мајске музичке свечаности“ који је одржан у Бијељини између 10. и 14. маја 2017. године. Након успешног учествовања на „ХорФест“ такмичењу у Ваљеву „Вазнесењски“ је наставио успехе и у Бијељини. Хор је у категорији А2 (црквени хорови) наступио 14. маја у цркви Светог Ђорђа и освојио прво место и златну медаљу, а наступио је извођењем „Гласом моим ко господу Воззвах“ (Псалм 141. и 12), „Причастенъ“ Маринковића и „Величанијем Светом Сави“. Овогодишњи жири чинили су  еминенти стручњаци Миодраг Говедарица, др Десанка Тракиловић и проф. Даринка Матић Маровић. „Мајске музичке свечаности“ је фестивал који се традиционално одржава од маја 2002. године у Бијељини. Идеја о покретању међународног хорског фестивала потекла је од проф. др Десанке Тракиловић, диригента СЦПД „Србадија“ и уметничког директора Фестивала. Извршни организатор је СЦПД „Србадија“ које је, својим угледом и бројним међународним наградама, успело привући реномиране хорове и најугледније диригенте из света хорске музике. Подршку у организацији Фестивала, како духовну, тако и материјалну, пружају Српска православна црква, град Бијељина и Министарство просвете и културе у Влади Републике Српске. Проглашење резултата, додела награда и концерт хорова победника 16. Фестивала одржано је испред манастирског комплекса посвећеног Светом Василију Острошком у присуству Његовог Преосвештенства Епископа Зворничко-тузланског Господина Хризостома, многобројног свештенства, монаштва и љубитеља музике. Хор „Вазнесењски“ посебно се захваљује Епархији жичкој и Његовом Преосвештенству Епископу жичком Господину Јустину, који је дао благослов за одлазак на Фестивал, као и граду Чачку на материјалној подршци. Благодаримо Господу на богоугодним гласовима хора и молимо Му се за даље успехе „Вазнесењског“. Вероучитељ Ђорђе Чоловић  

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 14. маја 2017. године Светом Архијерејском Литургијом у Пећкој Патријаршији уз саборно саслужење епископа Српске Православне Цркве сабраних поводом почетка редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Патријарху српском г. Иринеју саслуживали су Митрополити црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије, као и Епископи шабачки Лаврентије, средњезападноамерички Лонгин, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, далматински Фотије, бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, франкфуртски и све Немачке Сергије, тимочки Иларион, моравички Антоније и диоклијски Кирило. После Свете Литургије служен је чин призива Светог Духа за благословен и благополучан рад Сабора. Радни део Светог Архијерејског Сабора започеће 15. маја 2017. године у Патријаршијском двору у Београду. Извор: spc.rs

…Нема народа под овом земљом небеском, нема народа под овом капом који има такве светитеље као што има српски народ, један од њих је Свети Василије Острошки. Хвала му што многе лечи и хвала му што збира велики број људи, а то чини од када је из земље изнесен. Прослава храмовне славе у Кованлуку започела је у четвртак 11. маја празничним бденијем, које је служио Архијерејски намесник жички протојереј–ставрофор Ненад Илић, а саслуживали су протојереј Иван Радовановић, старешина Храма Светог Василија Острошког и јереј Марко Петровић. Архијерејски намесник Ненад Илић благословио је петохлебницу, уз дивно појање свештеника при Храму Светога Саве Дејана Марковића и појца Ненада Кркобабића. Након што је старешина Храма помазао верни народ освећеним јелејем, отац Ненад је честитао славу домаћинима а народу је пожелео срећан празник и поручио да празник богоугодника Светога Василија Острошког дочекају у молитви.   У петак, 12. маја 2017. године, реке људи притицале су храму Светога Василија, у молитви угоднику Божијем, дочекујући свога пастира епископа Јустина и показујући на тај начин видљиву заједницу са Свима Светима и са Светим Василијем у Једној Светој Цркви. Прослава Светог Василија у овоме значајном храму посвећеном његовој Светој успомени врхунила је Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Преосвећени Епископ жички господин Јустин, уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја–ставрофора Ненада Илића, старешине Светотројичне цркве у Краљеву протојереја–ставрофора Јована Ђорема, старешине Саборнога храма протојереја Радоја Санда и братства овога Светога храма, као и протођакона Александра Грујовића и ђакона Милутина Балтића. Лепоти богослужења су својим појањем допринели појци храма Светога Саве, као и појци храма Светога Василија Острошког. На Литургији је такође било присутно братство храма Светога Саве и Свете Тројице у Краљеву, као и братство храма Васкрсења Лазаревог у Жичи и храма Светога Ахилија у Ариљу, а такође и високопречасни Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Посебану радост овоме сабрању придодали су ученици ОШ  Вук Караџић који су у обе школске смене посетили храм Светога Василија. Овоме свештеном сабрању присуствовали су у име градске управе: градоначелник града Краљева господин Предраг Терзић, заменик градоначелника гђа Марица Мијајловић, представници Полицијске управе у Рибници и Народне библиотеке ,,Стефан Првовенчани“ у Краљеву. Присутни су били и председник Црквеног одбора, г. Љубинко Трифуновић, предузетник, са члановима црквеног одбора. На Светој Литургији Епископ Јустин се обратио целокупној сабраној заједници и благословио је поучном омилијом. Владика је у својој беседи на посебан начин нагласио важност нашега труда за све што чинимо, а посебно за наше спасење. Он је подсетио на Јеванђелско читање Блаженстава које непрестано инспирише проповеднике Јеванђеља: ,,Највеће блаженство које је нама Господ дао то јесте Јеванђеље, живот у Јеванђељу, зато што је у Јеванђељу записан његов живот и све оно што смо ми дужни да чинимо ако хоћемо вечно спасење. А то је да љубимо Бога свога, свом душом својом, свим срцем својим и ближњега као самога себе…. Сви они који се труде да задобију Божију љубав кроз држање заповести  Божије, они ће себе припремити још овде на земљи за живот вечни“. Преосвећени је истакао да премда овај свет у злу лежи, ми треба да га употребимо за своје спасење, а исто тако да ова храмовна слава представља прослављање Светитеља коме је светлост живота постало Свето Јеванђеље. После прочитане заамвоне молитве, Епископ Јустин је према одлуци Светога Архијерејског Синода СПЦ одликовао Орденом Светога Саве Милуна Јовановића, предузетника из Рибнице и вишегодишњег доброчинитеља овога Светога храма. После Свете Литургије славље је настављено трпезом љубави, а током целога дана верни народ је притицао не само из Кованлука и Берановца, него и из ближе и даље околине очекујући утеху, радост и исцељење свих немоћи од Светога Василија. У пет часова поподне, братство храма је на вечерњем богослужењу прочитало Акатист Светоме Василију, док је порта као и храм била испуњена чадима наше Свете Цркве, децом Божијом. Овако је завршена прослава храмовне славе и велике свечаности, уз подсећање на владикине речи да Светога Василија славимо свакога дана у години. Вероучитељ Стеван Минић  

На путу који се, по песниковим речима, рађао за Светим Савом, истом оном кога кроз химнографију у тропару дивном светитељу српског рода називамо путем који у Живот води, благодаћу Пресветог Духа нашла се дана 09.05.2017. године и литургијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву. Онако како и приличи светитељу који је састављао поредак богослужења мољења, просвећивао народ и уградио етос правоживља у сваки тренутак српског народног свакидашњег живљења, прослављен је спомен Спаљивања моштију Светог Саве. У навечерје празника, након вечерње службе  на којој смо удостојени присуства нашег духовног оца и Архијереја Епархије жичке Господина Јустина који је благословио принос петохлебнице, имали смо част да саслушамо предавање проф. др Драгољуба Даниловића. На тему “Свети Сава и Српска Црква 1219-1594“, овај угледни професор краљевачке Гимназије и човек Цркве Христове изнео је обиље садржаја којим су осликани лик и дело светитељево. Утисци присутних су сведочили о захвалности на дарованој прилици да се на једном месту у току једног излагања чује толико важнога за нас и наше разумевање и живљење светосавља. Вече су оплеменили и ученици Музичке школе из Краљева, који су својим даровима учинили да нас звуци инструмената уведу у радосно претпразнично славље.   Сабрање свештенослужитеља из разних крајева наше Епархије, монаштва и верног народа Божијег, изашло је дана 10.05.2017. године у сусрет Архијереју. Уз входно појање приступили смо Светом храму Божијем и у њему предвођени Епископом Јустином започели литургијско благодарење. Њему су присуствовали и градоначелник Града Краљева др Предраг Терзић, заменик градоначелника Марица Мијајловић,  начелник Градске управе Милош Петровић, представници полицијских управа, директори школа, представници угледних институција и привредних предузећа. У благољепију свадбеног руха Црква Христова која борави у Богомспасаваном граду Краљеву се украсила као дивна Невеста небеског Жениха. Торжествено појање, красота свештеног одјејања и молитвени трепет присутних учинили су да се осети истинитост богословског исповедања да је Црква пројављена икона Царства небескога. Радост је умножена усклицима “Достојан“, који су се сагласили са узвођењем старешине Храма Светог Саве протонамесника Радоја Санде у чин протојереја. У беседи коју је упутио сабрању, отац Радоја се захвалио Епископу на дарованом чину, а породици, братији и литургијској заједници на свагдашњој подршци. Након причешћивања свештенослужитеља, Светињама Тела и Крви Христове присајединио се велики број монаштва и народа. Освештано је славско жито и пререзан колач који је у част Првог Архиепископа Српског Светитеља Саве принет као доказ да ватра и ветар са једног београдског брежуљка из 1594. године нису успели да испуне жеље Синан паше.     Епископ Јустин је уручио захвалнице краљевачким предузећима “Амига“ и “Корали“, као и г. Славиши Ћаламаћу из Краљева. Они су се истакли у помоћи и прилозима за уређивање Светосавског храма у Краљеву. У порти је припремљено послужење за све присутне, а у оближњем ресторану је био славски ручак. Епископ Јустин је у току ручка упутио присутнима речи поуке. Истичући пример Светог Саве, он је подсетио на предстојећи догађај обележавања 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, коме ће наша Епархија и град Краљево бити домаћин 2019. године. Указао је на потребу да сви помогнемо да се радови на храму доврше, а почаствованост наше генерације да дочека овај историјски догађај је описао сликовитим речима: “Људи са нестрпљењем и радошћу ишчекују да виде помрачење небеских тела које се збива у току неколико десетина година, а осмовековна прослава 2019. неће бити помрачење, већ пројава светлости“.   По завршетку вечерње службе, истог дана, у наосу храма Светог Саве у Краљеву, наступио је хор “Мојсије Петровић“ из Београда. Наступ је најавио јереј Дејан Марковић, који је у сажетом и садржајном уводу упознао присутне са историјатом и особеностима овог хора. У уводне похвале сви су се уверили када је у првом делу изведен низ црквених богослужбених нумера, а у другом уз разноврсну инструменталну пратњу и неколико изворних народних песама. Велики број посетилаца је уживао у овој песмом испуњеној завршници прославе празника Светитеља Саве. Радуј се Свети Саво, светилниче Христове светлости роду српскоме! јереј Александар Р. Јевтић      

Данас када наша литургијска заједница прославља свог заштитника, светитеља апостола и јеванђелисту Марка, имали смо радост да нас Господ благослови очинским присуством нашег архипастира Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина на Божанственој Литургији. Киша која је падала целог јутра није могла да умањи радост ишчекивања сусрета, а када се и небо разведрило и сунце обасјало порту наше цркве у часу доласка нашег Архијереја осетили смо како нам се молитве већ почињу услишавати. Наша порта јесте мала, али се раширила срцем да прими све оне који су нас својом љубављу у Христу везали за себе. Поменућемо само неке: протојереја-ставрофора Милоша Босића, Архијерејског намесника ужичког, протојереја-ставрофора Ненада Величковића, Архијерејског намесника пожешко-ариљског, протојереја-ставрофора Светолика Марковића, Архијерејског намесника качерског, протојереја-ставрофора Зорана Јанковића, старешину Цркве Светог великомученика Георгија у Ужицу, протојереја-ставрофора Тодора Томића, свештеника из Бајине Баште, оца Давида Селаковића, пароха златиборског, оца Дејана Марковића који нам је дошао из Крагујевца, као и протођакона Александра Грујовића. Сви они су са осталим саслужујућим и присутним часним оцима, које због простора нећемо набрајати, али су нашим срцима знани, били заједничари у Светој Чаши. У току Божанствене Литургије, Владика нас је подсетио на живот и дело Светог апостола Марка – ученика Светог апостола Петра, и његову апостолску службу и страдање у Александријској Цркви. Позвао нас је да сви који себе називамо православним хришћанима и који смо примили благодат Духа Светога, кроз Свето Крштење и Миропомазање, будемо свесни своје мисије. Наша мисија је да својим животима и делима сведочимо Живог Христа другима који нису литургијски хришћани, и да будемо спремни да у тој служби и пострадамо од света као што је и сам Апостол Марко пострадао. Истовремено, очински нас је позвао да се не плашимо тежине свог задатка, јер се од нас као народа Божијег не тражи пуно – тек да чистим срцем стално призивамо Божије име, и осењујући се крсним знамењем побеђујемо онога који је Христовим Васкрсењем већ побеђен. Мноштво присутног народа приступио је Светој Тајни Причешћа из руке самог Архијереја. По завршетку Литургије, сабрани народ је у порти послужен трпезом љубави коју су чланови заједнице традиционално, без одређеног домаћина већ кроз прилоге верних у новцу и храни, припремили за све присутне. Свештенство је заједно са својим Владиком и представницима локалне заједнице услужено у просторијама Дома за незбринуту децу “Петар Радовановић”, који се налази одмах поред наше цркве и у чију љубав и помоћ смо се небројено пута уверили. Наситивши се пре свега духовним даровима и окрепивши и наша тела након труда, растали смо се са својим Архијерејем уверени да су истините речи Спаситељеве: “Где су двоје или троје сабрани у Име Моје, тамо сам и Ја са њима“. Вероучитељ Јанко Божовић

У четвртој недељи по Пасхи, Недељи  раслабљеног, наша парохија у селу Врба, бива благословена посетом Његовог Преосвештенстава Епископа жичког Господина Јустина. Мештани су пре Литургије, са месним парохом протојерејем Добринком Топаловићем и Архијерејским намесником жичким протојерејом-ставрофором Ненадом Илићем, дочекали радосно Архијереја. Током Литургије сви смо молитвено саучествовали предвођени својим Архипастиром. После Јеванђеља, у беседи, Епископ Јустин је истакао улогу апостола Томе, који се уверио за све нас у право Васкрсење Господа Исуса Христа. У наставку истиче сведочанства Јосифа из Ариматеје и Никодима који су се уверили да је Господ заиста умро. Подсетио је на улогу римског закона где присутни сведоче да је тело заиста мртво, по чему изасланик римски даје тело Исусово да се положи у гроб. Најважније сведочанство јесте посета жена Мироносица које траже тело и затичу анђела у гробници, који их шаље да објаве Петру и ученицима да је Господ Исус Христос заиста васкрсао. Сва сведочанства о страдању и полагању тела Господа у гроб, као и сведочанства о Васкрсењу, у читав свет књига не би могла стати. Јеванђеље кроз Литургију по Васкрсењу наводи прво чудо о исцелењу раслабљеног у бањи Витезди. Из тумачења Јована Златоустог, болест и грех имају узрочну везу. Научници су данас утврдили, да болест не долази само од вируса, него да има дубљи узрок сваког обољења. Пад имунитета у људском организму је и пад благодати, а благодат јесте сам Господ Исус Христос. Кроз овај случај у Јеванђељу, у бањи Витезди, Господ је пројавио себе као Лекара и Бању која води у живот вечни. Не можемо да тврдимо да је данас само грешник болестан, а да је привидно здрав човек без греха. Болест често може бити и дата да кроз њу задобијемо спасење. На крају, Епископ истиче да ни болест није тешка, а ни смрт, јер нам је Господ дао Васкрсењем вечни живот. Већи број верника, а међу њима и деце, приступили су Светој Чаши и од свог Архијереја примили Свето причешће, а потом смо сви молитвено заблагодарили Господу. У нашем месту Врба, које историјски сеже и пре XVII века, живот свих мештана у свим временима био је усмерен према цркви. Временом, село се ширило и умножавало становништвом које је досељавано из Херцеговине и Црне Горе, тако да су почетком XIX века сами градитељи из овог места и направили цркву брвнару до данас сачувану. Ове године милошћу Божијом, а уз ангажовање Завода за заштиту непокретних културних добара у Краљеву, извршена је потпуна санација и консервација овог објекта.  Још је само неколико сачуваних цркви брвнара у Епархији жичкој. Наша сада чини својом лепотом у првобитном изгледу прави бисер народног црквеног градитељства. Она је сведочанство и путоказ за будуће генерације овог места о верском идентитету и животу у цркви њихових предака. Црква брвнара је посвећена преносу моштију Светог оца Николаја Мирликијског који се по православном календару слави 22/9 маја. Вероучитељ Милан Милутиновић