На позив месног свештеника братство Храма Светог Ахилија из Ариља посетило је 5. и 6. августа Пребиловце и учествовало у прослави дана Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких. Са благословом Митрополита жичког господина Јустина, Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, протонамесник Дарко Несторовић, јереј Александар Каранац и ђакон Драган Јанковић започели су прославу дана Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких празничном вечерњом у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима.
Молитвено сабрање предводио је Архиепископ михаловско-кошички из Чешке. Гост из сестринске православне цркве Словачке и Чешке је по завршетку вечерње службе, у пригодној беседи, изразио духовну радост што је дошао у Пребиловце – место натопљено крвљу сведока Васкрслог Господа. Након вечерње службе молитвени скуп отишао је у центар Пребиловаца где је у просторијама некадашње школе отворен музеј пребиловачких жртава. Трудом и љубављу месног пароха Игора Мастиловића и стручним ангажовањем Института за проучавање геноцида у Другом светском рату отворено је ово место које треба да негује трајно сећање на учитељицу Стану Арнаут, њене ученике, малу децу, одојчад, жене и старце који су се 1941. године суочили са до тада невиђеним злом. Свечаности отварања присуствовали су Архијереји Цркве, председник Републике Српске Милорад Додик, представници влада Републике Српске, Србије и Црне Горе.
У уторак 6. августа, на дан Светих новомученика, храм у Пребиловцима био је недовољно велики да прими све мноштво народа. Свету Архијерејску Литургију служио је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије уз саслуживање архиепископа михаловско-кошичког Георгија, Митрополита дизелдорфско-немачког Григорија, Митрополита захумско-херцеговачког Димитрија, Епископа буеносаиреског Кирила и Епископа будимљанско-никшићког Методија.
Митрополит Григорије указао је у литургијској беседи да су у Пребиловце, у том часу таме који је надвио целу Европу, дошли вукови да покољу јагањце и да је остао жив само онај ко није био ту. А онда су затрпани у јаму и ту су чекали скоро пола века да буду сахрањени као људи. Потом је тама и лудост, најчешће лудост светских и домаћих политичара, довела до тога да се људи поново кољу. Кости пребиловачки мученика биле су разасуте у бомбардовању и нељудима који су то учинили, а и нама, деловало је да су свој посао довели до краја и да су постигли циљ. А онда је драги Бог наредио да јагањци победе вукове, да Васкрсење победи смрт, да живот победи ад и пакао. Митрополит је истакао да је за нас као хришћане важно да се покажемо достојни празника који прослављамо. А бити достојан мученичког спомена значи следити пут на који су мученици својим подвигом указали. Они су својим давањем живота посведочили да постоји нешто и од живота претежније, а то је оно што животу даје смисао. Ако смо хришћани, то је Бог и његово дејствовање у нама које се пројављује кроз врлине и следовање Његовим спасоносним речима. Круна свих врлина је љубав, која ако је савршена по речима Христовим, онда је и љубав према непријатељима. Владика Григорије је нагласио да се варају сви они који ове речи виде као неко „љубичасто хришћанство“ и подсетио на Онога који се са крста моли за своје непријатеље као и на то да је љубав према онима који нас мрзе подвиг и то озбиљнији од сваког другог, јер значи стремљење да се вољно и разумно поступа супротно импулсима и страстима.
На крају Литургије извршено је благосиљање славског жита и колача. Након службе уследило је укрепљење за трпезом љубави у порти храма.
Приликом повратка из Пребиловаца братство је посетило и родно место Светог Василија Острошког у селу Мркоњићу и поклонило се моштима Свете Ане, мајке острошког чудотворца.
Јереј Александар Каранац
