Опело и сахрана монахиње Варваре из Манастира Никоља

У песмама благосиљајте Господа…

Наша драга сестра Варвара је уснула у Господу у недељу у раним јутарњим часовима после дуже болести.

Монахиња Варвара (Милена Гријичић) рођена је 7. марта 1937. године у месту Драгиње код Шапца. Завршила је ниже разреде основне школе и курс домаћинства. До своје 21. године када одлази у манастир, пуно помаже својој многочланој сеоској породици. Из тог периода смо и ми који живимо овде и наши гости уживали у причама почев од школских згода и многобројних песмица научених у том периоду, а које је она увек радо рецитовала, па до дивних прича о слози, страдању и заједничким молитвама њене богомољачке породице.

 

Када је дошла у Mанастир Никоље ту је већ била њена старија сестра, монахиња Ксенија, а онда су неколико година касније сачекале и догледале своје родитеље, оца Стевана (потоњег монаха Стефана) и мајку Ружицу (монахињу Софију).

Вредно је мати Варвара пролазила кроз многа манастирска послушања, а највише се задржала у радионици за израду мантија и у својим старијим годинама у кухињи. И није штедела себе, предано и педантно је обављала свој посао понекад и до касно у ноћ, а онда би се правдала говорећи: “Спора сам ја душо, не умем то боље.“ Та њена простодушност и душа мале девојчице која је само хтела да све буде како треба нас је увек освајала. А дар којим је нарочито пленила био је диван и истанчан слух. Својим гласом је украшавала све те године манастирски хор око кога се посебно трудила, једном речју око свих богослужења. Док год јој је здравствено стање то дозвољавало она је долазила у цркву, макар да испева оно што је утврђено како је она говорила, а у ствари је много тога напамет знала.

Литургијске песме, стихире, тропари и многе богомољачке песме потпомогнуте пратњом мати Ксеније су многи имали прилике да чују док год је гласа имала. И не само то… Чули су и речи утехе и савете једне дивне монахиње која опет и на болесничкој постељи себе није штедела него је о другима мислила…

Свету Литургију је 5. фебруара служио о. Тимотеј, а такође и опело на коме су му саслуживали протојереј ставрофор Љубинко Костић, јеромонах Николај (Манастир Преображење), јеромонах Виталије (Манастир Студеница) и протојереј Србољуб Стојковић. Опелу је присуствовало многобројно монаштво и народ.

Пригодном беседом о. Љубинко се опростио од мати Варваре у име свих.

                             Сестринство манастира