Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Author name: Filip

Недеља по Богојављењу у Мрчајевцима

У Недељу по Богојављењу, на празник Свете мученице Татијане, дана 25. јануара 2026. парохијски храм у Мрчајевцима удостојен је канонске посете Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког г. Јустина. Пред сам почетак Свете Литургије, Високопреосвећени је извршио чин освећења црквене продавнице, на радост целе парохијске заједнице. У наставку, Митрополит је началствовао Светом Архијерејском Литургијом, уз саслуживање Архијерејског намесника љубићког протојереја Николе Вучетића, старешине храма протонамесника Александра Пешића, протојереја Милинка Стојковића, протојереја Милована Вучковића, ђакона Стефана Симића, у молитвеном присуству бројног верног народа. У својој надахнутој беседи, Митрополит Јустин је говорио о значају покајања, смирењу и верности јеванђељском животу. Његова архипастирска реч, оставила је снажан утисак на сабрани народ. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Свете Литургије, празнично сабрање је настављено у духу заједништва за трпезом љубави. Милан Пешић

Недеља по Богојављењу у Мрчајевцима Read More »

Ново издање Епархије жичке: Свети Владика Николај Охридски и Жички, “Речи између неба и земље“

Вероватно ће се читалачка публика запитати које је ово дело, када такав наслов у богатом, поштованом и читаном стваралаштву Светог Владике Николаја, нису до сада пронашли. Имамо радост да је пред нама једно ново дело српског Златоуста, настало као зборник текстова које је писао за епархијски часопис “Преглед Цркве Епархије Жичке“ (1920-1938) и “Жички благовесник“ (1939-1941). Похрањени у старим бројевима часописа, тешко доступни јавности, сада су пред нама ови текстови у зборнику као дивној ризници бисера – “ђердану од мерџана“ (николајевски речено). Многи од њих су, благословом нашег Митрополита жичког Г. Јустина, а у издању ЕУО-а Епархије жичке, први пут објављени после изворног публиковања. Приређивач издања је протојереј Александар Р. Јевтић, уредник протојереј др Слободан Јаковљевић, а рецензент архимандрит др Дамјан (Цветковић). Часопис “Преглед Цркве Епархије Жичке“ је покренут 1919. прегалаштвом сâмога Светог Владике који је тада устоличен у трон Епископâ жичких. Поред празничних посланица, остављао је записе о храмовима, ликовима свештеника и монаха, писао духовне поуке, записе и појашњења о историјским и савременим догађајима. У бројевима часописа који од 1939. носи име “Жички благовесник“ налази се велики број текстова посвећених друштвеним темама и упозорењима на ратни вихор који се спремао и потом погодио свет. У овом зборнику налазе се текстови који су објављивани најчешће изворно у Прегледу Цркве Епархије Жичке (1919 – 1938), касније Жичком благовеснику (1939 – 1941). Мањи број текстова су објављивани у другим часописима на простору Краљевине Југославије или чак Америке, али је тадашње ревносно уредништво часописа сматрало да их због Николајевог ауторства треба објавити поново (наравно уз навођење извора). Зборник је конципиран у седам поглавља: Божићне посланице, Васкршње посланице, Празничне беседе, Духовне поуке, Поуке свештенству, Знамените личности, У огледалу историје. Опширан и садржајан предговор са појашњењем контекста настанка текстова и тадашњим животним околностима Владике Николаја, под насловом “Свети Владика Николај Охридски и Жички – на свом, не на туђем послу“, потписује протојереј Александар Јевтић. Уводну реч архимандрита др Дамјана (Цветковића) преносимо Вам у целости: “Читајући овај зборник, најснажнији утисак и осећање јесте захвалност, а свака реч почиње и завршава се – благодарењем Богу. Благодаримо Му што је нашем народу подарио Светог Владику Николаја, пророка и апостола ХХ века, који је као Епископ охридски и жички напасао своје словесно стадо и оставио дубоки траг у животу Цркве, на помесном али и на васељенском нивоу. Свети Јустин Ћелијски је рекао да је Владика Николај „највећи човек после Светога Саве“, и да су „на небу Српске Цркве, два највећа сунца – Свети Сава и Свети Владика Жички Николај.“ И још је додао: „Владика Николај је пети Еванђелист Српскога рода. Свака његова реч – мало Еванђеље, свака његова књига – Благавест.“ Ове богонадахнуте речи сведоче да је Николајево дело надвремено, да је он остао највећи духовни вођ нашега народа после Светога Саве. У Жичи, посвећеној Христу Спаситељу, освећеној подвизима и страдањима житеља њених, вековном светосавском трону и духовном средишту српског народа, служио је и Свети Владика Николај. Он је Жичу и обнављао, а та обнова је била симбол васкрсења српског народа након Првог светског рата, али је била и симбол страдања које је убрзо поново отпочело. Са трона жичких архиепископа Владика Николај је неуморно, речју и делом, настављао пут Светог Саве, обнављао светосавску харфу чије су жице одзвањале мелодијама вере, наде и љубави. Иако је живео у бурним временима, окружен недаћама и искушењима, Владика Николај никада није одустајао: мисионарио је, проповедао, тешио, опомињао, и попут старозаветних пророка грмео је против сваке неправде и зла, и као јеванђелски човек проносио радосну вест о Христу, Једином Човекољупцу, не само свом народу него и шире, по свету. Конкордатска криза, притисци са разних страна, политичке оптужбе и прогон, суровост ратних година и нацистички логор – све су то била тешка искушења, али га нису поколебала. У свему томе он је остајао доследан: непоколебиви сведок истине Христове и свенародни Владика. Речи Светог Николаја и данас одјекују снажно и савремено, као да су написане за наше време, то су речи које буде успавану савест, које опомињу на опасности, али још више теше, охрабрују и упућују на Христа као Јагње Божије и Победитеља смрти. Пред вама је зборник текстова Светог Владике Николаја, непознатих широј јавности, текстова публикованих у часопису Епархије жичке (Преглед Цркве Епархије Жичке – Жички благовесник), али који нису сви обухваћени досадашњим Сабраним делима и књигама. Нарочит значај овог зборника лежи у чињеници да додатно расветљава личност и дело Светог Владике Николаја, и доприноси бољем разумевању његових познатих и верном народу веома омиљених дела. Поред беседа и чланака ту су и текстови који су одраз историјског тренутка и показују колико је Свети Владика био укључен, не само у црквени, него и у друштвени живот, нарочито у оним догађајима у којима су се црквена и друштвена питања преклапала. Управо у овом тренутку, када се наш народ суочава са искушењима, духовним раслабљењем и изазовима савременог доба, значај овог зборника постаје још већи. Он нас враћа коренима, подсећа на оно што је трајно и непоколебиво, и даје нам снагу да у временима сумње и страха поново пронађемо пут вере, јединства и наде. Ове беседе нису само духовно наслеђе – оне су живи лек за данашње ране нашег народа. У њима је и одговор на многа питања која нас муче, и путоказ како да останемо народ Божији у свету који често заборавља на Бога. Велика је милост Божија што и у данашње време, имамо доброг пастира на овој истој, жичкој катедри; пастира који ревносно чува своје стадо, стара се о свакоме и омогућава нам да живимо и делујемо у миру и духовној сигурности. Живећи и служећи у таквом уређењу, а побуђен значајем, актуелношћу и лепотом ових беседа Светог Николаја, протојереј Александар Јевтић је упркос бројним и захтевним обавезама, нашао снаге и љубави да прикупи и обради све ове текстове. Својим трудом и ревношћу приближио нам је реч Светог Владике Николаја. Томе су знатно допринеле и помогле допуне и појашњења уредника овог издања – протојереја Слободана Јаковљевића. Надамо се и верујемо да ће овај зборник текстова Светог Владике Николаја бити подсетник свима на пример доброг пастира који је неуморно служио своме народу. Нека нас реч Светог Владике Николаја и данас крепи, бодри и

Ново издање Епархије жичке: Свети Владика Николај Охридски и Жички, “Речи између неба и земље“ Read More »

„Светосавски дарови“ у Љигу

Идући у сусрет Савиндану Црквена општина Љиг је у суботу 24. јануара 2026. г. организовала 19.  по реду Светосавско-донаторско вече и Светосавски бал под називом „Светосавски дарови“. Са благословом Архиепископа и Митрополита жичког Г. Јустина Управни одбор љишке цркве је  организовао ову културну манифестацију у част Светога Саве. Угледни званичници из Љига; председник Општине Љиг г. Миломир Старчевић, директори Основне и Средње школе,  верници љишке парохије, гости из ближе и даље околине сабрали су се у вечерњим часовима у ресторану „Видиковац“ у Љигу. Програм је почео Светосавском химном коју су отпевале чланице етно састава „Црнућанке“, а затим су водитељи програма Коста Зечевић, Љубица Каргановић и Љубица Зечевић у кратким цртама описали историјат настанка Светосавских балова и позвали старешину љишке цркве да изговори уводну реч. Протојереј-ставрофор Светолик Марковић поздравио је све присутне и захвалио им на доласку, подсетио на дугу традицију коју има ово Светосавско вече (прво је организовано 2006). Пожелео је свима да добре утиске понесу после овог сабрања, да се и у наредним годинама настави са организовањем ове Светосавске вечери на задовољство свих. Уследио је програм у коме су поред етно састава „Црнућанке“ из Г. Милановца, учествовали и пијаниста Лазар Зечевић, Културно-уметничко друштво „Љиг“ из Љига, девојчица Тара Лазаревић и плесна група из Љига. На самом почетку програма Светосавску беседу изговорио је протојереј-ставрофор Милић Драговић из Ужица. Његова надахнута беседа оставила је дубок утисак на све присутне у сали. Говорећи о личности Светога Саве нагласио је задужбинарство као једну од многих врлина коју је поседовао наш духовни отац и учитељ, који је српском народу својим животом показао прави, истински и једини пут који води у живот вечни. Задужбинарство не само у грађевинском смислу, него и у смислу неговања и изграђивања односа међу људима који морају бити засновани на слободи и љубави, а то подразумева и спремност на жртву. Затим је старешина љишке цркве уручио награде ученицама СШ 1300 каплара које су приложиле своје литерарне радове за учешђе на конкурсу који сваке године расписује Црквена општина Љиг. Прву награду у износу од 6.000. дин и књигу добила је Анђела Милутиновић, ученица III разреда Гимназије. Она је написала рад на тему: „Останите у подвизима ка добру…” Св.Сава. Другу награду у износу од 4.000. дин и књигу освојила је Анастасија Лазаревић, ученица II разреда Гимназије, за рад на тему: Траговима Светог Саве до пута светлости. Трећу награду у износу од 2.000. дин и књигу добила је Ана Сандић, ученица I разреда Гимназије, за рад на тему: Траговима Светог Саве до пута светлости. Вечеру су припремиле вредне руке чланица удружења „Златне руке“ из Љига,  бело вино је даровао „Подрум Лукић“ из Бабајића, на столу је било и црвено вино из Велике Хоче које су приложили Никола и Ивана из Ваљева. Сплетом градских игара КУД „Љиг“ је отворио Светосавски бал. У веселом расположењу, уз добру музику за коју је био задужен ансамбл „Кошава“ из Београда, дружење је потрајало до поноћи. Прикупљена средства на донаторској вечери биће утрошена на уређење љишког храма и порте, обнову средњовековне манастирске цркве у Дићима и уређење порте Храма Светог оца Николаја у Ивановцима. Светолик Марковић, протојереј-ставрофор

„Светосавски дарови“ у Љигу Read More »

Канонска посета Митрополита Јустина Ратини

На празник Сабора Светог Јована Крститеља, дана 20. 1. 2026. парохијски храм у Ратини удостојен је канонске посете Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког г. Јустина. На самом почетку Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит је за чтеца постригао Филипа Ђорђевића из Ратине, на радост његове породице и целе парохијске заједнице. У наставку, Митрополит је началствовао Светом Архијерејском Литургијом, уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, старешине храма протојереја Александра Тодоровића, протојереја Драгана Тубе, ђакона Стефана Симића, у молитвеном присуству бројног верног народа. Евхаристијско сабрање протекло је у духу духовне радости и благодарности Богу, јер је архипастирска посета увек сведочанство живе и делатне бриге Цркве за поверени јој народ. У својој надахнутој архипастирској беседи, Митрополит Јустин је говорио о личности и значају Светог Јована Крститеља као највећег пророка и сведока Христовог, указујући на значај покајања, смирења и верности Јеванђељу у животу сваког хришћанина. Посебно је истакао важност литургијског живота, очувања вере у породици и активног учешћа у животу Цркве. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит је благословио верни народ и задржао се у срдачном разговору са свештенством и парохијанима, укрепљујући све присутне очинском речју и архипастирским благословом. Трипо Д. Спахић, чтец

Канонска посета Митрополита Јустина Ратини Read More »

Празник Богојављења на Кованлуку

На празник Богојављења, када Црква молитвено обележава крштење Господа Исуса Христа на реци Јордану и откривење Свете Тројице, у Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку служена је Света Архијерејска Литургија. Началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г. Јустин, а саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Ковачевић, старешина храма протојереј Иван Радовановић, протојереј Марко Петровић, као и ђакони Горан Вучковић и Стефан Симић. Јутро 19. јануара сабрало је велики број верника који су испунили храм жељни да дочекају свог Архијереја и учествују у празничном богослужењу. У празничној проповеди, Митрополит Јустин је подсетио на значај данашњег празника. Његова архипастирска реч, изречена са пажњом и топлином, оставила је снажан утисак на сабрани народ. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Литургије обављен је чин Великог водоосвећења, уз молитве да освећена вода буде на здравље, спасење и на духовну крепост свима који је са вером примају. Празнично сабрање настављено је у духу заједништва за трпезом љубави, где су се, у радости празника, сабрали свештенство и верни народ са својим Архипастиром. Марко Јоргић

Празник Богојављења на Кованлуку Read More »

Богојављење и пливање за Часни Крст у Љигу

“Јавио си се данас Васељени Господе и светлост Твоја обасја нас који Ти певамо: Дошао си и јавио си се, Светлости Неприступна.” (Кондак) Празник Богојављење свечано је и ове године прослављен у Љигу. Након Свете Литургије и водоосвећења испред храма, кренуло се у Богојављенску литију до центра варошице, а онда кејом поред реке Љиг до отвореног базена код старог хотела “Љиг”. Поред верног народа у литији су учествовали ученици ОШ “Сава Керковић” у Љигу са својим наставницима, припадници МУП- а из ПС у Љигу и председник Општине Љиг г. Миломир Старчевић. Ведро небо и сунчан дан, и поред ниске температуре, допринели су добром расположењу свих учесника литије, којих је ове године било пуно више него прошле године. Црквена општина Љиг и Спортски савез Општине Љиг по други пут организују пливање за Часни крст. После молитве и освећења воде, четрдесет пријављених учесника изговорило је Заклетву богојављенских пливача, а затим су редом прилазили за благослов целивајући крст у руци свештеника. На поздрав свештеника “Бог се јави” храбри пливачи су кроз хладну воду запливали до крста украшеног цвећем који је на средину базена поставио ученик гимназије у Љигу Гаврило Велимировић из Бранчића. Први до крста допливао је Марко Милосављевић из Гукоша. Најмлађа учесница је Тамара Јанковић (9 година), која је пливала са својим оцем, поред ње пливале су и две девојке Селена Чоловић из Мораваца и Вања Ристић из Љига, и Јована Мирковић из Бранчића. Црквена општина Љиг поклонила је победнику и двема девојкама по једну икону и књигу. Најмлађа учесница добила је на дар златни крстић од златаре “Петровић” из Ваљева. Сви учесници су добили по једну мајицу, бројаницу и захвалнице од Спортског савеза општине Љиг, које им је уручио председник општине. За све учеснике и присутне припремљено је окрепљење: чај, кувано вино, кувана ракија и гулаш припремљен од дивљачи, који је припремио Данило Живак из Љига. Светолик Марковић, протојереј-ставрофор

Богојављење и пливање за Часни Крст у Љигу Read More »

Крстовдан у Манастиру Вујан

У недељу пред Богојављење 18. јануара 2026. када се богослужбено припремамо за спасоносни догађај Христов, на Његово славно Крштење, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вујну служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички г. г. Јустин уз саслуживање игумана Манастира Вујна архимандрита Саве (Илића) и ђакона Стефана Симића. Након прочитаног Јеванђеља сабраном народу обратио се пастирском беседом Високопреосвештени Владика говорећи о значају празника Богојављења, о личности Јована Крститеља који је веза Старог и Новог Завета, који је припремао пут за долазак Месије Христа. Такође, у беседи Владика је истакао важност Христовог Крштења за све нас, као и да ми постајемо учесници и причасници Његови кроз Свету Тајну Крштења. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број народа се сабрао у име Христово и приступио Светој Чаши. После Литургије у манастирској трпезарије је уследило послужење са све присутне.                             Братија Манастира Вујан

Крстовдан у Манастиру Вујан Read More »

Јереј Милутин Лекић, Беседа на Богојављење

„…Сва твар велича Тебе Који си се јавио; јер си Ти Бог наш Који си се јавио и са људима поживео; Ти си Јорданску воду осветио, пославши са неба Светог Духа Твог, и размрскао главе змија које су се тамо гнездиле” (из Молитве Великог освећења воде) Ваистину се Бог јави и објави нам истину о Себи. По Свом великом човекољубљу Господ Исус Христос показује Себе као Истинитог Бога. Зато се данашњи Празник назива Богојављење. Данас је Бог Себе објавио свету. Крштење је почетак, прво јавно појављивање и указивање на Христа као Месију и Спаситеља. Пророк Јован Претеча сведочи да је Он Син Божији говорећи: „Видео сам Духа где силази као голуб с неба и остаде на Њему” (Јн 1, 32-34) и чуо глас Оца: „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи” (Мт 3,17). На крштењу се јавио Бог Син, али се открио и Бог Тројица. Бог се као Света Тројица човеку већ у Старом Завету откривао, али у виду сенке, попут неке загонетке. Пример већ налазимо на почетку Књиге Постања где се каже да је Бог Отац створио свет, кроз Бога Сина (Логоса), а Дух Свети лебдео над водом (Пост 1, 1-2). Следећи пример имамо код савета Свете Тројице, при стварању човека, где Бог каже у множини: „Да начинимо човека по слици својој и по обличју своме” (Пост 1, 26). Такође, пример налазимо и код праоца Авраама када су му дошла три човека (путника), а он им се обратио: „Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој мимоићи слугу твога” (Пост 18, 3). И на многим другим местима у Старом Завету можемо пронаћи пример откривења Бога као Свете Тројице. Међутим, Света Тројица се најјасније открила (јавила) човеку на Крштењу Господа Исуса Христа. Овај догађај отворио је небеса и зачуо се глас Бога Оца: „Ово је Син мој љубљени, који је по Мојој вољи” (Мт 3, 17). А Дух Свети је сишао са неба на Исуса, потврђујући речи Оца. Тако нам Господ отвара небеса и показује људима тајну Тројичности Божанства. Свети Григорије Палама је приметио да нам јеванђелист изразом „отворише се” показује да су небеса претходно била затворена услед нашег сагрешења и непослушности Богу, јер су се, као што је записано, небеса затворила након што је Адам сагрешио пред Богом. Овде треба одмах напоменути да Господу Христу није било потребно крштење, као што му није било потребно ни обрезање, већ Он то чини нас ради и нашега ради спасења, јер као Богочовек Он је био безгрешан и заувек је такав. Из крајњег смирења, извршавајући и све заповести Старога Завета по својој људској природи и смирујући Себе као Господар пред слугом, Бог пред својим створењем, Он прихвата крштење Јованово. Крстивши се од стране Светог Јована Крститеља, Христос је себе поистоветио са свим људима без изузетка, да би нас све обновио, да обнови сву твар. Крштењем у реци Јордану Христос је осветио не само воде Јордана, него целокупну водену природу, а самим тим осветио је и целокупну творевину. Тако је Христос дао води моћ да опере људске грехе. Овај Празник показао је једно велико чудо. Господ Исус Христос крстио се у Јордану од Светог Јована Крститеља и тако основао велику и пресвету Тајну Светог Крштења. Крштење је јединствени чин који уводи у нову заједничарску стварност у Христу – Цркву. То је тајна која спасава род људски, тајна јединства са Христом које се једино може описати као облачење у Њега  „јер који се год у Христа крстисте у Христа се обукосте” (Гал 3, 27). Апостол Павле крштење назива „бањом поновног рођења и обновљењем Духом Светим” (Тит 3, 5). Он схватање крштења као новог рођења изражава сликом умирања старог човека и телесног размишљања, а тиме почетком новог живота у Цркви. Крштење као свлачење, „одбацивање грешног тела” и као опраштање грехова означава почетак новог живота. Сам догађај Богојављења, на реци Јордану, нема само историјски, већ свевременски и дубински значај за нас и наше спасење. То подразумева да ми морамо радити на томе да у нашем срцу дође до Богојављења да бисмо могли да исповедамо веру у Бога Живог и Истинитог, Једног у Тројици, Оца, Сина и Светога Духа. То искуство се стиче вером, молитвом и подвигом. Тек када се доживи благодатно искуство, када Бог дотакне човечије срце својом благодаћу, онда нам се многе тајне откривају не само везане за постојање света који нас окружује, већ нам се откривају и тајне постојања Свете Тројице, у мери коју човек може да прихвати. Поред овог радосног откривењског сегмента празника јављања Свете Тројице, радост празника Крштења Христовог је и у томе да у вери све може да буде изнова опрано, очишћено и поново рођено. Колико год били помрачени, запрљани и у блато бачени, увек изнова можемо да се очистимо у реци воде живе кличући: „Велики си Господе, и чудесна су дела Твоја и нема речи способне да опева чудеса Твоја…”. Да бисмо све ово доживели потребно нам је покајање. Јер једино у покајању – преумљењу ума и срца, можемо сагледати живот у новом светлу. Баш такво покајање је проповедао и Свети Јован Крститељ, што је омогућавало људима да у лику Господа Исуса Христа виде Спаситеља света. Стога, и ми да се трудимо да будемо сарадници Господа који се јавља непрекидно на спасење наше, да и ми будемо сарадници на томе да наш живот и овде на земљи и потом у вечности буде једно трајно непрекидно Богојављење, па да смиреним и чистим срцем примимо благодат Божију. А када благодат Божија сиђе у наша срца, онда ћемо и ми доживети Богојављење и у срцима нашим чути глас: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи” (Мт 3, 17). Јереј Милутин Лекић, парох негбински Извор: Жички благовесник јануар-март 2026.

Јереј Милутин Лекић, Беседа на Богојављење Read More »

Празник Обрезања Господњег у Врњачкој Бањи

На празник Обрезања Господњег, као и на дан када прослављамо угодника Божијег Светог Василија Великога, Митрополит и Архиепископ жички г. Јустин служио је Архијерејску Литургију у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Том приликом саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, као и старешина храма протојереј Часлав Јовановић са братством. Митрополит Јустин је у беседи нагласио да је Господ примио обрезање како би потврдио своју људску природи испунио старозаветни закон. Напоменуо је да су посебно лепе јектеније које се на данашњи дан произносе, да кроз њих боље разумемо шта је за нас потребно у Новој години. Након Свете Литургије верни народ је испратио свог Архијереја целивавши му десницу и примивши благослов. Нашем Богу нека је слава и хвала вавек. Амин. Ђакон Младен Нојић

Празник Обрезања Господњег у Врњачкој Бањи Read More »

Contact Us