Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Author name: Filip

Прослављена Преподобна мати Параскева у манастиру Вољавча

Данас, 27. октобра 2014. г. манастирска обитељ у Вољавчи прославила је своју славу и заштитницу Преподобну мати Параскеву – Св. Петку. Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин са свештенством, монаштвом и верним народом служио је свету архијерејску Литургију. Окупљеном народу Епископ Јустин се обратио пригодом беседом у којој је истакао велики значај подвижничког живота по узору на личност веома поштоване у нашем народу, Св. Петке, коју су красиле многе врлине.   Надовезавши се на прочитано Јеванђеље, владика је Свету Петку упоредио са 5 мудрих девојака које су сачувале своје уље, тј. своје врлине и добра дела до краја живота. Неколико пута Преосвећени је нагласио потребу да савремени хришћани не буду млаки или хладни, већ ватрени и огњени тражитељи вишњега Јерусалима. Јер на земљи немамо постојаног града, путници смо кроз време и простор у ишчекивању дуготражене небеске отаџбине. Све је већ речено, све је записано, и почетак и ,,крај“, у Светоме Писму кроз Божанску Реч, кроз коју треба да се просветљујемо. Епископ Јустин је још говорио да не смемо дозволити да нас нешто пролазно у овоме свету одвоји од пута који води у живот. Ни улица, ни град, ни држава, па ни парохија и место које имамо не треба да нас успава у тзв. привилегијама овога света који у злу лежи, већ да будемо будне и трзвене слуге који сваког часа очекују Долазак Господара. Јер, све брзо пролази и све се брзо дешава а сваки тренутак нам је драгоцен и вечно вредан ако га искористимо да прославимо Господа као што смо данас то учинили. Немамо времена за губљење јер су дани зли и време се убрзало. Али то не треба да нас плаши, већ да се радујемо, јер како је рекао владика „они који су зли постају још гори, а они који су добри још више напредују у добру и постају још бољи, баш као у причи о 5 лудих и 5 мудрих девојака“. Као анегдоту и похвалу за ревност игуманије ове свете обитељи и њених сестара, владика је истакао да се одазвао на позив јер су оне биле „најбрже“ у жељи да Епископ данас буде овде са њима. Ми смо на добром путу који започиње сабирањем у храму из кога излазимо да бисмо му се „опет и опет у миру“ вратили док Господ опет не дође. Најбољи начин за то јесте доживотно припремање кроз светотајински живот, доживотно стражење и бдење над собом. Хришћанин је путник на овоме свету који чека да се „укрца“ на брод који плови у вечни живот. Јорданска пустиња у којој се подвизавала Св. Петка нам је најбољи подсетник како да се васпитамо у сиромаштву, јер како рече Преосвећени, тамо тешко да је било воде за пиће, а камоли нечег другог. Владика Јустин је похвалио добру душу народну са којом треба мисионарити и сејати по примеру Св. владике Николаја. Има много посла а „посленика је мало“, зато треба да заборавимо и отклонимо све што нас вуче и чврсто задржава на земљи, јер ми нисмо од овога света иако у њему живимо и „уживамо“. Са две надахнуте проповеди Преосвећени је нахранио душу народну као некада, Св. Кирил Јерусалимски, који је подробно катихизирао оглашене спремајући их за свето Крштење. Заиста је дивно било осетити како се преноси блага реч Божија саображена народу који је на јасан начин разумео поруку Писма. Јер наш народ иако крштен, налази се у својству „оглашених“, којима је потребно подробно и често катихизирање. На крају је уследила трпеза љубави које је припремило сестринство манастира у којој је учествовао многобројни народ који је дошао са свих страна.

Прослављена Преподобна мати Параскева у манастиру Вољавча Read More »

Владика Јустин у Гунцатима

У Недељу Отаца Седмог васељенског сабора Његово Преосвештенство Епископ Жички Г. Јустин служио је свету архијерејску Литургију у селу Гунцатима, надомак Кнића. Његовом Преосвештенству су саслуживали протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, декан Богословског факултета Св. Василија Острошког у Фочи, протосинђел Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО епарxије Жичке, протосинђел Сава (Илић), секретар Епископа Жичког, јереј Милован Благојевић, парох у Пајсијевићу, ђакон Александар Грујовић и ђакон Владимир Вулета. За певницом су предивним појањем Литургију улепшале монахиње из Манастира Каменац. У току Литургије Владика Јустин је у надахнутој беседи протумачио јеванћеоске речи и посебно истакао потребу да верни народ изабере Царство Божије као своју истинску отаџбину. Пренео је благослов Свете Горе са које је управо стигао идући стопама Св. Саве. У току Литургије причестио се верни народ Гунцата и книћког краја. Владика је, на благослов, сваком вернику поделио иконицу Св. Саве, свога претходника на трону жичком. Радост верног народа наставила се на трпези љубави коју је приредио протојереј Давид Селаковић, парох гунцатски и арх.намесник гружански. Народ се обрадовао доласку и служењу Владикином, а посебно је све укрепила отвореност и видљива љубав Његовог Преосвештенства према свештенству, монаштву и свим верујућим. протојереј-ставрофор др Дарко Ђого

Владика Јустин у Гунцатима Read More »

Стопама Светог Симеона Мироточивог

Међународни научни скуп „Владар, монах, светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви“ одржао је своју последњу сесију у суботу 25. октобра у сали Црквено-народног дома у Никшићу. Скупу су присуствовали Епископ жички Јустин (Стефановић) и Епископ будимљанско- никшићки Јоаникије (Мићовић). Скуп је својим излагањем о богослужењу у српским земљама 11. И 12. вијека отворио Алексеј Мстиславович Пентковски професор Московске Духовне Академије. У историјском дијелу скупа своје реферате изложили су: Марко Поповић, Светлана Пејић, Ивана Коматина, Предраг Лутовац, Смиља Марјановић-Душанић, Срђан Пириватрић, Вељко Радуновић, Смиљка Габелић и Бранислав Тодић, док су из области филологије своје реферате изложили: Вања Станишић, Гордана Јовановић, Бошко Бојовић, Виктор Савић и Јасмина Грковић-Мејџор, Јелица Стојановић, Ирена Шпадијер и Лидија Томић. Сви рефератеи су пропраћени адекватном дискусијом. Епископ Јоаникије је на крају радног дијела скупа поздравио учеснике и организаторе Међународног научног симпосиона, захваливши свима који су дали допринос да скуп добије овакав обим и садржину. Ова својеврсна научна светковина, према ријечима Преосвећеног Владике, на неки начин је још једно од чуда Светог Симеона Мироточивог. „Припреме за овај скуп почели смо веома скромно, међутим, у међувремену смо наишли на велико интересовање и подршку што нам је омогућило да идемо даље и, хвала Богу, на крају смо добили највећу подршку и од стране државе и од стране Цркве. Мени је жао што те подршке није било од власти Црне Горе, али важно је да смо имали подршку од професора који живе у Црној Гори, који имају на ову тему шта да кажу и од оних који су својим поријеклом или својим рођењем везани за Црну Гору.“ „Желио бих да кажем посебно о Преподобном Симеону Мироточивом Светом Стефану Немањи да није написано ниједно житије Немањино, а да, неким случајем, знамо само ова његова дјела и да неким другим свједочењем знамо понешто о његовом животу, спознали бисмо да је у питању човјек који је увијек својом личношћу, својим дјелима, а нарочито концем свог живота инспиративан за све генерације. Житије светитеља стално се пише, дописује и допуњава, јер светитељ живи нови живот у Христу Господу и то „добропобедно тело“ тумачим у том смислу што кроз то његово тијело дјелује Оваплоћени Господ, зато је оно добропобедно, силно, свесилно, чудотворно, мироточиво, зато што кроз њега дјелује Господ на различите начине, различита су дејства светости.“ „Како бисмо другачије ту изузетну даровитост и плодност Светог Симеона Мироточивог могли разумјети да није био личност, која је оне Богом дане дарове непрестано укрепљавала, просветљавала и оснаживала благодат Светог Духа што се на крају потврдило, а увјерен сам да његови животописци само свједоче о његовој вјери, његовој молитвености, о страху Господњем и видимо његову богочежњивост и светост од најранијих дана, које су се пројавиле највише док је био владар кроз изузетну ктиторску дјелатност. Подићи такве храмове и искорачити у том погледу, може само изузетна личност али, личност и Богом обдарена. И видимо он Студеницу, чуло се мало о томе у овим предавањима, гради је као цркву свог упокојења, свог укопа.“ „Он се припремао и за монашки чин, сав његов претходни живот и подвиг био је, заправо, као добра припрема. И та његова одлука је једнако „епохална“, значајна и знаменита. Колико је у српској историји било монаха и ктитора који су кренули путем Преподобног Симеона кад су завршили своје земаљске обавезе, колико је било оних, нарочито у турско доба, који су се замонашили и обнављали неку светињу, поменимо случај ктитора Свете Тројице пљеваљске, који ме подсјећа на Преподобног Симеона, који је такође био породичан човјек, један од оних ктитора обновитеља, а таквих имамо доста. Дакле, човјек дубоке вјере, зато је он нама и данас тако интересантан. Да није био човјек дубоке вјере, мислим да би се наша дискусија и расправа свела на врло сувопарну и оскудну причу, не би имала тако велике резултате и не би изазивала толико интересовање.“ „Оно што, очигледно, изазива тако велико интересовање код Светог Симеона јесте тајна његове личности која се једино може разумјети и докучити кроз Христа Кога је он толико љубио и то, наравно, има благотворне последице и за породицу, као што видимо, и за државу и за цио народ и за сва покољења. Неко је рекао данас, на овом нашем скупу, кад би се данас појавила нека личност, а даће Бог појавиће се, као што је Свети Стефан Немања имала би исти задатак – да обједини свој народ и да сабере разједињене српске земље.“ „Мислим, да ће овај научни скуп имати велике резултате. То ћемо видјети тек када изађе Зборник радова, а учесници који су имали прилике да прате ова предавања то већ знају и могу да дају своје мишљење. Ја очекујем да ће овај Одбор и сви учесници дати свој допринос да Зборник научних радова изађе из штампе што прије и да буде што бољи и квалитетнији.“ „Као домаћин у овом дому, имам велику част да Вам захвалим што сте се одазвали нашем позиву да учествујете и дате свој допринос, желим да изразим велику радост што смо имали прилику да, од Београда до Студенице, Подгорице, да не заборавим били смо и у Расу, што је опет важно, па ево до Никшића, идемо стопама Светог Симеона Мироточивог и надам се да ће ово наше путовање, овај наш труд и рад бити од Бога благословен, да ће нам Свети Симеон својим молитвама бити на помоћи у даљим нашим напорима, јер, ко се год бави оваквим пословима, он мора да буде истрајан, упоран, поштен, а то никада није било лако и за то увијек треба изобилна Божја благодат, помоћ и милост. Али, кад се трудимо на добром дјелу онда је ту сигурно и Божја помоћ, као што кажу животописци Преподобног Симеона и као што је он то својим животом у највећој мјери потврдио“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, предсједник научног и организационог Одбора Међународног научног скупа „Владар, монах и светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви“, који је под високим покровитељством Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и предсједника Републике Србије Томислава Николића, организован поводом великог јубилеја – деветстогодишњице рођења нашег родоначелника Стефана Немање. Извор: Епархија будимљанско-никшићка Прочитајте више о Међународном научном скупу „Владар, монах, светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон

Стопама Светог Симеона Мироточивог Read More »

Дочек моштију Св. Козме и Дамјана у Рогачици

Мошти Светих бесребреника Козме и Дамјана из манастира Сопоћани, свечано су дочекане, у суботу, 25. октобра, у храму Вазнесења Господњег у Рогачици код Бајине Баште. Планирано је да мошти бораве од 25. октобра до 1. новембра. У том периоду свештенство Црквене општине Рогачица ћа сваког дана служити Литургију у 8 часова, Акатист Св. Врачима у 16 часова а затим, у 18 часова, по распореду молепствија за болесне, бездетне парове, за проналажење брачног друга… Распоред богослужења

Дочек моштију Св. Козме и Дамјана у Рогачици Read More »

Преподобна мати Параскева – Света Петка

Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή – петак) је била хришћанска подвижница из 11. века. Родила се у граду Епивату (Пиват – на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996). Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде“ (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију. Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале. Тропар (глас 4): Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју. Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас. Удостојила си се гледања лица Божја, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спашење душа наших. Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрост и радост, Христова девице, наша помоћнице. Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко. Свима помози, па и мени не одмози. Добре у добру сложи, и свако им добро умножи. Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века Амин. Преузето: spc.rs

Преподобна мати Параскева – Света Петка Read More »

Испраћај Иконе Пресвете Богородице Тројеручице у Чачку

Испарћај Чудотворне Иконе Тројеручице, 25. октобра 2014. г. Молитва за проналажење брачног друга, 23. октобра 2014. г. Молебан за болесне, 22. октобра 2014. г. Молебан за бездетне брачне парове, 21. октобра 2014. г. Света Тајна Јелеосвећења, 20. октобра 2014. г. Литургија, 20. октобра 2014. г. Молебан за болеснике, 19. октобра 2014. г. Свечани дочек 19. октобра 2014. г. Видео снимак: Храм Вазнесења Господњег у Чачку

Испраћај Иконе Пресвете Богородице Тројеручице у Чачку Read More »

Почело са радом „Добротворно Старатељство“ у Чачку

Драга браћо и сестре, Однедавно при нашем храму отпочео је рад „Добротворног Старатељства“ које има за циљ да помогне свим нашим потребитим и угроженим суграђанима, којих је данас не мали број. Братство овог храма редовно служи различите Акатисте и Молебне каноне, на којима се прикупљају средства за помоћ. У жељи да проширимо и побољшамо рад фонда, позивамо све људе добре воље, да у складу са својим могућностима, помогну нашој потребитој браћи и сестрама. Ваша помоћ може бити у новцу или намирницама. Такође, можете и директно обезбедити лекове, ортопедска помагала, измирење неплаћених рачуна (дуговања) за комуналије, дрва за огрев… потребитима који су у евиденцији нашег фонда. Сви наши потребити суграђани, нека се обрате својим парохијским свештеницима, како би благовремено били заведени у списак. За све потребне информације можете се обратити свештенику Милану Љубичићу на тел: 063/296 959 БЛАЖЕНИ МИЛОСТИВИ, ЈЕР ЋЕ БИТИ ПОМИЛОВАНИ! Храм Вазнесења Господњег у Чачку

Почело са радом „Добротворно Старатељство“ у Чачку Read More »

Освећење капеле Богородице Тројеручице у Дреновцима

На Томиндан, 19. октобра 2014. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина освештана је капела Богородице Тројеручице у селу Дреновци, општина Косјерић. Освећење је извршио Архијерејски намесник црногорски протојереј-ставрофор Слободан Марковић уз саслужење надлежног пароха, протојереја Ивана Терзића и првог пароха косјерићког, јереја Жељка Пантелића и ђакона Живка Дамјановића из Косјерића, као и верног народа овог села. На Литургији су уручене епископске грамате ктитору цркве Милинку Ђуровићу из Београда и госпођи Ванди Станојевић из Мрчића.

Освећење капеле Богородице Тројеручице у Дреновцима Read More »

Contact Us