Категорија: СПЦ

Дана 01. априла 2020. године после дуже болести упокојила се у Господу игуманија сретењска Аквилина (Стокић). Рођена је 09. фебруара 1962. године. У манастир је дошла 1977, а замонашена је 1979. године. Игуманија манастира постаје 2005. године. Опело ће служити Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин 03. априла 2020. у 11. 00 часова у Манастиру Сретење под Овчаром.

Пратећи саопштења Светог Архијерејског Синода наше Свете Цркве, као и предузете мере и препоруке Владе и наших државних органа, услед увођења ванредног стања због ширења вируса корона, Епархија жичка предузела је мере опрезности у свакодневним дешавањима, богослужењима, обредима и контактима са становништвом. Архијерејски намесници добијаће благовремене савете за свештенство и народ, уз могућност разјашњавања недоумица са којима се сусрећу у тренутним околностима. У циљу превазилажења настале опасности по опште здравље људи и смањења могућности преношења заразе (вируса), одлучено је да се између осталог, због блиских сусрета и контаката приликом чина освећења васкршње водице, по нашим домовима, овај чин одложи до даљњег, док не прође опасност и ризик по здравље народа. Овај чин би се могао обавити у време Петровског поста. Остала богослужења служићемо по устаљеном распореду, у циљу освећења душа и тела наших кроз јединство са Господом. Позивамо сав наш народ да буде истрајан у молитви Богу у својим домовима и храмовима, поштујући препоруке и мере наших црквених, надлежних државних и здравствених органа. Уместо панике препоручујемо служење ближњима, посебно онима који су због старости највише погођени новонасталом ситуацијом. За то време приносићемо усрдне молитве Господу за здравље и спасење нашег народа. Из канцеларије Епископа жичког

У другу недељу Часног поста, коју називамо “Пачиста“ и када се сећамо јеванђелске приче о исцељењу узетога у Капернауму, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог пророка Илије у селу Сирча код Краљева. Преосвештеном Епископу саслуживали су: архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, старешина храма Светог пророка Илије протојереј Драган Јовић, старешина Храма Светог Василија Острошког на Берановцу протојереј Иван Радовановић, протонамесник Дејан Марковић, ђакон Стефан Милошевски и ђакон Далибор Ђорђевић.   Храм је био испуњен верним народом из Сирче и околних села. Након прочитаног Јеванђеља, Великог входа и Символа вере, владика је рукоположио дипломираног теолога вероучитеља Михајла Живковића у чин ђакона, те је тако наша Света Црква и Епархија жичка постала богатија за још једног свештенослужитеља. По окончању рукоположења, свештенство и верни народ приступили су Светој Чаши. Велики број причасника у актуелној ситуацији још једном је на делу показао да су Тело и Крв Христова ,,Лек бесмртности“ и да ,,у љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље“(1 Јн 4, 1-17). Током дељења антидора и иконица најмлађима, Владика је одржао беседу о Пастиру Добром Који живот свој полаже за душе наше. Господ није спасавао указима, декретима и решењима, већ сишавши на земљу, оваплотивши се и поживевши са нама. Свети апостоли нам сведоче Њега као Богочовека, Кога ,,очи њихове видеше и руке њихове опипаше“. Свима онима који држе реч Божију, посте, труде се, Господ даје неизмерну благодат. Владика је напоменуо да смо током болести и епидемије дужни да одржавамо телесну хигијену, али је посебно истакао да смо као хришћани дужни да чинимо вољу Божију и да се чувамо од греха, јер ,,плата за грех је смрт,“ а лек од греха јесте покајање.   Епископ Јустин је рекао да нас овај свет приморава да живимо по његовој логици и обичајима, док Господ хоће да Га добровољно прихватимо као свога Спаситеља и Сина Божијег, Коме нека је слава са Оцем и Светим Духом, сада и увек и кроз сву вечност. Амин. Вероучитељ Филип Зеленовић

Упућујемо позив дипломираним теолозима Епархије жичке, кандидатима за рукоположење, а који нису полагали испит, да дођу у уторак 17. марта у 11 сати, у просторије Епархије жичке при Храму Свете Тројице, Трг Светог Саве 4 у Краљеву, ради испита из Црквеног појања са познавањем типика. Из: Канцеларије Епископа жичког

Владика Јустин је прву недељу Великог Поста – дан који је посвећен победи Православља над иконоборством и над другим јересима које су извртале истину спасења – провео у столном граду своје Епархије служећи Свету Литургију у Храму Светог Саве. На Литургији Владики је, осим архимандрита Дамјана (Цветковића) и остатка братства Храма Светог Саве, саслуживао велики број свештеника из разних делова наше Епархије али и из других епархија: протојереј Мирослав  Петров, архијерејски намесник трнавски, протојереј Милољуб Мирковић, умировљени свештеник из Заблаћа, протојереј Марко Мирковић, старешина Цркве Вазнесења Господњег из Чачка, протонамесник Ђорђе Мирковић, свештеник у Мерошини у Епархији нишкој, јереј Божо Главоњић, старешина Цркве у Пожеги, јереј Милорад Козодер, свештеник из Пожеге, јереј Бранислав Керечки, свештеник из Петроварадина у Епархији сремској, Богдан Милић – ђакон Цркве Светог Марка у Ужицу и досадашњи ђакон пожешки Станимир Мирковић. Многобројност свештенослужитеља на данашњој Литургији везана је за чињеницу да је ђакон Станимир полагањем Владикине руке на Светој Литургији постављен за новог свештенослужитеља на Њиви Господњој. Наиме, он је син свештеника Милољуба који је донедавно био свештеник у Заблаћу крај Чачка, а о. Миле има тај благослов Божији да је свештеник са највећим бројем деце у читавој Епархији жичкој. Он и његова супруга имају четворицу синова и две кћери и оно што је посебно изузетно је што су се сва четворица синова определили да буду свештенослужитељи Цркве Божије. Тај податак представља својеврсни куриозитет и питање је да ли постоји ико ко има више синова свештеника у породици од њих у читавој Српској Цркви (они су сасвим сигурно веома редак пример и у читавој историји наше Цркве). У сваком случају, родитељска срца су на данашњој Литургији када је и четврти син постао свештеник била испуњена захвалношћу према Богу. И сви ми који смо данас служили присуствовали смо таквој дирљивој емотивности. Након јеванђелског читања, Владика је пред мноштвом људи који су се сабрали ради Причешћа одржао беседу у оквиру које је подсетио наше вернике да Велики пост траје све до Васкрса и да не би требало да се прекине након овог Причешћа. Требало би да постимо, да се исповедамо и да учествујемо у богослужењима у току читавог трајања овог светлог времена које нам је Бог дао ради нашег исправљања. Владика је говорио и о борби Цркве против иконоборства која је трајала више од стотину година и која је на крају довела до коначне победе црквене вере. То је показатељ да Црква и вера увек и у свим временима, било отворено било прикривено, бивају гоњени од стране света. Али, уколико живимо на такав начин да се у нас усели Христос онда се немамо чега плашити, јер ће Он водити борбу за нас. То је поука која се тиче и нашег времена када се Црква отворено прогања у Црној Гори, али нема разлога да страхујемо јер знамо да Бог последњи има реч. Надовезавши се на стање у Црној Гори, Владика нас је подсетио на речи из данашњег Јеванђеља: „Може ли из Назарета што добро бити?“ У свести Јевреја народ који је живео у Назарету и Галилеји био је доживљаван као народ који „живи у тами“ и као народ безмало многобожачки. Па опет из тог обезбоженог дела јеврејске територије засијала је Светлост велика – Христос који нас уводи у Цркву Своју која је радионица у којој се спасавају душе. Тама и грех не могу поразити Господа.   Након Свете Литургије, у просторијама Црквене општине при Храму Светог Саве приређено је пригодно послужење за госте који су дошли како би узели учешће у рукоположењу свога брата, сина и пријатеља. Ђакон Стефан Милошевски

У данима Велике четрдесетнице када се постом и молитвом припремамо за празник победе Живота над смрћу – Васкрс, у прву недељу овог периода коју називамо Недеља Православља, у Храму Светог цара Константина и царице Јелене у Ивањици служена је Света Литургија. Началствовао је старешина протојереј Синиша Раденковић уз саслужење братства храма. Духовни значај ове недеље огледа се у победи праве вере над иконоборством. „Ово је победа која победи свет – вера наша“ (1. Јн 5,4) Река народа која је кренула на ово великопосно путовање простирала се изван саме порте и стрпљиво се уливала у новозаветни брод спасења – Цркву. Следујући речима Христовим „Ко је жедан нека дође к мени и пије!“ (Јн 7,37) верни народ – ожеднеле душе међу којима многи стари, болесни и немоћни али жедни Воде Живе – није спречила киша ни лоше време да дође, да се напије са извора бесмртности оличеног у Светој чаши Тела и Крви Христове. Истински сусрет човека са Христом догађа се у Цркви на Светој Литургији. Учествовати на Литургији значи доћи на Литургију. У овим великопосним данима посебно су значајне речи апостола Филипа изговорене у Јеванђељу које се чита на данашњој Литургији а упућене Натанаилу – „Дођи и види!“ – лично се увери да је Христос Бог, јер ћемо попут Петра ускоро радујући се доћи и видети разбијене окове смрти и празан Христов гроб. Ђакон Иван Ћурчић    

У среду прве седмице Великог поста, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Литургију Пређеосвећених Дарова. Епископу је саслуживао протођакон Александар Грујовић. Ово је прва служба у току Великог поста на којој се може причестити, па су тако присутни узели учешћа у заједници Тела и Крви Христове. Претходне дане, ова литургијска заједница је провела у молитвеном подвигу кроз учешће у  прелепим великопосним богослужењима која су предвиђена богослужбеним поретком наше Свете Цркве. Протонамесник Александар Р. Јевтић  

У недељу Сиропусну, 01. марта 2020. године, када Света Саборна и Апостолска Црква прославља Светог Теодора Тирона, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Каменцу служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, на велику радост и духовно укрепљење житеља наше свете обитељи и верног народа. Саслуживали су: протојереј-ставрофор Радован Стевановић, протојереј Радован Ђорђевић, јереј Младен Стевановић, парох каменачки, и протођакон Александар Грујовић. Владика се у беседи после читања Јеванђеља обратио игуманији, сестрама и верном народу. Говорио је о посту који од сутрашњег дана, ми, православни хришћани, започињемо. Говорио је о значају, о пуноћи поста и о томе шта он подразумева. Нико не може бити разрешен поста, али се слабима и болнима може ублажити.   Поменуо је и да је уздржавање од хране само један део подвига који нас очекује, да је љубав изнад свега и да сви треба да се трудимо да се и у посту и ван њега држимо основних Господњих начела и да трпљењем Христа ради, спасавамо душе своје. Данашње Јеванђеље нас учи да ако постимо, не треба то да објављујемо и себе показујемо пред светом како постимо, већ да се смиравамо, молимо и уз молитву се затварамо у клет душе своје и богоугодно изнесемо овај часни пост до конца. Нека нас Господ укрепи и оснажи да уз молитве нашег духовног оца, Епископа Јустина, тако и буде.                                                                                               Сестринство манастира

Наш прелепи манастир је јуче, по топлом дану, прославио свога оснивача – Светог Симеона Мироточивог. Прослава је отпочела у уторак вече у 21 ч. служењем Свеноћног бденија посвећеног спомену Оца нашег Симеона. Негде око стотинак лаика и свештеника су већи део ноћи пробдели у молитви појући похвалне химне светитељу који је, заједно са својим синовима, а посебно најмлађим, цео српски род задужио не само за векове који су прошли, већ и за векове који долазе. Бденије, у оквиру кога је прочитано Прво Слово Студеничког Типика, тј. Житије Светог Симеона, трајало је све негде до два сата иза поноћи када смо отишли на починак пред Празничну Литургију. Сунце је својим зрацима благословило, улепшало и утоплило наступајуће фебруарско и празнично јутро. Наш Архијереј је пристигао и у 9 сати отпочела је Света Литургија. Владики Јустину су саслуживали бројни свештеномонаси и свештеници: игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), архимандрит Тимотеј (Миливојевић) – игуман Манастира Вазнесења овчарског, архимандрит Нектарије (Тешић) из Манастира Часног Крста у Епархији зворничко-тузланској, протосинђел Симеон (Обрадовић) из Манастира Бишње у Епархији зворничко-тузланској, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик жички, протојереј-ставрофор Градимир Миливојевић из Бруса у Епархији крушевачкој, јеромонах Виталије (Милошевић), јеромонах Рафаило Бољевић из Манастира Подмаине у Митрополији црногорско-приморској, јеромонах Павле (Јанковић) из Манастира Светог Петра у Епархији захумско-херцеговачкој, протојереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Милошевски. Осим њих на Литургији је било присутно двадесетак свештеника, педесетак монаха и монахиња и неколико стотина људи из реда лаика. Појали су студенички појци на челу са монахом Силуаном. Вероватно услед чињенице да су уклоњене скеле из храма, можда и због олтарске преграде која је заузела место старог иконостаса због чега много више дневне светлости продире у храм, многи од нас су имали утисак да је древни студенички живопис некако другачији и лепши него иначе. Узгред, ђакон Александар и ја смо приметили да је посебан осећај читати Символ Вере у коме се говори о Христу Распетоме окренут према плаветнилу и чудесној и благој лепоти студеничког Распећа. Заиста је посебно! Владика је надахнут атмосфером славља беседио подсећајући нас како треба да живимо да бисмо дошли до мира и благодати до које су доспели многи светитељи нашег рода међу којима изузетно место припада светитељима из рода Светог Симеона. Поздравио је госте који су дошли из других Епархија и истакао како је посебно поносан што се тамо, где се било зацарило безбожништво, данас дешава чудо литија у оквиру кога народ Светог Симеона и Светог Саве брани светиње својих предака од оних који су претходних седамдесетак година покушавали да униште те светиње и да направе отклон од њих, а сада хоће да нам их узму. Позвао нас је све да доспемо до радости и мира који се дарују онима који су кренули путем Христовим. Након Свете Литургије и резања славског колача уследио је краћи предах, да људи разговором, лицем к лицу, наставе заједничарење запечаћено Причешћем. Потом је манастирска братија у древној „каменој“ трпезарији и у конаку ван манастира припремила празничну трпезу. Свети Симеоне моли се Богу за нас! Ђакон Стефан Милошевски Фото: Александра Тикић  

„Где се умножи грех (и безакоње), тамо се још већма умножи благодат“(Римљ. 5, 20). У истинитост ових речи Светог апостола Павла уверили смо се ових дана гледајући догађања у Црној Гори. Владајућа већина у Скупштини Ц. Горе изгласала је Закон о слободи вероисповести, којим законом се жели спровести безакоње. Овај закон омогућава држави Ц. Гори да једним кликом миша у катастру, без икаквог доказивања, промени власника и право својине над црквама, манастирима и осталим верским објектима. И кад се нико није надао, тад се умножила благодат да покаже да се „сила Божија у немоћи показује савршеном“ (2.Кор. 12,9). Сурова је истина да је страдање најбоље стање за Цркву, стање у коме је Црква најплодоноснија. А благостање, слобода и комфор стање у коме се сви опустимо, уљуљкамо и заборавимо ко смо и чији смо. Страдање Цркве, гледано логиком овога света је немоћ, а гледано логиком Бога Живога је сила која се показује савршеном. Већ два месеца народ у Ц. Гори излази на мирне, молитвене литије изражавајући неслагање са донетим законом. Тако је било и у недељу 23. фебруара ове године у Подгорици када је изашао рекордан број људи, око 70000 према проценама. Преносимо вам беседу архимандрита Тимотеја, игумана Манастира Вазнесење на Овчару, изговорену том приликом испред Храма Васкрсења Господњег у Подгорици: