Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је на својој седници 18. фебруара текуће године, на основу 74 канона светих Апостола и члана 70 став 1 тачки 20 и 35 алинеја б) Устава Српске Православне Цркве, донео одлуку којом је Његово Високопреосвештенство Архиепископa и Митрополитa жичког Г. Јустина разрешио дужности управљања повереном му Епархијом жичком до редовног заседања Светог Архијерејског Сабора 2026. године, и покренуо поступак за утврђивање његове канонске одговорности. Истовремено, Свети Архијерејски Синод је за администратора Епархије жичке, до предстојећег заседања Светог Архијерејског Сабора, именовао Његово Високопреосвештенство Архиепископа и Митрополита нишког Г. Арсенија. У току редовног поступка прегледа материјално-финансијског пословања епархијâ Српске Православне Цркве, вршеног на основу одлуке Патријаршијског управног одбора, од 24. октобра 2023. године, Комисија Патријаршијског управног одбора, а потом и Комисија Светог Архијерејског Синода, прикупиле су материјалне доказе, на основу којих је утврђено да је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин починио бројне канонске и друге црквене преступе у управљању повереном му Епархијом жичком. У претходном периоду је утврђено да је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин неовлашћено основао три привредна друштва („Трифора доо“, „ЈЕЖ доо“ и „Винарија манастира Студенице доо“), прикривао њихово пословање, уписао се као стварни власник три привредна друштва, затим, извршио неовлашћену продају 34 црквене непокретности (станова, пословних простора и сл.) у Краљеву и Чачку, неовлашћено и противно важећим црквеним прописима закључивао са правним и физичким лицима штетне уговоре вишемилионске вредности, неовлашћено вршио позајмице у вишемилионским износима разним привредним друштвима у Србији, извршио финансијске злоупотребе небивале у Српској Православној Цркви, које за собом повлаче и кривичну одговорност пред државним органима. Свети Архијерејски Синод са жаљењем констатује да је Митрополит жички Г. Јустин у протеклом периоду, са циљем да избегне црквену и канонску одговорност, са својим сарадницима упорно обмањивао јавност да је „политички прогоњен“ због актуелне друштвене и политичке ситуације у Србији, што одлучно демантујемо. У овом, као и у другим сличним случајевима утврђивања канонске одговорности архијерејâ Српске Православне Цркве, искључиво се ради о унутрашњим канонским и црквеним питањима за које су надлежни једино Свети Архијерејски Синод и Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве. Извор: СПЦ
Најава: Краљево, 10.3. у 19 “Хармонија гласова“ – концерт краљевачких мешовитих хорова
Лист Храм бр. 120, Православно схватање васпитања и образовања, Митрополит Амфилохије (Радовић)
Пети сретењски турнир у шаху у Гучи
У парохијском дому Храма Светог Архангела Гаврила у Гучи одржан је Пети сретењски турнир у шаху, у организацији Литургијске и Шаховске секције Средње школе „Драгачево“, са благословом Црквене општине Гуча. Овај догађај, који се већ пету годину заредом организује на празник Сретења Господњег, окупио је ученике основних и средње школе са простора Драгачева, потврђујући да шах као витешка игра ума има своје место у васпитном и духовном животу младих. Свечаност је отпочела извођењем химне у интерпретацији ученика Литургијске секције Основне школе „Академик Миленко Шушић“ у Гучи, чиме је турниру дат свечани и саборни карактер. Такмичење је настављено у духу фер-плеја, међусобног уважавања и радосног дружења. Надметање је било организовано у две категорије. У категорији основних школа прво место освојила је Вишња Марковић из Основне школе „Академик Миленко Шушић“ у Гучи, друго место припало је Андријани Мечанин из Основне школе „Котража“ у Котражи, док је треће место освојио Марко Спасојевић, такође ученик школе у Котражи. У категорији средњих школа прво место освојио је Вук Симеуновић, друго место Ђорђе Давидовић, а треће Марко Драганић, ученици Средње школе „Драгачево“. Пехаре и медаље победницима даривао је ђакон Дарко Трипковић (Епархија источноамеричка), а послужење за учеснике обезбедили су чланови Удружења „Драгачевско Сунце“. Пети сретењски турнир у шаху у Гучи још једном је посведочио да простор црквене заједнице може бити место сабирања младих око вредности стрпљења, промишљености, дисциплине и међусобног поштовања, спајајући духовност, образовање и здрав такмичарски дух у једну складну целину. Дарко Стевановић, вероучитељ
Слава Манастира Сретења под Овчаром
И ове године, славу Манастира Сретење украсила је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин уз саслужење монаштва и свештенства ове епархије. Након освећења славских дарова, присутнима се обратио Владика у веома надахнутој беседи. Помињући значај овог великог празника, наш Архијереј је нагласио веома важну чињеницу нашег духовног живота – наш однос са ближњима. Честитајући празник игуманији и сестрама ове свете обитељи, као и свима присутнима, Владика је подсетио да је Богомладенац дошао у четрдесети дан да се сусретне са Симеоном Богопримцем, да испуни тај закон о обрезању, иако то није било потребно ни Њему ни Пресветој Богородици. Онај Који је дао тај закон, дошао је да га испуни и донесе нови закон, нови савез. Свако ко се сусретне са Господом мења се. Тако се променио и живот простих рибара који су постали апостоли, цариника Закхеја који постаје следбеник Христов, као и разбојника, који први улази у рај. Променио се живот и нашег племића Растка, који постаје светитељ Сава. Тако и ми треба да се мењамо, али не само према Господу да се мењамо, него и према ближњем. Господ је рекао не само да љубимо Господа свом душом и свим срцем, него и ближњега свога као самог себе. ‘’Можемо ми да се трудимо колико год хоћемо да угодимо Богу, робовски да Му угодимо, али ако не приметимо ближњег нашега и према нашем ближњем смо потпуно незаинтересовани, нема нам спасења. Јер је Господ све устројио да преко ближњега иде спасење’’, нагласио је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије, уприличена је славска трпеза. Упркос киши и хладном времену, у Манастир Сретење пристигло је много верника из разних крајева Србије, а монахиње су се потрудиле да свима укажу гостопримство. Сестринство манастира
Задушнице у Манастиру Вујан
На дан када се наша Црква молитвено сећа и када врши помен свим православним хришћанима који се упокојише у Господу, у Месопусну суботу 14. фебруара 2026. године, Свету Архијерејску Литургију у световујанској обитељи служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички г. г. Јустин уз саслуживање игумана обитељи архимандрита Саве (Илића), пароха брђанско-прислоничког Јована Стојковића и ђакона Стефана Симића. Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља, Високопреосвећени се обратио сабраном народом беседом, поучаваћу и говорећи о значају Задушница кроз богослужење Цркве и помињање упокојених на њој. Наше молитве су веза са нашим упокојеним, њима су наше молитве живот у Господу. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. После Свете Литургије, одслужен је парастос, а потом је уследило послужење за све присутне. Братство Манастира Вујан
Света Три Јерарха – храмовна слава у Пожеги
На дан храмовне славе – Света Три Јерарха, пожешку црквену заједницу посетио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин који је началствовао Светом Архијерејском Литургијом. Митрополиту су саслуживали: Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина Цркве Светог Марка у Ужицу, протојереј-ставрофор Дмитар Луковић, умировљени парох из Пожеге, протоjeрej-ставрофор Далибор Милошевић, старешина храма у Лучанима, протојереј-ставрофор Горан Милинковић, парох бајинобаштански, протојереј Милан Луковић, старешина Храма Светог великомученика Георгија у Ужицу, протојереј Божо Главоњић, старешина пожешког храма, протојереј Милан Поповић, парох прилипачки, протојереј Владимир Кораћ, старешина храма у Севојну, протојереј Драган Тимотијевић, парох ужички, јереј Бојан Милошевић, старешина храма у Ариљу, јереј Марко Ерић, парох карански, владичански ђакон Стефан Симић и ђакон пожешки Милан Селенић. Митрополит Јустин је беседио на тему значаја данашњег празника тројице великих угодника Божијих и учитеља Цркве Христове. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Поред многобројног свештенства, велики број народа сабрао се да дочека свог Архијереја и литургијски увелича славу новог пожешког храма. Литургији су присуствовали представници војске, полиције и ватрогасних служби. Велики број верника је са радошћу приступио Светом Причешћу. Благољепију богослужења допринели су гласови појаца теолога из Пожеге уз протопсалта Ивана Трајковића. Храмовна слава настављена је богатом трпезом коју су припремили наши домаћини за све присутне, а током које се сабрању обратио старешина храма протојереј Божо Главоњић. Беседу о. Боже можете послушати ОВДЕ. Студент теологије Никола Лазић
Поклоничко путовање на Свету Гору Атонску
У периоду од 5. до 8. фебруара 2026. године, у организацији Поклоничке агенције Епархије жичке – Јеж, организовано је поклоничко путовање на Свету Гору Атонску. Групу поклоника, коју су између осталих чинили и службеници Епархије жичке, као и два студента, предводио је протојереј Миломир Радић, управник агенције. Првог дана обишли смо Српско војничко гробље на Зејтинлику у Солуну. Са страхопоштовањем смо се поклонили гробовима наших предака, који су положили своје животе за одбрану Отаџбине. Ово свето место подсетило нас је на јеванђелске речи: Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15, 13). Обишли смо спомен костурницу и узнели молитве у параклису изнад костурнице. Наредног јутра из луке у Јерисосу кренули смо на Свету Гору, на наше прво светогорско одредиште – Манастир Хиландар. Крочивши на само тло Свете Горе обузео нас је осећај неописиве радости, унутрашњег трептаја целог бића. Првог дана боравка у Манастиру Хиландару кренули смо стазама српских владара и светитеља, и обишли: Костурницу, затим место где је икону Тројеручицу из Србије на Свету Гору донело магаре, крст краља Александра Обреновића, крст и маслину цара Душана, кулу Краља Милутина, винарију. Крај лозе Светог Симеона захватили смо воду из бунара Светог Саве. Најузвишенији тренутак је богослужење, моменат када се сви као једно, и монаси и поклоници сабирају у хиландарску Цркву да једним умом и једним срцем прославе Господа и да се поклоне икони Пресвете Богородице Тројеручице. Следећег дана, након јутарњег богослужења које се завршава Светом Литургијом и након обеда имали смо кратко време за одмор, а потом смо кренули пут Хиландарске луке Јовањица и превезли се до луке Дафни. Са трајекта смо разгледали величанствене светогорске манастире: Дохијар, Ксенофонт и Пантелејмон, а друштво нам је правило јато галебова. Из Дафнија смо се превезли до Кареје – административне престонице Свете Горе. Сместили смо се у Скиту Светог Андреја, где смо од стране гостопримца срдачно дочекани. Неколико поклоника из наше групе се радосно одазвало на молбу гостопримца да помогну око истовара намирница из комбија, потребних за припремање оброка у Скиту. Слободно време до почетка вечерњег богослужења искористили смо да се поклонимо икони Достојно јест у саборној протатској Цркви, да обиђемо Испосницу Светог Саве и ту се поклонимо чудотворној икони Пресвете Богородице Млекопитатељнице. На нашу велику духовну радост у Испосницу смо стигли у време читања Светог Јеванђеља које се по Карејском типику чита сваки дан после Вечерњег богослужења. Потом је уследило читање Акатиста пред иконом Млекопитатељницом. За тренутак смо могли да молитвено учествујемо и бар на кратко будемо сведоци поретка карејске испоснице. После посете Испосници, прошетали смо центром Кареје и вратили се у Скит. Вечерње богослужење које је служено у навечерје празника Светог Григорија Богослова било је торжествено и умилно. У полутами скитског параклиса, са мноштвом упаљених кандила и свећа, били смо учесници и сведоци молитвене атмосфере у коју се вредни монаси целим бићем својим дају. Били смо сведоци њиховог подвига и гостопримства, а наша група је имала благослов да другог дана на Светој Литургији изговори Символ вере и Оче наш на српском језику. Тако смо узели непосредног учешћа у богослужењу. Након Свете Литургије и доручка у Скиту, отишли смо у Манастир Ивирон, где смо се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице – Портаитиси. Пред иконом смо једногласно отпојали неколико химни Пресветој. Затим смо прошетали до извора, који се налази на месту где је Пресвета Богородица први пут крочила својом ногом на Свету Гору. Били смо на месту које представља један нови почетак у историји Цркве и историји света, јер од тог тренутка атонско полуострво постаје башта Пресвете Богородице. Наше путовање стазама Немањића се делимично завршило, мир и молитвену радост свако је од нас понео са собом, а особито студенти који су се први пут сусрели са Светом Гором и њеном нетакнутом лепотом. Са Свете Горе атонске кренули смо ка метоху Манастира Хиландара – Каково а потом наставили ка граду Светог Димитрија – Солуну. У недељу, последњег дана боравка у Грчкој, у Цркви Светог Димитрија, са благословом Митрополита солунског Господина Филотеја, свештеници из наше групе саслуживали су на Светој Литургији. Продужетак светогорске радости представљало је управо и то што смо на овом светом месту, у ранохришћанској базилици, поред моштију Светог Димитрија, учествовали у Светој Литургији, не само као поклоници него и као служитељи. Последње наше одредиште био је Зебрњак – спомен обележје у славу и част погинулим српским војницима током Кумановске битке. Тако смо наше путовање започели и завршили посетом два, за српски народ и Цркву веома значајна места, а која се налазе изван савремених српских граница, али која су чувари наше историје и идентитета, а што је најважније: Зејтинлик и Зебрњак су сведоци и нашег Васкрсења. Ђакон Горан Вучковић
Успех ученика из Гуче на конкурсу „Дани веронауке“
Ученици ОШ „Академик Миленко Шушић“ и СШ „Драгачево“ из Гуче остварили су запажене резултате на ликовном конкурсу „Дани веронауке“, који је расписан од стране Српског православног манастира Ваведења Пресвете Богородице у Велућу. На овом значајном конкурсу, ученик Основне школе Давид Драмлић освојио је треће место, док су ученици Доротеј Јелић и Ружица Раичић заслужено похваљени за своје радове. Из средњошколског узраста, ученица Валентина Милошевић из Средње школе „Драгачево“ добила је похвалу, показавши креативност, таленат и дубоко разумевање теме конкурса. Свечана додела награда организована је у Манастиру Велуће, у духовној и свечаној атмосфери којом је ово такмичење добило још већи значај за учеснике и њихове наставнике. Посебна част и радост била је бити у прилици да се млади таленти сусретну, друже и инспиришу једни друге у духу хришћанских вредности и уметничког стваралаштва. Након доделе признања, ученици су посетили и Манастир Љубостињу, једну од најзначајнијих српских светиња, где су проширили своје знање о духовној и историјској баштини наше Цркве. Пуним утисака, боравак је заокружен слободним временом проведеним у Врњачкој Бањи, што је допринело још лепшем дружењу и незаборавним успоменама. Дарко Стевановић, вероучитељ
Канонска посета Митрополита Јустина Љубићу код Чачка
Са великом небоземном радошћу црквена заједница и верни народ су на Љубићу дочекали свог Архијереја Митрополита жичког Г. Г. Јустина где је служио Свету Архијерејску Литургију. На Литургији су му саслуживали Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј ставрофор Владан Милосављевић, сабрат Храма Светог великомученика Кнеза Лазара на Љубићу, протојереј Војислав Рисимовић, сабрат Храма Успења Пресвете Богородице у Чачку, протојереј Александар Грујовић, сабрат Храма Свете великомученице Марине у Атеници, уз саслуживање ђакона Димитрија Радмилца. Бројном сабрању верног народа, обратио се Митрополит Јустин пригодном беседом. У беседи је верни народ поучио да је данашња прочитана прича јеванђелска свевремена, да се односи на сваког од нас. Млађи син, имајући све у оцу, који је симбол сигурности Оца Небеског, узима део свог имања и одлази. Он схвата да је погрешио када је све потрошио и потом је зажелео оно најбоље – да се покаје и врати свом оцу, што и чини. Ми често правимо велику грешку коју је учинио старији син: осудио је брата што је погрешио и осудио је оца који је заблуделог сина прихватио са радошћу и весељем назад под своје окриље! Ми треба као овај блудни син да учимо да се кајемо, покајањем да доживимо преумљење и да себе ускладимо са Божијом вољом. Овде на земљи није довољно само да желимо правду, истину и љубав, него да се трудимо и ако треба да страдањем потврдимо правду, истину и љубав! Бог је једини правда, истина и љубав. Својим сведочењем и покајањем ми потврђујемо да заиста желимо Бога који је правда, истина и љубав. Зато је потребно да се вежбамо у томе да чинимо добро. Кротко, смирено, заједно са Господом у борби за Бога и преумљење. Само тако можемо да се избавимо од греха, туге, страсти и муке у овом животу. Да призовемо благодат Божију, да уђе у нас и да Он нашу таму преобрази у светлост. Ако живимо као хришћани, а не сведочимо Христа, онда смо промашили. Зато се припремајмо за пост, свако како може – верници да се саветују са својим свештеницима, ако треба некоме и на лакши подвиг да се разреши, али да ипак кроз пост дочекамо сви заједно радост Васкрсења Христовог. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Сабрање је испунила благодат и радост служења са Архипастиром Јустином, а народ је дошао из разних крајева Србије да се радују и помоле Богу Живом. После Литургије је уприличена трпеза љубави у сали парохијског дома на Љубићу. Протојереј Бојан Сујић
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је на својој седници 18. фебруара текуће године, на основу 74 канона светих Апостола и члана 70 став 1 тачки 20 и 35 алинеја б) Устава Српске Православне Цркве, донео одлуку којом је Његово Високопреосвештенство Архиепископa и Митрополитa жичког Г. Јустина разрешио дужности управљања повереном му Епархијом жичком до редовног заседања Светог Архијерејског Сабора 2026. године, и покренуо поступак за утврђивање његове канонске одговорности. Истовремено, Свети Архијерејски Синод је за администратора Епархије жичке, до предстојећег заседања Светог Архијерејског Сабора, именовао Његово Високопреосвештенство Архиепископа и Митрополита нишког Г. Арсенија. У току редовног поступка прегледа материјално-финансијског пословања епархијâ Српске Православне Цркве, вршеног на основу одлуке Патријаршијског управног одбора, од 24. октобра 2023. године, Комисија Патријаршијског управног одбора, а потом и Комисија Светог Архијерејског Синода, прикупиле су материјалне доказе, на основу којих је утврђено да је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин починио бројне канонске и друге црквене преступе у управљању повереном му Епархијом жичком. У претходном периоду је утврђено да је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин неовлашћено основао три привредна друштва („Трифора доо“, „ЈЕЖ доо“ и „Винарија манастира Студенице доо“), прикривао њихово пословање, уписао се као стварни власник три привредна друштва, затим, извршио неовлашћену продају 34 црквене непокретности (станова, пословних простора и сл.) у Краљеву и Чачку, неовлашћено и противно важећим црквеним прописима закључивао са правним и физичким лицима штетне уговоре вишемилионске вредности, неовлашћено вршио позајмице у вишемилионским износима разним привредним друштвима у Србији, извршио финансијске злоупотребе небивале у Српској Православној Цркви, које за собом повлаче и кривичну одговорност пред државним органима. Свети Архијерејски Синод са жаљењем констатује да је Митрополит жички Г. Јустин у протеклом периоду, са циљем да избегне црквену и канонску одговорност, са својим сарадницима упорно обмањивао јавност да је „политички прогоњен“ због актуелне друштвене и политичке ситуације у Србији, што одлучно демантујемо. У овом, као и у другим сличним случајевима утврђивања канонске одговорности архијерејâ Српске Православне Цркве, искључиво се ради о унутрашњим канонским и црквеним питањима за које су надлежни једино Свети Архијерејски Синод и Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве. Извор: СПЦ
Најава: Краљево, 10.3. у 19 “Хармонија гласова“ – концерт краљевачких мешовитих хорова
Лист Храм бр. 120, Православно схватање васпитања и образовања, Митрополит Амфилохије (Радовић)
Пети сретењски турнир у шаху у Гучи
У парохијском дому Храма Светог Архангела Гаврила у Гучи одржан је Пети сретењски турнир у шаху, у организацији Литургијске и Шаховске секције Средње школе „Драгачево“, са благословом Црквене општине Гуча. Овај догађај, који се већ пету годину заредом организује на празник Сретења Господњег, окупио је ученике основних и средње школе са простора Драгачева, потврђујући да шах као витешка игра ума има своје место у васпитном и духовном животу младих. Свечаност је отпочела извођењем химне у интерпретацији ученика Литургијске секције Основне школе „Академик Миленко Шушић“ у Гучи, чиме је турниру дат свечани и саборни карактер. Такмичење је настављено у духу фер-плеја, међусобног уважавања и радосног дружења. Надметање је било организовано у две категорије. У категорији основних школа прво место освојила је Вишња Марковић из Основне школе „Академик Миленко Шушић“ у Гучи, друго место припало је Андријани Мечанин из Основне школе „Котража“ у Котражи, док је треће место освојио Марко Спасојевић, такође ученик школе у Котражи. У категорији средњих школа прво место освојио је Вук Симеуновић, друго место Ђорђе Давидовић, а треће Марко Драганић, ученици Средње школе „Драгачево“. Пехаре и медаље победницима даривао је ђакон Дарко Трипковић (Епархија источноамеричка), а послужење за учеснике обезбедили су чланови Удружења „Драгачевско Сунце“. Пети сретењски турнир у шаху у Гучи још једном је посведочио да простор црквене заједнице може бити место сабирања младих око вредности стрпљења, промишљености, дисциплине и међусобног поштовања, спајајући духовност, образовање и здрав такмичарски дух у једну складну целину. Дарко Стевановић, вероучитељ
Слава Манастира Сретења под Овчаром
И ове године, славу Манастира Сретење украсила је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин уз саслужење монаштва и свештенства ове епархије. Након освећења славских дарова, присутнима се обратио Владика у веома надахнутој беседи. Помињући значај овог великог празника, наш Архијереј је нагласио веома важну чињеницу нашег духовног живота – наш однос са ближњима. Честитајући празник игуманији и сестрама ове свете обитељи, као и свима присутнима, Владика је подсетио да је Богомладенац дошао у четрдесети дан да се сусретне са Симеоном Богопримцем, да испуни тај закон о обрезању, иако то није било потребно ни Њему ни Пресветој Богородици. Онај Који је дао тај закон, дошао је да га испуни и донесе нови закон, нови савез. Свако ко се сусретне са Господом мења се. Тако се променио и живот простих рибара који су постали апостоли, цариника Закхеја који постаје следбеник Христов, као и разбојника, који први улази у рај. Променио се живот и нашег племића Растка, који постаје светитељ Сава. Тако и ми треба да се мењамо, али не само према Господу да се мењамо, него и према ближњем. Господ је рекао не само да љубимо Господа свом душом и свим срцем, него и ближњега свога као самог себе. ‘’Можемо ми да се трудимо колико год хоћемо да угодимо Богу, робовски да Му угодимо, али ако не приметимо ближњег нашега и према нашем ближњем смо потпуно незаинтересовани, нема нам спасења. Јер је Господ све устројио да преко ближњега иде спасење’’, нагласио је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије, уприличена је славска трпеза. Упркос киши и хладном времену, у Манастир Сретење пристигло је много верника из разних крајева Србије, а монахиње су се потрудиле да свима укажу гостопримство. Сестринство манастира
Задушнице у Манастиру Вујан
На дан када се наша Црква молитвено сећа и када врши помен свим православним хришћанима који се упокојише у Господу, у Месопусну суботу 14. фебруара 2026. године, Свету Архијерејску Литургију у световујанској обитељи служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички г. г. Јустин уз саслуживање игумана обитељи архимандрита Саве (Илића), пароха брђанско-прислоничког Јована Стојковића и ђакона Стефана Симића. Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља, Високопреосвећени се обратио сабраном народом беседом, поучаваћу и говорећи о значају Задушница кроз богослужење Цркве и помињање упокојених на њој. Наше молитве су веза са нашим упокојеним, њима су наше молитве живот у Господу. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. После Свете Литургије, одслужен је парастос, а потом је уследило послужење за све присутне. Братство Манастира Вујан
Света Три Јерарха – храмовна слава у Пожеги
На дан храмовне славе – Света Три Јерарха, пожешку црквену заједницу посетио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин који је началствовао Светом Архијерејском Литургијом. Митрополиту су саслуживали: Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина Цркве Светог Марка у Ужицу, протојереј-ставрофор Дмитар Луковић, умировљени парох из Пожеге, протоjeрej-ставрофор Далибор Милошевић, старешина храма у Лучанима, протојереј-ставрофор Горан Милинковић, парох бајинобаштански, протојереј Милан Луковић, старешина Храма Светог великомученика Георгија у Ужицу, протојереј Божо Главоњић, старешина пожешког храма, протојереј Милан Поповић, парох прилипачки, протојереј Владимир Кораћ, старешина храма у Севојну, протојереј Драган Тимотијевић, парох ужички, јереј Бојан Милошевић, старешина храма у Ариљу, јереј Марко Ерић, парох карански, владичански ђакон Стефан Симић и ђакон пожешки Милан Селенић. Митрополит Јустин је беседио на тему значаја данашњег празника тројице великих угодника Божијих и учитеља Цркве Христове. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Поред многобројног свештенства, велики број народа сабрао се да дочека свог Архијереја и литургијски увелича славу новог пожешког храма. Литургији су присуствовали представници војске, полиције и ватрогасних служби. Велики број верника је са радошћу приступио Светом Причешћу. Благољепију богослужења допринели су гласови појаца теолога из Пожеге уз протопсалта Ивана Трајковића. Храмовна слава настављена је богатом трпезом коју су припремили наши домаћини за све присутне, а током које се сабрању обратио старешина храма протојереј Божо Главоњић. Беседу о. Боже можете послушати ОВДЕ. Студент теологије Никола Лазић
Поклоничко путовање на Свету Гору Атонску
У периоду од 5. до 8. фебруара 2026. године, у организацији Поклоничке агенције Епархије жичке – Јеж, организовано је поклоничко путовање на Свету Гору Атонску. Групу поклоника, коју су између осталих чинили и службеници Епархије жичке, као и два студента, предводио је протојереј Миломир Радић, управник агенције. Првог дана обишли смо Српско војничко гробље на Зејтинлику у Солуну. Са страхопоштовањем смо се поклонили гробовима наших предака, који су положили своје животе за одбрану Отаџбине. Ово свето место подсетило нас је на јеванђелске речи: Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15, 13). Обишли смо спомен костурницу и узнели молитве у параклису изнад костурнице. Наредног јутра из луке у Јерисосу кренули смо на Свету Гору, на наше прво светогорско одредиште – Манастир Хиландар. Крочивши на само тло Свете Горе обузео нас је осећај неописиве радости, унутрашњег трептаја целог бића. Првог дана боравка у Манастиру Хиландару кренули смо стазама српских владара и светитеља, и обишли: Костурницу, затим место где је икону Тројеручицу из Србије на Свету Гору донело магаре, крст краља Александра Обреновића, крст и маслину цара Душана, кулу Краља Милутина, винарију. Крај лозе Светог Симеона захватили смо воду из бунара Светог Саве. Најузвишенији тренутак је богослужење, моменат када се сви као једно, и монаси и поклоници сабирају у хиландарску Цркву да једним умом и једним срцем прославе Господа и да се поклоне икони Пресвете Богородице Тројеручице. Следећег дана, након јутарњег богослужења које се завршава Светом Литургијом и након обеда имали смо кратко време за одмор, а потом смо кренули пут Хиландарске луке Јовањица и превезли се до луке Дафни. Са трајекта смо разгледали величанствене светогорске манастире: Дохијар, Ксенофонт и Пантелејмон, а друштво нам је правило јато галебова. Из Дафнија смо се превезли до Кареје – административне престонице Свете Горе. Сместили смо се у Скиту Светог Андреја, где смо од стране гостопримца срдачно дочекани. Неколико поклоника из наше групе се радосно одазвало на молбу гостопримца да помогну око истовара намирница из комбија, потребних за припремање оброка у Скиту. Слободно време до почетка вечерњег богослужења искористили смо да се поклонимо икони Достојно јест у саборној протатској Цркви, да обиђемо Испосницу Светог Саве и ту се поклонимо чудотворној икони Пресвете Богородице Млекопитатељнице. На нашу велику духовну радост у Испосницу смо стигли у време читања Светог Јеванђеља које се по Карејском типику чита сваки дан после Вечерњег богослужења. Потом је уследило читање Акатиста пред иконом Млекопитатељницом. За тренутак смо могли да молитвено учествујемо и бар на кратко будемо сведоци поретка карејске испоснице. После посете Испосници, прошетали смо центром Кареје и вратили се у Скит. Вечерње богослужење које је служено у навечерје празника Светог Григорија Богослова било је торжествено и умилно. У полутами скитског параклиса, са мноштвом упаљених кандила и свећа, били смо учесници и сведоци молитвене атмосфере у коју се вредни монаси целим бићем својим дају. Били смо сведоци њиховог подвига и гостопримства, а наша група је имала благослов да другог дана на Светој Литургији изговори Символ вере и Оче наш на српском језику. Тако смо узели непосредног учешћа у богослужењу. Након Свете Литургије и доручка у Скиту, отишли смо у Манастир Ивирон, где смо се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице – Портаитиси. Пред иконом смо једногласно отпојали неколико химни Пресветој. Затим смо прошетали до извора, који се налази на месту где је Пресвета Богородица први пут крочила својом ногом на Свету Гору. Били смо на месту које представља један нови почетак у историји Цркве и историји света, јер од тог тренутка атонско полуострво постаје башта Пресвете Богородице. Наше путовање стазама Немањића се делимично завршило, мир и молитвену радост свако је од нас понео са собом, а особито студенти који су се први пут сусрели са Светом Гором и њеном нетакнутом лепотом. Са Свете Горе атонске кренули смо ка метоху Манастира Хиландара – Каково а потом наставили ка граду Светог Димитрија – Солуну. У недељу, последњег дана боравка у Грчкој, у Цркви Светог Димитрија, са благословом Митрополита солунског Господина Филотеја, свештеници из наше групе саслуживали су на Светој Литургији. Продужетак светогорске радости представљало је управо и то што смо на овом светом месту, у ранохришћанској базилици, поред моштију Светог Димитрија, учествовали у Светој Литургији, не само као поклоници него и као служитељи. Последње наше одредиште био је Зебрњак – спомен обележје у славу и част погинулим српским војницима током Кумановске битке. Тако смо наше путовање започели и завршили посетом два, за српски народ и Цркву веома значајна места, а која се налазе изван савремених српских граница, али која су чувари наше историје и идентитета, а што је најважније: Зејтинлик и Зебрњак су сведоци и нашег Васкрсења. Ђакон Горан Вучковић
Успех ученика из Гуче на конкурсу „Дани веронауке“
Ученици ОШ „Академик Миленко Шушић“ и СШ „Драгачево“ из Гуче остварили су запажене резултате на ликовном конкурсу „Дани веронауке“, који је расписан од стране Српског православног манастира Ваведења Пресвете Богородице у Велућу. На овом значајном конкурсу, ученик Основне школе Давид Драмлић освојио је треће место, док су ученици Доротеј Јелић и Ружица Раичић заслужено похваљени за своје радове. Из средњошколског узраста, ученица Валентина Милошевић из Средње школе „Драгачево“ добила је похвалу, показавши креативност, таленат и дубоко разумевање теме конкурса. Свечана додела награда организована је у Манастиру Велуће, у духовној и свечаној атмосфери којом је ово такмичење добило још већи значај за учеснике и њихове наставнике. Посебна част и радост била је бити у прилици да се млади таленти сусретну, друже и инспиришу једни друге у духу хришћанских вредности и уметничког стваралаштва. Након доделе признања, ученици су посетили и Манастир Љубостињу, једну од најзначајнијих српских светиња, где су проширили своје знање о духовној и историјској баштини наше Цркве. Пуним утисака, боравак је заокружен слободним временом проведеним у Врњачкој Бањи, што је допринело још лепшем дружењу и незаборавним успоменама. Дарко Стевановић, вероучитељ
Канонска посета Митрополита Јустина Љубићу код Чачка
Са великом небоземном радошћу црквена заједница и верни народ су на Љубићу дочекали свог Архијереја Митрополита жичког Г. Г. Јустина где је служио Свету Архијерејску Литургију. На Литургији су му саслуживали Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј ставрофор Владан Милосављевић, сабрат Храма Светог великомученика Кнеза Лазара на Љубићу, протојереј Војислав Рисимовић, сабрат Храма Успења Пресвете Богородице у Чачку, протојереј Александар Грујовић, сабрат Храма Свете великомученице Марине у Атеници, уз саслуживање ђакона Димитрија Радмилца. Бројном сабрању верног народа, обратио се Митрополит Јустин пригодном беседом. У беседи је верни народ поучио да је данашња прочитана прича јеванђелска свевремена, да се односи на сваког од нас. Млађи син, имајући све у оцу, који је симбол сигурности Оца Небеског, узима део свог имања и одлази. Он схвата да је погрешио када је све потрошио и потом је зажелео оно најбоље – да се покаје и врати свом оцу, што и чини. Ми често правимо велику грешку коју је учинио старији син: осудио је брата што је погрешио и осудио је оца који је заблуделог сина прихватио са радошћу и весељем назад под своје окриље! Ми треба као овај блудни син да учимо да се кајемо, покајањем да доживимо преумљење и да себе ускладимо са Божијом вољом. Овде на земљи није довољно само да желимо правду, истину и љубав, него да се трудимо и ако треба да страдањем потврдимо правду, истину и љубав! Бог је једини правда, истина и љубав. Својим сведочењем и покајањем ми потврђујемо да заиста желимо Бога који је правда, истина и љубав. Зато је потребно да се вежбамо у томе да чинимо добро. Кротко, смирено, заједно са Господом у борби за Бога и преумљење. Само тако можемо да се избавимо од греха, туге, страсти и муке у овом животу. Да призовемо благодат Божију, да уђе у нас и да Он нашу таму преобрази у светлост. Ако живимо као хришћани, а не сведочимо Христа, онда смо промашили. Зато се припремајмо за пост, свако како може – верници да се саветују са својим свештеницима, ако треба некоме и на лакши подвиг да се разреши, али да ипак кроз пост дочекамо сви заједно радост Васкрсења Христовог. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Сабрање је испунила благодат и радост служења са Архипастиром Јустином, а народ је дошао из разних крајева Србије да се радују и помоле Богу Живом. После Литургије је уприличена трпеза љубави у сали парохијског дома на Љубићу. Протојереј Бојан Сујић