Author: Filip

У понедељак 1. 8. 2022. на навечерје славе Храма Светог пророка Илије у Вичи, благословом Епископа жичког Г. Јустина, приказан је документарни филм „Свети Василије Острошки – сведок васкрсења“.  У навечерје храмовне славе служена је вечерња служба са чином петохлебнице. Богослужењем је началствовао протојереј-ставрофор Љубинко Корићанац, уз саслужење пензионисаног свештеника Милисава Вујовића. Повезане вести: Катихета Бранислав Илић на слави храма у Вичи: Дошао сам да се надахнем вером и љубављу овог народа Након вечерње службе у наосу храма приказан је филм „Свети Василије Острошки – сведок васкрсења“ катихете Бранислава Илића у продукцији Телевизије Храм, снимљен поводом 350 година од упокојења светитеља. Филм пружа увид у подвиге и дела љубави острошког исцелитеља и чудотворца. Обогаћен је аутентичним сведочанствима о чудима, која свакодневно потврђују живо присуство светитеља у његовом страдалном роду. Филм је до сада обишао велики број градова у Србији и другим земљама, а ово је прво приказивање у нашој Епархији.   Аутор се након приказивања обратио публици изложивши многобројне утиске, које је стекао приликом рада на филму. Указао је на велике потешкоће које су острошког чудотворца пратиле од рођења, немилосрдне турске одмазде, лукави латински прозелитизам, али и лицемерје лажне браће које му је најтеже пало приликом обнављања замрлог духовног живота Херцеговине. На крају је обећао да ће примерак монографије, која је у припреми поводом снимања филма, упутити нашој парохијској библиотеци на радост и духовно узрастање свих њених парохијана. Прилика за угошћавање овог вредног, младог катихете који, поред вероучитељског позива, ради и као сарадник Телевизије Храм и на радију „Беседа“ при Епархији бачкој, посебно је обрадовала нашег свештеника Немању Матејића, који га познаје још из школских дана у Богословији „Светог Саве“. Вечерас се пружила прилика да на посебан и неуобичајен начин, обележимо прославу храмовне славе. Цело вече у вичком храму обиловало је благодаћу која је се, поред богослужења, на верни народ излила и посредством квалитетног филмског садржаја. Он је све присутне напојио из богате духовне ризнице наше Свете Цркве.     Сутрадан на празник Светог пророка Илије служена је Света Литургија којом је началствовао протонамесник Горан Јанковић, парох горачићки, у саслужење старешине Цркве у Лучанима јереја Рада Марића и вичког пароха Немање Матејића.   У беседи након прочитаног Јеванђеља, отац Немања подсетио је присутне на ватрену проповед Светог пророка Илије која је не само делима, већ и речима опомињала верни народ, на неспојивост Истинитог Бога са туђим лажним боговима. Према речима многих Светих отаца управо је он најзначајнија старозаветна личност после Мојсија, због чега га је и смрт мимоишла. Иако није проповедао о месији, оци га често доводе у везу са Јованом Претечом. Након одслужене Свете Литургије, уследила је храмовна литија у којој је узело учешће мноштво парохијана, као и деце која похађају верску наставу. Након резања славског колача, уприличено је послужење за које се постарао овогодишњи домаћин Михаило Виторовић. Студент теологије Алекса Ковачевић

На празник Светог деспота Стефана Лазаревића по благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина постављен је камен темељац новој цркви која се зида у ивањичком насељу Буковица. Чин освећења предводио је архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић коме су саслуживали протонамесник Дарко Несторовић парох ариљски и јереј Аранђел Петровић парох радаљевски. На темељима су били протојереј-ставрофор Славиша Стјепановић, некадашњи надлежни парох у Буковици, затим јереј Александар Стјепановић, парох ужички, протојереј Синиша Пецић, протојереј Небојша Вишњић, јереј Момчило Славковић, јереј Младен Миливојевић, пароси ивањички, и јереј Душан Тодорић, парох у Лукама. Поред председника Општине Ивањица господина Момчила Митровића овом чину су присуствовале угледне званице, чланови Грађевинског одбора, велики број мештана Буковице и околине и што је најважније велики број деце. Тиме је изражена неизмерна радост Буковичана да у свом месту угледају обрисе цркве коју ишчекују већ дуже од десет година. Радост је била употпуњена чињеницом да су мајстори успели у потребно време да заврше посао како би темељи цркве која је посвећена Светом деспоту Стефану Лазаревићу били освештани управо на дан када Црква прославља овог светог српског владара. Након извршеног освећења прота Гмитар се са изобилним искуством у оваквим подухватима обратио једним надахнутим словом којим је на аутентичан начин подстакао људе да отворе и своја срца и да прилозима учествују у овом богоугодном делу значајном за духовну обнову тог краја. „Бог Вам је свима дао да направите велике куће и да дуж целог пута оснујете предузећа; сад је дошло време да Му се захвалите тако што ћете Њему подићи Дом у коме ћете имати прилику да Њему служите и да се са Њим сједињујете“ – истакао је прота. Међу бројним дародавцима који су до сада учествовали истакао се господин Никола Робајац који живи и ради у Америци. Он је до сада подарио овој цркви десет хиљада долара и тиме заслужио да буде награђен Архијерејском граматом која му је на темељима цркве и уручена. Надлежни парох, јереј Младен Миливојевић је на крају захваливши се свима, укратко протумачио есхатолошки значај овог чина позвавши народ да у будуће учествује у свим црквеним и литургијским сабрањима и да ка томе нарочито упућује децу, угледајући се на пример Светог Стефана који је дете и предивни изданак Светог кнеза српског Лазара. Јереј Младен Миливојевић, трећи парох ивањички

Десетогодишњи помен пострадалим припадницима Војске Србије – пиротехничарима, који су пострадали приликом разминиравања подмуклих касетних бомби, бачених 1999. год. приликом НАТО агресије и злодела “Милосрдног анђела”, одслужен је 1. августа на Копаонику, на месту погибије, на Панчићевом врху. Старији водник I класе Славиша Марковић из 204. ваздухопловне бригаде и старији водник I класе Небојша Милић, из 98. ваздухопловне бригаде, храбро су обављали врло тежак задатак разминиравања рејона око војног објекта на Панчићевом врху. Задатак разминиравања ових мина је нажалост сталан, јер касетне бомбе имају могућност да експлодирају и после много година. Држећи се достојанствено, наши војници су 01. августа 2012. пошли на последњи дан овог врло ризичног посла када су се и преставили Господу. За собом су оставили своје тужне супруге, по двоје деце и братољубуве колеге који се сваке године моле за њихове душе код спомен обележја на врху Копаоника. Парастос је служио војни свештеник 98. ваздухопловне бригаде, капетан Владимир Благојевић са делом хора параклиса Св. краља Милутина. На пригодној беседи је истакао да наше сузе жалости говоре о великој међусобној љубави, али и о великој истини да се човек са смрћу не мири. Сузе туге и бола за неше војнике, који су своју душу положили за ближње, временом ће се, благодаћу Божијом, преобразити у сузе радоснице, јер ћемо се сви срести пред Васкрслим Господом Христом који ће нам даровати живот вечни. Скупу се обратио и пиротехничар мајор Горан Вукадиновић, представник Команде РВ и ПВО, обавестивши све присутне о оснивању удружења пиротехничара, које има за главни задатак, одржавање и подизање нивоа сећања на Славишу и Небојшу, и на њихову несебичну жртву. Том приликом је деци пострадалих колега поделио почасне чланске карте удружења њихових родитеља.   На помену су осим чланова породица биле присутне делегације из Команде РВиПВО, делегације из 98. вбр и 204. вбр, као у пензионисане колеге и ратни другови, достојно одајући почаст својој страдалој браћи. Нека би благи Господ опростио сва сагешења нашима Небојши и Славиши и подарио им Царство Небеско. Амин. Живела Војска Србије! Живела Република Србија! помоћник војног свештеника заставник Владан Виторовић фотографије Бобан Курундић

Дана 31. јула 2022. године, у Недељу седму по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву. Владики су саслуживали архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а Епархије жичке и братство храма, док је певницу предводио господин Иван Трајковић. Након прочитаних јеванђелских одељака у којима смо слушали причу о исцељењу двојице слепих људи и о томе да је Господ дошао у овај свет да би нам подарио живот вечни, уследила је беседа. У њој је Владика поучио све сабране да је љубав разлог због којег је Господ тако чврсто везан за ову творевину – Он је дошао да нам дарује живот вечни! У редовима који следе преносимо основне поруке Владикине проповеди:   „У Светоме Јеванђељу слушамо да су Господу пришли слепи људи, које је одмах запитао: Да ли верујете да ја могу учинити да видите? И по њиховој вери се то десило, прогледали су. И у наше време је Господ присутан у свој сили Својој. Није тада била присутна већа благодат од благодати која се нама, у ово време, дарује. Свима се Господ подједнако дарује. Питање је само колико желимо благодат Његову, јер постоје људи који је једноставно не желе… Ипак, постоје и многи који желе благодат Господњу, али услед својих грешних живота, не могу да је приме – јер их дела њихова спречавају у томе. А онај који хоће и онај који има вољу да живи, следујући заповестима Божијим, он ће добити благодат, и чак силу, Божију силу, да чини чуда по својој молитви. Као што су се чудеса дешавала за време живота Господњега на земљи, иста таква чуда бивају и сада, овде, међу нама. Но, не делује Господ увек видљиво. Постоје и невидљивих чуда. Као што би рекао Свети Јустин Ћелијски: Господ Бог нама прилази на голубијим ногама – не жели да поремети нашу слободу да будемо крај Њега или да будемо без Њега. Господ не жели на силу да нас приведе к Себи, већ нас чека. Његова највећа радост је када се једна заблудела овца врати у своје стадо. Он је спреман да остави деведесет девет оваца и да тражи ону изгубљену. Тако ради и сада. Чека, да пронађемо једину истинску Светлост, а једина истинска Светлост нашег живота јесте Господ. Ако Њега имамо, све имамо и све је у нашој души мирно и јасно“.   Након ових речи, уследио је наставак Свете Литургије, који је врхунио у причешћу велике већине сабраних верника. Вук Кљајић, ученик Богословије Светог Саве  

„Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.“ Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше“. Дана 30. јула 2022. године Црква Свете великомученице Марине у Атеници крај Чачка прославила је своју храмовну славу. Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Господин Јустин началствовао је литургијским сабрањем уз саслужење: архимандрита Саве (Илића), секретара Епископа жичког, протојереја Мирослава Петрова, Архијерејског намесника трнавског, протојереја Радише Сеочанца, старешине Храма Свете великомученице Марине, протојереја Александра Грујовића, првог пароха атеничког, ђакона Бранислава Јоцића из Архиепископије београдско-карловачке, као и ђакона Стефана Симића. Након прочитане перикопе из Јеванђеља уследила је беседа у којој је Владика све сабране поучио да је Господ Бог Творац неба и земље све устројио на спасење људи: – Он чини и води нас да чинимо онако како бисмо се спасили. Он је Тај који има власт да везује и разрешава на земљи, и ту власт је дао својим ученицима . Дао нам је Свету Тајну Покајања и Исповести, а то је Тајна којом се ми ослобађамо својих грехова и слабости у току живота, јер смо слаби и немоћни. Иако смо крштењем добили велику силу и благодат; често нас запљусну светла и „лепоте“ овога света. Иако је свет створен као добар, човек је, злоупотребивши овај свет, учинио свој живот врло тешким.   Преосвећени Владика нас је подсетио на житије Свете великомученице Марине која је рођена у време великих гоњења хришћана: – Њен отац је био идолопоклонички свештеник. Пошто је Марина као мала остала без мајке, дали су је дојиљи, која је на сву срећу, била тајна хришћанка. Она је стекла велику љубав према својој дојиљи, а и дојиља је заволела Марину због њене нарави и кротке природе. Света Марина је још као мала слушала људе који су се тајно састајали код њене дојиље и говорили о Христу. У то време је постојало доста таквих кружока људи који су се сакупљали да прославе Бога тајно. Када је њен отац сазнао да је хришћанка, и када му је она то исповедила, он се ње одрекао. Пред судом је исповедила да је хришћанка и да је осим Христа ништа друго не занима. Након тога је претрпела тешка страдања, и била од Бога прослављена венцем мучеништва. – Света Марина и мученици су заједно са апостолима у темељу наше Цркве. Они нама дају снаге да ми издржимо све тешкоће у свету. Само је важно да ми, житељи ове земље, не будемо везани за земљу на погрешан начин, и да не злоупотребљавамо овоземаљска добра, већ да живимо смирено са љубављу према Богу и ближњима, и да чекамо Царство Небеско и живот вечни. Човек је саздан за небо. Ми чекамо Небески Јерусалим, а то је наш вечни град и ту је вечни живот и вечна радост, рекао је Владика Јустин.   Евхаристијско сабрање крунисано је заједничком Чашом, која представља врхунац данашњег славља, а у којој је узео учешћа велики број верног народа. Након заамвоне молитве, Епископ Јустин са свештенством осветио је и преломио славски колач у част Свете великомученице Марине, која нас је својим молитвама сабрала на данашњи дан. Преосвећени Владика Јустин је одликовао граматом добротвора господина Слободана Лаковића за велики допринос и помоћ Храму Свете великомученице Марине. Након Свете Литургије братство храма је уготовило трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић

Велика благодат се излила на обитељ вујанску – у навечерје славе, Сабора Светог архангела Гавила, овај манастир постао је богатији за два монаха. На вечерњој служби игуман, архимандрит Сава (Илић), привео је искушенике: Ђорђа Проковића и Наума Мацановића који су положили своје завете и на постригу, који је извршио Епископ Јустин, добили имена: Авакум и Арон. Вечерњу службу служио је архимадрит Дамјан (Цветковић) уз саслуживање ђакона Стефана Симића, док су вујанским брдима одјекивали гласови пароха коњевићког протојереја Миодрага Тодоровића и пароха атеничког протојереја Александра Грујовића, који су уз пратњу монаштва и свештенства допринели благољепију овог узвишеног догађаја. Манастирска црква била је премала да прими све који су желели да поделе радост са братијом, међу којима су били игумани и игуманије манастирâ: Студеница, Црна Река, Рача, Згодачица, Вазнесење, Света Тројица, Сретење, Благовештење, Успење, затим представници манастирâ: Жича, Преображење, Никоље, Јовање, монаштво из Митрополије црногорско-приморске, из Епархија: рашко-призренске, шумадијске, гости из Митрополије дабробосанске: ректор Богословије у Фочи протонамесник Љубомир Пријовић и уважени професор протојереј-ставрофор Ненад Тупеша са пријатељима. По завршеном Светом чину, игуман са братијом је припремио трпезу љубави за све присутне. У току вечере, присутном монаштву, свештенству и народу обратио се Епископ Јустин, изразивши посебну захвалност свима који су се сабрали како би увеличали ову радост. Епископ је затим истакао значај монашког завета и узвишености те службе. Такође, говорио је о нераскидивој вези између монаштва, свештенства и верног народа, нагласивши да монаштво није некаква изолована категорија, јер је њихово главно делање молитва за спасење читавог рода људског. Након тих речи, Епископ Јустин је пожелео свако добро од Господа новопостриженим монасима Авакуму и Арону, као и њиховом духовном оцу архимандриту Сави. На сам дан празника, на Светој Архијерејској Литургији Епископу Јустину саслуживали су: игуман вујански архимандрит Сава (Илић), архимандрит Дамјан (Цветковић) – секретар ЕУО-а, архимандрит Андреј (Сајц) – игуман Манастира Црна Река, протојереј Саша Ковачевић – намесник жички, капетан јереј Владимир Благојевић, јереј Александар Мирковић, као и ђакони Стефан Симић и Миладин Милуновић. Епископу су чтецирали ипођакон Дејан Камиџорац и Бојан Милошевић. Свету Литургију су, својим анђелским гласовима, украсиле монахиње из Манастира Благовештење. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Епископ Јустин је беседио о значају данашњег празника, нагласивши да је архангел Гаврило деловао најпре у Старом Завету – обраћајући се пророку Данилу, наговештавајући рођење Самсона итд. Ту је и његово јављање Јоакиму и Ани да ће, иако бездетни, родити Пресвету Богородицу – као и најважнији догађај – његово јављање Богородици да ће родити Господа Исуса Христа. Преосвећени је истакао и сам значај свих небеских сила, које је Господ послао да служе људима. У светлости реченог, беседио је и о анђелу чувару кога сваки човек добија у Светој Тајни Крштења. Владика је закључио да је човек, иако има подршку небеских сила, дужан да се изграђује кроз лични труд – пост и молитву, а изван свега у Светој Тајни Причешћа у којој се сједињујемо са Васкрслим Господом. По завршетку Свете Литургије, Преосвећени је са игуманом, оцем Савом, осветио и пререзао славски колач и жито, а потом пожелео срећну славу братству манастира и верном народу, са жељама да се још дуго молитвено сабирамо у овој светињи. На позив архимандрита Саве, монаштво, свештенство и верни народ су, заједно са својим Епископом, приступили трпези љубави коју је са великим трудом припремило братство манастира. За трпезом се присутнима обратио и архимандрит Андреј (Сајц), преневши благослове и поздраве из Манастира Црне Реке, за који је, како је истакао, посебно везан Владика Јустин. По завршеној трпези љубави, Епископ је благословио верни народ уз наду на што скорији сусрет.   Вероучитељ Милорад Васиљевић

Црква Светог Архангела Гаврила у Чајетини прославила је своју храмовну славу, 132. по реду. Прослава је почела вечерњим богослужењем које је служио старешина Храма Преображења Господњег на Златибору протонамесник Дејан Војисављевић. Свету Литургију на дан Сабора Светог архангела Гаврила служио је старешина Саборног Цркве Светог архангела Михаила у Београду протојереј-ставрофор Петар Лукић уз саслуживање Архијерејског намесника ужичког протојереја-ставрофора Милоша Босића, протосинђела Уроша Васиљевића, игумана Манастира Увац,  протојереја Давида Селаковића, протонамесника Дејана Војисављевића, о. Вајка Васиљевића, пензионисаног пароха из Осла, о. Александра Млађеновића, пароха из Сребренице, протођакона Радомира Перчевића из Београда, као и ђакона Милана Босића из Ужица. Светој Литургији присуствовао је велики број верника који су узели учешћа у Светом Причешћу.  У склопу Свете Литургије освећени су славски колач и жито. Верном народу беседом се обратио отац  Милош Босић и том приликом честитао старешини храма оцу Петру Лазићу, оцу  Милану Мијаиловићу и верном народу  храмовну славу. Притом  је нагласио важност слоге народа при обнови наших светиња и потребу подизања моралне свести целог народа. Такође, осврнуо се и на проблем нестајања српских села и кризе наталитета која је у супротности са заповестима Божијим. Славље је настављено за трпезом љубави. Никола Николић, студент теологије

Дана 26. јула 2022. када наша Света Црква прославља Сабор Светог архангела Гаврила, Црква у Заблаћу прославила је своју храмовну славу. Свету Литургију служио је Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, а саслуживали су: умировљени парох заблаћки протојереј Милољуб Мирковић, јереј Богдан Митровић, парох јежевички, и јереј Младен Стевановић, парох честински. Након резања славског колача, отац Мирослав је честитао храмовну славу братству овога Светога храма: протојереју-ставрофору Радовану Стевановићу и јереју Богдану Митровићу. Братство храма је са верним народом уготовило трпезу љубави за све присутне након Свете Литургије. Чтец Филип Нешковић

Благословом Епископа жичког Господина Јустина, Црквена општина Вича и удружење „Србија за младе“ од 22–24. јула 2022. у организацији Поклоничке агенције „Јеж“ која послује при нашој Епархији, извели су тродневно поклоничко путовање на Косово и Метохију. На иницијативу вичког пароха Немање Матејића, подстакнути жељом да посете места кључна за наш духовни идентитет, вички парохијани заједно са многобројним поклоницима из Београда, који су се прикључили посредством удружења „Србија за младе“ пошли су на поклоничко путовање на Косово и Метохију. У петак 22. 7. кренули су пут Манастира Грачанице, где су обишли гроб игуманије мати Ефросиније (Јеремић), која је рођена у Вичи 1928. за коју наше мештане везују успомене, након вечерње службе наставили су путовање ка Призрену. У Манастиру Свети Архангели дочекало их је братство које им је пружило гостопримство у свом конаку. Ујутру, заједно са манастирским братством, у Светој Литургији узели су учешће и наши поклоници уз саслужење оца Немање. Продужетак Евхаристије је био у трпезарији уз заједничко дружење и певање духовних песама. Пожртвованост и гостољубивост братства видела се у богатој трпези коју су изнели пред госте. Након упознавања са историјом некада велелепног манастира у пратњи призренског свештеника, обишли су Цркву Богородицу Љевишу и Саборни храм Светог Ђорђа упознавши се са страдањем храмова и становништва у вишедеценијским немилосрдним нападима. Такође су видели и призренску Богословију у којој се поред свих недаћа која је претрпела, и даље одвија настава, после слободног времена за обилазак града и тврђаве Каљаја са које се пружа поглед на царски град, наставили су пут Ораховца. Ораховац је мало српско село, које је окружено непријатељски настројеним Албанцима који су извршили изненадни напад на незаштићено становништво 1998. године. У средишту села налази се црква посвећена Успењу Пресвете Богородице. Око ње, као тачке окупљања смештене су куће преживелог становништва, како сами кажу „Црква чува њих, а они чувају цркву“. Нико није остао равнодушан слушајући приче о страдању, на које је упозорила икона Богородице у храму, падом кандила, у тренутку одвођења монахиња из суседног Манастира Зочиште. Ипак, утеху су пружила деца Ораховца, која подносе велику жртву тиме што је њихов свет ограничен на пар улица и простор око цркве где се играју. Подељени су им слаткиши а они су за узврат отпевали химну свог села и омиљене духовне песме. Многима је измамила сузе озареност и благодарност на њиховим лицима и тиха срећа у њиховим очима. Сви су узели учешће у прикупљању помоћи за малишана који се поред свих недаћа бори и са тешком болешћу. Након обиласка храма у Великој Хочи и вечере коју нам је пружио домаћин, ходочасници су ноћ провели по локалним породицама, да би се ујутру упутили у Манастир Високе Дечане. Велики благослов свима се указао приликом за учешће у Светој Литургији у којој је саслуживао и отац Немања. Поклонивши се моштима страдалног краља, пут се наставио обиласком Манастира Пећке Патријаршије у ком се налази трон српских патријараха, и чудотворна икона „Богородице пећке“. У Манастиру Будисавци обрадовали смо посетом игуманију мати Матрону (Главоњић), која је рођена у Вичи. За овај ретко посећени манастир прикупили смо помоћ да би лакше превазишао потешкоће са којима се бори свакодневно. Ходочашће је крунисано обиласком Манастира Бањска и поклоњењем моштима Светог архиђакона Стефана. Захвалност за организацију овог дивног путовања дугујемо свештенику Немањи који је поучавао присутне о разним духовним темама и Поклоничкој агенцији наше Епархије чији су водичи срдачним односом и дружењем свима улепшали овај незаборавни пут пун доживљаја. Пријатељска атмосфера током пута, загрејана заједничком песмом, посебно ће остати у сећању поред обиласка важних места за нашу духовност. Студент теологије Алекса Ковачевић