Категорија: СПЦ

Данас смо у Храму Светог Саве у Краљеву имали још једну у низу свечаности које су отпочеле још крајем априла када су фрескописци осликали куполу и поткуполни простор, и када смо у новом руху нашег лепог дома прошли кроз Страсну седмицу и прославили Васкрс, а потом и храмовну славу на којој је Литургијом началствовао Патријарх Иринеј уз саслужење и присуство великог броја Архијереја који су се тих дана сабрали у Краљеву и у Жичи ради почетка заседања редовног заседања Светог Архијерејског Сабора ове године.   И у оквиру данашње прославе, а славили смо имендан нашега Владике, било је веома свечано, јер је на Литургији којом је началствовао слављеник – Владика  Јустин, саслуживало преко двадесет свештеника из свих делова Епархије (међу њима и три уважена архимандрита: игуман студенички о. Тихон, игуман вазнесенски о. Тимотеј и секретар кацеларије Епископа о. Сава), уз подршку шест ђакона. Свечаности су допринеле и већ уходане и пробране снаге у лику ипођакона Дејана, чтечева Бојана и Петра и појаца окупљених око господина Ивана Трајковића.   Литургијску беседу након прочитаног јеванђелског одељка је произнео о. Тимотеј – игуман Манастира Вазнесење са овчарске стране српске Свете Горе. Он је Владики честитао празник подсетивши све нас да су двојица Јустина (Свети мученик Јустин философ и Преподобни Јустин ћелијски) које данас прослављамо, својим животима и учењем посведочили љубав Божију која жели да се сви спасемо и да попут Христа који је са својим Васкрслим Телом сео са десне стране Оца приликом Вазнесења и ми будемо вазнети у славу Царства Божијег. Још је рекао да нас је Бог створио само за ту славу, за рај, јер је Бог створио само Рај, а да ми у оквирима овога живота бирамо да ли ћемо у рај или ћемо сами стварати пакао за нас и за оне који нас окружују. Након Великог входа у чин свештеника је рукоположен ђакон Немања Тимотијевић који је службовао у Чачку. Ти моменти, када се Црква оним речима молитве присећа како благодат Божија исцељује и надомешта наше људске недостатке и када се, у лицу Епископа, молимо да Бог пошаље ту благодат и на овог служитеља Цркве су увек дирљиви и увек су подсећање на нашу сопствену одговорност пред Богом.     Славски колач је прекадио игуман студенички о Тихон, након чега је бираним речима честитао Владики имендан рекавши да смо се овде сабрали и ради дружења али и ради тога да пред Богом на Литургији (јер Литургија је то) пројавимо нашу жељу за Вечним Животом, жељу која је спасоносна. После завршетка Литургије свима сабранима се обратио и о. Радоја, наш старешина, који је у име свих нас који припадамо светосавској заједници при овом Светосавском храму, честитао Владики имендан и позвао верни народ на послужење које је Епископ приредио за њих испред храма. Након Литургије Владика је у свом дому угостио госте, међу којима и комаданта Друге бригаде копнене војске Републике Србије бригадног генерала Жељка Кузмановића, као и мноштво монаштва из манастирȃ наше Епархије.                                                             Ђакон Стефан Милошевски

У четвртак, 13. јуна 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин, извршио је освећење темеља будућег храма посвећеног Светој равноапостолној браћи Кирилу и Методију на Копаонику. Ово је велика радост. Наиме, после вишегодишњих имовинско-правних припрема, коначно је дошло до почетка градње нове цркве усред овог прворазредног туристичког центра.   Преосвећеном Епископу Јустину су саслуживали архијерејски намесник студенички, протонамесник Здравко Николић, јереји: Слободан Глишовић (парох други врњачки), Данило Петровић (парох павлички) и надлежни парох (јошаничко-бањски) Владимир Јовановић, као и протођакон Александар Грујовић. Појао је протопсалт Иван Трајковић. Молитвено су учествовали: архимандрит Сава (Илић) и парох бељачки јереј Предраг Радојевић.   У својој богонадахнутој беседи Преосвећени је рекао да смо се сабрали ради молитве Господу да нам дâ снаге ради довршетка овог дела које се започиње у тешком времену и у лошим околностима овога света, али са поуздањем у Господа Бога који је победио свет и невоље у свету. Преосвећени је додао: „И ми са надом, вером и љубављу гледамо у будући завршетак овога светога храма где ће се обављати Света Литургија, где ће Свети Дух чинити да обнавља и препорађа наш народ православни, хришћански! Помолисмо се и за све раднике, за све трудбенике, за све оне који у помисли имају завршетак овога светога храма. Обистинило се и Господ је услишио молитве свих оних који су желели да Господ овде на овој гори добије дом свој и, ево, милошћу Божијом ово већ и бива пред нама и молитве су услишене и ми смо дужни само да благодаримо и да се радујемо у Господу. Нека Господ милостиви крепи, чува, утврђује и води све нас кроз овај привремени свет у Царство небеско где ћемо славити Оца и Сина и Духа Светога, Тројицу нераздељиву у све векове и сву вечност! Амин! ” После извршеног чинопоследовања, Епископ, свештенство, пројектанти, надзорни органи и градитељи су били угошћени у хотелу “Краљеви чардаци“. Око трпезе љубави бринуо се г. Горан Стефановић, директор поменутог хотела, иначе председник Црквеноопштинског одбора парохије јошаничко-бањске. Јереј Владимир Јовановић, парох јошаничко-бањски

У недељи седмој по Васкрсењу Христовом када Света Саборна и Апостолска Црква прославља Свете апостоле Карпа и Алфеја и Свете Оце Првог Васељенског Сабора служена је Света Архијерејска Литургија у Храму Светог великомученика Пантелејмона у Самаилама. Началствовао је Епископ жички Г.Г. Јустин уз саслуживање: архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја-ставрофора Мирослава Поповића (умировљеног пароха мелбурнског), протојереја-ставрофора Драгомира Љубичића (умировљеног пароха чачанског), пароха у Горичанима Богољуба Симеуновића , као и протођакона Александра Грујовића. Након прочитане перикопе Јеванђеља, сабраном верном народу обратио се Епископ Јустин. Он је на почетку своје беседе рекао да пре него што ће се вазнети на небо Господ Исус Христос је упутио речи Оцу своме Небеском. Епископ Јустин је напоменуо да је празник Вазнесења битан за читав домострој спасења. Претходећи догађаји, Оваплоћење, Крсно Страдање, Васкрсење, добијају своје употпуњење у Вазнесењу Господа и Спаса нашега Исуса Христа и обећању Суласка Светог Духа које се убрзо испунило. Пре него што ће се Господ вазнети дао је заповест апостолима својим да иду по целом свету проповедајући Оца, Сина и Духа Светога. Црква је конституисана Духом Светим, а апостолско прејемство њиме установљено траје до дана данашњег и до краја века. Црква стоји на Истини и на љубави. У наставку беседе Владика се осврнуо на празник Светих Отаца Првог Васељенског Сабора којима данас спомен вршимо. Овај сабор је одржан 325. године у Никеји. Сазвао га је цар Константин који је дао 313. године слободу исповедања вере хришћанима. Учествовали су 318 отаца Цркве који су осудили Аријеву јерес. Њихово богословље је постало темељ на коме ће кроз наредне векове бити утврђивано исповедање Цркве у Истини. На крају беседе, Епископ Јустин је заблагодарио Господу молећи Га да нам пошаље Духа Светога који нас руководи у Цркви до краја века. Амин. На Светој Литургији народ је узео учешће у причешћивању. У наставку је уготовљена пригодна трпеза љубави на којој се присутнима обратио старешина Цркве Светог великомученика Пантелејмона у Самаилама протојереј Милорад Секулић, благодарећи Епископу на доласку. Чтец  Петар Ђерковић

На свом гостовању у Ивањици, 10. јуна 2019. године, архимандрит Тимотеј (Миливојевић) одржао је предавање на тему Хришћанство као радост живота. Велики број посетилаца испунио је салу Дома културе и показао да постоји огромно интересовање и жеђ за живом Речи Христовом. Након уводне речи јереја Јована Кушића присутнима се обратио отац Тимотеј.     На самом почетку осврћући се на Дела Апостолска и Посланицу Диогнету из другог века, отац Тимотеј је представио ко су били први хришћани, како су живели и како су их доживљавали људи из њихове околине. Сам Апостол их описује као оне који бораве у телу али не живе по телу, свега лишене, а у свему изобилне, који бораве у свету али нису од света. Христос је увек исти јуче, данас и сутра, а Јеванђеље је актуелно у свим временима. Након тога, отац Тимотеј закључује да наша вера у Васкрсење Христово не може бити измењена у односу на веру првих хришћана иако живимо у доста другачијим животним околностима. Ми се данас морамо враћати извору живота, вере, надања и очекивања – Господу Исусу Христу. Чекајући Христа треба у исто време да се плашимо и радујемо Његовом доласку. Затим говори да у данашње време постоје људи који се више баве доласком антихриста па тако себе и друге испуњавају страхом, а наше је да се одлучимо да ли ћемо се радовати доласку Христовом или плашити се доласка антихристовог. Хришћани су они који стварају. Из сваке ситуације и из сваког проблема способни су да извуку оно најбоље. Наводећи примере из Светог Јеванђеља, отац Тимотеј наводи да Божија правда, гледана нашом људском логиком може нам деловати неправедно. Као пример наводи причу о жени блудници коју Господ оставља некажњеном, казујући јој да више не греши. И управо ова „неправда“ је оно што треба да нас радује јер ето прилике за све нас да се покајемо. Свака Света Литургија је пројава Царства Небеског на земљи и ми смо тада присутни и у времену и у вечности, па отац закључује има ли већег разлога да се радујемо, није ли то довољно!? Извор радости треба да буде и у сваком новом дану и у сваком тренутку нашег живота. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небесима. Јереј Јован Кушић

Дана 9. 6. 2019. године у Лучанима је прослављена Недеља Светих Отаца. Литија са свештенством из Лучана, Гуче и Каоне, председником општине Миливојем Доловићем, председницом СО Весном Стамболић и верним народом кренула је из центра варошице, са места на коме се Божијом милошћу, гради нови храм. Након проласка кроз варошка насеља литија је прошла и кроз круг фабрике “Милан Благојевић“. После резања славског колача, који је са председником општине преломио Архијерејски намесник драгачевски прота Милун Ивановић, приређен је свечани ручак у сали ЦО Лучани за који се побринуо синдикат радника наменске индустрије. Добродошлицу присутнима пожелео је старешина лучанске цркве јереј Раде Марић који се захвалио свима на учешћу и помоћи у организацији са жељом да се догодине саберу у још већем броју. Ђакон Александар Јаћовић

У четвртак, 6. јуна 2019. године, када наша Света Црква прославља празник Вазнесења Господњег, царска лавра Манастир Жича прославила је своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију служили су епископ жички Г. Г. Јустин и умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије, уз саслуживање: архимандритȃ Јакова (Лазовића) и Саве (Илића), протојереја-ставрофорȃ Љубинка Костића, Ненада Илића, Лазара Васиљевића, Мирослава Поповића (умировљеног пароха мелбурншког), Мирољуба Маринковића (умировљеног пароха краљевачког), као и бројних свештенослужитеља из Краљева и околине.   Након прочитаног Јеванђеља, сабраном монаштву и верном народу беседом се обратио Епископ Атанасије. Своју беседу је започео речима да је света Жича названа општим домом Спасовим, одакле је овај дух пренет у Пећку патријаршију чији саборни храм такође слави Спасовдан, а потом је дом Спасов пренет и у друге српске манастире и цркве – нагласивши да нас у свима њима окупља и благосиља Господ. Подсетио је и поучио сабране речима које је сам Господ изговорио: „Ја одлазим, али не одступам од вас, не одвајам се; са вама ћу бити и нико неће моћи на вас.“ Дух Свети потврђује Његово стално присуство, ставља Га у дејство, Он довршава и завршава дело Свете Тројице. У својој беседи Епископ Атанасије је истакао и да су Свети Атанасије Велики, заточеник у Ахену, и Свети Николај Жички, страдалник у логору Дахау, утемељивачи православља на Западу. Као посебно важно нагласио је да све што се савршава у Цркви савршава се силом и дејством Духа Светога, Кога су на Западу потиснули. Овом приликом, Епископ је споменуо и да је у Жичи на Спасовдан 1221. године Свети Сава изговорио своју чувену Беседу о правој вери, када је крунисао свога брата Стефана и рукоположио епископе. Са великом радошћу истакао је своје задовољство што је данас, благословом Архипастира Епархије жичке г. г. Јустина, присутан у великој, седмовратој Жичи, и завршио своју беседу благосиљањем Спасовог дома у Жичи и сваког православног дома и честиткама славе игуманији обитељи вазнесењске у Жичи, монахињи Јелени и њеним у Христу сестрама. Након Свете Литургије и ломљења славског колача, Њихова Преосвештенства г. г. Јустин и г. г. Атанасије су се са свештенством, монаштвом и великим бројем верника сабрали у народној трпезарији Светог Владике Николаја  на заједничкој трпези. Сестринство Манастира Жиче  

Саборни храм Вазнесења Господњег у Чачку прославио је своју славу тродневним духовним и културним садржајима. Најпре је у уторак промовисана књига „Приче из Великог рата“, потом је у среду Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин благословио наш храм и град присуством на Вечерњем богослужењу.     По одслуженом Вечерњем уприличена је свечана Академија посвећена великом јубилеју 800 година од добијања аутокефалности Српске Православне Цркве и Вазнесењу Господњем. Сценарио и режију за академију, по благослову Епископа жичког, урадила је госпођа Биљана Ђуровић, драмски уметник и професор Универзитета. У Академији су учествовали драмски уметници Александар Лазић, хаџи Ненад Маричић, студенти глуме Стефан Јевтовић и Лазар Тешић, етно певач Катарина Гојковић, вокални састав „Луча“ из Београда, као и „Београдски мушки хор“. Ученици Гимназије из Чачка статирали су током целе Академије. На почетку свечаности, након отпојаног тропара Вазнесењу Господњем беседу је одржао Епископ жички Г. Јустин. Пред бројним свештенством, монаштвом, пред градоначелником града Чачка, господином Милуном Тодоровићем и градским званичницима и окупљеним светом у великој сали Дома културе позвао нас је на веру коју исповедаше наши праоци. Епископ је, потом, са старешином храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојерејем Марком Мирковићем, уручио посебне епархијске захвалнице најважнијим дародавцима који су несебично помогли да се обнови и приведе крају четврта велика реконструкција Саборног храма у Чачку. По завршетку доделе захвалница, кратко се обратио и градоначелник Чачка, господин Милун Тодоровић и потом се Академија наставила. Кроз Академију је приказан својеврстан историјат чачанске цркве, али и Српске Православне Цркве и нашег народа уопште. Не смемо заборавити да је Жичка епархија благословена крунама српске духовности која се рађала у Студеници, Жичи… Међутим, мало је познат значај и величина задужбине жупана Стефана Страцимира који је одлучио да на обали Западне Мораве подигне манастир и посвети га Богородици. Како се наш народ развијао, падао у тешка времена, и опет васкрсавао, тако је и наша, чачанска црква, делила исти живот са њим. На Академији је приказан славни период чачанске светиње овенчан светородним Немањићима који су владали у златно доба средњовековне Србије. Но, ускоро се барјак џихада доселио и у наше крајеве и крст је замењен полумесецом. Но, старањем Васкрслога Господа, и црква је у 19. веку, залагањем Милоша Обреновића и Епископа Никифора Максимовића поново зазвонила и позвала православне на молитву Господу. Гледаоци су могли да уживају у својеврсном сценском спектаклу у којем су се маестрално смењивали нарација, песма отпојана гласовима изузетног „Београдског мушког хора“. На бини су се смењивали и гласови етно певача Катарине Гојковић, али и песма вокалног састава „Луча“. У једном тренутку, док смо се присећали Великог рата, на сцену је ступио и песник Владислав Петковић Дис, а за њим и несрећна Надежда Петровић са свим трагичним личностима које су страдале бранећи своју Отаџбину. Али, након таме дође сунце, тако су нас наратори подсетили и на боравак Светог Владике Николаја жичког и охридског у Чачку. Најупечатљивији тренутак је била глумачка интерпретација монаха Теоктиста и архиепископа Теофилакта охридског. Пошто је познато да се у Чачку налазе мошти светог Теоктиста Немањића, али да се сматрало у једном тренутку да су то мошти светог Теофилакта, нарација Академије уступила је место глумачком тандему Маричић – Јевтовић који је кроз улоге двојице светитеља извео кратку драматизацију и извео поуку о томе да је у овоме свету најважније праштање, покајање и смеран живот у Христу. Прослава Вазнесења Господњег завршена је празничном Литургијом и резањем славског колача у Саборном храму у Чачку. Празничном Литургијом началствовао је архијерејски намесник таковски протојереј – ставрофор Аранђел Даниловић, уз саслужење архијерејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, старешине Храма Свете Тројице у Горњем Милановцу протојереја Драгана Ђорема, протојереја мр Небојше Дабића и јереја Ђорђа Лазаревића. Уз свештенство Господу су служили ђакон чачански Немања Тимотијевић и ђакон пожешки Станимир Мирковић. У цркви је појао хор „Вазнесењски“. Молитвено и смерно свештенство и окупљени народ литијски је кренуо око храма и потом је пререзан славски колач. Након Свете Литургије старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку протојереј Марко Мирковић је уз помоћ јереја др Слободана Јаковљевића уручио захвалнице добротворима храма и одржао пригодну реч захвалности свима који су помогли у обнову, али, такође, подсетио нас је и на скорашње живописање храма. Литургији су присуствовали чланови локалне самоуправе и многобројни верни народ. По завршетку Литургије старешина храма протојереј Марко Мирковић у парохијском дому уприличио је трпезу љубаву. Захваљујемо се свим добротворима који су помогли да се обнови храм Вазнесења Господњег у Чачку, благорадимо свим институцијама и дародавцима који су нам помогли да организујемо свечану Акадамеију. Највише благодаримо Господу на благослову који нам је дао Епископ жички Г. Јустин да све организујемо и спроведемо у дело, и што је својим присуством на вечерњем богослужењу уочи Спасовдана и на Академији благословио наш град и народ!   Благодаримо и господину и брату Душану Милошевићу из фото атељеа „Оооубреее кад пре“ на фотографијама са Вечерњег богослужења и Академије. Вероучитељ Ђорђе Чоловић

У понедељак 3. јуна 2019. године, када прослављамо Светог цара Константина и царицу Јелену, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Коњевићима, уз саслужење архијерејског намесника љубићког јереја Николе Вучетића, протојереја ставрофора Слободана Марковић, протонамесника Миодрага Тодоровића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Јована Тимотијевића. Епископ Јустин у својој беседи пожелео је присутнима срећан и благословен празник Светог равноапостолног цара Константина и царице Јелене, који су заштитници овог светог храма. Захвалио је свима који су дошли да се помоле за своје породице, али и указао на оно што смо једино могли данас у ово кишно време да учинимо, а да не буде хула на Бога – а то је да се помолимо Господу да устави ову кишу која већ утиче и на усеве, и на стоку и на људе. Треба да знамо да време није у нашој власти, то је Господ устројио и све иде по устаљеном реду. Ми што се више трудимо да продубљујемо и улазимо у оно што Господ Бог има у Својој промисли видимо да не можемо ништа да учинимо, осим да се окренемо ка себи и да размислимо да то није можда због нас, због наших грехова. Човек живи у овом свету и чини грехе, као што се каже у Светом Писму: не може човек и један дан живети а не грешити, само је Господ безгрешан. Тако да никада не помислимо да смо у складу са законом Божијим што се тиче наших живота, да мислимо углавном све је у реду; нема углавном, или је у реду све или није, делимично не може бити. Господ није делимичан Он се нама цео даје, причешћујемо се Телом и Крвљу Христовом у целости. Пошто нам се Христос цео даје, и ми смо дужни да живот свој Господу предамо. Свети равноапостолни цар Константин био је син Констанција Флора и свете царице Јелене, рођен је у садашњем граду Нишу и представља значајну личност у историји људског рода. Цару Константину је као и апостолу Павлу Господ послао чудесно виђење, и као што је апостол Павле од једног гонитеља хришћана постао велики апостол и учитељ народа, тако је цару Константину пред битку са Максенцијем који је био силан и имао велику војску, Господ указао на Крст Часни и рекао: „Овим ћеш победити“. Тада цар Константин нареди да се свим његовим војницима искује знак крста на шлемовима и пође у борбу са Максенцијем, и победи у тој борби. После ових догађаја цар Константин је 313. године издао Милански едикт, којим је престало гоњење хришћана. Три века од рођења Христовог трајало је бесомучно гоњење свих оних који су исповедали истинску веру. Размислимо само колико је хришћана страдало у том периоду, колико имамо светих мученика и исповедника, све то није била воља Господња, али је Господ то допустио да ли због наших слабости и греха, или да нас покара и утврди у вери. Велику захвалност дугујемо Светом цару Константину и због сазивања Првог Васељенског сабора 325. године у Никеји, који се бавио питањем и осудом Аријеве јереси. Васељенским саборима којих је било седам утврђена је наша вера православна, и нама данашњим хришћанима остало је само да се молимо истинитом Богу и држимо заповести Његове. Света царица Јелена заслужна је за проналазак Часног Крста у Јерусалиму. Највећи део Крста на коме је Христос страдао чува се у Јерусалиму, а делови по манастирима Свете Горе, честице налазе се у многим црквама и домовима верника. Велика је сила и светиња Крста, јер Господ каже: ко хоће живот свој да сачува изгубиће га, а ко преда живот свој за јеванђеље и Христа ради тај ће имати живот вечни. Господ нас позива да се одрекнемо себе и узмемо крст свој и пођемо за Њим и наћићемо прави пут и истину. Све што имамо овде на земљи је привремено и пролазно, а оно чиме овде на земљи можемо да обезбедимо живот је држање заповести Божјих, да подредимо живот свој Господу, а примера за то имамо безброј у оним који су одржали заповести и остали верни до краја и добили венац живота. По свршетку Свете Литургије и освећењу славског колача уприличена је трпеза за верне, на којој се старешина храма захвалио Преосвећеном Владици на посети и домаћинима који су учествовали у припреми храмовне славе. Ђакон Јован Тимотијевић  

Милошћу Божијом, на дан када наша Света Црква прославља Светог цара Константина и царицу Јелену, 3. 6. 2019. године Господње, Црква у Горичанима прославила је своју храмовну славу. Свету Литургију служио је архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, саслуживали су му: парох заблаћки протојереј Мирољуб Мирковић, старешина храма Свете Марине у Атеници јереј Владе Капларевић, парох јежевачки јереј Богдан Митровић и ђакон чачански Немања Тимотијевић. Упркос великом невремену које је погодило овај крај, у Светој Литургији учешће је узео велики број верника. У својој беседи отац Мирослав је истакао значај Светог цара Константина за хришћанство, као и то да и данас има наше браће и сестара на Косову и Метохији, и на другим местима где страдају слично као и хришћани раних векова до времена цара Константина. Након резања славског колача отац Мирослав се захвалио овогодишњим домаћинима славе Гвоздену Бунарџићу и Милошу Бежанићу на њиховом труду. После Свете Литургије домаћини славе заједно са својим свештеником протојерејем Богољубом Симеуновићем уготовили су славску трпезу за све присутне. Чтец Филип Нешковић  

“Ти, који си знаком крста обасјан са неба светлије него сунчевим сјајем, открио си знак Господњи и њиме се наоружао и све непријатеље победио. Сада и нама, који се клањамо икони твојој, Свети царе Константине, заједно са предобром мајком твојом царицом Јеленом, помозите нама који вам певамо: Радујте се, родитељи хришћана“. Милошћу Божијом 181. лето Господње у Ивањичком храму приноси се бескрвна жртва, прославља и велича име славе храма Светoг и великих угодника Божијих цара Константина и царице Јелене. У Цркви која је била мала за све који су хтели да уђу, сабрањем је началствовао архимандрит Тимотеј, игуман Манастира Вазнесења, уз саслужење архијерејског намесника моравичког протојереја-ставрофора Гмитра Милуновића, протојереја Драгана Стевића, старешине Цркве Светог Ахилија у Ариљу, протојереја Мирчете Крупниковића, протојереја Рашка Стјепановића, јереја Александра Стјепановића, јереја Душана Тодорића, јереја Јована Кушића, јереја Аранђела Петровића и ђакона Ивана Ћурчића. Лепоти прославе храмовне славе анђелским појањем допринеле су монахиње Манастира Ковиље. Заблагодаривши Господу и преломивши славски колач у славу и част патрона храма Светог цара Константина и царице Јелене, свештеници заједно са старешином храма протојерејем Синишом Раденковићем служили су помен родољубима страдалим у ратовима од 1999-2001. године уз присуство градоначелника Ивањице Зорана Лазовића, представника Министарства унутрашњих послова, Војске Републике Србије, ратних ветерана и породица настрадалих.   Верни народ, уважених гости из свих градских институција били су угошћени у хотелу „Парк“ где је била постављена свечана трпеза љубави.                                                                                                        ЦО Ивањица