Author: Filip

У близини Бајине Баште, у равници коју је обликовао ток хладне Дрине сместила се пре тридесетак година једна сеоска црква посвећена прослављању имена Светог Пантелејмона, великомученика и целебника. Свети Пантелејмон, велики светитељ веома је поштован у нашем народу, што потврђује и заједница сабрана око овог сеоског храма. Уз марљивост и труд верног народа овог краја, а нарочито мештана села Црвица, уз прегалаштво протонамесника Владимира Малешевића, овај храм је за кратко време заблистао и постао достојан одраз вере народа овог краја. Нарочиту радост и успех свих који су се трудили представља живопис који је завршен и освештан претходне јесени. Прослављање Бога и његовог угодника Пантелејмона започето је уочи самог празника када је у Цркви у Црвици служена Света тајна Јелеосвећења уз присуство великог броја верника који су у испунили овај храм. Свету тајну Јелеосвећења служили су свештеници из Бајине Баште, и то протојереј Горан Милинковић, протонамесник Владимир Малешевић, јереј Мирко Крупниковић и ђакон бајинобаштански Милан Попадић. Након завршене Свете тајне Јелеосвећења и помазивања присутних верника, за присутне је постављено послужење, које су припремили вредни чланови ове заједнице. Као кључни догађај прославе Светог великомучника Пантелејмона служена је Света Литургија, којом је началствовао протонамесник Александар Р. Јевтић, уз саслуживање некадашњег пароха овог села протојереја-ставрофора Тодора Томића, затим протонамесника Владимира Стефановића, свештеника из Ужица, јереја Мирка Крупниковића, свештеника из Бајине Баште, јереја Владимира Јовановића, пароха дубског, као и ђакона бајинобаштанског Милана Попадића. Литургији су присуствовали и свештеници Славко Шарац из Епархије банатске и Јован Тимотијевић, парох из Рогачице. Након опхода око храма уз појање тропара Светом Пантелејмону и других црквених песама, на простору испред уласка у саму цркву сломљен је славски колач. По отпусту, сабраним верницима обратио се отац Александар позивајући их да духовни поглед стално упућују ка небу, у правцу првог Едема (који је по речима Светих Отаца био на узвишењу), јер је то место одакле извире и одакле црпимо Смисао живота. Исцелитељска сила којом се прославио Свети Пантелејмон помажући људима је сила Господња. Када смо у муци и невољи ми се обраћамо Господу, и Он одговара на наше молбе. Господ нас учи и позива да будемо благодарни и да Му се захваљујемо за све што нам даје, а не само да Му се обраћамо у невољи. Разлика између излечења и исцељења је управо у томе, што човек који тражи излечење најчешће не зна да благодари (као у оној јеванђелској причи када је Господ исцелио десет губаваца). Онај који жели исцељење, цео живот усмерава ка Господу тражећи и не заборављајући помоћ у невољи, али и благодарећи када је благостање. – Сви ви који сте данас дошли на ову Свету Литургију, у празнични дан посвећен Светом Пантелејмону, показујете да чувате православно и људско достојанство, да умете да благодарите и да знате шта је исцељење. Иако је радни дан, издвојили сте од свога времена, јер знате да ће се ономе ко иште најпре Царство Небеско, све остало придодати. Тако се и дешава – онај ко зна да благодари и има времена за Господа увек свега има довољно, док онај ко то не уме, макар цео свет поседовао, нема ништа. Нека нам животни узори буду светитељи, као што је Свети Пантелејмон, па ће и Божија благодат и исцелитељска сила Његових угодника бити са нама, рекао је о. Александар. Беседу је завршио молбом Господу да нам свима отвори духовни вид и да тим очима сагледавамо и свој живот и свет око нас како би се удостојили да Господу угодимо, баш као што је и овај велики светитељ својевремено чинио. Након живе и надахнуте беседе присутнима се обратио и старешина овог храма отац Владимир Малешевић са речима благодарности Богу за сва добра, речима захвалности оцима који су служили Литургију, као и онима који су били присутни. Затим се захвалио и верном народу, који је у великом броју дошао да узме учешћа у Литургији, који препознаје да је управо литургијска прослава празника његов централни и суштински део. Потом се захвалио и домаћинима овогодишње прославе Добрисаву Стефановићу и његовом сину протонамеснику Владимиру са њиховим породицама, који су спремили богату трпезу и угостили велики број присутних верника. На крају се обратио и домаћину за наредну годину, Радомиру ПетровићУ из Црвице, пожелевши да му припреме за наредну годину прођу у најбољем реду и уз благослове Светог Пантелејмона. Дипл. теолог Ненад Зекавица

У данима културне манифестације Арлемм (Ариљска летња музичка манифестација) која се традиционално одржава у Ариљу, наш храм је био домаћин духовног дела програма. У оквиру радионице духовног појања коју је држала госпођа Дивна Љубојевић, било је и полазника из иностранства. Након седмодневног учења, полазници су, уз чланове хора “Мелоди“, узели учешћа у појању на Светој Литургији у нашем храму. Наредну Литургију су својим појањем улепшали чланови хора Првог београдског певачког друштва. Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду, уз саслужење братства Храма Светог Ахилија. Манифестација је затворена великим концертом хора Првог београдског певачког друштва, одржаном у порти храма. Ђакон Ненад Срећковић

Поводом празника Свете мученице Христине у придворном Параклису при Епископском двору у Краљеву, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију. Ова дивна и храбра светитељка из 3. века је своју веру посведочила све до страдања у тешким мукама, чиме је последовала Христу Жениху. Стога је она вековима молитвена заштитница многих монахиња, међу којима је и монахиња Христина (Стојановић) из наше Епархије. Тим поводом, Епископ Јустин је у наставку Литургије пререзао славски колач и освештао жито, честитавши имендан монахињи Христини. Житије Свете мученице Христине можете прочитати: ОВДЕ

На празник Светог Илије, у уторак 2. августа 2022. године, архијереjску Литургију у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Зајечару служили су Преосвећена Господа епископи жички Јустин и тимочки Иларион. Епископима је саслуживало свештенство и свештеномонаштво ових двеју епархија, а на литургијске прозбе одговарао је хор зајечарског храма. Након Литургије преломљен је славски колач који је у част свог небеског заштитника принео архиђакон Илија, лични секретар Његовог Преосвештенства Епископа Илариона. Поздравивши сабрани народ, Епископ тимочки пожелео је добродошлицу Епископу жичком заблагодаривши му на жељи да тридесетогодишњицу хиротоније прослави у првој повереној му Епархији. Ми се сећамо да сте Вашу прву архијерејску Литургију служили управо на Светог Илију у селу Звездан код Зајечара и да сте такође Вашу последњу архијерејску Литургију у достојанству Епископа тимочког служили  на Светог Илију, непосредно пред устоличење у трон жичких епископа. Стога је велика наша радост и благодарност и Господу и Вама на доброј вољи да будете са нама, и да донесете жички благослов, благослов свих светих са српске Свете горе. Заблагодаривши на речима добродошлице и на гостопримству, Епископ Јустин је изразио радост што је на данашњи празник у Епархији на чијем је челу био двадесет и две године током којих је осећао небеску заштиту Светог пророка и боговидца Илије. Поздравивши и благосиљајући народ ком је некада био пастир, владика Јустин је закључио – Најважније је да све што чинимо у име Божје чинимо, да славимо Оца, Сина и Духа Светога, Његове светитеље и угоднике, да живимо благочестиво и да се надамо да ће Господ, не на основу тога колико смо се ми потрудили и колико смо себе успели да очистимо и припремимо, него по милости својој јер ми Њега исповедамо да је истинити Бог наш који милује и спасава, који подиже и даје. Извор: Епархија тимочка

Способност слушања гласа Божијег и одвајање времена за молитву и одмор са Богом, није само нешто лепо, већ се ради о ономе, што треба чинити редовно, како не бисмо посустали и постали обесхрабрени. Пророк Илија нас подсећа, да сваки човек који се узда у Бога кроз молитву, имаће удео у Царству небеском, упркос нашој прошлости, ономе што јесмо, или како се осећамо. Ако нешто учимо од Светог Илије, то је да је молитва заиста моћна. Срби су преласком у хришћанство, многе особине свог старог бога Перуна, који је по њиховом веровању, управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију. Он је свакако, као истинити слуга истинитог Бога, и добио власт од самог Бога, да затвара небо једном својом речју, и исто тако пушта дажд на земљу. На иконама се Свети Илија представља или како на ватреним колима иде на небо, или како држи нож у руци као знак да је њиме поклано 450 лажних Валових жречева на брду Кармил, или како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну. На сваком овом приказу, верном народу је остављено сведочанство дивне неустрашивости славног пророка у исповедању вере, као и сигурност да ће Господ увек услишити молитву праведника. Можда се тиме може објаснити чињеница, да је јако велики број цркава посвећених овом старозаветном пророку. Један од  тих храмова, обновљен залагањем и благословом Светог Владике Николаја Велимировића, посвећен овом силном угоднику Божијем, почива под обронцима Каблара, призивајући к себи народ околних места на годишњи сабор, који се прославља 2. августа. Илиње је метох Благовештења кабларског, и у част празника Светог Илије ове године је залагањем верног народа, сабор дочекао у нешто бољем руху него претходних година. Уређенији је прилаз манастиру и простор саме порте. Празник Светог Илије сабрао је и ове године, верни народ у Илињу, метоху Манастира Благовештење на Каблару. Свету Литургију служио је протојереј Мирослав Петров – Архијерејски намесник трнавски, а саслуживали су: протојереј Милан Филиповић – свештеник у пензији, јереј Дејан Радојевић из Горње Горевнице и јерођакон Теофан Пауновић – сабрат Манастира Преображења под Овчаром. Празник су увеличале и монахиње из Манастира Јежевице и Никоља.   Након Литургије у Манастиру Благовештење организован је свечани славски ручак који је припремило сестринство манастира са овогодишњим колачарима. Нека би молитве овог славног и силног пророка Господњег, биле занавек са свима онима који његово име и заступништво призивају у својим молитвама, а сестринству нашег манастира, дивни заштитник и заступник, у духовном успињању ка Царству Небеском. Монахиња Параскева Парошки

Ти си милосрдна Речи Божија, Тесвићана Илију кочијом огњеном са земље узео; његовим молитвама спаси нас који тебе верно славимо, а његов свети спомен на спасење радосно празнујемо. Стихира на Господи возвах, глас први. Радост овог великог празника и слављење Светог пророка Илије отпочело је сабрањем у храму и служењем вечерње службе коју су служили протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, свештеник у пензији, који је годинама обављао функцију директора Патријаршијског управног одбора, затим јереј Владимир Јовановић, свештеник из Дуба, јереј Далибор Ђорђевић, који је до недавно био парохијски ђакон у Бајиној Башти, а који сада опслужује парохију у селу Биоска и садашњи ђакон бајинобаштански Милан Попадић.   По завршетку вечерње службе, кренула је литија улицама нашег града у присуству великог броја људи, а да радост буде још већа – и великог броја деце која су учешће узела поневши иконе светитеља и Божјих угодника. Јеванђеље је пронето улицама Бајине Баште у присуству свештеника који су служили вечерњу службу, али и других присутних свештеника – протонамесника Слободана Дивљакова из Руског Села (Епархија банатска), јереја Јована Тимотијевића из Рогачице, као и братства Храма Светог пророка Илије. Након читања Јеванђеља и благосиљања самог града и његових житеља поворка се вратила у црквену порту где је на гробу Евелине Хаверфилд традиционално одслужен помен свим преминулим суграђанима, оснивачима, ктиторима и приложницима цркве Светог пророка Илије и самој Евелини Хаверфилд, која је много задужила становника овог места. Након завршеног помена је беседио о. Стојадин Павловић о значају литије и крсног хода и о томе како Христов пут на Голготу бива подражаван у свакој литији. У име домаћина се речима захвалности присутним свештеницима и народу обратио и Архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић. Након богослужбеног прослављања навечерја храмовне славе организован је и културни програм који је додатно улепшао ово топло летње вече. За садржај програма се постарала етно група “Аманет“, која је пробраним репертоаром додатно загрејала срца свих присутних. Након концерта, присутни су се окрепили храном и пићем коју су донели чланови наше црквене заједнице.       Сам дан Светог пророка Илије и кључни део прославе храмовне славе је отпочео богослужбено. Празничну литургију је служио игуман Манастира Рача – јеромонах Герман (Авакумовић), уз саслужење уважених и драгих гостију Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, протојереја-ставрофора Тодора Томића, свештеника у пензији који је највећи део своје службе провео служећи у Храму Светог пророка Илије, те протонамесника Слободана Дивљакова из Руског Села, јереја Дејана Ракића, свештеника из Пожеге, протонамесника Жељка Пантелића из Косјерића и протонамесника Петра Лазића из Чајетине и ђакона бајинобаштанског Милана Попадића. После прочитаног Јеванђеља сабрању верних обратио се отац Герман који је беседом поучио народ о снази вере пророка Илије и о значају те и такве вере за хришћанина – у животу који је испуњен тешкоћама и многим искушењима које носи савремени начин живота. Свети пророк Илија је пример вере коју треба да негујемо. Након причешћа великог броја верних пререзан је и славски колач. Овогодишњи домаћин славе је Зоран Милићевић са својом породицом. Након резања славског колача су одређени и домаћини славе за наредну годину, и то браћа Радивоје и Марко Марић, предузетници из Бајине Баште. Кратак предах након Литургије је био испуњен културним програмом у извођењу КУД-а Јелек из Бајине Баште и вокалне солисткиње Марије Малиџан, које је отпевала неколико песама. Трудом и љубављу породице Милићевић је припремљена богата трпеза и послужен је велики број људи који су учествовали у обележавању једног од најсвечанијих дана у нашем малом граду. Дипл. теолог Ненад Зекавица

У уторак 02. августа 2022 године храм посвећен Светом пророку Илији у Каменици прославио је своју храмовну славу. Свету Литургију служио је старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић уз саслужење пароха прањанског јереја Војислава Рисимовића. Дечица која су чтецирала у олтару са упаљеним свећама у рукама подсетила су нас на анђеле који су Светог пророка Илију као дете хранили пламеном по виђењу његовог оца Саваха. Благољепију службе Божије допринело је учешће чачанског хора при Храму Свете великомученице Марине у Атеници који су нам учинили велику част. На служби Божијој било је лепо видети мноштво народа из ове парохије и околних парохија као и вернике из Горњег Милановца, Чачка, Пожеге и Лучана који су са радошћу узели учешћа у данашњем литургијском сабрању и прослављању храмовне славе. На позив ,,са страхом Божијим и вером приступите“ причасној Чаши је приступило мноштво благочестивог народа. Након заамвоне молитве и трократног опхода око храма освећени су славски дарови које су припремили овогодишњи домаћини господа Радомир Танасковић и Иван Томовић са свјим породицама. По отпусту надахнутом беседом о. Божо Главоњић обратио се литургијској заједници и сабраном народу. У беседи нас је подсетио на ревност и чуда боговидца пророка Илије нагласивши да је пророк назван другим претечом доласка Христовог. О његовом јављању приликом Преображења Господњег на Тавору као и о његовом поновном јављању пред други долазак Христов позвао нас је да стекнемо ревност у вери кроз вршење заповести Божијих и животом у Цркви да свагда будемо спремни за други долазак Христов. Такође, осврнуо се и на тренутна искушења нашег народа на Косову и Метохији и чување огњишта и гробова предака, а све кроз вршење заповести Божијих. Мноштво верних се захвалило на прелепој служби и беседи која је разгалила срца верних распаливши пламен вере у срцима многих. На крају се обратио старешина храма протојереј-ставрофор Далибор Милошевић захваливши свештенству, хору, верном народу и домаћинима и том приликом предао део колача будућем домаћину г. Александру Обреновићу и позвао све присутне да прославу данашњег дана наставе за трпезом љубави у порти цркве. Протојереј-ставрофор Далибор Милошевић, старешина храма  

У понедељак 1. 8. 2022. на навечерје славе Храма Светог пророка Илије у Вичи, благословом Епископа жичког Г. Јустина, приказан је документарни филм „Свети Василије Острошки – сведок васкрсења“.  У навечерје храмовне славе служена је вечерња служба са чином петохлебнице. Богослужењем је началствовао протојереј-ставрофор Љубинко Корићанац, уз саслужење пензионисаног свештеника Милисава Вујовића. Повезане вести: Катихета Бранислав Илић на слави храма у Вичи: Дошао сам да се надахнем вером и љубављу овог народа Након вечерње службе у наосу храма приказан је филм „Свети Василије Острошки – сведок васкрсења“ катихете Бранислава Илића у продукцији Телевизије Храм, снимљен поводом 350 година од упокојења светитеља. Филм пружа увид у подвиге и дела љубави острошког исцелитеља и чудотворца. Обогаћен је аутентичним сведочанствима о чудима, која свакодневно потврђују живо присуство светитеља у његовом страдалном роду. Филм је до сада обишао велики број градова у Србији и другим земљама, а ово је прво приказивање у нашој Епархији.   Аутор се након приказивања обратио публици изложивши многобројне утиске, које је стекао приликом рада на филму. Указао је на велике потешкоће које су острошког чудотворца пратиле од рођења, немилосрдне турске одмазде, лукави латински прозелитизам, али и лицемерје лажне браће које му је најтеже пало приликом обнављања замрлог духовног живота Херцеговине. На крају је обећао да ће примерак монографије, која је у припреми поводом снимања филма, упутити нашој парохијској библиотеци на радост и духовно узрастање свих њених парохијана. Прилика за угошћавање овог вредног, младог катихете који, поред вероучитељског позива, ради и као сарадник Телевизије Храм и на радију „Беседа“ при Епархији бачкој, посебно је обрадовала нашег свештеника Немању Матејића, који га познаје још из школских дана у Богословији „Светог Саве“. Вечерас се пружила прилика да на посебан и неуобичајен начин, обележимо прославу храмовне славе. Цело вече у вичком храму обиловало је благодаћу која је се, поред богослужења, на верни народ излила и посредством квалитетног филмског садржаја. Он је све присутне напојио из богате духовне ризнице наше Свете Цркве.     Сутрадан на празник Светог пророка Илије служена је Света Литургија којом је началствовао протонамесник Горан Јанковић, парох горачићки, у саслужење старешине Цркве у Лучанима јереја Рада Марића и вичког пароха Немање Матејића.   У беседи након прочитаног Јеванђеља, отац Немања подсетио је присутне на ватрену проповед Светог пророка Илије која је не само делима, већ и речима опомињала верни народ, на неспојивост Истинитог Бога са туђим лажним боговима. Према речима многих Светих отаца управо је он најзначајнија старозаветна личност после Мојсија, због чега га је и смрт мимоишла. Иако није проповедао о месији, оци га често доводе у везу са Јованом Претечом. Након одслужене Свете Литургије, уследила је храмовна литија у којој је узело учешће мноштво парохијана, као и деце која похађају верску наставу. Након резања славског колача, уприличено је послужење за које се постарао овогодишњи домаћин Михаило Виторовић. Студент теологије Алекса Ковачевић