Категорија: СПЦ

У дану када и даље прослављамо Рођење Бога у телу, као и празник првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Свете Тројице у Краљеву. Владики су саслуживали архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман Манастира Студенице, архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина Храма Свете Тројице протојереј-ставрофор Јован Ђорем са братством, јерођакон Паладије (Вукшић) и протођакон Александар Грујовић. За време Литургије Епископ Јустин је рукоположио јерођакона Паладија (Вукшића), сабрата Манастира Студенице, у чин презвитера. Ово молитвено сабрање својим присуством и појањем украсио је и хор Светотројичне цркве у Краљеву. Да радост буде већа овај хор данас управо и прославља спомен на архиђакона Стефана.  У својој беседи Епископ жички је вернима благовестио о Светој Тајни Оваплоћења и Спасења, са освртом на параболу о винограду из Еванђеља. На крају беседе Преосвећени Владика нас је подсетио на страдање нашег народа на Косову и Метохији и нарочито данас у Црној Гори. Ово литургијско сабрање украсио је велики број верника као и уважени гости града Краљева: начелник Рашког округа Небојша Симовић, градоначелник града Краљева г. Предраг Терзић, председник Скупштине града Ненад Марковић, начелник Полицијске управе Жељко Рајковић, начелник Саобраћајне полиције Радован Чурлић, начелник Школске управе Бојана Маринковић,  директор Здравственог центра „Студеница“ Зоран Мрвић и остали многобројни представници значајних институција града Краљева. По завршетку Литургије и причешћивању великог броја верника приређена је трпеза љубави, на којој се присутнима обратио старешина старог храма у Краљеву протојереј-ставрофор Јован Ђорем поздравивши све, пожелевши срећну славу хористима и захваливши се нашем оцу и Епископу Јустину на доласку и служењу.   Благодаримо Богу дародавцу свега на свему чиме нас је данас обрадовао, Епископу нашем што је са нама, свим помагачима на помоћи коју су даривали нашем храму, а нашем хору нека је срећна слава. Ђакон Милутин Балтић  

На Бадњи дан 2020. године, уснуо је у Господу игуман Манастира Вујан aрхимандрит Јован (Никитовић). Отац Јован је рођен у  Горњој Трепчи код Чачка, у побожној породици Никитовића 15.09.1946. године као Милан Никитовић. Од оца Рајка и мајке Ковиљке. Мајка почившег нам архимандрита Јована изродила је три сина и једну кћер. Колику је љубав према Господу дубоко у срце усадила у њих, говори и то да се све четворо деце окренуло Богу. Два сина и ћерка одлазе у манастир: протосинђел Арсеније, схимонахиња Јелена и архимандрит Јован. Најмлађи син Драган постаје свештеник.

Дана 08. 01. 2020. године, када наша Црква прославља Сабор Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин је началствовао Светом Архијерејском Литургијом у Храму Светог кнеза Лазара на Љубићу. Преосвећеном су салуживали: архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј Србољуб Стојковић, протојереј Љубиша Јанковић, протојереј Милан Филиповић, протођакон Александар Грујовић и ђакон чачански Ђорђе Петровић. У својој беседи Владика је поучио верни народ да је овај дан посвећен Пресветој Богородици јер је она повезала небо и земљу, она је лествица низ коју је сишао Господ Бог у овај свет. Кад је дошло време да се Богородица породи све гостионице биле су пуне, и ниједна кућа није била спремна да их дочека. И Господ наш при самом рођењу није имао где главу да склони. По Божијем промислу, једино место на овој земљи које је достојно примило Богомладенца јесте пећина где су пастири затварали стада. Повијен је у јасле да се покаже да наш цар Спаситељ света долази смирено да изврши сав домострој нашега спасења. Временом Јосифу се јавља анђео у сну и каже му да се склоне у Мисир јер ће Ирод тражити Богомладенца да га убије, где видимо и сами да је овај свет био непријатељски расположен према Богу Спаситељу. Они одлазе за Египат и били су тамо све док Ирод није умро. Опет се по гласу анђела враћају, и настањују се у граду Назарету да се испуни Писмо да ће се Назарећанином назвати. Такав натпис на крсту написан је био, али посрамно јер су се Јудеји подсмевали и говорили: Ето га ваш цар јудејски. Како није могао сад да призове дванаест легиона анђела да га спасу? Ако је Бог нека сиђе са крста! И испитујући, као и ми данас, ако је  Бог како је страдао? Страдао је као човек јер је примио човечанску природу. Заиста је страдао на крсту, није било привиђење, и пролио је своју Пресвету крв. И натпис је био „Исус Назарећанин цар јудејски“. Он јесте био цар јудејски, али је он цар царева и господар господара. Његово царство није од овога века, нити нас призива у царство овога века. Он нас припрема за Царство небеско. Зато је дошао у нашу таму, зато је пригрлио људску палу природу и понео је на својим плећима, и зато је тог истог човека толико почаствовао после свога Васкрсења да га је узео и поставио са десне стране Бога Оца приликом свога Вазнесења на небо. То је пут свакога човека на свету, пут који се дели на оне који су Христови следбеници и они који су гонитељи Његови. Од тада до данас ми смо хришћани прогањани у свету, иако привидно нема прогонстава овога момента можда, али ми се боримо са духовима таме у поднебесју. Никада хришћанин нема миран период, он се увек бори са собом, са својим страстима, са својим гресима, са својим грешним и сујетним жељама у овоме свету. Јер нама је остављено да примимо закон Божији, закон који се у Цркви даје кроз Свете Тајне, а то је да примимо све врлине Христове, да чинимо све што је Христос чинио за нас, да постимо, да се молимо и да се клонимо од зла. Није довољно само да се клонимо од зла, већ да чинимо добро свима, да светлимо овоме свету. Заиста, овај свет који сав у злу лежи не може да прими Христову истину и не може да прими нас. Зато такве невоље имају наша браћа у Црној Гори, који су обесправљени, понижени, гоњени баш због вере Христове. А Господ Христос је рекао: Најпре су омрзнули мене, па ће онда вас моје ученике. Зато што његова истина, његова љубав, његова жеља и воља да се сви спасу не могу да стану у свако срце. Није свако срце припремљено да прими Господа. Оно се припрема постом,  молитвом, исповешћу, читањем светих књига, дела светих отаца, житија светих, који су примери за нас како треба да живимо. Господ је још рекао: У свету ћете имати невоље, али не бојте се, јер ја победих свет. Дакле, порука Христова данас и увек јесте: Не плашите се, ја победих свет, у свету ћете имати привремене невоље, и не бојте се оних који убијају тело, бојте се онога који може душу да погуби и да вас пошаље тамо где није ваше одређење. Наше одређење је да живимо вечно у Царству небеском са Оцем, Сином и Духом Светим и са свима Светима. И то је нама поука да треба да се трудимо, да не маримо за тешкоће овога света. Онај који прими Спаситеља света у душу своју, у срце своје, за њега рај почиње овога момента још на земљи. Зато што има мир и радост у Духу Светоме, он живи у љубави Божијој, а та љубав треба да светли свима који су око нас да виде наша добра дела, да виде да нећемо овакав свет, да виде да хоћемо свет истине, правде, Божији свет. Након Свете Литургије, Преосвећени Владика је са градоначелником града Чачка господином Милуном Тодоровићем, и његовим сарадницима, обишао радове на парохијском дому на Љубићу из ког се пружа поглед на целу чачанску котлину. Лепоти богослужења допринело је појање протопсалта Ивана Трајковића и хора „Свети Николај Жички“ са Љубића. Братство храма је уготовило трпезу љубави. Чтец Филип Нешковић

Данас Дјева рађа Надсуштнога, а земља пећину нуди Неприступном. Анђели и пастири заједно славе, а маги путују у друштву звезде. Ради нас се као мало дете роди превечни Бог. Кондак, глас 3. Романа Мелода Под сводовима Светосавског храма предвођени својим Архијерејем Епископом жичким Г. Јустином, свештенство и верни народ сабрали су се да дочекају Богомладенца Христа који се ради нас људи и ради нашег спасења у пећини родио и у јаслама лежао. Догађај од кога је прошло више од две хиљаде година и који не престаје да бива извор свих наших нада и радости.   Уместо угрејане пећине која се Рођењем Христа удостојила да постане раскошнија од царских одаја, верни народ је припремио своја срца да прими Несместивог. Придружујући се хору ангела и пастира који су песмопојањем поздравили од Дјеве рођеног Христа, свештеници са појцима и верним народом су предвођени Предстојатељем жичког светосавског трона Епископом Јустином радосно појали дивне песме божићног славља. У Божићној посланици Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и свих Архијереја Српске Православне Цркве, коју је прочитао старешина храма протојереј Радоја Сандо, вернима су пренете поуке о празнику. Чаши спасења приступио је многобројни народ припремивши и загрејавши своја срца за велику и дивну Тајну Богомладенца Христа. Топла срца, загрејана Светим Причешћем радосно су узвикивала усклике: „Христос се роди – Ваистину се роди.“ Душан Дуњић, студент теологије

Као и сваке године, свештеници Епархије жичке су обишли пацијенте и запослене који Божић дочекују у болници. Том приликом поделили су им слаткише и сувенире, пожелевши им добро здравље и срећну 2020. годину.   Овој посети су се највише обрадовали малишани који су наше госте дочекали са осмесима. Свештеници су пренели честитку Епископа жичког Г. Јустина: ”Свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, празник мира и љубави, слоге и јединства. И овога пута, драга наша децо духовна, прослављамо рођење Богомладенца Христа који је обукавши се у нашу човечанску природу, постао основа, извор и темељ сваког људског узрастања у добру. Враћајмо се увек Божићу, дану Христовог рођења, удубљујући се у Његову истину и поруку, коју нам својим доласком саопштава, потрудимо се да уподобимо свој живот са том Истином, радосно поздрављајући све и сва МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Нека би ови благдани покренули све нас ка новој нади вером у Бога  и човека, да се мир Божији усели у срца наша и постане мир свих нас. Певајући тако Божићну песму анђела и пастира, призивамо на све вас драга децо духовна, Божији мир и молитвено желимо срећну и Богом благословену 2020. годину милости Господње”. Наши драги гости су и овога пута донели поклоне и радост како пацијентима, тако и запосленима који су у време празника били на свом радном месту. Уз узајамне жеље за сваку срећу, растали смо се до следећег виђења, када ће нас свештеници поново обрадовати својом посетом. Извор: bolnicastudenicakv.co.rs

У граду Светога Ахилија и ове године за време божићног поста, прикупљана је помоћ за ниште и дељена по свим селима наше Општине. Божићно славље започело је Литургијом на Бадњи дан, те паљењем бадњака у порти, а народа беше ко у гори листа. На дан Рождества служена је поноћна, а потом и јутарња Литургија, после које је испред храма преломљена чесница, дар наших пекара. Славећи Рођење Богомладенца и носећи Мир Божији у срцу, свима честитамо празник. Мир Божији – Христос се роди!                                                                                                   Братство храма

Прослава Бадње вечери у Светосавском храму у Краљеву ове године је била посебно лепа и достојанствена. Посебно радује мноштво присутног верујућег народа који су дошли да учествују у заједничкој молитви уочи великог празника Рођења Христовог. Храм је био препун људи и деце, свих узраста. У молитвеном миру извршена је служба са петохлебницом, као и Молебаном за заштиту светиња, свештенства  и народа у Црној Гори. Уједињених срца и душа у радости ишчекивања Рођења Богомладенца, сетили смо се наше браће и сестара који у Црној Гори трпе неправду попут оне коју је Богочовек Христос трпео већ од првог дана боравка на земљи када није имао где главу склонити. У нади да ће Господ сачувати нашу Цркву и да ће се силници овога света призвати светлости Божијој узнели смо Богу једнодушну молитву, након које се речима поуке свима обратио наш Архипастир Епископ жички Г. Јустин. Он је поздравио све присутне, међу којима и градоначелника Краљева г. др Предрага Терзића са сарадницима. Упоређујући топлоту вере са ватром која гори пред нашим храмом осветљавајући претпразнично вече, пожелео је свима радост у срцу. Подсетио је све на важност молитвеног јединства са нашом браћом која страдају у Црној Гори. Не узима им се хлеб као храна, већ светиња која им даје живот вечни. Храмове су градили наши преци, да се ту моле за све и сва. Многи су устајали на Цркву вековима, али Црква је упркос свему опстајала и опстајаће. Силници светски су пролазили, а Црква и даље стоји. Тако ће бити и сада и увек. Наше најјача снага је у молитви. Веру у Црној Гори нису у претходним временима успели да угасе, па сада видимо како она показује своју снагу. То је сила нашег Васкрслог Господа. Она се показује увек када је најтеже. Сада се управо ради о томе, јер желе да Цркви одузму храмове као светиње које су места нашега спасења. Господ је то допустио, али нас није напустио и биће са нама до краја света и века. Ми смо његови сведоци у овоме свету. У наша срца овај празник доноси радост, исту ону коју су имали анђели у витлејемској ноћи певајући: “Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.“ И ми данас са таквом песмом дочекујемо Богомладенца Христа, завршио је беседу Епископ Јустин пожелевши свима благословен наступајући празник.   Из храма се сабрање упутило ка ватри испред храма. Препуна порта народа је дочекала бадњак. Са песмом и уз варнице које су се дизале ка небу, призор је био несвакидашње радостан – да подсети на тајну радости коју вера доноси свету и човеку. Трудом свештенства и верног народа који чини ову литургијску заједницу припремљено је традиционално послужење за присутне. Протонамесник Александар Р. Јевтић

У Недељу Светих Отаца, 5. јануара 2020. године у параклису Светог Николаја Жичког, у Духовном центру, Свету Архијерејску Литургију, служио је Епископ жички Г. Г. Јустин. Преосвећеном Владици саслуживали су протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички,  јереј Владимир Јовановић, управник Духовног центра,  и протођакон Александар Грујовић. Литургији су присуствовали и протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина цркве Свете Тројице и ђакон Милутин Балтић. Параклис и суседне просторије били су  испуњени верујућим народом. Након прочитане јеванђелске перикопе, Владика Јустин је произнео богонадахнуту беседу у којој се осврнуо на важност данашњег празника рекавши: „Чули смо данас родослов Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа по телу. Све је записано, читава генеалогија. Све што је потребно да човек сазна и да се увери да Господ Христос није привиђење, није измишљена личност као што многи говоре, него да се испуни Писмо како је Господ рекао: ′Ето девојка ће зачети и родиће сина и наденуће му име Емануил, што значи: с нама Бог′. И ми се налазимо у предвечерје највећег догађаја у роду људском – Рођења Господа и Спаситеља, истинитога Човека и истинитога Бога, Богочовека Христа, малога Бога, Богића или Божића. Он се рађа, прима наше тело осим греха да би грехе људске, грехе наше, Он опрао на крсту и при своме Вазнесењу прославио човека. Дакле, све што је чинио, чинио је да нас људе, пале, посрнуле, поново врати у достојанство, јер човек је био назначен да буде сатворац Божији, да са Богом ствара и саображава овај свет у складу са речима Божијим.” Даље је Преосвећени говорио о паду људи у грех још од Адама и Еве и о Божијој милости која се очитује:  „Не речима, заповестима, указима, него шаље Сина Свога Јединородног који је у наручју Његовом, да сиђе у нашу таму, да нас избави.” Имајући у виду важност не само празника, него и места на коме је било ово свештено сабрање, али и искушења кроз која пролази Црква Владика Јустин је додао: „Данас су велики догађаји. Први догађај је недеља пред Божић, коју  у народу зову Оци. Претходна је недеља Материце, а пре ње Детинци. Све је то народно веровање, народни обичаји који су утемељени на заједници, на породици и имају упориште у Цркви. Још један велики догађај је што се налазимо у дому великог светитеља и угодника Божијег – Светога Николаја Жичког. То је још једна велика радост за нас који смо имали ту прилику да се саберемо овде, баш на овоме месту. Да се припремимо што боље да дочекамо Рођење Христово. Али као што човек, живећи у свету, увек има неке тешкоће и искушења, баш зато што се труди да превазиђе себе, и ми као људи имамо личне проблеме, лична искушења, породична искушења, искушења у окружењу у коме живимо и то је било од искони. Нарочито велико искушење имамо, јер су наша једноверна браћа, Срби у Црној Гори, прогоњени. Читамо, али смо и посведочени и њиховом вером, љубављу, истрајношћу, борбом да заштите свој идентитет, да заштите Цркву и своју нацију. И то је било увек у историји рода људског и то ће бити! И ми припадамо једној, светој, саборној, апостолској Цркви. Православној Цркви. И они припадају. Али та Црква Христова је гоњена од саме појаве Господа Христа до дана данашњега. Зар није Света породица имала проблем где ће се Христос родити? Тржили су они место у гостионици где би се Пресвета породила, али свет тј. та гостионица није примила Христа ни Свету породицу него су нашли једно пусто место где су пастири затварали своју стоку и ту, у тој скромној пећини, рађа се Цар царева и Господар господара. То је поука нама да ми овде у свету заиста немамо где главе склонити баш као Господ Христос. Ми смо овде у овоме свету да својом слободном вољом изаберемо светлост или таму, лаж или истину, Бога или лажне богове. Пошто смо изабрали и светлост и истину и правога Бога, тај прави Бог је гоњени Бог. А и ми смо гоњени јер Господ је рекао: Најпре омрзнуше мене па ће онда омрзнути вас, моје ученике, сведоке и следбенике. И ми то знамо. Ми чекамо све оно што Господ Бог пошаље на нас. И све је то да нас утврди, да нас оснажи, да нас научи да кроз велике невоље нам ваља ући у Царство небеско. И тако ми показујемо своју праву, истиниту веру. Не треба Богу то да се ми дивимо да је Он у својој промисли, својој љубави, из свог великог срца, учинио велика дела за нас људе и да је то било једном и тиме се завршило и сада смо ми његови следбеници и симпатизери само по речима. Не! И ми морамо да прођемо тај пут. Када? Не знамо. Чак и ако не буде никаквих гоњења у нашем животу, гоњени смо од околине која нити пости, нити се труди, нити се уздржава, нити тражи благочешће, него живе онако како их страсти и огреховљени ум води. Ми нећемо тако! Ми имамо светлост живота који је Христос. И онда имамо сукоб прво са самим собом. Видимо како свет живи и нас то вуче и ми смо склони свему томе, али се одупиремо, боримо. Некада победимо, некада бивамо побеђени, али ту смо, Христови смо! Макар колико пута пали, да се усправимо да призовемо Бога. Он прилази, долази и поново нас води и руководи. ” Владика је истакао и да треба да имамо појачану молитву за Цркву Божију у Црној Гори, имајући на уму да: „ми можемо много да учинимо за њих само молећи се!” Након Литургије у просторијама Духовног центра приређена је трпеза љубави. Јереј Владимир Јовановић

У понедељак 6. јануара 2020. године, у Цркви Светог пророка Илије у селу Сирча, прослављено је навечерје празника Рођења Христовог—Бадње  вече. Након вечерње службе, парохијски свештеник протојереј Драган Јовић  је у присуству верног народа освештао бадње дрво, које је потом упаљено у порти храма. Вечерњој служби и паљењу бадњака присуствовао је велики број парохијана, нарочито деце. Ученици ОШ ,,Јован Цвијић“ су заједно са својим вероучитељем Филипом Зеленовићем традиционално певали божићне песме, које су научили на часовима Верске наставе. Након што су отпевали песмице, деци и свим присутним је изнето пригодно послужење. Нека би попут бадњег дрвета светлост Богомладенца Христа засијала у срцима нашим и огрејала их, те да и ми познамо љубав Његову која превазилази разум! Мир Божији, Христос се роди! Вероучитељ Филип Зеленовић

Уочи празника Рођења Христовог на Бадње вече, окупио се велики број верника у Храму Светог Георгија у Котражи, на вечерњој молитви коју је служио старешина храма свештеник Божидар Селенић. Након молитве, у пратњи верника, отац Божидар је прелио и наложио бадњак, уз пригодну беседу. Верни народ је наставио са слављем уз послужење, ватромет и трубаче. Духовна радост и централно славље је настављено на Божић јутарњом Литургијом на којој су узели велико учешће верници у Светој Чаши Причешћа .   Управа храма