Author: Filip

„Пророче и предтече пришествија Христова, достојно восхвалити тја недоумјејем ми, љубовију чтушчији тја: неплодство бо рождшија и отчеје безгласије разрјешисја, славним и честним твојим рождеством, и воплошченије Сина Божија мирови проповједујетсја“. Храмовна слава у Ратини започела је свечаном вечерњом службом са петохлебницом коју је служио јереј  Мирослав Андрић. На сам дан празника Света Литургија је почела у 8 и 30, а началствовао је протојереј Милош Станисављевић парох жички уз саслужење више свештеника Жичке епархије. Храм је био премален, за све вернике који су дошли да се поклоне и помоле пред моштима Светог Јована Крститеља које се налазе у овој дивној цркви. Велики број верника узео је учешћа у Светом Причешћу. У име градоначелника града Краљева Предрага Терзића, присуствовао је његов заменик за културу господин Милош Милишић. Хор Цркве Свете Тројице из Краљева ″Свети архиђакон Стефан″, својим изузетним појањем значајно је допринео лепоти свете службе.   У својој беседи протојереј Милош Станисављевић је између осталог рекао : –Прво треба да тражимо Бога, да будемо у Његовом присуству, да покажемо како га волимо јер Он први заволе нас. И већ у томе самом, у Божијој близини, ми задобијамо Његову благодат (нестворену енергију). У благодати Божијој се свако добро дешава. Зато треба чешће долазити у дом Божији јер Он јесте тамо. Стоје  у храму анђели, као што су стајали пред Захаријом. Чују, виде и осете, и анђели и свети, и испуњавају Божију вољу. Немојмо бити маловерни и мислити да Бог не може учинити све. Због своје сумње Захарије је био нем све док није послушао анђела и дао сину име Јован. Чим му се глас вратио, није престајао да слави Бога.   Уследила је литија око храма са молитвама Васкрслом Господу да нам опрости сагрешења наша и подари напредак мештанима који живе у селу и вечан покој онима који су уснули.  Пререзан је славски колач и освештано жито у славу и част Светог Јована Крститеља. На радост свих присутних малишани из КУД “Ратина“ извели су пригодан културно-уметнички програм. Затим је уследила трпеза љубави за све присутне. Старешина храма протојереј-ставрофор Милош Васиљевић је захвалио свима који су уложили и најмањи труд да на овако леп начин прославимо нашег заштитника.                                                                           Трипо Данило Спахић, историчар        

На Ивањдан када наша Црква прославља Рођење Светог Јована Крститеља, у Озрему је свечано обележена слава храма са великим бројем верника. Литургијом је началствовао протојереј ставрофор Аранђел Даниловић, а саслуживали су му пензионисани свештеник протојереј ставрофор Миленко Милованчевић и парохијски свештеник јереј Александар Пејовић.     Након Литургије и резања славског колача, сви присутни су били позвани на  свечани ручак који су припремили домаћини славе – породица Пешовић. Гости су имали прилике да уживају у културно уметничком програму који су нам приредили КУД ,,Шумадија“ -Горњи Милановац и  изворна певачка група ,,Црнућанка“. Потом се овдашњи парох захвалио домаћинима, верном народу, и свима који су дошли да употпуне и прославе нашу храмовну славу.   Уз Божију помоћ све је протекло како вера и обичаји налажу. На многаја љета! Јереј Александар Пејовић

Дана 04. јула 2021. године, у Манастиру Студеници је обележена једна од студеничких слава – празник Преподобне Анастасије. Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ жички Г. Јустин, уз саслуживање: архимандритâ Тихона (Ракићевића), Дамјана (Цветковића) и Саве (Илића), јеромонахâ Виталија (Милошевића) и Кипријана (Манастир Вазнесење), протојереја-ставрофора Слободана Марковића, протојереја Радоја Санде, јереја Дејана Трипковића (Епархија ваљевска), као и ђакона Стефана Симића.   Монахиње из Манастира Благовештења са игуманијом Михаилом су својим гласовима и појањем улепшале празник. Због великог броја људи који су дошли на славу овај пут служена је Литургија на отвореном, на темељима Храма Светог Јована. Овај храм из 14. века је сачуван само у доњој зони. Подигнут је нешто касније у односу на време када је краљ Милутин подигао Храм Светих Јоакима и Ане у Студеници. Како у овој лаври у то време нико други осим владара и његове породице није могао добити дозволу за градњу храма то је и овај храм немањићки, и то од Милутинових наследника. Протојереј-ставрофор Слободан Марковић из Косјерића започео је велико поштовање Преподобне Анастасије заједно са својим духовним чадима пре три деценије. Од тада на десетине верника из Косјерића редовно долазе на овај празник. Владика је беседио на празничну тему, истичући значај поштовања Преподобне Анастасије. Између осталих поучних речи, Епископ је истакао: – Преко неуких рибара, Господ је божанску науку предао целом свету. Њих је изабрао за апостолску мисију из разлога што је позив риболоваца испуњен сталном надом. Често се деси да ништа не улове, па су им неопходни вера и смирење. Често се враћају кући празних мрежа, али се увек свом позиву враћају у смирењу и нади. Када су упознали Господа све су оставили, и кренули за Њим. Нису били привучени силом власти овога света, већ Истином коју су осетили.     Епископ је подсетио присутне да је и наш Свети Сава попут апостола на позив Господњи све оставио. Додао је: – Тешко је било његовим родитељима, али су га ипак благословили и подржали да истраје на монашком путу. Тако је започела историја светородне лозе Немањића. Преподобну Анастасију је одликовала, богобојажљивост, са којом је она последовала мудрим дјевама Христовим о којима нам се казује у Јеванђељу. Владика је нагласио да и ми данас не треба да се везујемо за привремено, већ да гледамо у Небески Јерусалим. Тиме ћемо последовати Господу и светима Његовим, међу којима је и Преподобна Анастасија. Божији призив нам уједно дарује силу и благодат да живимо по заповестима Божијим. На Светој Литургији Чаши спасења су приступили многи присутни, а затим је у празничној радости освештано славско жито и пререзан колач у част Преподобне Анастасије. Уследила је трпеза љубави у овом предивном дану који је Господ обасјао зрацима љубави Своје. Братство Манастира Студенице Фото: Стефан Медаровић

Ученици примљени у први разред средњих богословских школа за школску 2021/2022. годину у Епархији жичкој: Василије Иркић, за Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену Василије Васиљевић, за Богословију Светог Јована Златоустог у Крагујевцу Вук Кљајић, за Богословију Светог Саве у Београду Душан Ивановић, за Богословију Светог Јована Златоустог у Крагујевцу Давид Обућина, за Богословију Светог Кирила и Методија у Нишу Из: канцеларије Епископа жичког

Дан крстоваскрсне радости којега створи Господ да се сећамо јунака који су животе положили на Косову 28. јуна, обележен је као храмовна слава на Љубићу код Чачка. Братство храма је са свештенством, домаћином славе и верним народом, саслуживало свом Архијереју Епископу жичком Г. Г. Јустину који је началствовао литургијским сабрањем на Богом спасаваном и победоносном Љубићу у Храму Светог великомученика кнеза Лазара. Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник трнавски Мирослав Петров, протојереј-ставрофор Миодраг Милидраг, протојереј Владан Милосављевић, протојереј Марко Мирковић, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Медар. Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин се обратио сабрању пригодном беседом. Најпре је подсетио да је Видовдан највећи празник рода српског. Одељак из Јеванђеља читан на Светој Литургији позива нас на љубав међусобну и подсећа да, будући страни овом свету, свет не љуби оне који њему не припадају. То је показао и сам Господ јер је њега свет првог омрзнуо. Својим животом је прао грехе свих људи од постања до дана данашњег. Ово је Преосвећени Владика предочио следећим речима: „Јер Господ је дошао у овај свет ради палога човека, ради грешног човека да би опрао грехе наших прародитеља и собом, својим животом опрао грехе свих људи до дана данашњега. Јер они који признају Господа Христа за свога Бога и Спаситеља, они треба да прођу и тај крстоваскрсни пут којим је прошао сам Господ Бог наш.“ Наш народ је сабрао све умне и духовне силе у слободарском Чачку који је одолевао агарјанском зулуму и показао битком на Љубићу да се определио за слободу ради ближњих. Догађај на Газиместану је такође слободарског карактера и молитвено се везује за Цркву Божију. Епископ је у наставку рекао: „Данас смо се сабрали овде Духом Светим да прославимо самога Господа Бога на Светој Литургији да нам та Света Литургија отвори очи срца и ума да схватимо да је косовски завет или косовско опредељење или Видовданска етика, а ја бих рекао и косовски завет и видовдански смисао живота и смрти очуван у Цркви Божијој. У њој су забележени сви догађаји који су важни за род људски почевши од Оваплоћења Христа до Његовог Другог доласка. Све су то историјске чињенице и догађаји. Највећи пак, догађај за нас православне Србе јесте Видовдан. Зато што смо се ми кроз Цара Лазара и његове јунаке једном за свагда определили за Царство Небеско, јер је он говорио: Царство земаљско је за малена, а Небеско увек и довека. И та реч која опонаша, оживљује реч Христову, живи у Цркви и чува се Црквом и зато је за нас Видовдан не просто једна историјска чињеница, један историјски догађај, као што није само историјски догађај битка на Љубићу 1815. године, где су наши храбри преци за отачаство своје и Крст часни и слободу златну дали животе своје за нас, да бисмо ми живели у слободи. Али та слобода коју ми имамо данас често нас поробљује, јер како каже Свети Апостол Павле: Све ми је слободно, али није све на корист. Све ми је слободно, али нећу да ишта овлада мноме, мојим срцем, мојим осећањима, мојим бићем. И ово је дан када се ми опредељујемо, да видимо да ли смо за вечну истину, вечну правду, за истинског Бога или у нама има још везаности за овај привремени свет, за привремено битисање овде у овом видљивом свету. Морамо сами себи да поставимо ово питање и дамо одговор на њега.“ Везивањем за косовске јунаке догађа се чудо да још постоји нада да ћемо у Призрену певати наше песме, притом никога не угрожавајући. То је уједно, по речима Владике, и велика обавеза према нашим прецима. Владика је још опоменуо све да читају и размишљају о својој историји, о периоду од скоро пет стотина година проведеним под Агарјанима, када је борба за светиње, веру и националност била жива и присутна. – Живећи по ономе што су нам оставили наши преци, обуцимо се у силу са висине, живимо вољом и жељом каквима су живели наши преци, рекао је Владика Јустин. На Светој Литургији је за несебично залагање на њиви Господњој награђен правом ношења напрсног Крста протојереј Владан Милосављевић. Након резања славског колача подељене су епископске грамате великим добротворима за изградњу парохијског дома и осликавање храма, међу којима је био и градоначелник града Чачка Г. Милун Тодоровић. Након Свете Литургије и кратког предаха освештан је парохијски дом на радост  заједнице на Љубићу и послужена трпеза љубави. Са надом и радошћу нових виђања молитве Светог Кнеза Лазара косовског и свих српских мученика и новомученика да буду са свима нама. На многе године! старешина храма јереј Бојан Сујић

У недељу, 27.06.2021. године, уочи великог празника Видовдана, у Краљеву је на платоу испред Духовног центра “Свети владика Николај Велимировић“ одржана свечана Видовданска академија којом је најављен празник Видовдан – његов историјски, духовни и морални значај у личности сваког од нас.  И да овај празник не би остао без гласа народног сабрања, одржан је културно-духовно-родољубиви програм баш испод доксата Владичанског двора Светог Владике Николаја Велимировића, како кажу, највећег код Срба после Светог Саве. Да се баш ту одакле се он обраћао свом народу, кроз уметност каже да је остало предање, да реч о Видовданском завету тече, да је не дамо забораву. Уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, Ансамбл “Косовски Божури“ као организатор ове Видовданске академије сабрао је чету одабраних уметника, твораца речи и музичких струна који су  умножили дарове пред видљивом публиком али и оном невидљивом голим оком а много битнијом – пред свим војницима за веру светосавског рода. А дарове су принели  Хор ,,Свети Архиђакон Стефан” при Цркви Свете Тројице у Краљеву, Ансамбл ,,Херувими”, Група ,,357”, Ансамбл ,,Косовски Божури”, гуслар из долине векова Бојана Пековић, Предраг Милетић као представник групе ,,Река”, писац Милан Ружић, глумац краљевачког позоришта Зоран Церовина и солиста на фрули Предраг Недељковић.       После химне ,,Боже правде” којом је отворена академија, Видовданску беседу изговорио је протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик. Говорећи о Видовдану као о завету нашега поколења, као о утабаној стази коју је Свети кнез Лазар оставио свима нама, отац Љубинко је прочитао и стихове блаженопочившег митрополита Амфилохија о Видовдану.     Писац Милан Ружић надовезао се на ове речи изговоривши: ,,Када би неко одлучио да јун има 27 дана или просто из календара избацио 28. нас Срба би нестало, јер би било покидано наше једино везивно ткиво које нас, као народ, држи на окупу и квалификује за постојање откупљујући од Бога за нас дане на земљи. Док свањавају Видовдани, освањаваће и српски народ.То је најсрећнији и најстрашнији дан код Срба, али бисмо га вечно живели и мењали њиме сваки други датум, јер шта ће нама други дан? Наши календари и нове године почињу и завршавају се са 28. јуном.” Бисер долине Ибра, Бојана Пековић, гуслала је песму Смрт Мајке Југовића, песму којом се од овога света опростио и велики човек, Никола Тесла. Група ,,357” у свом акустичном саставу даровала је публици песме ,,Знаш ли ко те љуби силно” Светог Владике Николаја и песму ,,На Газиместану”, приштинског конзула, песника Милана Ракића. Предраг Милетић дочарао је средњевековне звуке на песмама ,,Косовка Девојка” и ,,Христе Боже” док је ансамбл „Херувими” певао песму о Светоме Сави Драгослава Брновића и аутора музике Бојане Пековић. Академију је затворио Ансамбл ,,Косовски Божури” са наставником музике Гаврилом Кујунџићем извођењем песама ,,Догодине на Косову” и ,,Видовдан”, преносећи тако и свој лични и живи утисак са Косова и Метохије, одакле су родом и где су расли.   Краљево је град који је несебично примио све расељене Србе са страдалних подручја Босне, Херцеговине, Крајине, Хрватске, понајпре Косова и Метохије. Овај град зато дише и мирише Видовданским заветом а тим мирисом овог лета замирисала је и душа његових житеља. Окупљени народ са пуно суза и препуног срца поздравио је сваког учесника. Видовданска академија је била место сусрета оних који су одавно прогнани са својих огњишта и свих оних који су осетили љубав према Косову и Метохији. Милица Славковић