Данас Дјева рађа Надсуштнога, а земља пећину нуди Неприступном. Анђели и пастири заједно славе, а маги путују у друштву звезде. Ради нас се као мало дете роди превечни Бог.
Кондак, глас 3.
Романа Мелода
Под сводовима Светосавског храма предвођени својим Архијерејем Епископом жичким Г. Јустином, свештенство и верни народ сабрали су се да дочекају Богомладенца Христа који се ради нас људи и ради нашег спасења у пећини родио и у јаслама лежао. Догађај од кога је прошло више од две хиљаде година и који не престаје да бива извор свих наших нада и радости.
Уместо угрејане пећине која се Рођењем Христа удостојила да постане раскошнија од царских одаја, верни народ је припремио своја срца да прими Несместивог. Придружујући се хору ангела и пастира који су песмопојањем поздравили од Дјеве рођеног Христа, свештеници са појцима и верним народом су предвођени Предстојатељем жичког светосавског трона Епископом Јустином радосно појали дивне песме божићног славља.
У Божићној посланици Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и свих Архијереја Српске Православне Цркве, коју је прочитао старешина храма протојереј Радоја Сандо, вернима су пренете поуке о празнику.
Чаши спасења приступио је многобројни народ припремивши и загрејавши своја срца за велику и дивну Тајну Богомладенца Христа. Топла срца, загрејана Светим Причешћем радосно су узвикивала усклике: „Христос се роди – Ваистину се роди.“
Душан Дуњић, студент теологије
