Данас када наша литургијска заједница прославља свог заштитника, светитеља апостола и јеванђелисту Марка, имали смо радост да нас Господ благослови очинским присуством нашег архипастира Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина на Божанственој Литургији.
Киша која је падала целог јутра није могла да умањи радост ишчекивања сусрета, а када се и небо разведрило и сунце обасјало порту наше цркве у часу доласка нашег Архијереја осетили смо како нам се молитве већ почињу услишавати.
Наша порта јесте мала, али се раширила срцем да прими све оне који су нас својом љубављу у Христу везали за себе. Поменућемо само неке: протојереја-ставрофора Милоша Босића, Архијерејског намесника ужичког, протојереја-ставрофора Ненада Величковића, Архијерејског намесника пожешко-ариљског, протојереја-ставрофора Светолика Марковића, Архијерејског намесника качерског, протојереја-ставрофора Зорана Јанковића, старешину Цркве Светог великомученика Георгија у Ужицу, протојереја-ставрофора Тодора Томића, свештеника из Бајине Баште, оца Давида Селаковића, пароха златиборског, оца Дејана Марковића који нам је дошао из Крагујевца, као и протођакона Александра Грујовића. Сви они су са осталим саслужујућим и присутним часним оцима, које због простора нећемо набрајати, али су нашим срцима знани, били заједничари у Светој Чаши.
У току Божанствене Литургије, Владика нас је подсетио на живот и дело Светог апостола Марка – ученика Светог апостола Петра, и његову апостолску службу и страдање у Александријској Цркви. Позвао нас је да сви који себе називамо православним хришћанима и који смо примили благодат Духа Светога, кроз Свето Крштење и Миропомазање, будемо свесни своје мисије. Наша мисија је да својим животима и делима сведочимо Живог Христа другима који нису литургијски хришћани, и да будемо спремни да у тој служби и пострадамо од света као што је и сам Апостол Марко пострадао. Истовремено, очински нас је позвао да се не плашимо тежине свог задатка, јер се од нас као народа Божијег не тражи пуно – тек да чистим срцем стално призивамо Божије име, и осењујући се крсним знамењем побеђујемо онога који је Христовим Васкрсењем већ побеђен.
Мноштво присутног народа приступио је Светој Тајни Причешћа из руке самог Архијереја. По завршетку Литургије, сабрани народ је у порти послужен трпезом љубави коју су чланови заједнице традиционално, без одређеног домаћина већ кроз прилоге верних у новцу и храни, припремили за све присутне. Свештенство је заједно са својим Владиком и представницима локалне заједнице услужено у просторијама Дома за незбринуту децу “Петар Радовановић”, који се налази одмах поред наше цркве и у чију љубав и помоћ смо се небројено пута уверили.
Наситивши се пре свега духовним даровима и окрепивши и наша тела након труда, растали смо се са својим Архијерејем уверени да су истините речи Спаситељеве:
“Где су двоје или троје сабрани у Име Моје, тамо сам и Ја са њима“.
Вероучитељ Јанко Божовић
