Категорија: СПЦ

У Недељу 19. по Духовима, 07. 10. 2018. године, када Српска Православна Црква прославља Преподобног Симона Монаха, Светог краља Владислава и Преподобног Давида српског, у Манастиру Никољу под Кабларом прослављена је монашка слава – имендан протосинђела Давида (Васиљевића), сабрата ове свете обитељи. Свету Литургију је служио високопречасни протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, парох и управник православног Духовног центра у Краљеву. Богослужење је додатно улепшано појањем гостујућих ученика првог разреда Богословије Светог Саве у Београду. Након причешћа монаштва и верног народа Светим Тајнама, пререзан је славски колач у славу и част Преподобног Давида српског (Димитрија Немањића), након чега се пригодном беседом отац Милош обратио свим присутнима и честитао оцу Давиду монашку славу. Славље је настављено у манастирској трпезарији на трпези љубави коју је припремила игуманија Јелисавета (Драгојловић) са сестринством уз пуно љубави и труда. У току трпезе отац Давид се обратио присутнима краћом беседом током које се захвалио народу на доласку, и поучио их како требају увек у мислима и срцу имати Господа и непрестано му благодарити на свему што нам дарује. Предраг Перовић

Светом Архијерејском Литургијом у Храму Свете Тројице у Краљеву прослављен је празник Зачећа Светог Јована Крститеља и Претече Господњег. Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. Г. Јустину саслуживали су архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протођакон Александар Грујовић и братство Светотројичног храма у Краљеву.     Преосвећени Владика је поучавао верни народ, говорећи о Тајни Оваплоћења Христовог и Спасења које нам је дато кроз Свето Причешће. Ми се утеловљујемо у Тело Христово и одатле црпимо снагу, зато сви Светитељи Божији наглашавају да, ако смо са Христом, нико не може на нас, јер су благодатне силе Његове увек са нама. Од нас зависи колико ћемо примити Бога у себе, а Бог се нуди свима, не гледа ни на пол, ни на боју коже, ни на узраст,  јер сви смо Његова деца, Његова творевина. Да волимо Господа, да се трудимо да угодимо Господу, тим подвигом треба да живимо, а Он жели да се сви људи спасу, да дођу у познање истине. Литургијско сабрање продужено је и укрепљењем за трпезом љубави, уз пријатан и увек поучан очински разговор Епископа Јустина, Његовог свештенства и верног народа. Ђакон Милутин Балтић

Црквена општина и свештенство Храма Светог Ахилија организовали су поклоничко путовање светињама у Босни и Херцеговини и Далмацији. Путници из Ариља, Ивањице и Пожеге са нашим свештенством имали су велики Божији благослов да посете места која вековима сведоче историју српског народа. Прво одредиште било је Манастир Житомислић. Игуман о. Данило је срдачно и домаћински дочекао браћу из Србије и гостима показао ову светињу. У току дана обишли смо прелепо извориште реке Буне, која својом лепотом увеличава мостарски крај. Другог дана видели смо Шибеник, град који има прелепе православне храмове, из раног хришћанског периода. Велику љубав и гостопримство указао је свештеник Дајан са својом породицом. Средњовековну Катедралу Светог Јакова такође имали смо прилику да обиђемо и упознамо се са њеном раскошном архитектуром. Централно одредиште поклоничког путовања било је Манастир Крка. Светиња из Средњег века у којој се налазе катакомбе из првих векова хришћанства.  Предање говори, што се поткрепљује и историјским чињеницама, да је Свети апостол Павле на ово место донео семе хришћанства. Веома важна и вредна помена је Богословија „Света Три Јерарха“ која вековима на овим просторима чува истину православне вере и образује будуће пастире свога народа.   Братство манастира и младим богослови на нас су оставили незаборавно молитвено сећање. Трећег дана посетили смо још старији манастир Крупу, где смо се упознали са историјом ове српске светиње чији су архитектура, живопис и амбијент оставили снажан утисак на нас. Прелазак преко Велебита и пут до Манастира Гомионице као задње одредиште били су живописни и посебни. Игуман o. Методије нам је испричао историју манастира, лепе и тешке тренутке ове обитељи, као и духовну везу са Жичком епархијом. Игуман је са сестринством угостио своје пријатеље уготовивши трпезу љубави.   У касним вечерњим часовима допутовали смо у наш град и вратили се дому Светог краља Драгутина. Црквена општина Ариље

У Недељу по Воздвижењу Часнога Крста, у периоду богослужбене године када се по нашим Црквама клањамо Часном Крсту Господњем, у Храму Светога Саве у Краљеву је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ жички Господин Јустин. Саслуживали су му: протојереј-ставрофор Ненад Илић – архијерејски намесник жички, протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, протосинђел Сава (Илић), протојереј Радоја Сандо – старешина храма, протонамесник Дејан Марковић, протонамесник Александар Јевтић, протонамесник Новица Благојевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Милошевски. Након Јеванђелског одељка који је говорио о томе да треба да се одрекнемо својих живота који не стреме ка Царству Божијем, Владика нам се обратио словом у оквиру кога нам је поручио да је наше вишње призвање то да наша имена буду уписана у књизи вечнога живота и да нас ништа мање од тога, ништа привремено и ништа од овога света, не може задовољити. У целости преносимо беседу нашег Архијереја: „Господ у Светом Писму јасно говори: „Онај ко хоће живот свој да сачува изгубиће га, а онај ко живот свој изгуби Јеванђеља ради и мене ради тај ће га наћи“. Чули смо данас да је Савле – гонитељ  хришћана – ревновао по отачком предању. Држао је старозаветни закон и гонио је хришћане јер још није препознао да је Месија рођен. И он је живео мислећи да чини добро. И мислио је да је живот свој сачувао, али га је Господ Бог посетио када је ишао за Дамаск да гони хришћане. Посетио га је тако што је Савле обневидео. Њему, који је кроз отачке обичаје и закон био припремљен да види и доживи тако нешто велико, јасно је показао себе. Господ јавивши се Њему просветли његову таму и Савле изгуби свој живот такав какав је водио до тада по Старом Завету који је Господ на себи једном за свагда испунио и собом донео Нови Савез у љубави, истини и у благочешћу.   И многи од нас данас, мисле да ако сачувају своју вољу и заволе нешто што се њима свиђа да тиме чувају свој живот и да тиме чувају свој идентитет па кажу: „то што се мени свиђа и што мени годи, то је добро.“ Али Господ нам поручује да није све добро. Добро је само оно што ће наследити Царство Небеско а шаренило овога света може човеку да пружи задовољтсво овога света, овога пролазног света где је све шарено и занимљиво, и многи, веома многи, овде се заплету у којекакве лепе ствари и мислећи да лепо живе и да им ништа није потребно сигурно губе заједницу са Богом. Јер каже се у Светоме писму да ако читав свет задобијем и све лепоте овога света а души својој наудим какав ћу одговор дати за душу своју. Само онај ко живот свој положи Господу Богу и труди се да живи по Јеванђељу он ће имати светлост живота и он ће знати шта је корисно у овоме свету за њега. Јер није у овоме свету све спосоносно и није све оно што нас испуњава. Нас не може да задовољи храна и пиће и да се обучемо; ми имамо гладну душу своју коју треба да заситимо. А њу може да засити само Господ Бог! Све друго ако имамо, а немамо Бога ништа немамо у овоме свету. Апостоли Христови оставили су све у овоме свету само да би Њега задобили. А кад су Њега задобили, онда живе по речима апостола Павла, који се раније звао Савле: „Не живим више ја него у мени живи Христос.“ А када у нама оживи Христос, онда и наше мисли и наше срце и наша воља биће припремљени да у овоме свету ма шта доживимо, ма какве непријатности, болести, муке и клеветања и све што је Господ претрпео, то ће за нас бити радост јер се радујемо вечној речи Божији и само она за нас има вечни смисао. Све овога света и овога живота и слава и богатство и част су од овога привременога света. Зар нису светитељи Божији живели неприметно, потпуно сакривени од овога света? И шта је Господ урадио са њима? Објавио их је свету, а често свет није достојан да такве има међу собом, него су се они крили и живели неприметно и онда када су се упокојили Господ их је објавио да свет зна шта треба да ради и да свет зна да препозна шта је добро и шта је корисно и шта је спосоносно. И више од тога њихова имена су записана у књизи живота. Ето то је једино призвање нас овде на земљи. Да живећи овде трудимо се за њега. А наравно и да учимо школу и да студирамо ако смо на студијама, и тежак када ради, сеје и узгаја да род роди, да све правилно употребљавамо, као мудри управитељи. Јер Господ нам је све дао на корист али да мудро управљамо. Да поступамо као сарадници Божији и да све чинимо у страху Божијем и у љубави према свима ближњима а нарочито у љубави према Богу. Ето, толико. Ово неколико речи говорим и себи и вама, да се у овоме свету не бојимо никаквих искушења и да се не бојимо злих људи и нељуди који могу нешто да нам науде. Читајте житије Светог Јована Златоустог, читајте житије Светог Нектарија Егинског и многих, многих других светитеља и видећете да су и они имали невоља у овоме свету, али Господ Бог каже: „Не бојте се света, у свету ћете имати невоља али не бојте се ја победих свет.“ Нека његова сила љубав и милост буду са свима вама. Да нас он води и руководи у Царство небеско да тамо са свима Светима славимо Оца и Сина и Духа Светога, Тројицу нераздељиву кроз све векове и сву вечност. Амин.“ Након Свете Литургије која је била обојена византијским интонацијама уследило је пригодно послужење у просторијама нашега храма. Ђакон Стефан Милошевски

У четвртак седамнаесте Недеље по Духовима, када наша Света Црква слави празник Воздвижења часнога Крста (Крстовдан), Храм Светог архангела Гаврила посетио је Епископ жички Г. Јустин. Њега је са великом радошћу у срцу дочекало свештенство и верни народ као и деца гучких школа и вртића који су, међу првима, дошли да дочекају свог пастира.   Епископ Јустину саслуживали су: протојереј-ставрофор Милун Ивановић, архијерејски намесник драгачевски, протосинђел Урош (Васиљевић), настојатељ манастира Увац, протојереј-ставрофор Радован Стевановић, старешина храма, јереј Ненад Ивановић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Јаћовић. Владика је у својој беседи верном народу указао на значај крста Спаситељевог као највеће силе и највеће истине. Господ Исус Христос дошао је да страда за род људски, да страда на крсту ради нашег спасења. Он као истинити Бог васкрсао је и јавио се својим ученицима јер није могуће да његово тело буде у гробу, да трули и пропада, већ га је узнео и поставио са десне стране Оцу. Крст распећа, највеће сведочанство и највећа светиња, темељ наше вере, пожелела је да нађе и царица Јелена. Дознала је где се налази и нашла га, по сведочанству ван зидина града, након што је триста година сакриван на све начине. Крст је спасење  нас хришћана, наша сила и знамење, красота васељење и моћ која нам је дата да у смирењу, трпљењу, праштању и љубави достигнемо оно што нам је Господ Бог дао, да будемо синови Светлости и богови по благодати. Тиме задобијамо залог вечног живота, да живимо вечно са Оцем, Сином и Духом Светим. Крстом часним да се осењујемо сваког дана и да крсни знак стављамо на себе као највећу силу која ће нас одбранити од сваког зла, јер пред силом часног Крста зло је немоћно, поучио је сабране Епископ Јустин. У току Свете Литургије највећим свештеничким одликовањем, правом ношења напрсног крста, одликован је дугогодишњи парох гучки протојереј-ставрофор Радован Стевановић као наградом за свој дугогодишњи пастирски труд и рад. Ђакон Александар Јаћовић

Дана 23. 09. 2018 године, у попразништву Мале Госпојине, Храм Рођења Пресвете Богородице у Прилипцу посетио је Епископ жички г. Јустин и том приликом служио Свету Архијерејску Литургију. Саслуживали су протојереј-ставрофор Ненад Величковић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Драган Стевић, парох ариљски, јереј Мирослав Миленковић, парох лучански, и протонамесник Милан Поповић, парох прилипачки.   Пре Литургије извршено је освећење икона и иконостаса који је рестауриран прилозима парохијана, а трудом оца Милана Поповића. На Светој Литургији сабрало се мноштво верног народа од којих су многи приступили Светој Тајни Причешћа. У склопу Литургије Епископ Јустин одликовао је протонамесника Милана Поповића чином протојереја, као наградом за његов тридесетогодишњи труд на парохији прилипачкој.   У беседи коју је одржао, Епископ је нагласио да у овим тешким временима у којима је човек човеку вук морамо следовати Христовим заповестима о љубави, јер само тако човек може испунити своје назначење дато од Бога. Након Свете Литургије, Епископ је посетио и Међународну ликовну колонију у Прилипцу која се непрекидно одржава већ 24 године и коју је далеке 1995. године основао својим трудом управо отац Милан Поповић и која је за све ове године дала преко 500 вредних слика и скулптура. За четврт века колико колонија траје, кроз њу је прошло преко 150 уметника. Ове године колонија је окупила 25 уметника из земље и региона и тиме је потврдила и свој епит међународног културног дешавања. Колонија је почела на Малу Госпојину на дан храмовне славе и у следећих 10 дана уметници ће стварати своја дела. У селу се налазе 3 галерије које се могу свакодневно посетити и које чувају дела уметника. У конаку цркве уготовљена је за све присутне трпеза љубави коју је са својим парохијанима припремио парох прилипачки Милан. Вероучитељ Момчило Мајсторовић

Обасјан зрацима сунца и загрљен зеленилом оближњих шума, дочекао је Манастир Каменац прославу шест векова свог постојања. Подигнут од стране Деспота Стефана Лазаревића овај средњовековни бисер Груже чврсто, како и доликује имену које носи, подносио је заједно са народом све историјске невоље. Ову прославу, када слави и своју храмовну славу, дочекао је украшен љубављу и трудом којим га чувају сестринство манастира и верни народ који му долази у посете. На сваком кораку у манастирском комплексу види се доказ те посвећености. Благословени лепим временом у празничном дану који прославља Рођење Пресвете Богородице, свештенство, монаштво и верници из гружанског краја и других крајева, испунили су порту и простор око храма у радосном ишчекивању доласка Архијерêја. Око постављене беле стазе којом су Епископи требали да прођу стајао је велики број деце у шареним народним ношњама. Монаштво, свештенство, верни народ. Сви на једном месту и истим поводом, како и доликује овом литургијском дану и слављу. У договорено време путем који води у манастир наиђоше кочије са упрегнутим расним коњима. Са кочија сиђоше Епископ жички Господин Јустин, Епископ милешевски Господин Атанасије и Епископ рашко-призренски Теодосије. Литијом и уз песме посвећене Богородици бројно сабрање је кренуло ка манастиру и месту где је на бини припремљено место за служење Свете Литургије. Началствовао је Епископ жички Јустин, уз саслужење браће Архијереја, свештенства и свештеномонаштва. Хорови за певницом, уз пратњу свих сабраних на ово свето славље, учинили су да гружанска долина око манастира забруји литургијском песмом. Након прочитаног јеванђељског одељка, празничним словом се обратио Епископ Теодосије. Подсетио је на радост коју овај празник носи кроз векове. Почевши од бездетних Јоакима и Ане, Богородица је целом роду људском донела радост, јер је родила Избавитеља света. Она је дар људском роду од Бога, да бисмо кроз њен пример, угледање на њен врлински живот и ми били руковођени ка Сину њеном и Богу нашем. Ми свакодневно у Цркви њој за то узвраћамо, мада то није довољно да би јој за све захвалили. Она нас води са свима светима ка Царству Божијем. И у овом времену, које није нимало лако за хришћане широм света, она и даље остаје са нама. Ми благодаримо кроз ову Литургију Богу и Богородици као нашој Путеводитељици, којој је наш род српски и предат на заступништво. Многе задужбине у нашем народу су посвећене Богородици. Манастири Студеница, Хиландар, Грачаница, Богородица Љевишка и многи други. Свети Симеон Мироточиви је наш народ предао заступништву Пресвете, па стога ми непрестано и говоримо и певамо Богородици као почетку нашег спасење: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо. Амин. У наставку Литургије причестио се велики број верника. Уз појање тропара и кондака празника освећено је жито и пререзан славски колач у част Пресвете Богородице. За несебичан труд и помоћ Манастиру Каменцу, Орденом Светог краља Милутина, високим одликовањем Српске Православне Цркве, одликован је градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Епископске грамате и захвалнице Епископа жичког су на предлог игуманије мати Марине са сестринством додељене заслужнима. Присуствовали су и амбасадор Индије Субрата Батачарџи са супругом, г. Марко Николић из Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, бригадни генерал Жељко Кузмановић, припадници Војске, Полиције и других јавних служби. Радост празника је настављена уз богат културно-уметнички програм. На почетку програма, ведрим небом изнад манастира летели су хеликоптери и мигови Војске Србије. Акробатским извођењем поздравили су присутне испред манастира, уз узвраћене осмехе и радосно поздрављање. Садржајном беседом о Манастиру Каменац и његовом значају за гружански крај присутнима се обратио градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Представник ветерана руске војске је својим говором све подсетио на трајање и снагу руско-српских братских односа, као и на заједничко православно предање која нас повезује и кроз овај празник. Многа културно-уметничка друштва, хорови, глумци, учинили су да овај програм остане у незаборавном сећању свима. Песмом и речима оживљени су векови, од времена Деспота Стефана па до данас. Посвећени труд око припреме програма је био више него очигледан, а на радост и духовно-културно богаћење свих. Љубазни и вредни домаћини су се потрудили да све присутне угосте за трпезом љубави. Игуманија мати Марина је уз пригодне речи поздрава тројици Епископа поклонила дарове као знак захвалности што су овај дан почаствовали својим присуством и богослужењем. Дан је наставио да се са целокупном твари радује празнику. Чили и весели људи непрестано су притицали Светом манастиру на поклоњење. Славље је уз звуке бираних дивних песама наставило да траје, подсећајући на слике о којима нам певају епске песме које поју, а често су и појане око наших средњовековних манастира. Протонамесник Александар Р. Јевтић      

Дана 21. 9. 2018. године на када наша Света Православна Црква слави Рођење Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије (Мала Госпојина), храм у Власову достојно је обележио и прославио своју славу. Служена је Света Божанствена Литургија којом је началствовао јереј Александар Суботић, уз саслуживање протонамесника Здравка Николића, протојереја Радована Радосављевића, јереја Данила Петровића, јереја Милована Вучковића и ђакона Марка Ерића, док је за певницом појао црквени хор “Свети Василије Острошки“. На Светој Литургији се сабрало велико мноштво верног народа из Власова, из Рашке и околине, од којих су многи приступили Причешћу Светим и Животворним Тајнама Тела и Крви Господње, а присутни су били и представници општинске управе, Војске и Полиције, као и ктитори овог Светог храма. Након Свете Евхаристије, и Литије око храма, приступило се освећењу и резању славског колача, уз учешће овогодишњег домаћина славе господина Слободана Јанковића, као и наредног домаћина господина Драгана Дакића. На крају службе, надахнуту беседу произнео је јереј Александар Суботић, у којој је прво заблагодарио Господу што нас је у овако великом броју сабрао на ово свето место. Захвалио је и ктиторима храма, домаћинима славе, овогодишњем и наредном, као и свему верном народу што се окупио на службу Господњу, и што служи и помаже Светој Цркви Божијој. Онда је у беседи изложио немерљиво значајну улогу Пресвете Дјеве Богородице у Домостроју спасења, и нагласио њено непрекидно молитвено заступништво, пуно љубави и састрадања пред Престолом Божијим за нас људе. По завршетку службе Божије, црквени хор је отпевао неколико пригодних нумера, а затим су сви присутни приступили послужењу на трпези љубави, око које су се уважени и вредни домаћини несебично потрудили. Ђакон Марко Ерић

У дане када Небеска Србија слави Рођење Богомајке, а кроз Њу слави и победу Њенога Сина над паклом и смрћу, земаљска Србија слави своје Васкрсење у Великом рату 1918. године. Општина Ариље дала је за слободу 1363 див-јунака, и чувајући успомену на њих, млади људи, потомци ових горостаса, обележили су овај нама важан, а помало заборављен догађај. Све је почело поменима страдалим Солунцима у селима, у претходним данима, а данас је Литургијом и поменом у Храму Светог Ахилија, те литијом кроз град са предшколском и школском децом крунисно. Тужно-радосном академијом у препуној порти ариљског храма, одуживали смо вечни дуг. Певао је  хор “Свети Николај Жички“ са поноситог Љубића, а млади, али изузетно надарени лучански књижевник Ружић Милан, својим Писмом кајмакчаланских витезова, поставља питање да ли смо достојни наследници својих предака. Највећи сатрудници су били ученици Средње школе који су изводећи драмски текст њихове професорке Аћимовић Весне, успели да опишу страдања нашег народа, каква свет није пре тога видео. Њихов труд и глума, којима би могао да позавиди и неки театар, често су изазивали код гледалаца и сузе и смех, тугу и радост, а изнад свега понос.  И што је најважније успели смо да све своје поделе превазиђемо. После академије, приређено је послужење за посетиоце. Славећи слободу коју нам је подарила крсна жртва наших предака и ми са песником Винавер Станиславом певамо:                            „Изгурасмо, издурасмо, Изгрцасмо, искичмасмо , Сваком образ осветласмо, Све од себе собом дасмо.   Ограшјима облистасмо, Одагнасмо, огрејасмо, Као сунце просијасмо. Одолесмо, отрајасмо!“                                                                                                                                Захвални потомци

Благословом нашег Епископа Јустина, а трудом свештеника Драгана Ђорема, старешине Цркве из Горњег Милановца, остварено је прво од два поклоничка путовања у Свету Земљу. Прво поклоничко путовање трајало је од 15. до 22. септембра и бројало је 57 хаџија, док је друго у току и броји 54 будућих хаџија. Поклоници обе групе су верници из Краљева, Горњег Милановца и осталих места из Србије. Многоструки благослови свакога дана на највећим хришћанским светињама изливали су се на нашу прву групу. По слетању на аеродрому Бен Гурион у Тел Авиву, првог дана, у суботу, обишли смо Манастир Светог великомученика Георгија у Лиди Палестинској (Лоду) и поклонили се његовим светим моштима. Потом смо обишли и град Јафу, Манастир Светог архангела Михаила, тј. кућу Симона Кожара, где је апостол Петар имао виђење о чистим и нечистим животињама, затим манастир руске мисије где се налази гроб Свете Тавите из Дела апостолских, и на нашу највећу радост тога дана успели смо да се у касним поподневним часовима поклонимо и Гробу Господњем у Цркви Васкрсења Господњег у Јерусалиму. Други дан нашег ходочашћа, недеља, почео је већ у 1:00 одласком у Цркву Васкрсења Господњег у Јерусалиму, ради саслуживања свештеника тј. сједињењу верних у Светој чаши на најсветијем месту, на Светом гробу, где је Господ васкрсао. Протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина Цркве Свете Тројице у Краљеву, имао је радост и част која се не да речима описати, да у Кубуклији где се налази Свети гроб Господњи, током целе Литургије, саслужује митропопиту петроградском Варсануфију, и један од возгласа изговори на нашем језику. Протојереји-ставрофори Милорад Ђорем, парох мрчајевачки у пензији, и Милутин Стевановић, парох други у Г. Милановцу, као и протонамесник Драган Ђорем, имали су такође радост да саслужују и буду одмах на улазу у Кубуклију. Радост је била још и већа што су наши свештеници, и то само они, били удостојени да све вернике окупљене око Гроба Господњег причесте. Другог дана обишли смо Еин Карем, место сусрета Богородице и Јелисавете и рођења Јована Крститеља, затим Манастир Часног Крста, где је расло дрво од кога је направљен Крст Господњи. У поподнедним часовима прошли смо улицом Виа Долороса (Улицом Бола), задржавали се на сваком обележеном месту, и стигли на Голготу где смо се поклонили и учествовали у повечерју. Трећег дана, у понедељак, обишли смо Маслинску гору, место са кога се Господ вазнео, затим Манастир Вазнесења Господњег, где нас је српкиња монахиња Филотеја са сестрама угостила и испричала страдања овога манастира. Потом смо се прошетали до Манастира Патер ностер – Оче наш и зауставили се код плоче са Господњом молитвом на нашем језику. Били смо удостојени тога дана, да нашу групу прими Његова светост Патријарх Јерусалимски и све Палестине Теофило, где нас је поучио и одушевио познавањем ситуације око Косова и Метохије. По пријему код патријарха, обишли смо Сион, место Тајне вечере и силаска Светог Духа на апостоле, кивот цара Давида, и Зид плача. На крају дана опет смо провели време на молитви и поклоњену светињама око Гроба Господњег. Четвртог дана, у уторак, имали смо радост да свим свештеницима наше групе дозволе да у Витлејемској пећини саслужују парохијском свештенику Арапину и готово све јектеније и возгласе произнесу на српском језику, као и причесте све верне. После Литургије, обишли смо пећину Светих витлејемских младенаца, па Манастир Пастирско поље, па Манастире Јудејске пустиње, лавру Светог Теодосија Великог и лавру Светог Саве Освећеног. Пети дан, среда, започели смо поклоњењем гробу Светог Лазара у Витанији, потом Манастиру Светог Георгија Хозевита, па пећини где се скривао Свети пророк Илија, тј. пећини где су се Јоаким и Ана молили за потомство. Гору Кушања изнад Јерихона, остатке старог Јерихона, као и Закхејев дуд, тј. манастир такође смо обишли тога дана. Шести дан, четвртак, био је резервисан за Галилеју, где смо обишли Назарет и цркву Благовести и Маријин бунар, па Манастир Светог Геогрија у Кани Галилејској, затим Гору Преображења-Тавор где су нас монахиње дивно угостиле. Тога дана обишли смо и Капернаум, Манастир Дванаест апостола на Галилејском језеру, место умножавања хлебова и рибе, као и Гору Блаженства. Тога дана пробали смо и чувену Петрову рибу. Седмог дана, у петак на празник Рођења Пресвете Богородице, имали смо трећу Литургију на нашем путовању и то у Манастиру Светог Герасима Јорданског. Литургију су служили само свештеници наше групе, а одговарале манахиње Манастира Жупе Никшићке, Амвросија, Антонина и Нада, као и цела наша група заједно са њима. После трпезе љубави, радост целе групе била је и крштење Светозара Илића из наше групе и то на реци Јордану, на месту где је било Господње крштење. На реци Јордану су сви приступили трократном погружавању на овом Светом месту, како је то дивни хришћански обичај, уз певање Богојављенског тропара. По обиласку Мртвог мора вратили смо се у Јерихон, где смо уготовили Хаџијско вече. На њему смо поделили наше утиске, радости и благослове са овог узвишеног путешествија, и уз по неку сузу радосницу примили хаџијске грамате. Велику захвалност, на беспрекорној организацији, сви поклоници ове групе изражавају агенцији “Хало Травел“, свим њиховим радницима почевши од власника, а посебно Хаџи Миограду Раденковићу и Хаџи Милану Вељковићу, који су били са првом, и који су сада тренутно са другом групом у Светој Земљи. Протонамесник Драган Ђорем