Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, ,,Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека“

Након свих мука, Србију чекају срећа и радост јер ће се појавити српски цар који ће заједно са руским царем поново ујединити српске земље”. Тако рече један наш подвижник и страдалник с краја прошлог века. Ове речи  прочитао сам још као студент, и недавно сам опет наишао на њих. Лагао бих када бих рекао да ми као православном Србину нису импоновале, посебно у актуелној геополитичкој ситуацији. Али, осим тога што су ми импоновале, ове речи навеле су ме на дубоко размишљање: да ли је наша истинска срећа у остварењу успешне земаљске државе, па она била хришћанска, или жудимо за још нечим узвишенијим? Наравно, ово унапред додајем ради јасноће, када бих могао да бирам како би требало да изгледа наша држава, бирао бих хришћански вођену државу…

У Старом Завету, успон и пад, стагнација и напредак Јеврејског народа и државе директно су зависили од извршавања или неизвршавања Божијег Закона. Докле год је Израиљ живео у складу са Десет Божијих заповести и Мојсијевим Законом, Бог је био уз свој народ, те би народ доживљавао процват на свим пољима: државном, социјалном, културном и духовном. И обратно: кад год би изабрани народ одступао од Мојсијевог закона, пре или касније сналазила га је пропаст у сваком погледу. Пропаст Источног Римског Царства, тј. Византије тесно је скопчана са моралном и духовном декаденцијом њених становника (о чему сјајно говори руски документарни филм ,,Пропаст империје – византијска лекција“). Ову паралелу можемо повући са успоном и падом српске државе. ,,Сва наша прошлост сведочи нам да се то догађало више пута и са Србима. Више пута Господ нас је ударио у праведном гњеву своме и помиловао по превеликој мудрости својој. Зато вам кажем: читајте Свето писмо, да бисте разумели историју српску“ – пише Свети Николај Жички у својој књизи Кроз тамнички прозор. Исти случај био је и са Руском империјом 1917. године: револуцији је претходило опадање вере и атеизам који се увукао у све слојеве друштва. ,,Нихилизам који је шездесетих година (ХIX века) захватио интелигенцију прешао је на народне слојеве, а полу-интелигенција која је настала из народних слојева била је одлучно атеистичка и материјалистичка. Склоност ка злу је била јача од племенитости…“ – вели Николај Берђајев  у тексту Извори и смисао руског комунизма.

Размишљајући о наведеним случајевима поставио сам себи питање: да ли су ова царства могла не пропасти? Да ли је могуће на земљи створити једну нову хришћанску државу која би могла да не пропадне, да потраје све до Другог и Славног Доласка Христовог? Мислим да је одговор на оба питања негативан. Увек се треба трудити да држава буде што правичнија и што више утемељена на хришћанским светлим начелима, али у историји никада нећемо моћи да постигнемо савршенство. Зашто? Зато што је након пада наших прародитеља Адама и Еве у људској природи присутан грех и у свету је присутно зло. ,,Нема човека који живи а да не греши“ – вели једна црквена богослужбена химна. Сви људи су слаби, неко у мањој, неко у већој мери, а на све то зло покушава, увек и свагда, да дође до „главне речи“. Истинска љубав, правда, мир и радост ће наступити тек Другим Доласком Христовим. Тада ће засијати Светлост Царства Небескога. То је оно Царство за које се определио наш Свети кнез Лазар, оним чувеним речима: „Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека“.

Но то Царство можемо и сада окусити и већ сада ући у Њега: не морамо чекати Други Долазак јер Христос каже: ,,Царство Божије унутра је у  вама“(Лк 17:21) и ,, Где су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (Мт. 18, 20). Другим речима, Царство Божије је живот кроз свете врлине и свете тајне: у Причешћу којим се сједињујемо са Христом, у вери, нади, посту, молитви, покајању и љубави. Тако живећи, већ овде и већ сада, ћемо окусити радост царства Божијег. То нам нико никада не може забранити, ма у каквом стању се наша држава и друштво налазили.

Овде могу пружити још једну напомену: када би четрдесет процената нашег становништва (не мора више) почело да искрено и истински живи по начелима Царства Небеског наша држава би била врло брзо преображена у најправичнију државу света…

Вероучитељ Филип Зеленовић

Извор: Ибарске Новости, рубрика „Жички благовесник“

петак, 05. август 2022. године

Contact Us