Категорија: СПЦ

Након окончања овогодишњег мајског заседања Светог Архијерејског Сабора Епископ Јустин је благоизволео служити недељну Литургију у катедралном Храму Епархије жичке. Осим Архијерејског служења имали смо и ту радосну околност да је данашњи дан у црквеном календару посвећен „Преносу моштију Светога Саве Српског“ јер данас славимо долазак његових Светих моштију у средњевековну српску државу из бугарског града Трнова у коме су оне испрва почивале. Благодарствено и литургијски смо прославили Светитеља чијем спомену је посвећен наш лепи и, а то је већ веома приметно, све лепши Храм. Након прочитане јеванђелске приче о исцељењу болесног човека у бањи Витезди Владика је беседио подстичући нас да попут многострадалног Јова, чији спомен такође данас прослављамо, захвално проходимо кроз овај живот знајући да је овај живот и у ова „предапокалиптична“ времена велики разлог за захвалност према Богу јер се и у овим и у свим временима може служити Господу Богу нашем. Преносимо речи Владикине беседе: „Болестан човек из бање Витезде кога данас славимо је тридесет осам година ишчекивао исцељење али никако није могао стићи да се спусти у бању када је анђео заталасаовао воду. Осим њега прослављамо и многострадалног Јова. Причу о њему вероватно знате, а можда сте је и читали, јер треба читати. Видели сте колико је Јов својом љубављу и вером према Господу Богу трпео. Њему је испрва све било потаман; имао је и кућу и децу и богатство… Али ненавидник рода људскога је из зависти тражио од Бога да му се допусти да он посети Јова и да му направи живот горким па ће се онда видети да Јов нема истинске љубави. А Господ каже: „Ево ти га, само душу његову не дирај.“ И ненавидник учини да Јов много пострада. Изгубио је и имања и куће и сву своју децу и био заражен многим болестима дотле да је на ђубришту живео и да је гној са своје коже скидао црепљикама. Не само то, него су га и његови пријатељи помућивали оптужујући га како му се све то десило зато што је начинио некакав велики грех. Али Јов је увек говорио: „Господ даде, Господ узе. Нека је благословено Име Господње“! А данас у овој јеванђелској причи имамо сличан случај. Овај „раслабљени“ није познавао Господа али му је испричао за своју невољу и како тридесет осам година покушава да се излечи и како му то не полази за руком. И Господ једном речју Својом исцели овога човека. Јевреји су негодовали због овога јер се то десило у суботу, а када је Господ други пут посетио овога човека и обратио му се он је тек тада препознао да је то Господ Исус.   Овде на земљи проживимо онолико колико је у Божијем Промислу и онолико колико нам треба да постигнемо заједницу са другима, у својој породици, међу својим ближњима, а самим тим и заједницу са самим собом. Човек је саздан од душе и тела, али неопходна му је и заједница са Богом – неопходно је да задобије Духа Светога како би могао да истински живи. Без Духа Светога нема живота. А Дух Свети обитава у Цркви Божијој. Дакле, ниједан човек није цео човек уколико Дух Свети не осени човека и не уђе у њега. И тада почиње раст „у меру раста висине Христове“. Ето, на то смо ми призвани. „Раслабљени“ би истински био хендикепиран када би остао без заједнице са Богом и без тог узрастања на које смо призвани. Хендикепиран је само онај који у свом животу није хтео да препозна Бога. Физички може бити и усправан и снажан, али не може бити вечан и истински силан. Вечно је само оно што се са Господом Богом сједини и постане једно са Њим. То не значи да вечност неће искусити они који нису живели по вољи Божијој. Али њихова вечност ће бити тама и шкргут зуба а та вечност није истински живот већ смрт, јер вечна мука не може бити живот, то је полуживо или, боље рећи, мртво. Зато, док смо још увек у телу имамо прилику и могућност, да трудом, љубављу, подвигом будемо препознати и признати од стране Бога. Јер ми носимо печат дара Духа Светога и када нас Бог препозна као своје Он нас прима, усваја и оправдава. И бићемо тамо где се Он налази јер је рекао: „Где сам ја, тамо ће бити и слуга мој.“. Нека Васкрсли Господ и нас утврди, укрепи и усмери да у овоме свету живимо вршећи вољу Његову. Јер пролази обличје овога света и долази суд овоме свету. А у овоме свету још има људи који се боре и труде и Антихрист још увек не може да дође. Још имамо времена да дарујемо своје умне и физичке силе да задобијемо Господа да Он буде Бог наш и да са нама обитава. Васкрсли Христос нека је са свима вама. Амин!“ Христос Васкрсе! Ђакон Стефан Милошевски

У новом храму у Бајиној Башти свечано је прослављен празник Преноса моштију Светог Саве. Како је изградња у току, празник је обележен са намером да се верни народ у што већем броју сабира око нове светиње у нашем граду. Прослава празника посвећеном Светом Сави започела је вечерњом службом са петохлебницом у суботу увече. Вечерњом службом је началствовао студенички јеромонах Виталије (Милошевић). Након богослужења, у храму је одржано предавање на тему ”Хришћанске врлине” које су заједно одржали проф. др Зоран Јелисавчић, професор Патрологије са Православног богословског факултета “Свети Василије Острошки“ из Фоче и јеромонах Виталије. Проф. Јелисавчић је говорио о историјату самог појма врлине, у дугачком периоду од самих почетака античке философије па све до богатог наслеђа из период европског хуманизма. На врло жив и професору Јелисавчићу својствен начин предавања, надовезао се о. Виталије који је пред стотинак верника који су присуствовали предавању говорио о искуству стицања врлине и начину на који се врлина негује и развија код верника у Православној цркви. На крају предавања, присутнима се речима захвалности обратио и о. Горан Милинковић, који води изградњу новог храма, истовремено ирзажавајући наду да ће будуће прославе храмовене славе моћи да прерасту у духовне свечаности – Мајске светосавске дане. На сам дан Преноса моштију Светог Саве одслужена је Литургија, којом је началствовао јеромонах Виталије, уз саслуживање шест свештеника – увек драгог госта протојереја Мирослава Михајловића, пароха из Велике Дренове (Епархија крушевачка), архијерејског намесника рачанског протојереја Милинка Лукића,  протојереја Горана Милинковића, протојереја Боре Ћутила, протонамесника Владимира Малешевића, протојереја-ставрфорора Илије Лијескића, старог бајинобаштанског проте у пензији, као и ђакона Немање Матејића. На Литургији беседио је о. Виталије обраћајући се присутним верницима. Он је у беседи нарочито обратио пажњу на савремене изазове који се налазе пред данашњим верницима истичући да нам управо Црква и Света Литургија дају простор и могућности да се сва искушења савладамо и победимо. Након Свете Литургије и причешћивања великог броја верника присутни су се окрепили уз скромно послужење које је послужено испред новог храма. Текст и фото: Ненад Зекавица, мастер теолог

У четвртак, 16. маја текуће године, када наша Света Црква прославља Свете мученике Тимотеја и Мавру, по благослову Епископа жичког Господина Јустина сабрало се свештенство овог намесништва како би приступило Светој тајни исповести у храму Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Свету Тајну Исповести су вршили протојереј-ставрофор Мирољуб Јосифовић, дугогодишњи парох краљевачки у пензији, и протојереј Миломир Радић, парох при Храму Свете Тројице у Краљеву. Након исповести присутно свештенство и верни народ су приступили служењу Свете Евхаристије. Литургијским сабрањем је началствовао Аријерејски заменик Епископа жичког протојереј-ставрофор Љубинко Костић уз саслуживање пароха при Храму Свете Тројице у Краљеву протојереја-ставрофора Милоша Васиљевића, пароха ратинског протојереја Драгана Тубе, пароха при Храму Светог Саве у Краљеву протонамесника Новице Благојевића, пароха при храму Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи јереја Слободана Глишовића, ђакона при Храму Светог Саве у Краљеву Стефана Милошевског и ђакона врњачког Сава Величковића. Беседом на тему „Света тајна исповести и њен однос према Светој Литургији“, присутнима се обратио ђакон Саво Величковић. Током излагања начинио је осврт на неколико важних аспеката Свете тајне исповести и изнео одређене проблеме овог светотајинственог последовања са којима се Црква данас сусреће. Проблеми који су наведени могу се навести у следећим цртама: формалан приступ Светој Тајни и рутинско исповедање, одсецање покајног карактера из ове Свете тајне, време вршења овог последовања као и питање личности духовника који Свету Тајну обавља. Наглашавајући важност покајања и исповести за живот верника, закључујемо да се ова Света тајна актуелизује у Светој Литургији и да води ка Светој Чаши, од које примамо Дарове за опроштај грехова и живот вечни. Након Свете Литургије окупљено свештенство наставило је братски састанак у парохијској трпезарији, где је уприличена трпеза љубави. Том приликом обратио се Архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, благодарећи домаћинима на организацији овог сусрета и износећи важне податке из живота намесништва у години за нама. Свештенству се, такође, обратио и отац Љубинко Костић, узносећи славу Богу за благослов данашњег дана и поучавајући све пристуне о важности изграђивања живе Цркве, коју градимо нашом мисионарском делатношћу и благим приступом према свима. На крају смо се растали у радости, духовно ободрени након исповедања и причешћивања свесветим Даровима, са надом да ће наше намесништво и у будуће добар плод рађати и Васкрслог Господа објављивати! Ђакон врњачки Саво Величковић

Поводом обележавања VIII векова самосталности Српске Православне Цркве у ивањичком Храму Светог цара Константина и царице Јелене, градски хор „Ива вокалис“ одржао је концерт духовне музике. „Пре осам стотина година десио се можда најзначајнији догађај који је одредио ток српске историје. Догађај којим смо као што је изабрани народ стао испод Мојсијевог жезла стали испод жезла Светог Саве, и таквим и његовим корацима наставили до данас“, нагласио је у обраћању присутнима старешина храма протојереј Синиша Раденковић. Под диригентском палицом Аните Пешић Ивковић хор је извео  духовне песме попут „Христос воскресе“, „Блажен муж“, „Достојно јест“. Црквена општина Ивањица  

У недељу Мироносица, трећу по Васкрсењу Христовом, Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, у Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку, свечано је прослављена храмовна слава. Обележавање и прослава великог угодника Божијег Светог Василија Острошког Чудотворца, започета је у суботу 11. 5. 2019. празничним бденијем које је служио протојереј ставрофор Ненад Илић уз саслуживање протонамесника Дејана Марковића и јереја Младена Миливојевића.     На освитку недеље, већ од раног јутра бројни верујући народ дошао је да сачека свог првојерарха, да се заједнички помолиле Васкрслом Христу и угоднику Ееговом Василију. Епископу Јустину саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит вујански Јован, протојереј ставрофора Ненад Илић, старешина Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку протојереј Иван Радовановић, као и ђакон Александар Грујовић. Литургијском сабрању присуствовали су и старешина Храма Светог Саве у Краљеву протојереј Радоја Сандо са братством, старешина Храма Свете Тројице протојереј Јован Ђорем са братством, старешина Храма Светог Ахилија у Ариљу протојереј Драган Стевић са братством, старешина Храма Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи протојереј Часлав  Јовановић са братством, сабрат Храма Вазнесења Господњега протојереј Небојша Дабић, као и представници свих месних заједница, представници Војске Републике Србије, директорка Основне школе “Вук Караџић“ Биљана Барловац, црквени одбор црквене општине Кованлук на челу са председником Миланом Деспотовићем. Сабрање је улепшано умилним појањем  појаца краљевачких храмова Светог Саве и Светог Василија Острошког, молитвено сабраних у велелепном храму. Храм Светог Василија био је и овог пута премали да прими све који су желели заједнички да уприличе хвалу Васкрслом Господу и угоднику Његовом Василију. Пред причешће Светим, Бесмртим и Животворним тајнама Христовим, Епископ Јустин у беседи је истакао своју неизмерну радост пре свега за недавно сабрање Архијереја Српске Православне Цркве у Манастиру Жичи, рекавши: “Свети Сава је објединио сав српски народ у своју самосталну цркву Христову. Један изданак истине и Васкрсења Христовог јесте и велики чудотворац Свети Василије Острошки. И на сваком месту где су српске земље, као со земљи, налазе се светитељи божији, који чувају и воде наш народ. Међу њима, нису само подвижници, испосници, мученици… већ и бројни краљеви, велможе и обични људи рода нашег који су само са Богом могли да постигну ту висину да буду богови по благодати, да чине велика и света дела. Бог је дао слободу људима да постану слични њему.     Трудом су наши преци, наши свеци стекли благодат која се показује у Жичи – старој српској причи. Они су наш узор. И ми ћемо трудом задобити благодат Божију. То не значи да у свету нећемо имати муке, сам Господ је рекао: У свету ћете имати бројне невоље али не бојте се ја сам победио свет. А видели смо да је победио и смрт, васкрснувши у трећи дан. Само истинском вером у Њега и сједињењем са Њим и ми ћемо да наследимо живот вечни. Без обзира какви смо, важно је да тежимо и стремимо њему и исповедамо Њега и онда да се надамо да ћемо са свим нашим прецима, заједно са Светим Василијем Острошким и ми да се удостојимо слављења Свете Тројице Оца и Сина и Светога Духа у све векове и сву вечност. Амин.“ Празнично расположење настављено је за трпезом љубави и током читавог дана. У вечерњим часовима у присуству многобројног народа, одслужена је вечерња служба обогаћена акатистом Светом Василију. Молитвено празновање настављено је до касних вечерњих сати. Вероучитељ Михајло Живковић    

Храм Светог Саве у Краљеву са свештенством и верним народом литургијске заједнице имао је 10. маја 2019. године несвакидашњу част да поводом храмовне славе Спаљивања моштију Светог Саве дочека Патријарха и велики број архијереја Српске Православне Цркве. Литургијским слављем предстојао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Високопреосвећене господе Ми­тро­по­литâ цр­но­гор­ско-при­мор­ског Амфилохија, за­гре­бач­ко-љу­бљан­ског Порфирија и да­бро­бо­сан­ског Хризостома, Преосвећене господе Епископâ жичког Јустина, канадског Митрофана, шумадијског Јована, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, тимочког Илариона, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила и захумско-херцеговачког Димитрија. Саслуживали су архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), секретари у Епархији жичкој, протојереји-ставрофори Саво Јовић, Љубинко Костић, Ненад Илић и Мирослав Јаковљевић, протојереји Иван Радовановић и Радоја Сандо, протонамесник Александар Јевтић, војни свештеник јереј Владимир Благојевић, протођакони Иван Гашић, Александар Грујовић и Андрија Јелић, као и ђакон Стефан Милошевски. Молитвено су присуствали многобројни архијереји, узевши притом учешћа у светотајинском јединству и причешћивањем Часним Телом и Крвљу Христовом. Присуство свештенства, монаштва, верног народа Божјег, међу којима и градоначелника Краљева г. Предрага Терзића, подсетило је на хагиографске описе средњовековних сабора који су у величанственој прошлости српског народа одржавани на просторима древне светосавске Епархије жичке. Торжествено појање Камерног хора Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, под диригентском палицом маестра Рада Радовића, богато древним византијским као и каснијим напевима црквеног појања, значајно је улепшало историјски тренутак освећен приношењем Дарова благодарности Господу који вернима на уздарје освећење душа и тела дарују. После причешћивања и јединства свих у Господу, приступило се освећењу славског жита и ломљењу славског колача у спомен светитеља Саве коме је дивни краљевачки храм посвећен. У беседи упућеној сабрању, представнику Војске Републике Србије пуковнику Саву Вучковићу (Друга копнена бригада) и представницима градских институција, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз васкршњи поздрав, је рекао: -Ево нас, Богу хвала, у овом светом и предивном храму посвећеном дивном светитељу и просветитељу нашем Сави. Нека је благословено ово сабрање освештано благодаћу Духа Светог. Црква је дом Божји од кога нема места веће радости. Ова јубиларна година посвећена осам векова наше аутокефалности, подсећа на подвиг Светог Саве када је немањићка држава у пуном јединству благодати Божје процветала духовним и свим добрим вредностима. Држава је бранила народ, а Црква га учила путу Божјем. То је време које нам поставља узор, за заједничко деловање у старању за народ. Тако смо постали познати и признати у целом свету, настављајући се на византијску културну традицију. Ако желимо да у овоме свету имамо као народ неко место, уз подсећање на све бројне великане нашег рода познате у целом свету, требамо да будемо једно. То јединство се темељи у добру, јер у супротном није утемељено и не траје. Данас нам је оно потребно, уместо подела и свађа које охрабрују наше непријатеље. У томе је њихова моћ, а наша немоћ. Зато се молимо Господу да нам усади веру као темељ свих врлина. Без вере ми смо као појединци ништавни. Не само пред Богом, него и пред људима. Јединство се остварује кроз љубав, па се молимо Господу да нам ову врлину дарује у свету пуном дубоке мржње. Хлађење љубави према Богу има за последицу мржњу људи једних према другима. -Црква је вековима са нашим народом делила и добро и зло. Помогла је да обновимо државност, са вером у Бога и долазак бољих дана. То је пут и позив који нам Црква упућује и данас. Долазећи Богу, долазимо ка себи. У Новом Завету постоји прича о блудном сину која нас поучава о пропасти оних који одступају од Бога. Тек када се блудни син сетио Оца свога, дошло је спасење. То је и нама данас потребно као једини истинити пут којим нас је Свети Сава позвао да идемо. То је једини сигуран пут, који не води у безнађе. Црква нас том путу учи. Постоје и многи други учитељи са својим учењима и путевима, али ми имамо примере великих угодника Божјих из нашег рода, кроз векове до најновије историје. Њихово страдање их је прославило, а нама су донели венац победе у Господу. Они су наши учитељи у Духу Светом. На њиховом путу нећемо бити изневерени. Зато све можемо саслушати, али само оно што Господ поручује је Истина за коју вреди живети, али и умрети ако такво време дође, поручио је Патријарх и наставио: -Наша тешка рана данас је Косово. Света српска земља које се не смемо одрећи, јер ће нас стићи клетва Светог цара Лазара и осталих косовско-метохијских мученика. Проклеће нас историја и муке свих пострадалих на Косову. То не смемо по цену живота. Могу да нам отму Косово. Отели су и Турци, па смо после 500 година успели да га вратимо. Хвала Богу, у последње време та мисао о неодрицању од Косова се чује и од наших вођа. То нас радује, то радује наше светитеље и манастире на Косову. Не уздамо се много у помоћ светских моћника, већ у помоћ наших светитеља који су се на Косову и Метохији подвизавали. Они ће нам бити верни помоћници, ако се будемо трудили. На данашњи празник је спаљено тело светитеља Саве. Његова личност није спаљена. Она је и данас међу нама. Велики храм у Београду посвећен овом светитељу биће, надамо се, у потпуности завршен идуће године. То је велики догађај за који се спремамо. Нека је благослов Божји и светитеља Саве са свима нама. У наставку, по благослову Епископа жичког г. Јустина, речи захвалности Патријарху српском упутио је старешина Светосавског храма у Краљеву протојереј Радоја Сандо. Он је заблагодарио Патријарху и Архијерејима на дивној служби којом су почаствовали наш храм, додајући: -Благослов и благодат која нам нам исијава са Вашег лица, као некада у великог пророка Мојсија када је водио изабрани народ Божји, обасјала је и наша срца да данас кличемо: Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља. У име нашег домаћина Епископа жичког г. Јустина, братства храма и верног народа, желимо да Вам упутимо на дар ово свето Јеванђеље да нас њиме просвећујете на многа лета. Патријарх је узвратио речима захвалности на дару, истакавши да је ово највећи дар који је могао да добије на овај велики дан. Уз појање многољетија Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и остали архијереји испраћени су од стране

У склопу прослављања храмовне славе, 10. маја 2019. у Светосавском храму у Краљеву у вечерњим часовима одржано је предавање на тему о лику и делу светитеља Саве. Предевање је одржао историчар г. Александар Пауновић. У најави, старешина храма протојереј Радоја Сандо је присутне поздравио, захваливши се што су дошли да ове вечери додамо још једно зрно песка на бескрајну пешчану обалу знања која је посвећена светитељу Сави, како нас речи Акатиста поучавају. Предавач је у наставку говорио о контексту времена и простора у којима се рађа Растко Немањић, о његовој свестраној и необичној личности, о томе да је поред свих земаљских блага изабрао монашки пут. Његово искуство и боравак на Светој Гори обогатили су нашу Цркву и државу, што је крунисано добијањем аутокефалности СПЦ. Тиме је српски народ у црквеном погледу постао независан како од православног васељенског патријарха приликом избора свог архиепископа, тако је и кроз даље уређење и увећање броја епархија добио сигурност на границама одакле се ширио римокатолички утицај. За епископе су постављани Срби, превођене су са грчког на наш језик књиге, подизани су манастири, болнице, народ је просвећиван Духом побожности. Углед Светог Саве је још за његовог живота земног био велики у целом православном, али и неправославном свету. По упокојењу још више се ширио. Спаљивање његових моштију је тај углед и поштовање довело до врхунца, па се и духовно и физичко ослобођење од Турака не може без тога разумети. Највеће што је нашем народу оставио Свети Сава јесте пример да се само са Христом може постати истинити човек, прави Србин и прави православац. Након завршетка предавања и честитки предавачу, у суседним просторијама храма припремљено је послужење.   Протонамесник Александар Р. Јевтић

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве свечано је започео 9. маја 2019. године светом архијерејском Литургијом и чином Призива Светог Духа којима је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у храму Вазнесења Христовог у манастиру Жичи. Овогодишњи Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве отпочео је у манастиру Жичи Божанственом Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Високопреосвећене господе Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована, Митрополитâ загребачко-љубљанског Порфирија и дабробосанског Хризостома, Преосвећене господе Епископâ жичког Јустина, сремског Василија, банатског Никанора, новограчаничко-средњoзападноамеричког Лонгина, канадског Митрофана, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, диселдорфског и немачког Григорија, рашко-призренског Теодосија, западноамеричког Максима, источноамеричког Иринеја, крушевачког Давида, славонског Јована, аустријско-швајцарског Андреја, бихаћко-петровачког Сергија, нишког Арсенија, аустралијско-новозеландског Силуана, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила, далматинског Никодима, осечко-пољског и барањског Херувима, захумско-херцеговачког Димитрија, викарног моравичког Антонија, викарног мохачког Исихија и умировљеног канадског Георгија. Саслуживали су и игуман студенички архимандрит др Тихон (Ракићевић), протојереји-ставрофори Саво Јовић и Љубинко Костић, презвитер Филип Милуновић, као и протођакони Иван Гашић и Александар Грујовић. Молитвено су присуствовали бројни архијереји Свете Српске Православне Цркве. Посебан повод за сабрање Патријарха, архијереја, свештенства, монаштва и верног народа у Жичи је прослава 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве. Већ од раних јутарњих часова манастир Жича је отворених капија дочекивао драге госте који су стизали из свих крајева света. Свештенство и монаштво Епархије жичке, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина, предвођени архимандритом Дамјаном (Цветковићем) и архимандритом Савом (Илићем), срдачно су дочекивали госте пред почетак литургијске прославе значајног јубилеја. Као што је то од апостолских времена обичај да се јединство пројављује кроз саборност, наша Света Црква је данас на светом месту манастира Жиче подсетила на средњовековне саборе који су се овде догађали и који су били припрема и потврда добијене аутокефалности. Верни народ са сабрао са свих страна да са својим пастирима и духовним оцима прослави оно што смо на дар добили од Господа и Светог Саве пре 800 година. Појање жичких сестара је учинило да богослужење буде још дивније, као што рече Свети владика Николај Жички у Небеској Литургији: “херувими поју херувику“. Међу верним народом били су и генереални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, градоначелник Краљева г. Предраг Терзић, као и представници политичког и културног живота. Да догађај буде представљен широј јавности и овековечен за историјско сећање, потрудиле су се бројне телевизијске екипе, међу којима и вредна екипа црквене телевизије Храм. У обраћању присутнима, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин је између осталог рекао: -Ево нас данас у Светој Жичи да добијемо благослов наших предака за почетак рада Светог Архијерејског Сабора. Велики је благослов да имамо коме и за шта да се молимо. Господ нека дарује да чистог срца приступимо ономе што је пред нама. У октобру нас чека велика централна прослава јубилеја 800 година аутокефалности Српске Правсолавне Цркве. Нека нас Господ са Пресветом Богородицом и свима светима води у свему овоме до Царства небеског. Амин. Светом Причешћу је приступио велики број присутних, а потом је произнета молитва Призива Светог Духа за почетак рада Сабора. У поуци присутнима Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је истакао: -Ево нас у овоме светом храму да наставимо оно што је Свети Сава започео овде са нашим народом. Он је проповедао Јеванђеље и упутио поуку архијерејима да руководе Црквом Божјом која већ ево 800 година ходи међу осталим аутокефалним Црквама. Жича је, по речима Светог владике Николаја, “стара српска прича“. У њој смо се сабрали да видимо шта смо све у претходној години успели да учинимо, да сагледамо присутне проблеме и уз помоћ Божју нађемо пут и решење. Наш народ треба да зна да смо сви ми живи храмови Божји, да је Господ отац свих нас, а ми браћа по Духу. Црква смо сви заједно који смо крштени у име Господа који је за нас страдао и васкрсао и са нама у Цркви пребива. Он испуњава речи упућене апостолима: да ће бити са нама све до свршетка века. Он нас се не одричи никада, јер је обећао да Цркву неће надвладати паклена врата. -Треба да имамо на уму да смо чланови Тела Христовог. Треба то да сведочимо својим животом. Имамо на кога да се угледамо. Велики је број светитеља Божјих из нашег рода. Позвани смо да ходимо њиховим путем. То је једини пут који води Животу, остали путељци воде у смрт. Овде отварамо наш Сабор, где пројављујемо своје јединство. Глас Божји – глас Цркве чује се на Сабору. Све одлуке треба да буду саборне. Нека нам Господ помогне да у конфузном времену у коме живимо нађемо прави пут, пут Христов. Једна од највећих мана нашег народа је неслога. Као бројчано мали народ, можемо опстати једино у слози и јединству, како је Владика Николај говорио: да нас Господ сложи, обожи и умножи. Нека је благослов ове светиње у којој се налазимо са свима вама у векове. Амин, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. У простору припрате манастира Жиче отпочео је радни део заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. После доручка који је послужен у манастирској трпезарији, архијереји су у манастирском конаку, који је сведок страдалне историје нашег народа током двадесетог века, отпочели са радном седницом. текст: протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: www.spc.rs фото: ђакон Драган Танасијевић фото: “Пајо“, Краљево

Упркос кишовитом времену необично хладног деветог мајског дана 2019. године Господње у Светосавском храму у Краљеву било је празнично свечано. Повода је било више: навечерје празника Спаљивања моштију Светог Саве коме је овај дивни храм посвећен, гостовање Камерног хора Музичке академије Универзитета из И. Сарајева, као и црквеног дечијег хора “Свети архиђакон Стефан“ из Краљева. Посебну радост и величанственост овом празнику дало је историјско присуство Његове Светости Патријарха српског Г:Г. Иринеја, нашег домаћина Епископа жичког Г. Јустина, као и великог броја Архијереја наше Свете Цркве сабраних на Светом Архијерејском Сабору који је у јутарњим часовима отпочео литургијским свештенодејством у Манастиру Жичи. Публика жељна духовног укрепљена имала је прилику да ужива у композицијама Корнелија Станковића, М. Патерјајка, Сергеја Рахмањинова и других домаћих и страних аутора. За то се побринуо Камерни хор из И. Сарајева, под дирегентском палицом маестра Рада Радовића. У тренуцима предаха, ове велике људе музичке сцене замењивала су деца из састава црквеног дечијег из Краљева, којим са посвећеношћу руководи дирегент Милена Стојановић из Краљева. Програм је водио господин Радослав Премовић, који је изразито надахнутим и историјским освртима поетски казиваним чинио да историја Светог Саве и јубилеја који славимо буде јасно присутна и светла међу нама. Велики број посетилаца је најбоље сведочанство жеље нашег народа да чује и нахрани се са извора духовности, који нас ове године посебно сабирају као верна чеда Светог Саве, одлучне да истрајемо на Путу Живота којим нас је овај дивни изданак рода нашег повео, а и даље нас ка Господу води. Протонамесник Александар Р. Јевтић

У четвртак 9. маја 2019. године на празник Светог свештеномученика Василија Амасијског, свештенство ова два намесништва по благослову Епископа жичког Господина Јустина сабрало се како би приступило Светој тајни исповести у Храму Светог пророка Илије у Каменици. Као и претходних година исповедник је био игуман Манастира Раче протосинђел Герман (Авакумовић). Свештеници, ђакони и пензионисани пароси после Свете тајне исповести су приступили заједничкој чаши на Светој Литургији коју су служили: Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад А. Величковић, парох други ариљски јереј Бојан Милошевић, парох у Ражани јереј Благоје Гавриловић, и Бранко Росић, ђакон при храму у Ариљу. Након Свете Литургије послужена је трпеза љубави коју је припремио наш домаћин протојереј-ставрофор Далибор Милошевић. По благосиљању трпезе од стране нашег исповедника о. Германа, поздравно слово уз сверадосни поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! , одржао је Архијерејски намесник пожешко-ариљски Ненад А. Величковић. Захвалио се о. Герману на Светој тајни исповести, молитвама за опроштај наших грехова и духовним поукама. Такође, захвалио се и нашем домаћину о. Далибору Милошевићу на срдачној добродошлици и труду око организације и послужења трпезе љубави. Пренео је благослов нашег Епископа Господина Јустина и дао смернице за пастирско-административне обавезе и мисију свештеника на повереним парохијама. Надамо се да ћемо и наредних година наставити са лепом праксом да се сабирамо на исповест и у сеоским парохијама и тако се боље упознајемо са осталим парохијским седиштима и залагањем и радом надлежних пароха. Лепота храма, порте и рад и труд надлежног пароха каменичког и црквеног одбора су остали запажени и дају пример како треба да се трудимо на њиви Господњој. Слава Васкрслом Господу нашем у векове векова. Амин! Парох шести пожешки јереј Божо Главоњић