У четвртој недељи по Пасхи, Недељи раслабљеног, наша парохија у селу Врба, бива благословена посетом Његовог Преосвештенстава Епископа жичког Господина Јустина. Мештани су пре Литургије, са месним парохом протојерејем Добринком Топаловићем и Архијерејским намесником жичким протојерејом-ставрофором Ненадом Илићем, дочекали радосно Архијереја. Током Литургије сви смо молитвено саучествовали предвођени својим Архипастиром.
После Јеванђеља, у беседи, Епископ Јустин је истакао улогу апостола Томе, који се уверио за све нас у право Васкрсење Господа Исуса Христа. У наставку истиче сведочанства Јосифа из Ариматеје и Никодима који су се уверили да је Господ заиста умро. Подсетио је на улогу римског закона где присутни сведоче да је тело заиста мртво, по чему изасланик римски даје тело Исусово да се положи у гроб. Најважније сведочанство јесте посета жена Мироносица које траже тело и затичу анђела у гробници, који их шаље да објаве Петру и ученицима да је Господ Исус Христос заиста васкрсао. Сва сведочанства о страдању и полагању тела Господа у гроб, као и сведочанства о Васкрсењу, у читав свет књига не би могла стати. Јеванђеље кроз Литургију по Васкрсењу наводи прво чудо о исцелењу раслабљеног у бањи Витезди. Из тумачења Јована Златоустог, болест и грех имају узрочну везу. Научници су данас утврдили, да болест не долази само од вируса, него да има дубљи узрок сваког обољења. Пад имунитета у људском организму је и пад благодати, а благодат јесте сам Господ Исус Христос. Кроз овај случај у Јеванђељу, у бањи Витезди, Господ је пројавио себе као Лекара и Бању која води у живот вечни.
Не можемо да тврдимо да је данас само грешник болестан, а да је привидно здрав човек без греха. Болест често може бити и дата да кроз њу задобијемо спасење. На крају, Епископ истиче да ни болест није тешка, а ни смрт, јер нам је Господ дао Васкрсењем вечни живот.
Већи број верника, а међу њима и деце, приступили су Светој Чаши и од свог Архијереја примили Свето причешће, а потом смо сви молитвено заблагодарили Господу.
У нашем месту Врба, које историјски сеже и пре XVII века, живот свих мештана у свим временима био је усмерен према цркви. Временом, село се ширило и умножавало становништвом које је досељавано из Херцеговине и Црне Горе, тако да су почетком XIX века сами градитељи из овог места и направили цркву брвнару до данас сачувану. Ове године милошћу Божијом, а уз ангажовање Завода за заштиту непокретних културних добара у Краљеву, извршена је потпуна санација и консервација овог објекта. Још је само неколико сачуваних цркви брвнара у Епархији жичкој. Наша сада чини својом лепотом у првобитном изгледу прави бисер народног црквеног градитељства. Она је сведочанство и путоказ за будуће генерације овог места о верском идентитету и животу у цркви њихових предака. Црква брвнара је посвећена преносу моштију Светог оца Николаја Мирликијског који се по православном календару слави 22/9 маја.
Вероучитељ Милан Милутиновић
