Данас, 27. октобра 2014. г. манастирска обитељ у Вољавчи прославила је своју славу и заштитницу Преподобну мати Параскеву – Св. Петку. Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин са свештенством, монаштвом и верним народом служио је свету архијерејску Литургију.
Окупљеном народу Епископ Јустин се обратио пригодом беседом у којој је истакао велики значај подвижничког живота по узору на личност веома поштоване у нашем народу, Св. Петке, коју су красиле многе врлине. Надовезавши се на прочитано Јеванђеље, владика је Свету Петку упоредио са 5 мудрих девојака које су сачувале своје уље, тј. своје врлине и добра дела до краја живота.
Неколико пута Преосвећени је нагласио потребу да савремени хришћани не буду млаки или хладни, већ ватрени и огњени тражитељи вишњега Јерусалима. Јер на земљи немамо постојаног града, путници смо кроз време и простор у ишчекивању дуготражене небеске отаџбине. Све је већ речено, све је записано, и почетак и ,,крај“, у Светоме Писму кроз Божанску Реч, кроз коју треба да се просветљујемо. Епископ Јустин је још говорио да не смемо дозволити да нас нешто пролазно у овоме свету одвоји од пута који води у живот. Ни улица, ни град, ни држава, па ни парохија и место које имамо не треба да нас успава у тзв. привилегијама овога света који у злу лежи, већ да будемо будне и трзвене слуге који сваког часа очекују Долазак Господара. Јер, све брзо пролази и све се брзо дешава а сваки тренутак нам је драгоцен и вечно вредан ако га искористимо да прославимо Господа као што смо данас то учинили.
Немамо времена за губљење јер су дани зли и време се убрзало. Али то не треба да нас плаши, већ да се радујемо, јер како је рекао владика „они који су зли постају још гори, а они који су добри још више напредују у добру и постају још бољи, баш као у причи о 5 лудих и 5 мудрих девојака“.
Као анегдоту и похвалу за ревност игуманије ове свете обитељи и њених сестара, владика је истакао да се одазвао на позив јер су оне биле „најбрже“ у жељи да Епископ данас буде овде са њима.
Ми смо на добром путу који започиње сабирањем у храму из кога излазимо да бисмо му се „опет и опет у миру“ вратили док Господ опет не дође. Најбољи начин за то јесте доживотно припремање кроз светотајински живот, доживотно стражење и бдење над собом. Хришћанин је путник на овоме свету који чека да се „укрца“ на брод који плови у вечни живот. Јорданска пустиња у којој се подвизавала Св. Петка нам је најбољи подсетник како да се васпитамо у сиромаштву, јер како рече Преосвећени, тамо тешко да је било воде за пиће, а камоли нечег другог.
Владика Јустин је похвалио добру душу народну са којом треба мисионарити и сејати по примеру Св. владике Николаја. Има много посла а „посленика је мало“, зато треба да заборавимо и отклонимо све што нас вуче и чврсто задржава на земљи, јер ми нисмо од овога света иако у њему живимо и „уживамо“.
Са две надахнуте проповеди Преосвећени је нахранио душу народну као некада, Св. Кирил Јерусалимски, који је подробно катихизирао оглашене спремајући их за свето Крштење. Заиста је дивно било осетити како се преноси блага реч Божија саображена народу који је на јасан начин разумео поруку Писма. Јер наш народ иако крштен, налази се у својству „оглашених“, којима је потребно подробно и често катихизирање.
На крају је уследила трпеза љубави које је припремило сестринство манастира у којој је учествовао многобројни народ који је дошао са свих страна.
