Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Ибарске новости: Јереј Михајло Живковић, “Из парохијске ризнице: прича о Радиши Поповићу“

,,Диван је Бог у Светима Својим,“ радосно пева псаломопојац Давид, описујући чудесна дела Божија која се кроз најузвишеније створење—човека пројављује. У Божијој башти цветова је много и сваки на свој начин, својом лепотом мирише и краси. Радост је и благослов када се сусретнемо са неким ко је истински слуга Божији, често од очију многих сакривен. Тако и ја грешни и недостојни благодарим Господу на овом чудесном сусрету који се имао догодити и о којем ћу вам приповедати. Наиме, на почетку Великог Васкршњег Поста, прве седмице, када се наш народ можда и највише припрема да одмах током петка, суботе и недеље дође на Свету Литургију, исповеди се и причести, и ја сам у својој парохији одредио те дане за богослужење. Баш у петак прве седмице када служимо Литургију Пређеосвећених Дарова, непосредно пред почетак службе осетио сам веома јак бол у десном оку. Заиста,  такав бол ми је до тада био крајње непознат и није постојао начин који би се могао тај бол ублажити. Покушавајући свим средствима да ублажим бол ипак сам смогао снаге да одем на време у храм и припремим се за службу. Бол није престајао, а ја сам се молио Господу да ми подаре снаге да одслужим свету литургију заједно са народом који је већ пред сам почетак испунио храм. И заиста Господ је помогао, служба се завршила мада је бол и даље био присутан. Тога дана у подне људи у парохији у селу Лозањ заказали су парастос у четрдесети дан, којем сам ја као свештеник, по својој дужности, морао да присуствујем. У одређеним случајевима, када се догоди да будемо спречени, свештеници на време замоле неког од својих колега да дођу и изврше парастос. Но, овог пута будући да је било премало времена да би неко други дошао, морао сам лично да одем, упркос болу у десном оку који није јењавао: напротив, постајао је све већи. Уз посебан физички напор, сачекао сам подне и отишао на гробље. Стигавши на гробље, као да је дошло до кулминације бола. Отеченост, упала, немогућност да гледам на десно око, бол који се протеже и изван ока… Некако сам успео да дођем до гробног места на којем се неколицина људи већ сакупила. Унапред сам замолио домаћине да ми не замере, јер имам веома јак бол и да ћу дати све од себе да одржим парастос, а да одмах након тога неког од присутних морам замолити да ме одвезе у болницу. Гледајући ме, људи су и сами приметили да се не осећам најбоље и били су спремни да помогну. Но, парастос је ипак почео. Признајем да сам у тренутку вршења парастоса услед усредсређености на бол, у потпуности заборавио коме се издаје парастос, размишљајући само о томе да се што пре заврши како би ми се указала помоћ. Уз Божију помоћ парастос је одржан. Пришао сам домаћину и рекао му како морам кренути одмах, а он је одговорио да му је то јасно и очигледно. И ето, баш у тренутку када сам полазио ка ауту домаћин је рекао: ,,Ето, покојни Радиша је био офтамолог…“ (очни лекар). Када је он то изговорио истог момента сам се сетио коме је, уствари, био одржан парастос. Парастос смо држали Радиши Поповићу, пуковнику и бившем начелнику офтамологије на Војномедицинској академији у Београду, једном од најбољих очних лекара, који је све до своје 94. Године, када се упокојио, вршио своју дужност. Радиша је био пореклом из села Лозањ. Његово име је мештанима овог села и околних села добро познато, јер готово да нема те породице којој он, на неки начин, није помогао. Често се његова помоћ састојала у обичним саветима и препорукама, после који људи нису имали потребу лично да долазе на преглед, већ би сами решили проблем. И оно што је најважније било је то да он никада није наплаћивао своје прегледе. Људима је помагао без новчане или било које друге надокнаде. Све то и много чега другог ми је у неколико секунди пролазило кроз главу. Окренуо сам се и поново стао пред гроб на ком је била његова слика из млађих дана и у полуагонији рекао: ,,Ако можеш помози“… Приповедам да је истог момента бол нестао. Заиста, као да је неко руком скинуо сав оток и отеченост и за свега неколико секунди ја сам видео потпуно јасно и чисто. То су приметили и људи који су били присутни. Више није имало потребе да идем лекару, вратио сам се потпуно исцељен и без најмањег бола који ме је читавог јутра и до поднева разарао. Нема никакве сумње да је то дело Божије учињено руком покојног Радише Поповића, који и ако није више са нама, Божијом благодаћу помаже потребитим. Диван је Бог у светима својим! Често ми познајемо само оне свете које је црква унела у диптих – календар светих, којима се молимо, клањамо, иконе правимо, цркве посвећујемо. Али колико је само оних који су читав свој живот провели у труду и били на служби онима којима је то најпотребније. О њиховом броју само Бог зна, но и они су свети. Један такав пример постоји и у нашим данима. Јереј Михајло Живковић Извор: Ибарске Новости—рубрика ,,Жички благовесник“ петак 9. август 2024. године

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Молитвено сабрање у Петропољу и имендан монахиње Христине

Велика је радост и велика благодат сваки нови храм – то је још један прозор ка небу и место сусрета Господа и верног народа. И управо је данас била велика част наћи се у Храму Светог архангела Михајла у селу Петропољу, који је данашњом Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио Митрополит жички г.г. Јустин уведен у богослужбену употребу и предат вернима на утеху. Овај храм је на свом имању подигао г. Драгиша Пантелић 2011. године, а неколико година касније, са свим околним имањем предао Епархији жичкој на старање и употребу. У својој беседи, Митрополит је најпре рекао: „Нека је на здравље и на спасење прво служење у овом храму чији је ктитор слуга Божији Драгиша. Као што видите, драга браћо и сестре, ово је заиста дар од Бога – толико пространство и толико нетакнуте природе у овоме веку у коме живимо, који је оптерећен са свих страна.“ Владика се затим осврнуо на Житије Свете мученице Христине, нагласивши: „Када узмемо крст Господњи на себе, са Њим добијамо и славу Његову, али и све оно што је Он претрпео за нас и за наше спасење: и пљување, и цепање хитона, и шамарање, и распеће, и смрт, и тридневно погребење, али и Васкрсење… И сви ми морамо да прођемо испод Крста. Сви ми хришћани, који смо кренули за Христом морамо да осетимо Крст! Морамо да осетимо и славу, али и патњу, и тегобе, и тешкоће…“ Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Митрополиту су саслуживали архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), као и ђакон Горан Вучковић уз молитвено присуство Архијерејског намесника гружанског Александра Јаћовића и ђакона Стефана Симића, док су за певницом биле сестре Манастира Благовештења и Успења. На крају Литургије Митрополит је пререзао славски колач монахињи Христини, након чега је приређена трпеза љубави за све присутне. Из канцеларије Митрополита жичког

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Свештенство пожешко-ариљског намесништва у посети Пребиловцима

На позив месног свештеника братство Храма Светог Ахилија из Ариља посетило је 5. и 6. августа Пребиловце и учествовало у прослави дана Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких. Са благословом Митрополита жичког господина Јустина, Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, протонамесник Дарко Несторовић, јереј Александар Каранац и ђакон Драган Јанковић започели су прославу дана Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких празничном вечерњом у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Молитвено сабрање предводио је Архиепископ михаловско-кошички из Чешке. Гост из сестринске православне цркве Словачке и Чешке је по завршетку вечерње службе, у пригодној беседи, изразио духовну радост што је дошао у Пребиловце – место натопљено крвљу сведока Васкрслог Господа. Након вечерње службе молитвени скуп отишао је у центар Пребиловаца где је у просторијама некадашње школе отворен музеј пребиловачких жртава. Трудом и љубављу месног пароха Игора Мастиловића и стручним ангажовањем Института за проучавање геноцида у Другом светском рату отворено је ово место које треба да негује трајно сећање на учитељицу Стану Арнаут, њене ученике, малу децу, одојчад, жене и старце који су се 1941. године суочили са до тада невиђеним злом. Свечаности отварања присуствовали су Архијереји Цркве, председник Републике Српске Милорад Додик, представници влада Републике Српске, Србије и Црне Горе. У уторак 6. августа, на дан Светих новомученика, храм у Пребиловцима био је недовољно велики да прими све мноштво народа. Свету Архијерејску Литургију служио је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије уз саслуживање архиепископа михаловско-кошичког Георгија, Митрополита дизелдорфско-немачког Григорија, Митрополита захумско-херцеговачког Димитрија, Епископа буеносаиреског Кирила и Епископа будимљанско-никшићког Методија. Митрополит Григорије указао је у литургијској беседи да су у Пребиловце, у том часу таме који је надвио целу Европу, дошли вукови да покољу јагањце и да је остао жив само онај ко није био ту. А онда су затрпани у јаму и ту су чекали скоро пола века да буду сахрањени као људи. Потом је тама и лудост, најчешће лудост светских и домаћих политичара, довела до тога да се људи поново кољу. Кости пребиловачки мученика биле су разасуте у бомбардовању и нељудима који су то учинили, а и нама, деловало је да су свој посао довели до краја и да су постигли циљ. А онда је драги Бог наредио да јагањци победе вукове, да Васкрсење победи смрт, да живот победи ад и пакао. Митрополит је истакао да је за нас као хришћане важно да се покажемо достојни празника који прослављамо. А бити достојан мученичког спомена значи следити пут на који су мученици својим подвигом указали. Они су својим давањем живота посведочили да постоји нешто и од живота претежније, а то је оно што животу даје смисао. Ако смо хришћани, то је Бог и његово дејствовање у нама које се пројављује кроз врлине и следовање Његовим спасоносним речима. Круна свих врлина је љубав, која ако је савршена по речима Христовим, онда је и љубав према непријатељима. Владика Григорије је нагласио да се варају сви они који ове речи виде као неко „љубичасто хришћанство“ и подсетио на Онога који се са крста моли за своје непријатеље као и на то да је љубав према онима који нас мрзе подвиг и то озбиљнији од сваког другог, јер значи стремљење да се вољно и разумно поступа супротно импулсима и страстима. На крају Литургије извршено  је благосиљање славског жита и колача. Након службе уследило је укрепљење за трпезом љубави у порти храма. Приликом повратка из Пребиловаца братство је посетило и родно место Светог Василија Острошког у селу Мркоњићу и поклонило се моштима Свете Ане, мајке острошког чудотворца. Јереј Александар Каранац

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Света Архијерејска Литургија у Манастиру Вољавчи

У шесту недељу по Духовима, када наша Црква прославља Свету Марију Магдалину, верни народ сабрао се око свог пастира на Светој Архијерејској Литургији у Манастиру Вољавчи. Архиепископу и Митрополиту жичком Г. Јустину су саслуживали јереј Ненад Ивановић, сабрат Цркве Свете Тројице у Краљеву и владичански ђакон Стефан Симић. Лепоти богослужења допринео је протопсалт Иван  Трајковић  уз помоћ верног народа. У беседи, Митрополит Јустин нас је поучио да Христос није дошао да укаже на последице, већ на узрок греха – губитак благословеног, животворног и спасоносног односа са Извором и Узроком његовог постојања, Живим Богом. Упркос сагрешењу, Бог пројављује апсолутну љубав према људима, догађајем Свога Оваплоћења и враћањем човеку првобитног достојанства. Оснивањем Цркве продужава дело свога домостроја спасења, остављајући народу Божијем да се у њој спасава врлинским животом, пре свега сједињујући се кроз Свете тајне са Богом, и на тај начин исцељујући сваку болест и сваку немоћ. Након што је певница отпевала Благословен грјадиј во имја Господње велики број деце и присутног народа приступили су Чаши Живота. На самом крају Литургије, предстојатељ Епархије жичке је освештао нови салон и пожелео мати Теодори и сестринству да, уз Божју помоћ, наставе да раде, граде и славе Његово име. Литургијска радост пренела се и на трпезу љубави коју је уприличила игуманија Теодора са својим сестринством. Јереј Ненад Ивановић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Илиндан и рукоположење у Светосавском храму у Краљеву

На празник посвећен Светом Илији у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, а саслуживали су протејереј-ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички, јереј Иван Босић, парох миоковачки, ђакон Милан Босић, као и братство овог храма. У току Литургије Високопреосвећени Митрополит Јустин је рукоположио гучког ђакона Милана Босића у чин презвитера, коме је након заамвоне молитве пожелео пуно благослова као новом посленику на њиви Господњој. Након причешћивања верног народа, Митрополит Јустин се обратио верном народу говорећи о историјском значају Старог Завета и улоге пророка Илије Тесвићанина, подсећајући нас да кроз његов живот можемо сагледати колико су људи овде на земљи различити и каква их животна искушења сустижу. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. При завршетку Литургије уприличена је трпеза љубави у част рукоположења Милана Босића.   Душан Дуњић, дипл. теолог

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Слава Манастира Илиње подно Каблара

Манастир Илиње подно Каблара, и ове  године прославио је своју храмовну славу, Светог Илију. Овај мали манастир, метох Манастира Благовештење у Овчар Бањи, дочекао је  свој верни народ украшенoм и обновљеном портом и унутрашњости цркве. Камен по камен, из дана у дан, трудом и залагањем верника и сестара Манастира Благовештење, овај по димензијама мали православни светионик, сваку своју наредну славу дочекује са још по неком дорађеном страном порте, а небу и престолу Божијем, одашиље силне молитве и прошења верних. Воле мештани свог Светог Илију, и са надом му упућују молитве, да их оздрави, оснажи, благослови, исправи, утеши и увек води путем Божије истине и правде. Ове године, Свету Литургију служили су: архимандрит Сава (Илић), настојатељ Манастира Вујан, протојереј – ставрофор Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски и новорукоположени  јерођакон Авакум (Проковић), сабрат Манастира Вујан. Поред овогодишњих колачара и верног народа, Светој Литургији присуствовали су монаси манастира: Преображење, Јовање, Јежевице и Гориоч из Истока са Космета.Свечану трпезу љубави, поводом славе свог метоха, припремила је мати Михаила игуманија Манастира Благовештење у Овчар Бањи са сестрама и овогодишњим колачарима. Свети Илија, велики пророче и чудотворче Божији, похитај нам у помоћ и подигни нас, утеши и исправи на путу успињања ка Царству Божијем. Сестринство Манастира Благовештење у Овчар Бањи

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Слава Храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти

Дана 2. августа 2024. године обележена је слава храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти. Прослава храмовне славе започела је свечаном празничном вечерњом службом са петохлебницом којом је началстовао протојереј Драган Стевић, Архијерејски намесник пожешко – ариљски а саслуживали су му протонамесник Дарко Несторовић, јереј Бојан Милошевић, пароси ариљски, и ђакон Милан Попадић. Након вечерње службе био је уприличен пригодан културно – уметнички програм, да би након тога уследило послужење за све присутне. На сам дан празника, служена је Света Литургија којом је началстовао протосинђел Герман (Авакумовић), настојатељ Манастира Рача, а саслуживали су му протојереј – ставрофор Милинко Лукић, Архијерејски намесник рачански, протојереј – ставрофор Горан Милинковић, парох бајинобаштански, протонамесник Петар Лазић, парох чајетински, протонамесник Славко Шарац, клирик епархије банатске, ђакон сремскомитровачки Стефан Недић и ђакон косјерићки Ненад Петровић. Присуствовао је доста верног народа а међу њима је била је и председница општине Бајина Башта, Весна Ђурић, са својим сарадницима. Након заамвоне молитве, испред храма обављен је чин освећивања славских дарова и ломљење славског колача. Уследио је културно – уметнички програм за све присутне а потом и славски ручак који је припремио овогодишњи домаћин, господин Миладин Јанковић. За домаћина наредне године јавио се господин Александар Костић. Старешина храма, протојереј Владимир Васиљевић, поздравио је све присутне и захвалио се домаћину славе и учесницима програма. Ђакон Милан Попадић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Храмовна слава у Годвику код Пожеге

Село Годовик у околини Пожеге данас је прославило храмовну славу, Светог боговидца и пророка Илију. Литургијским сабрањем началствовао је умировљени парох пожешки протојереј ставрофор Димитар Луковић уз саслужење , протојереја-ставрофора Марјановић Ивана из епархије источно-америчке, а који је некада био парох у Годовику, протојереја Стевић Драгана, Архијерејског намесника пожешко-ариљског, протојереја Лазић Крсте, пароха пожешког (некадашњег годовичког) и јереја Милошевић Бојана, старешине Храма Светог Ахилија у Ариљу. На крају Литургије народу се обратио парох годовички  јереј Вукадиновић Небојша, подсетивши на живот и чврстину вере пророка Илије. Уз благодарење свима који жртву приносе у намери да се храм обнови и сачува, приступило се трпези љубави уприличеној у порти храма.                                                                Јереј Небојша Вукадиновић, парох годовички

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Слава Храма Светог пророка Илије у Вичи

Дана 2. августа, у Храму Светог пророка Илије у Вичи, уприличено је евхаристијско прослављање храмовне славе – старозаветног пророка Илије. Светом Литургијом началствовао је протонамесник Синиша Милутиновић из Епархије канадске, уз саслуживање пароха вичког јереја Немање Матејића и ђакона Момчила Димитријевића из Епархије ваљевске. У својој беседи, отац Синиша је надахнуто говорио о значају поштовања хришћанског принципа љубави, посебно у савременом добу, које представља доба великих искушења, како духовних тако и телесних. Отац Немања, парох вички, захвалио се свима присутнима и позвао је народ да се редовно окупља на Светој Литургији у свом храму, где се сједињујемо са самим Господом, кроз Чашу Спасења коју нам Он даде. Након Свете Литургије, овогодишњи домаћини су уприличили трпезу љубави за све присутне. Нека би Добри Господ дао да сви ходимо стазама правде и љубави Његове, по примеру великог старозаветног пророка, те да редовно приступамо Чаши Најсавршенијег Заједништва, причешћујући се Телом и Крвљу Његовом и обожујући се. дипл. теолог Дарко Стевановић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Слава Храма Светог пророка Илије у Каменици

Дана 02. августа 2024 године, у храму Светог Пророка Илије у Каменици прослављена је слава овог светог храма посвећеног старозаветном пророку и угоднику Божијем Илији Тесвићанину. Литургију су служили старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић и парох прњански протојереј Живко Дамјановић. Након причешћа верних и заамвоне молитве уследио је трократни опход око храма и освећење славских дарова. Протојереј Божо Главоњић обратио се присутним верницима пригодном беседом и нагласио значај славља Светог Пророка Илије као заштитника и водича у духовном животу, и праобраза животом и чудима која је творио Божијом силом самог Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. Нагласивши да је лепо видети мноштво младих и деце који су се сабрали да Литургијски прославе живога Бога и великог угодника и пророка Божијег Илију. Такође је подсетио на благослов од Бога дат нашим прародитељима у Рају:,, Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њоме“ да би ови богом дани предели остали и опстали морамо учити младе нараштаје да на време стварају породицу. Рађајући децу не једно или двоје већ троје и више можемо опстати и остати чувајући огњишта предака, храмове и гробове од заборава. Палећи кандило на престолу у храму и свећу воштаницу на гробовима својих предака до другог доласка Христовог. Након Литургије, приређена је трпеза љубави коју су припремили овогодишњи домаћини Миломир Митровић, Милан Митровић, Зоран Лубинић и Жељко Тодоровић са породицама на којој су се верници окупили како би поделили радост празника и наставили заједничарење. Протојереј-ставрофор Далибор Милошевић се за трпезом љубави захвалио свима на сабрању и уручио домаћинима на дар по икону Светог пророка Илије као уздарје и подсетио да наредне године овај свети храм слави јубилеј сто година постојања. Овај дан је био посебно значајан за литургијску заједницу у Каменици, која је удвостручила своју духовну снагу и показала посвећеност храму и својој вери кроз свеукупни труд свештеника и парохијана који је видан у храму и око њега, а пре свега у Литургијском животу. Црквена општина Каменица

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Ибарске новости: Јереј Михајло Живковић, “Из парохијске ризнице: прича о Радиши Поповићу“

,,Диван је Бог у Светима Својим,“ радосно пева псаломопојац Давид, описујући чудесна дела Божија која се кроз најузвишеније створење—човека пројављује. У Божијој башти цветова је много и сваки на свој начин, својом лепотом мирише и краси. Радост је и благослов када се сусретнемо са неким ко је истински слуга Божији, често од очију многих сакривен. Тако и ја грешни и недостојни благодарим Господу на овом чудесном сусрету који се имао догодити и о којем ћу вам приповедати. Наиме, на почетку Великог Васкршњег Поста, прве седмице, када се наш народ можда и највише припрема да одмах током петка, суботе и недеље дође на Свету Литургију, исповеди се и причести, и ја сам у својој парохији одредио те дане за богослужење. Баш у петак прве седмице када служимо Литургију Пређеосвећених Дарова, непосредно пред почетак службе осетио сам веома јак бол у десном оку. Заиста,  такав бол ми је до тада био крајње непознат и није постојао начин који би се могао тај бол ублажити. Покушавајући свим средствима да ублажим бол ипак сам смогао снаге да одем на време у храм и припремим се за службу. Бол није престајао, а ја сам се молио Господу да ми подаре снаге да одслужим свету литургију заједно са народом који је већ пред сам почетак испунио храм. И заиста Господ је помогао, служба се завршила мада је бол и даље био присутан. Тога дана у подне људи у парохији у селу Лозањ заказали су парастос у четрдесети дан, којем сам ја као свештеник, по својој дужности, морао да присуствујем. У одређеним случајевима, када се догоди да будемо спречени, свештеници на време замоле неког од својих колега да дођу и изврше парастос. Но, овог пута будући да је било премало времена да би неко други дошао, морао сам лично да одем, упркос болу у десном оку који није јењавао: напротив, постајао је све већи. Уз посебан физички напор, сачекао сам подне и отишао на гробље. Стигавши на гробље, као да је дошло до кулминације бола. Отеченост, упала, немогућност да гледам на десно око, бол који се протеже и изван ока… Некако сам успео да дођем до гробног места на којем се неколицина људи већ сакупила. Унапред сам замолио домаћине да ми не замере, јер имам веома јак бол и да ћу дати све од себе да одржим парастос, а да одмах након тога неког од присутних морам замолити да ме одвезе у болницу. Гледајући ме, људи су и сами приметили да се не осећам најбоље и били су спремни да помогну. Но, парастос је ипак почео. Признајем да сам у тренутку вршења парастоса услед усредсређености на бол, у потпуности заборавио коме се издаје парастос, размишљајући само о томе да се што пре заврши како би ми се указала помоћ. Уз Божију помоћ парастос је одржан. Пришао сам домаћину и рекао му како морам кренути одмах, а он је одговорио да му је то јасно и очигледно. И ето, баш у тренутку када сам полазио ка ауту домаћин је рекао: ,,Ето, покојни Радиша је био офтамолог…“ (очни лекар). Када је он то изговорио истог момента сам се сетио коме је, уствари, био одржан парастос. Парастос смо држали Радиши Поповићу, пуковнику и бившем начелнику офтамологије на Војномедицинској академији у Београду, једном од најбољих очних лекара, који је све до своје 94. Године, када се упокојио, вршио своју дужност. Радиша је био пореклом из села Лозањ. Његово име је мештанима овог села и околних села добро познато, јер готово да нема те породице којој он, на неки начин, није помогао. Често се његова помоћ састојала у обичним саветима и препорукама, после који људи нису имали потребу лично да долазе на преглед, већ би сами решили проблем. И оно што је најважније било је то да он никада није наплаћивао своје прегледе. Људима је помагао без новчане или било које друге надокнаде. Све то и много чега другог ми је у неколико секунди пролазило кроз главу. Окренуо сам се и поново стао пред гроб на ком је била његова слика из млађих дана и у полуагонији рекао: ,,Ако можеш помози“… Приповедам да је истог момента бол нестао. Заиста, као да је неко руком скинуо сав оток и отеченост и за свега неколико секунди ја сам видео потпуно јасно и чисто. То су приметили и људи који су били присутни. Више није имало потребе да идем лекару, вратио сам се потпуно исцељен и без најмањег бола који ме је читавог јутра и до поднева разарао. Нема никакве сумње да је то дело Божије учињено руком покојног Радише Поповића, који и ако није више са нама, Божијом благодаћу помаже потребитим. Диван је Бог у светима својим! Често ми познајемо само оне свете које је црква унела у диптих – календар светих, којима се молимо, клањамо, иконе правимо, цркве посвећујемо. Али колико је само оних који су читав свој живот провели у труду и били на служби онима којима је то најпотребније. О њиховом броју само Бог зна, но и они су свети. Један такав пример постоји и у нашим данима. Јереј Михајло Живковић Извор: Ибарске Новости—рубрика ,,Жички благовесник“ петак 9. август 2024. године

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Молитвено сабрање у Петропољу и имендан монахиње Христине

Велика је радост и велика благодат сваки нови храм – то је још један прозор ка небу и место сусрета Господа и верног народа. И управо је данас била велика част наћи се у Храму Светог архангела Михајла у селу Петропољу, који је данашњом Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио Митрополит жички г.г. Јустин уведен у богослужбену употребу и предат вернима на утеху. Овај храм је на свом имању подигао г. Драгиша Пантелић 2011. године, а неколико година касније, са свим околним имањем предао Епархији жичкој на старање и употребу. У својој беседи, Митрополит је најпре рекао: „Нека је на здравље и на спасење прво служење у овом храму чији је ктитор слуга Божији Драгиша. Као што видите, драга браћо и сестре, ово је заиста дар од Бога – толико пространство и толико нетакнуте природе у овоме веку у коме живимо, који је оптерећен са свих страна.“ Владика се затим осврнуо на Житије Свете мученице Христине, нагласивши: „Када узмемо крст Господњи на себе, са Њим добијамо и славу Његову, али и све оно што је Он претрпео за нас и за наше спасење: и пљување, и цепање хитона, и шамарање, и распеће, и смрт, и тридневно погребење, али и Васкрсење… И сви ми морамо да прођемо испод Крста. Сви ми хришћани, који смо кренули за Христом морамо да осетимо Крст! Морамо да осетимо и славу, али и патњу, и тегобе, и тешкоће…“ Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Митрополиту су саслуживали архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), као и ђакон Горан Вучковић уз молитвено присуство Архијерејског намесника гружанског Александра Јаћовића и ђакона Стефана Симића, док су за певницом биле сестре Манастира Благовештења и Успења. На крају Литургије Митрополит је пререзао славски колач монахињи Христини, након чега је приређена трпеза љубави за све присутне. Из канцеларије Митрополита жичког

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Свештенство пожешко-ариљског намесништва у посети Пребиловцима

На позив месног свештеника братство Храма Светог Ахилија из Ариља посетило је 5. и 6. августа Пребиловце и учествовало у прослави дана Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких. Са благословом Митрополита жичког господина Јустина, Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, протонамесник Дарко Несторовић, јереј Александар Каранац и ђакон Драган Јанковић започели су прославу дана Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких празничном вечерњом у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Молитвено сабрање предводио је Архиепископ михаловско-кошички из Чешке. Гост из сестринске православне цркве Словачке и Чешке је по завршетку вечерње службе, у пригодној беседи, изразио духовну радост што је дошао у Пребиловце – место натопљено крвљу сведока Васкрслог Господа. Након вечерње службе молитвени скуп отишао је у центар Пребиловаца где је у просторијама некадашње школе отворен музеј пребиловачких жртава. Трудом и љубављу месног пароха Игора Мастиловића и стручним ангажовањем Института за проучавање геноцида у Другом светском рату отворено је ово место које треба да негује трајно сећање на учитељицу Стану Арнаут, њене ученике, малу децу, одојчад, жене и старце који су се 1941. године суочили са до тада невиђеним злом. Свечаности отварања присуствовали су Архијереји Цркве, председник Републике Српске Милорад Додик, представници влада Републике Српске, Србије и Црне Горе. У уторак 6. августа, на дан Светих новомученика, храм у Пребиловцима био је недовољно велики да прими све мноштво народа. Свету Архијерејску Литургију служио је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије уз саслуживање архиепископа михаловско-кошичког Георгија, Митрополита дизелдорфско-немачког Григорија, Митрополита захумско-херцеговачког Димитрија, Епископа буеносаиреског Кирила и Епископа будимљанско-никшићког Методија. Митрополит Григорије указао је у литургијској беседи да су у Пребиловце, у том часу таме који је надвио целу Европу, дошли вукови да покољу јагањце и да је остао жив само онај ко није био ту. А онда су затрпани у јаму и ту су чекали скоро пола века да буду сахрањени као људи. Потом је тама и лудост, најчешће лудост светских и домаћих политичара, довела до тога да се људи поново кољу. Кости пребиловачки мученика биле су разасуте у бомбардовању и нељудима који су то учинили, а и нама, деловало је да су свој посао довели до краја и да су постигли циљ. А онда је драги Бог наредио да јагањци победе вукове, да Васкрсење победи смрт, да живот победи ад и пакао. Митрополит је истакао да је за нас као хришћане важно да се покажемо достојни празника који прослављамо. А бити достојан мученичког спомена значи следити пут на који су мученици својим подвигом указали. Они су својим давањем живота посведочили да постоји нешто и од живота претежније, а то је оно што животу даје смисао. Ако смо хришћани, то је Бог и његово дејствовање у нама које се пројављује кроз врлине и следовање Његовим спасоносним речима. Круна свих врлина је љубав, која ако је савршена по речима Христовим, онда је и љубав према непријатељима. Владика Григорије је нагласио да се варају сви они који ове речи виде као неко „љубичасто хришћанство“ и подсетио на Онога који се са крста моли за своје непријатеље као и на то да је љубав према онима који нас мрзе подвиг и то озбиљнији од сваког другог, јер значи стремљење да се вољно и разумно поступа супротно импулсима и страстима. На крају Литургије извршено  је благосиљање славског жита и колача. Након службе уследило је укрепљење за трпезом љубави у порти храма. Приликом повратка из Пребиловаца братство је посетило и родно место Светог Василија Острошког у селу Мркоњићу и поклонило се моштима Свете Ане, мајке острошког чудотворца. Јереј Александар Каранац

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Света Архијерејска Литургија у Манастиру Вољавчи

У шесту недељу по Духовима, када наша Црква прославља Свету Марију Магдалину, верни народ сабрао се око свог пастира на Светој Архијерејској Литургији у Манастиру Вољавчи. Архиепископу и Митрополиту жичком Г. Јустину су саслуживали јереј Ненад Ивановић, сабрат Цркве Свете Тројице у Краљеву и владичански ђакон Стефан Симић. Лепоти богослужења допринео је протопсалт Иван  Трајковић  уз помоћ верног народа. У беседи, Митрополит Јустин нас је поучио да Христос није дошао да укаже на последице, већ на узрок греха – губитак благословеног, животворног и спасоносног односа са Извором и Узроком његовог постојања, Живим Богом. Упркос сагрешењу, Бог пројављује апсолутну љубав према људима, догађајем Свога Оваплоћења и враћањем човеку првобитног достојанства. Оснивањем Цркве продужава дело свога домостроја спасења, остављајући народу Божијем да се у њој спасава врлинским животом, пре свега сједињујући се кроз Свете тајне са Богом, и на тај начин исцељујући сваку болест и сваку немоћ. Након што је певница отпевала Благословен грјадиј во имја Господње велики број деце и присутног народа приступили су Чаши Живота. На самом крају Литургије, предстојатељ Епархије жичке је освештао нови салон и пожелео мати Теодори и сестринству да, уз Божју помоћ, наставе да раде, граде и славе Његово име. Литургијска радост пренела се и на трпезу љубави коју је уприличила игуманија Теодора са својим сестринством. Јереј Ненад Ивановић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Илиндан и рукоположење у Светосавском храму у Краљеву

На празник посвећен Светом Илији у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, а саслуживали су протејереј-ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички, јереј Иван Босић, парох миоковачки, ђакон Милан Босић, као и братство овог храма. У току Литургије Високопреосвећени Митрополит Јустин је рукоположио гучког ђакона Милана Босића у чин презвитера, коме је након заамвоне молитве пожелео пуно благослова као новом посленику на њиви Господњој. Након причешћивања верног народа, Митрополит Јустин се обратио верном народу говорећи о историјском значају Старог Завета и улоге пророка Илије Тесвићанина, подсећајући нас да кроз његов живот можемо сагледати колико су људи овде на земљи различити и каква их животна искушења сустижу. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. При завршетку Литургије уприличена је трпеза љубави у част рукоположења Милана Босића.   Душан Дуњић, дипл. теолог

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Слава Манастира Илиње подно Каблара

Манастир Илиње подно Каблара, и ове  године прославио је своју храмовну славу, Светог Илију. Овај мали манастир, метох Манастира Благовештење у Овчар Бањи, дочекао је  свој верни народ украшенoм и обновљеном портом и унутрашњости цркве. Камен по камен, из дана у дан, трудом и залагањем верника и сестара Манастира Благовештење, овај по димензијама мали православни светионик, сваку своју наредну славу дочекује са још по неком дорађеном страном порте, а небу и престолу Божијем, одашиље силне молитве и прошења верних. Воле мештани свог Светог Илију, и са надом му упућују молитве, да их оздрави, оснажи, благослови, исправи, утеши и увек води путем Божије истине и правде. Ове године, Свету Литургију служили су: архимандрит Сава (Илић), настојатељ Манастира Вујан, протојереј – ставрофор Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски и новорукоположени  јерођакон Авакум (Проковић), сабрат Манастира Вујан. Поред овогодишњих колачара и верног народа, Светој Литургији присуствовали су монаси манастира: Преображење, Јовање, Јежевице и Гориоч из Истока са Космета.Свечану трпезу љубави, поводом славе свог метоха, припремила је мати Михаила игуманија Манастира Благовештење у Овчар Бањи са сестрама и овогодишњим колачарима. Свети Илија, велики пророче и чудотворче Божији, похитај нам у помоћ и подигни нас, утеши и исправи на путу успињања ка Царству Божијем. Сестринство Манастира Благовештење у Овчар Бањи

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Слава Храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти

Дана 2. августа 2024. године обележена је слава храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти. Прослава храмовне славе започела је свечаном празничном вечерњом службом са петохлебницом којом је началстовао протојереј Драган Стевић, Архијерејски намесник пожешко – ариљски а саслуживали су му протонамесник Дарко Несторовић, јереј Бојан Милошевић, пароси ариљски, и ђакон Милан Попадић. Након вечерње службе био је уприличен пригодан културно – уметнички програм, да би након тога уследило послужење за све присутне. На сам дан празника, служена је Света Литургија којом је началстовао протосинђел Герман (Авакумовић), настојатељ Манастира Рача, а саслуживали су му протојереј – ставрофор Милинко Лукић, Архијерејски намесник рачански, протојереј – ставрофор Горан Милинковић, парох бајинобаштански, протонамесник Петар Лазић, парох чајетински, протонамесник Славко Шарац, клирик епархије банатске, ђакон сремскомитровачки Стефан Недић и ђакон косјерићки Ненад Петровић. Присуствовао је доста верног народа а међу њима је била је и председница општине Бајина Башта, Весна Ђурић, са својим сарадницима. Након заамвоне молитве, испред храма обављен је чин освећивања славских дарова и ломљење славског колача. Уследио је културно – уметнички програм за све присутне а потом и славски ручак који је припремио овогодишњи домаћин, господин Миладин Јанковић. За домаћина наредне године јавио се господин Александар Костић. Старешина храма, протојереј Владимир Васиљевић, поздравио је све присутне и захвалио се домаћину славе и учесницима програма. Ђакон Милан Попадић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Храмовна слава у Годвику код Пожеге

Село Годовик у околини Пожеге данас је прославило храмовну славу, Светог боговидца и пророка Илију. Литургијским сабрањем началствовао је умировљени парох пожешки протојереј ставрофор Димитар Луковић уз саслужење , протојереја-ставрофора Марјановић Ивана из епархије источно-америчке, а који је некада био парох у Годовику, протојереја Стевић Драгана, Архијерејског намесника пожешко-ариљског, протојереја Лазић Крсте, пароха пожешког (некадашњег годовичког) и јереја Милошевић Бојана, старешине Храма Светог Ахилија у Ариљу. На крају Литургије народу се обратио парох годовички  јереј Вукадиновић Небојша, подсетивши на живот и чврстину вере пророка Илије. Уз благодарење свима који жртву приносе у намери да се храм обнови и сачува, приступило се трпези љубави уприличеној у порти храма.                                                                Јереј Небојша Вукадиновић, парох годовички

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Слава Храма Светог пророка Илије у Вичи

Дана 2. августа, у Храму Светог пророка Илије у Вичи, уприличено је евхаристијско прослављање храмовне славе – старозаветног пророка Илије. Светом Литургијом началствовао је протонамесник Синиша Милутиновић из Епархије канадске, уз саслуживање пароха вичког јереја Немање Матејића и ђакона Момчила Димитријевића из Епархије ваљевске. У својој беседи, отац Синиша је надахнуто говорио о значају поштовања хришћанског принципа љубави, посебно у савременом добу, које представља доба великих искушења, како духовних тако и телесних. Отац Немања, парох вички, захвалио се свима присутнима и позвао је народ да се редовно окупља на Светој Литургији у свом храму, где се сједињујемо са самим Господом, кроз Чашу Спасења коју нам Он даде. Након Свете Литургије, овогодишњи домаћини су уприличили трпезу љубави за све присутне. Нека би Добри Господ дао да сви ходимо стазама правде и љубави Његове, по примеру великог старозаветног пророка, те да редовно приступамо Чаши Најсавршенијег Заједништва, причешћујући се Телом и Крвљу Његовом и обожујући се. дипл. теолог Дарко Стевановић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Слава Храма Светог пророка Илије у Каменици

Дана 02. августа 2024 године, у храму Светог Пророка Илије у Каменици прослављена је слава овог светог храма посвећеног старозаветном пророку и угоднику Божијем Илији Тесвићанину. Литургију су служили старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић и парох прњански протојереј Живко Дамјановић. Након причешћа верних и заамвоне молитве уследио је трократни опход око храма и освећење славских дарова. Протојереј Божо Главоњић обратио се присутним верницима пригодном беседом и нагласио значај славља Светог Пророка Илије као заштитника и водича у духовном животу, и праобраза животом и чудима која је творио Божијом силом самог Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. Нагласивши да је лепо видети мноштво младих и деце који су се сабрали да Литургијски прославе живога Бога и великог угодника и пророка Божијег Илију. Такође је подсетио на благослов од Бога дат нашим прародитељима у Рају:,, Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њоме“ да би ови богом дани предели остали и опстали морамо учити младе нараштаје да на време стварају породицу. Рађајући децу не једно или двоје већ троје и више можемо опстати и остати чувајући огњишта предака, храмове и гробове од заборава. Палећи кандило на престолу у храму и свећу воштаницу на гробовима својих предака до другог доласка Христовог. Након Литургије, приређена је трпеза љубави коју су припремили овогодишњи домаћини Миломир Митровић, Милан Митровић, Зоран Лубинић и Жељко Тодоровић са породицама на којој су се верници окупили како би поделили радост празника и наставили заједничарење. Протојереј-ставрофор Далибор Милошевић се за трпезом љубави захвалио свима на сабрању и уручио домаћинима на дар по икону Светог пророка Илије као уздарје и подсетио да наредне године овај свети храм слави јубилеј сто година постојања. Овај дан је био посебно значајан за литургијску заједницу у Каменици, која је удвостручила своју духовну снагу и показала посвећеност храму и својој вери кроз свеукупни труд свештеника и парохијана који је видан у храму и око њега, а пре свега у Литургијском животу. Црквена општина Каменица

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Contact Us