Категорија: СПЦ

У припремном периоду за Велики и Часни Пост, у недељу коју називамо „Недељом о Митару и Фарисеју“, Владика Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Епархије жичке уз саслуживање братства овога храма – архимандрита Саве (Илића), протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја Радоје Санда, протонамесника Дејана Марковића, протонамесника Александра Јевтића, протонамесника Новице Благојевића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Стефана Милошевског. Особље из пратње нашега Владике – ипођакон Дејан Камиџорац, чтец Бојан Милошевић и појац Иван Трајковић – су свако према својој служби, уосталом као што је то увек и случај, допринели лепоти и молитвеном ритму Архијерејског служења.   Протођакон Аца је био посебно надахнут и приликом произношења ђаконских прозби је произносио необично лепе молске молитвене вапаје који су се складно спајали са византијским појањем нашег појца Ивана. На овом месту је прикладно рећи да не би било забуне, да се лепота данашњег богослужења ни најмање не коси са молитвеношћу истог. Сви који смо данас у њој учествовали, и клир и народ, смо сведоци њене дубоке и радосно-тужне молитвене атмосфере и сведоци смо да она премда је заиста била лепа нема ни најмање повезаности са оперским и церемонијалним накићеностима литургијског служења које, иако умеју бити лепе за око и ухо, често немају молитвеног дамара у себи. Пред Причешће верних Владика је беседио говорећи о поруци данашње јеванђелске приповести: Почела је припрема за Велики Часни Пост. Ово је време када треба да се удубимо у нашу личност, у наш живот, у наше биће и да се загледамо у наша дела. Данас читамо један део из Светога Јеванђеља по Луки у ком Господ Бог нама говори да постоје две врсте људи – цариници и фарисеји.  Цариници су били они који су прикупљали државни порез – порезници – и сви они који су се бавили послом који често пута није усмерен на народ него на уређење државе. У Старом Завету постајала је једна верска дружина или боље рећи дружина зилота који су се називали фарисеји. Они су били школовани, строго су поштовали Стари Завет, постили су два пута седмично, давали су десетак од свега што зараде и сматрали су себе да су тиме што су испунили Закон потпуно беспрекорни пред Богом. Али то је оно што су они мислили о себи, а оно што је срцезналац Бог видео у срцима њиховим то је се показало данас у јеванђелској причи о царинику и фарисеју. Цариник који, знајући да има грешна дела, грешна дела која читав народ осуђује, јер народ није волео царинике који су прикупљали порез и који су наметали да се нешто мора дати, још издалека дође и рече Господу – није могао ни да подигне очи своје ка Богу него је само рекао: „Боже милостив буди мени грешноме.“ А фарисеј, пун себе, задовољан оним што чини, а не зна да је Господ тај коме се треба клањати, рекао је: „Боже, хвала Ти што нисам као сви други људи. Постим, дајем десетак, беспрекоран сам по Закону…“ И сматрао је да ће добити похвалу од Господа Бога. Данашња прича нам говори следеће: да је потребно да се већ сада духовно припремамо за Пост тако што ћемо видети какви смо заправо. Да би себе познали потребно је да имамо смирења, покајања, љубави, и да то све буде спојено у пост. Јер без молитве и поста нико не може угодити Господу! И то су једина два средства којима можемо да разрешимо своје психолошке и животне проблеме. Овде у овоме свету имамо многе невоље, јер Господ Сам је рекао да ћемо у свету имати невоља, али не само невоље од других, него највише невоља од себе самих. Ако поштујемо и држимо заповести Божије и трудимо се да испунимо оно што Господ Бог тражи од нас, онај минимум да чинимо оно што можемо, тада смо послушни Господу, а послушност Богу јесте највећа врлина јер она показује и смирење и трпљење и човекољубље и милосрђе и љубав и све врлине које је Господ Бог показао нама на самоме Себи. Јер ако не стекнемо врлине, ако нисмо смирени да познамо своје грехе како ћемо моћи да те грехе разрешавамо пред Господом? Како ћемо моћи да се кајемо за своје грехе? Јер данас има многих који кажу: немам никакав проблем ни са собом ни са Богом, никога нисам убио, ништа нисам никоме украо. А Господ Бог каже: чувајте се и клоните се греха и чините добро! Ако се привремено клонимо греха, а не чинимо добро а можемо да чинимо добро, опет смо у греху – немамо милосрђа, немамо љубави, немамо човекољубља. А Господ је и љубав и милосрђе и Једини Човекољубац. Дакле, ако не стекнемо врлине Христове ништа нам не помажу пост и молитва. Пост и молитва ако нису у човеку који је познао себе, а чак и стари филозофи грчки су говорили: „упознај самога себе“, не помажу. Кад упознамо себе онда ћемо видети своје врлине и своје добре стране, а најпре ћемо видети своје слабости. А како ћемо победити своје слабости? Тако што ћемо дозволити да Христова реч, Христова благодат и Христова сила уђу у нашу природу, у наше срце, душу и у ум и онда ће Он нас да води и руководи и да нас чува од свакога зла. И да нам даје радост живота. Данас многи кажу: „Ето, ја сам као тај цариник, знам да не чиним никаква добра дела и дошао сам и ја да кажем Боже опрости мени грешноме.“ То може само да каже онај који је себе измерио у Цркви Божијој са светитељима Божијим и са самим Христом. Коме се Богу он моли ако га нема у Цркви Божијој? Бог је Личност, Он није појам, није само просто неко „слово“, Он јесте Логос, али је личност и када Он као личност заживи у нама онда ми мерећи се са Њим и са Речју коју нам је дао можемо да видимо где се налазимо. И, наравно, ма шта чинили овде на земљи, ми смо најобичније слуге како се каже у Светоме Писму. Ми смо то дужни да чинимо и када чинимо ништа посебно не радимо. Ми смо дужни да то чинимо да би заблагодарили Оцу нашем,

У петак, 15. фебруара 2019. године, на дан када Црква молитвено прославља празник Сретења Господњег, Преосвећени Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Сретењу, у Овчарско-кабларској клисури. Саслуживали су: архимандрит Венијамин, протојереј-ставрофор Милун Ивановић, протојереј Србољуб Стојковић, протојереј Жарко Барац, протосинђел Урош (Васиљевић), као и протођакон Александар Грујовић. Светој Литургији је присуствовало бројно монаштво: братство Манастира Преображења, братство Манастира Средиште са игуманом Нектаријем, игуманија Манастира Јазак мати Параскева са сестринством, игуманија Манастира Месић мати Катарина са сестринством, игуманија Манастира Јовање мати Теодора, игуманија Манастира Ваведење мати Ангелина, као и сестринство из Манастира Вољавче.   У својој беседи Његово Преосвештенство Господин Јустин рекао је следеће: Ово је празник који спаја Стари и Нови Завет. Велика припрема за долазак и Рођење нашег Спаситеља. Ово је остварење обећања, датог од анђела, да ће стари Симеон Богопримац уистину држати Светлост која обасјава све незнабошце – Господа Исуса Христа. Долазећи на свет, Христос нам доноси нови савез, савез љубави и мира Цркви Божијој, а Пресвета Богородица је мост који спаја људе и Бога рођењем Емануила. Христос нам доноси Истину која ће нас ослободити, јер ми као чланови Цркве сведочимо о Њему и гоњени смо ради Господа, Који каже: „У свету ћете имати невољу, али не брините се јер ја победих свет.“ (Јн 16, 33). Велика љубав Божија превазилази све муке и тескобе које имамо у свакодневном животу, јер нам ту љубав дарује нада у вечни живот, односно спасење. Живети живот у правди зарад Царства небеског и живети покајањем, доводи до самог Христа Који је једини Пут нашег живота. Након причешћивања Телом и Крвљу Христовом, сабрање је у радости преломило славски колач у част Сретења Господњег. Мирослав Сретеновић, ученик IV разреда Богословије Светог Саве у Београду    

Дана 12. фебруара, када Света Црква слави Светог Василија Великог, Светог Јована Златоуста и Светог Григорија Богослова – Света Три Јерарха, у новој пожешкој цркви прослављена је храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин уз саслужење: архимандрита Тимотеја (Миливојевића), Архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја-ставрофора Ненада Величковића, протојереја-ставрофора Дмитра Луковића, протојереја-ставрофора Милића Драговића,  протојереја Рада Тривковића, протојереја Милана Поповића, протонамесника Дарка Несторовића, јереја Крсте Лазића (старешине пожешке цркве), јереја Дејана Војисављевића, јереја Рада Марића, јереја Милорада Козодера, јереја Небојше Вукадиновића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Станимира Мирковића. У очинској беседи Преосвећени Владика се обратио верном народу упоредивши значај Светог Саве у српском народу са значајем Света Три Јерарха у грчком народу. Црква Божија наслађује се пуних шеснаест векова делима Света Три Јерарха. Светитељи су имали велико знање, били су од знаменитог рода, као и данас што их има, али су се они издвојили по томе што су имали ум Христов, силу Божију. Дела њихова су дела Божија, јер су они подражавали  Христов живот. Зато их је Бог прославио и узео да нас воде до Царства небеског. Ми треба да читамо њихова дела, да пратимо њихове мисли, да уђемо у њихов живот. Само тако ћемо видети да је овде на земљи живот већ Рај, по речима Светог Порфирија и свих Светих. Након заамовне молитве Преосвећени је пререзао славски колач са свештенством, сабраним верним народом, домаћином храмовне славе господином Владимиром Весовићем и градоначелником града Пожеге господином Миланом Божићем. Речима захвалности и благодарности обратио се старешина цркве јереј Крста Лазић и том приликом у име целе наше хришћанске заједнице подарио поклон Владики Јустину. Ђакон Станимир Мирковић

У недељу 10. фебруара 2019. године, у Храму Светих цара Константина и царице Јелене служена је Света Архијерејска Литургија. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Саслуживало је братство овог храма: Архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, старешина цркве протојереј  Синиша Раденковић, протојереј-ставрофор Славиша Стјепановић, протојереј Милинко Тимотијевић, протојереј Синиша Пецић, јереј Небојша Вишњић, парох ковиљски јереј Јован Кушић, протођакон Александар Грујовић,  уз учешће верног народа Божијег. Након прочитаног Јеванђеља Епископ Јустин је произнео надахнуту беседу у којој је говорио о царинику Закхеју. У својој беседи Епископ Јустин је истакао величину Божијег милосрђа и то колико Бог верује у могућност човековог покајања. И највећим грешницима и преступницима Божијег закона Господ даје шансу. Он који зна срце сваког човека, стоји пред његовим вратима и куца и зове човека да се огласи и одговори на призив. И сам цариник у причи, будући презрен од народа, бива добродошао у Христовим очима као његово дете. Криза савременог друштва је пре свега духовна и морална криза и највеће бреме савременог човека јесте одступање од заједнице са Господом који је једини у стању да врати радост и мир човеку као бићу Божијем. У својој беседи Епископ је говорио и о доласку Часног поста и да већ сада треба да се припремамо за њега. То је време када треба да се загледамо у себе, да опростимо једни другима увреде које смо нанели и да се припремимо за подвиг Страдања и Васкрсења Христовог. У наставку Свете Литургије велики број верника узео је учешће у заједници Тела и Крви Христове. Након завршене Свете Литургије, у духу хришћанског гостољубља, припремљен је свечани ручак у просторијама хотела “Парк“ за сав клир и верујући народ Божији.                                                           Јереј Јован Кушић  

У песмама благосиљајте Господа… Наша драга сестра Варвара је уснула у Господу у недељу у раним јутарњим часовима после дуже болести. Монахиња Варвара (Милена Гријичић) рођена је 7. марта 1937. године у месту Драгиње код Шапца. Завршила је ниже разреде основне школе и курс домаћинства. До своје 21. године када одлази у манастир, пуно помаже својој многочланој сеоској породици. Из тог периода смо и ми који живимо овде и наши гости уживали у причама почев од школских згода и многобројних песмица научених у том периоду, а које је она увек радо рецитовала, па до дивних прича о слози, страдању и заједничким молитвама њене богомољачке породице.   Када је дошла у Mанастир Никоље ту је већ била њена старија сестра, монахиња Ксенија, а онда су неколико година касније сачекале и догледале своје родитеље, оца Стевана (потоњег монаха Стефана) и мајку Ружицу (монахињу Софију). Вредно је мати Варвара пролазила кроз многа манастирска послушања, а највише се задржала у радионици за израду мантија и у својим старијим годинама у кухињи. И није штедела себе, предано и педантно је обављала свој посао понекад и до касно у ноћ, а онда би се правдала говорећи: “Спора сам ја душо, не умем то боље.“ Та њена простодушност и душа мале девојчице која је само хтела да све буде како треба нас је увек освајала. А дар којим је нарочито пленила био је диван и истанчан слух. Својим гласом је украшавала све те године манастирски хор око кога се посебно трудила, једном речју око свих богослужења. Док год јој је здравствено стање то дозвољавало она је долазила у цркву, макар да испева оно што је утврђено како је она говорила, а у ствари је много тога напамет знала. Литургијске песме, стихире, тропари и многе богомољачке песме потпомогнуте пратњом мати Ксеније су многи имали прилике да чују док год је гласа имала. И не само то… Чули су и речи утехе и савете једне дивне монахиње која опет и на болесничкој постељи себе није штедела него је о другима мислила… Свету Литургију је 5. фебруара служио о. Тимотеј, а такође и опело на коме су му саслуживали протојереј ставрофор Љубинко Костић, јеромонах Николај (Манастир Преображење), јеромонах Виталије (Манастир Студеница) и протојереј Србољуб Стојковић. Опелу је присуствовало многобројно монаштво и народ. Пригодном беседом о. Љубинко се опростио од мати Варваре у име свих.                              Сестринство манастира  

У недељни дан, 03. фебруара 2019. године, када се богослужбено прославља и спомен Преподобног Максима Исповедника и Светог мученика Нифонта, у Храму Светог Саве у Краљеву је служена Света Архијерејска Литургија. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Саслуживало је братство овог храма уз учешће верујућег народа Божијег. Након прочитаног јеванђелског одељка, Епископ Јустин је изговорио надахнуту беседу, у којој је између осталог рекао: У претходним данима, кроз цео месец јануар, ми смо прославили многе велики догађаје и празнике из домостроја спасења нашег. Тако смо се обрадовали и узвеселили радошћу којом нас је Господ даривао. Шта је то наша вера? У шта то ми верујемо? Да ли постоји судбина да је неко верујући, а неко не? Како ми то поверујемо? Поверујемо када упознамо себе, онакве какви јесмо. Када видимо своје слабости, и не успемо да се својим силама избавимо, ми завапимо за помоћ. Неко лекарима, неко надрилекарима, а неко запретеним огњем вере обрати се свим срцем Господу. Када Он то види, Он долази и даје благодат којом растемо из силе из силу. Он је на првом месту Човекољубац. Он нам нуди спасење, да нам помаже и да нас уведе у надумне тајне неба и земље. Томе претходи самопознање; да бисмо постали нови човек. Господ мења нашу унутрашњост и преображава нас. Усељава у нас љубав, осећај и за себе и за другог. Ко не осети другога, не осећа ни себе. Господ је Света Тројица, зато Он љуби и благосиља заједницу. Он се радује када види да људи живе у заједници. У овом свету има много неслоге и раздора. Господ жели да имамо јединство. То јединство налазимо у Њему, јер је Он истински мир.   Ускоро ће почети Васкршњи пост, па бисмо већ сада требали да се припремамо. Рај је тамо где је чисто. Треба да се подвизавамо и сведочимо истину Божију овом свету у миру, својим животом и делима. Тако ће и други прославити Бога нашега Који је на небесима. Њему нека је слава, песма и поклоњење у векове векова. Амин.   У наставку литургијског благодарења велики број присутних узео је учешће у заједници Тела и Крви Христове. У просторијама у храмовној порти припремељно је послужење у духу истинског хришћанског гостољубља и заједничења. Протонамесник Александар Р. Јевтић

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин началствовао је, 2. фебруара 2019. године на празник Преподобног Јевтимија Великог, Светом Архијерејском Литургијом и служио парастос упокојеној игуманији Аквилини у Манастиру Вољавчи, уз саслужење свештенства љубићког намесништава и умировљених свештеника који служе при овом храму. Епископ Јустин се по свршетку Свете Литургије обратио сабраном народу и свештенству беседом у којој је истакао важност наше молитве за оне који су се упокојили. Преосвећени нас је подсетио да је Црква Божја место где треба да нађемо утеху и лек за наше људске слабости, телесне немире и болести, али исто тако да се помолимо и за душе оних који су овај свет напустили у нади у Васкрсење и живот вечни.   Важно је да схватимо да је Црква Божја Тело Христово и да смо ми као чланови Цркве њени удови, и зато смо одговорни и дужни да у сваком тренутку сведочимо истину. Истину коју смо окусили и доживели у Цркви. У Цркви у којој смо кроз пост, молитву и труд задобили благодат Божју. Свето Писмо нам сведочи да је Господ лечио све оне који су то тражили и веровали, јер Он хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Често мислимо да је природно да човек буде дуговечан и здрав душом и телом, али то је стање које је човек имао у рају. Наши прародитељи су живели у рају, али су промашили оно за шта су били призвани. Болест, смрт и греховност ушли су у природу људску и сведоци смо да нас нападају често разна искушења и болести. Све нам то сведочи да смо на земљи привремени и пропадљиви, зато је добро да долазимо у Цркву на Свету Литургију на којој се освећују Дарови и дају онима који Господа траже. Потребно је да долазимо и на јутарње и вечерње молитве, али и на парастосе и помене. Јер то је нама дана педагогија да видимо ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Господ Бог је Бог живих, а за Њега су сви живи и они који су на земљи и труде се да задобију Царство небеско, али и они који су се упокојили. Наше молитве за упокојене су веома важне, зато се каже Вјечнаја памјат, да би се у Цркви увек молили за наше покојне претке. Да би и они пошли у сусрет праоцима Аврааму, Исааку, Јакову, Пресветој Богородици и Апостолима који су невидљиво са нама присутни, али Њихово место  пребивања је у Царству Божјем којем треба да тежимо.   На крају беседе Преосвећени Владика је исказао наду да ће Господ Бог молитвама нашим и трудом упокојене игуманије Аквилине, даровати јој Царство небеско. Ђакон Јован Тимотијевић

Дана 27. јануара када наша Црква прославља Светог Саву, првог Архиепископа српског, у Цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, коме су саслуживали: протојереј ставрофор Аранђел Даниловић, Архијерејски намесник таковски, протојереј ставрофор Јован Ђорем, као и свештеници Цркве Свете Тројице у Г. Милановцу.   Владика је свечано дочекан од великог броја верника, на челу са председником општине Дејаном Ковачевићем, новим комадантом касарне потпуковником Ненадом Дражинцем, заменицом председника општине Јадранком Достанић, председником Скупштине општине Лазаром Николићем, директором музеја Рудничко-таковског краја Сашом Марушићем, директором Јавног комуналног предузећа Иваном Лазићем, директором Културног центра Дејаном Арсићем, директором Дома здравља Александром Чивовићем и свим директорима основних и средњих школа. У надахнутој беседи у току Литургије Епископ Јустин је протумачио причу о слепом, рекавши: Драга децо, велика и мала! Данас је празник свих нас православних Срба и свих оних који, кроз Господа Бога, прослављају свете угоднике Божије. Данас се у Светоме Писму говори о једном догађају који се десио када је Господ походио народ свој, када је један слепи од рођења почео да Га дозива: Исусе Сине Давидов, помилуј ме! Господ му прилази и каже: Шта хоћеш да ти учиним? А он каже: Учини да прогледам. И заиста слепорођени је прогледао. И не само он, него многи болесници, хроми, непокретни биваху исцељени онда када су призвали име Господње. Господ неће да нас пита: шта теби треба? Разлог томе је што ми нисмо са Њим успоставили присни контакт, нисмо упознали Бога, и нисмо се Њему поверили да нас он исцели. Онда када знамо да је Он тај који васкрсава мртве и са том вером прилазимо Њему, Он ће нам дати све што желимо. Јер, Он је Пастир Добри, како се каже у Светоме Јеванђељу. У наставку беседе, Епископ Јустин је нагласио значај Светог Саве и светосавског предања за нас Србе. Господ као Пастир Добри породио је и Светог Саву, који је био најлепше дете, принц обдарен многим даровима. Он је то био, а Господом Христом постао је бесмртни чудотворац Сава. Са Господом Богом он је додао себи још једну димензију. Оно што ми по рођењу или по наследству добијамо овде у овоме свету је привремено. Свети Сава је својом вољом, својим хтењем, својом љубављу себе посветио Богу, тако што је отишао у Свету Гору као млад, оставио престо и поверио се Спаситељу душа наших. Кроз подвиг, молитву, усрђе, послушање и стицањем свих врлина, он је оврлинио себе тако да, ево, већ осам векова ми живимо том врлином, тим светитељем и том силом Божијом која делује кроз њега. Много је наш народ патио, много је лутао кроз урвине овога света. Често је напуштао Бога, бар привремено, али се и враћао. И све што наш народ има, има Господом Богом, Светим Савом и угодницима Божијим. То је та сила, то је та оставштина која нама православним Србима зрачи и светли до дана данашњег. И то је непотрошиво богатство. Све пролази, и злато и сребро и драго камење. А оно што је уткано Господом Христом у душу нашу, то је бесмртно, то је вечно, то је силно. Нека Господ Бог силом и молитвама Светога Саве, првога Архиепископа српскога, просвети нас. Да нам да духовни вид да сагледамо ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. И да то непотрошиво богатство Савино користимо на спасење душа наших. Јер, видите и сами како је променљиво све у свету. Говори се о миру, а мира нигде. Говори се о богатству, а материјалног богатства нигде. А оно што Господ Бог има, то је невидљиво, тајно, које поткрепљује, које надахњује, које даје живот. Господу Богу, Светоме и дивноме у Тројици и дивноме у светитељима Својим и у светитељу Сави, нека је слава. Нека буде са свима нама да нас води и руководи до Царства небескога. Амин! У току Литургије пререзан је славски колач и освећено славско жито у славу Светог Саве. Домаћин овогодишње прославе је био господин Ацо Милошевић са породицом. Након Свете Литургије ученици основних школа су изрецитовали најлепше песме посвећене Светом Сави и као дар од свештеника храма примили светосавске пакетиће. Вероучитељ Горан Вучковић  

Литургијска  заједница при Храму Светог Јована Крститеља у Љигу прославила је свечано Савиндан. После одслужене  Литургије отпевана је химна, деца су рецитовала песме посвећене Светоме Сави, а старешина цркве им је поделио пригодне поклоне. Светога Саву, првог српског архиепископа, и ове године славе све школе у парохији љишкој. Славски колач је најпре преломљен у СШ „1300 каплара“ , а затим у сеоским основним школама у Бранчићима, Козељу и Ивановцима. У основним школама ђаци су са својим учитељима припремили пригодан програм у част највећег светитеља из рода српскога. Ученицима и предшколцима су уручени поклони које љишка црква сваке године дарује. По благослову Епископа жичког г. Јустина, уследио је наставак празничног славља у хотелу „Љиг“ у Љигу, где ЦО Љиг већ 14 година за редом организује Светосавско вече под називом „Светосавски дарови“. Програм је почео у 20.00 часова Светосавском химном. Поздравно слово присутнима упутио је старешина цркве. У наставку уследила је светосавска беседа коју је ове године изговорио протонамесник Александар Јевтић, парох при Саборном храму у Краљеву. У свечаном делу програма учествовали су и професори музичке школе „Петар Стојановић“ у Убу, професорка Јелица Ђорђевић је отпевала две руске песме, Многоголосие и Журавли, уз клавирску пратњу професора Димитрија Томића и професорке виолончела Александре Бенгин. Милица Марковић ученица 2. разреда Средње музичке школе „Марко Тајчевић“ из Лазаревца, отпевала је две народне песме: Петлови појев и Касаба. Потом су водитељи програма Славенка Ђурђић и Драган Радовановић, наводећи речи оца Јустина Поповића, најавили следећег учесника програма: „Коме ћемо ићи, пријатељи моји, када се душа наша, плава птица, устумара у кавезу тела нашег, устумара мучена растковским питањима: Шта је живот? Шта смрт? Нашто се даје живот човеку када се завршава смрћу? Спопадну ли нас та језива питања, ко ће нам одговорити на њих: да ли европски човек или Растков Богочовек?“ Наш вечерашњи гост, доајен српског глумишта, који се својим напаћеним детињством, трпљењем и потоњом снагом стваралаштва и ведрином духа сврстава међу Светосавце.Од малих ногу учили су га: Не кради, не лажи и не шпијај… Водећи се тиме успео је да сачува иза робусне фигуре нежно срце и меку душу… Остварио је сјајне улоге у позоришту, на филму и телевизији.Требало би нам читаво ово вече да их све набројимо… Вечерас ћемо чути одломке из монодраме „Тако је говорио Николај“. Петар Божовић! Најбољи литерарни радови које су писали ученици СШ „1300 каплара“ у Љигу награђени су новчаним наградама и пригодним књигама. Прво место на конкурсу који расписује ЦО Љиг и ове године освојила је Мила Јевремовић, ученица 3. разреда гимназије, за рад на тему „Пред иконом Светог Саве“. Другу награду поделили су Лазар Поповић, ученик 4. разреда и Вања Цветковић, ученица 3. разреда, који су написали радове на тему: „Појам светосавља у животу савременог човека“. Треће место припало је Катарини Неговановић, ученици 3. разреда. КУД „Љиг“ извео је фолклорну игру: Игре из Пчиње. Ученици СШ у Љигу у кореографији Јоване Каргановић, извели су руску плесну нумеру Каљинка и отворили светосавски бал плешући валцер уз српску песму Тамо далеко. Оркестар „Театар дур“ из Чачка је био задужен за добру атмосферу на овој светосавској вечери. У току вечере, која је припремљена уз помоћ више појединаца и удружења „Златне руке“, СТР „Качерац-Ћук“ и пекаре „Марковић“, прикупљени су прилози за наставак радова на обнови средњовековне цркве са некрополом у селу Дићи и изради живописа у љишком Храму Светог Јована Крститеља. Прославом Савиндана кренули смо у сусрет овогодишњем великом јубилеју 800. годишњици стицања аутокефалности Српске Цркве. Молећи  се оцу нашем и учитељу пута који води у живот уздамо се у милост и благодат Божију.       Велики украсе међу Светитељима, Богомудри оче Саво, Молимо ти се, ми слуге твоје, и припадајући вапијемо ти: Не остави децу своју, оче, него свагда буди с нама, Што си обећао, да те и ми по дужности славимо, да те величамо, Да прославимо величину и силу твоју, и да ти принесемо достојну песму, Кличући и говорећи: тебе величамо, Светитељу, тебе славимо, Светилниче, теби се клањамо, оче Саво, моли, молимо ти се, да се спасу они који славе Свети Спомен Твој. Амин! (Акатист Светом Сави)                                                  Протојереј Светолик М.   

У понедељак 28. јануара 2019. године са почетком у 19:00 часова одржана је свечана Светосавска академија у чајетинском Дому културе, у част и спомен једног од највећих Срба икада – Светитеља Саве, првог српског Архиепископа, творца самосталне српске Цркве и сатворца прве српске краљевине. Старешина Светоархангелског храма у Чајетини јереј Петар Лазић у сарадњи са Општином Чајетина, Туристичком организацијом Златибор и старешином Храма Свети Василије Острошки у Пријепољу протојерејем Игором Ерићем је по други пут организовао Светосавску академију. Културно-уметнички програм је отворио црквени хор Свети краљ Владислав из Пријепоља првим строфама Химне Светом Сави и током програма отпевао низ дивних старих српских песама, како црквених тако и световних. Недуго након отварања сабранима се обратио јереј Ненад Ивановић, старешина Храма Преображења Господњег на Златибору са пригодном и надахнутом беседом о Светом Сави. О. Ненад је нагласио да Свети Сава није био пастир Српске Православне Цркве само овде, на земљи, већ за вечност и да се у свом пастирском раду трудио да буде причасник овоземаљског сабрања али и небеског царског из ког је и црпео љубав, мудрост и снагу за рад. Такође је нагласио да се светитељ трудио да све са чиме се сретао преобрази Божанском љубављу и учини да постоји за вечност.   Након тога је наступала етно група Верен, гуслар Данило Пузовић, Лука Видаковић фрулаш из Пријепоља и Марко Џамбасовић, фрулаш из Чајетине. Пред сам крај програма присутнима се обратио јереј Петар Лазић, старешина Храма Светрог Архангела Гаврила и организатор овогодишње академије речима захвалности свима који су помогли организацији академије, најпре Општини Чајетина, затим Туристичкој организацији Златибор, Спортском центру Чајетина, протојереју Игору Ерићу и свима који су дошли са њим из Пријепоља да увеличају овогодишњу академију, јереју Ненаду Ивановићу и осталим учесницима. Такође се захвалио свима који су издвојили време да присуствују свечаности, нагласивши да је то на духовну изградњу свих нас и поручио да онај који воли Светога Саву и Господа самог воли.   Програм је затворио хор Свети краљ Владислав последњим строфама Химне Светом Сави и многољетствијем. Са надом да се следеће године о Савиндану сретнемо у здрављу и духовној радости у Чајетини на новој духовној академији, молитвама Светитеља Саве Богу Тројичном и Човекољубивом нека је слава и хвала вавек. Амин. Јереј Бојан Сујић