Митровске задушнице у Манастиру Вујну
У суботу, 5. новембра, када наша Света Црква обележава помен уснулима, Епископ жички г. Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вујан уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића), настојатеља манастира архимандрита Саве (Илића) и ђакона Стефана Симића. Након Литургије, Епископ је служио четрдесетодневни помен протојереју Дејану Стефановићу, своме брату по телу, а уједно је обележен и полугодишњи помен игуманији Јелени (Никитовић). Нека им је вечни помен, Господ нека упокоји поменуте слуге своје и све уснуле у благочестивој вери. Братство манастира
Софија: Величанствена прослава празника Светог краља Милутина
Бугарска Православна црква 30. октобра прославља успомену на Светог краља Стефана Милутина. Већ седам векова мошти српског краља-светитеља почивају у престоничком Саборном храму, који тај дан прославља као други храмовни празник. По традицији, 29. октобра, дан уочи празника, у Митрополитском Саборном храму Свете Недеље служена је Света Архијерејска Литургија током које је обављено пресвлачење моштију Светог Краља. Са благословом Његове Светости Митрополита софијског и Патријарха бугарског Неофита, богослужењем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ белоградчишки Поликарп, викар Митрополита софијског, уз саслужење многобројног свештенства и свештеномонаштва међу којима је био и архимандрит Серафим, игуман манастира Сукова у Србији. Појао је мушки црквени хор којим је дириговао проф. др протопсалт Мирослав Попсавов. Свечаном богослужењу поред многобројног верног народа је присуствовао је и г. Жељко Јовић, амбасадор Републике Србије. У храму посутом свежим цвећем, уз звуке надахнутих црквених појаца, многобројни верници су се са дубоким поштовањем поклонили моштима Светог краља Стефана Мулутина, које су изложене у посебном резбареном реликвијару у средишњем делу храма и положен на украшену кобилицу. Мноштво верујућих је тог дана приступило да се причести Телом и Крвљу Христовом. Након Литургије отпочео је обред свечаног пресвлачења светих моштију. Док је свештенство у светом олтару пресвлачило мошти у нову ризу и одежду, црквено сабрање је појало: „Свети боговенчани краљу Стефане, моли се Богу за нас!“- припев на акатисту светитељу који се чита у храму сваког уторка током целе године. После облачења у златовезене одежде, мошти светитеља су подигнуте високо изнад глава свештенства и пронете у литији. Томприликом, епископ Поликарп се обратио народу који је испунио храм и саопштио да су одежде, које су током једне године красиле мошти Светог Краља и које су традиционално поклањане једном храму или манастиру у суседној братској Србији, ове године поклоњене храму Свете Тројица у Теслићу. „Нека ова светиња буде драгоцени дар вашем граду од Светог Краља, из Софије, уз Бугарске. Молите се Светом Стефану Милутину да заштити вас и нас. Нека буде духовни мост који нас спаја у православној вери, у нади и у љубави чинећи нас светим народом пред Богом“, поручио је владика Поликарп. Старешина српске цркве Свете Тројице свештеник Миладин је захвалио Патријарху бугарском Неофиту на благослову да њихов храм да прими благослов светитеља у име свог надлежног архијереја поклонио иконе Пресвете Богородице и Господа Исуса Христа. Свечана литија са моштима Светог краља Стефана Милутина, са благословом Митрополита софијског и Патријарха бугарског Неофита, по други пут је кренула централним улицама и трговима Софије. На крају литургијског славља епископ Поликарп се обратио многобројним хришћанима који су испунили Саборни храм: „Прослава у част и спомен Светог боговенчаног краља Стефана Милутина почела је посебно свечано. Велики светитељ спаја два народа, српски и бугарски. Он је мост који нас води преко бурног мора живота, посебно у овим тешким временима у којима живимо. Он нас води ка миру, јединству, заједништву, братољубљу, љубави и разумевању. Нека Господ Исус Христос својим молитвама заштити наше народе, благослови нас и подстакне да живимо врлински! Нека нас просветли и сваком подари оно што је потребно за спасење и живот вечни“. У вечерњим часовима, у Саборном храму Свете Недеље празнично вечерње, по благослову патријарха Неофита, началствовао је Епископ белоградчишки Поликарп. Десетине верних придружило се многобројном свештенству у молитви српском светитељу који вековима почива у Митрополитској Саборној цркви. Појао је мушки хор под управом проф. др протопсалта Мирослава Попсавова. У току вечерње, први пут ове године, служен молебан Светом краљу Стефану Милутину по тексту који је написао епископ Поликарп поводом 700-годишњице упокојења Светог Краља. По нотним записима др Кирила Попова молитву је антифоно изводило свештенство са црквеним појцима. Текст штампан као посебно издање садржи кратко житије Светог краља Стефана Милутина које је приредио доц. др Христо Темелски. Опело Светог Краља „Ови дани, у којима вршимо разне светковине у част и спомен Светог краља Стефана Милутина, откривају нам да је потребно не само једном годишње да се сетимо и размишљамо о њему, већ да сваки наш дан буде испуњен духовним сећања на животе светих, посебно оних попут Светог Краља, који нас учи како да служимо народу. Примером његове љубави и благодати посејмо и ми јеванђелско семе у срца људска. Свети боговенчани, богонадахнути и богопотврђени Краљ, у животу испуњеном вером, надом и љубављу, показао је ревност и јаку веру. Подигао је храмове и манастире и више од 40 година предано служио Богу и своме народу. Он данас наставља да сваког верника својим нетрулежним телом учи како да успе у вери, како да је пренесе на будуће генерације и сједини народе пред Богом“, беседио је владика Поликарп. Празник Светог краља Милутина прослављен је свечаном архијерејском Литургијом у престоничком Саборном храму Свете мученице Недеље. Богослужење је било круна прославе организоване у част Светог Стефана, српског светитеља-краља који је заблистао својим доброчинством. На празнични дан, 30. октобра 2022. године, са благословом Његове Светости Митрополита софијског и Патријарха бугарског Неофита, светом Литургијом је началствовао Преосвећени Епископ белоградчишки Поликарп, викар Софијске митрополије. Током целе свете Литургије, верни народ, који је непрекидно хрлио у Саборни храм, имао је прилику да се поклони моштима Светог Стефана изложеним у украшеном кивоту у центру цркве. „Више од 560 година мошти Светог Стефана се налазе у Софији. Оне уједињују Србе и Бугаре. Свети Краљ је пример који показује како се народи могу ујединити у име мира и вере Христове. Његовим молитвама отворимо своја срца за правду и истину Божју. Будимо миротворци у животу своме, јер ће се миротворци синовима Божјим звати. Имајмо јаку веру у Бога, трудимо се да имамо побожан, богоугодан хришћански живот и у свему будимо Божји“, поручио је владика Поликарп. Славље је завршено уз многолетствије, а свештеници храма су свим присутнима поделили на благослов икону са ликом Светог краља Стефана и делиће његове одежде која је традиционално свечано промењена дан уочи славе. Извор: Бугарска Патријаршија
О служењу у Цркви
“Јер, код нас нико не служи телу и крви, него Господу Богу, што Он и прима као пријатну жртву. И Он је обећао да ће нам у будућем веку узвратити доличном наградом. Нека нико не мисли да служи човеку, чак и ако добије последње послушање. Напротив, нека мисли да служи самом Господу, који прима служење преко служења братији. Стога са страхом и трепетом испуњавај служење, имајући Њега самог као Надзиратеља. Јер, Он ће осветлити што је сакривено у тами и објавити намере срца (1. Кор 4,5) ваших. И ми ћемо савршено испунити све дело нашег звања уколико будемо слично помишљали (што уосталом и јесте истина) и уколико међусобно служење будемо вршили као божанствено служење.“ Свети Теодор Студит, Добротољубље 4. том
Ибарске новости: Психолог Милош Благојевић, “Утисци са посете Светој Гори и Хиландару“ (Други део)
Први утисци приликом ступања на тло Хиландара су били задивљујући. Хиландар подсећа на мали град, огроман је и предиван. Човек одмах осети да је дошао у један други свет, где владају другачија правила, друге вредности, где нема притисака, великог стреса, трчања за материјалним, где се сабира духовно благо, где није важно ко има какав друштвени статус. Све то се види на лицима монаха која су сјајнија, очи су им живе и радосне, покрети складни а начин говора одише смиреношћу, благим хумором и љубављу. Признајем да до сада нисам чуо лепше појање него на једном од богослужења, док сам стајао у близини иконе Пресвете Богородице Тројеручице, најпоштованије иконе Хиландара и најзначајније иконе српског народа. У централном делу, иза иконе, са десне стране се налази и изузетан сребрни саркофаг Светог Симеона Мироточивог који је свештеник Воја Билбија предивно обложио сребром и златом. Његово тело почива у Студеници, али је зато из празног гроба изникла лоза која се одржала и до наших дана. Лоза сваке године богато рађа иако јој се осим обрезивања никаква друга нега не указује, нити се предузимају било какве мере против филоксере или других штеточина, што представља велико чудо Божије. Познато је да је њено грожђе од велике помоћи неплодним супружницима. На ту тему постоји дивна песма Ивана Негришорца ,,Загледана у репродукцију хиландарске иконе Богородице Одигитрије млада мајка љуља близанце и тоне у сан“, која се може наћи на интернету. Хиландар је иначе један од четири царска манастира. Та четири манастира управљају Светом Гором. Симболично, само царски манастири имају камене столове у трпезаријама. Када смо већ код трпезарије, ваља описати прелепо искуство обедовања са монасима. Након уласка гостију, улазе монаси и сви седају за великим белим мермерним полукружним столовима. На почетку се чита молитва, након које се може почети са оброком. Док оброк траје, један од монаха чита део из неке од духовних књига. Ми смо присуствовали читању из књиге ,,Старац Силуан“ архимандрита Софронија, док други обилази шета и обилази сваки од столова и води рачуна да се не прича и да се једе у миру. Након пар минута, даје се знак да се може сипати вино које се служи за сваки оброк. Нисам сигуран, али након отприлике двадесет минута сви завршавају оброк, чита се молитва након које прво излазе монаси, док госте благосиља игуман манастира високопреподобни архимандрит Методије, а један од монаха који је имао послушање око оброка, погнуте главе испраћа госте, чиме се извињава уколико нешто није било у реду. По завршетку оброка осетио сам се веома уважено, као пред припрему за неку одлучујућу битку. Важно је рећи да наш манастир поседује скоро трећину земљишта Свете Горе. и 70% извора пијаће воде. Други манастири користе наше изворе за симболичну суму од 1 евра годишње. Пошто је ипак брање маслина била наша главна преокупација, сваког дана од понедељка до суботе, комби нас је довозио до Јовањице, где је требало напунити што више гајби маслина од којих се касније правило уље. Признајем да нисам знао да је маслине на дрвету веома горка и није нимало укусна. Брање се обавља на следећи начин – на стрмој обали, недалеко од Егејског мора, са јасним погледом на осунчани Атос, потребно је поставити мреже. Треба покрити већу површину због чега се везује више мрежа у које касније упадају маслине које треба отрести са дрвета. За то се користи тзв. тресач дугачак око два и по метра који прикључен на агрегат вибрира и тако обара маслие. Потребно је показати велику спретност и пажљиво се потрудити да све маслине заврше у мрежи. Неко тресе са дрвета, неко са земље. Након дан, два, екипа сачињена од вредних момака из Александровца из Краљева се веома добро уиграла, да нам рад по јаком сунцу и на стрмом терену није представљао проблем, посебно знајући да чинимо добро дело пред Господом. На источним одбрамбеним зидовима Хиландара налази се Пирг (кула) Светог Саве, која је била главни одбрамбени објекат у манастиру. Није тешко попети се до врха одакле се пружа предиван поглед. Служио је разним наменама, од одбране, преко смештаја војника, смештаја поклоника, једно време је у њему била и сенара, магацин за храну и жито. Испод прозора у коме се упокојио Свети Симеон Мироточиви налази се бунар Светог Саве. Воду која се сматра чудотворном пронашао је Свети Сава приликом градње манастира крајем 12. века. Нешто даље, када се изађе из манастира и поред чемпреса и маслина крене ка Милутиновој кули и манастиру Есфигмен налази се Крст цара Душана, поред којег је камена са којег се пео на коња, док је преко пута маслина коју је засадио. Признаћете, иако је ово врло мали део онога што се може видети, изузетна је част крочити земљом на којој су наши свети преци исписивали историју. Велику захвалност дугујемо игуману и братству манастира од ког смо добили благослов да седам дана проведемо у манастиру и будемо од користи. Ако Бог да да се у истом или проширеном саставу поново сретнемо, што би свако од нас јарко желео. Мир и благодат коју смо осетили не може се лако стећи животом у једном другом свету у ком је потребна велика духовна снага како би се сачувала душа. Психолог Милош Благојевић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 04. новембар 2022. године
Епископ Јустин богослужио у придворном параклису у Краљеву
На дан када наша Света Црква прославља спомен Светог апостола Луке и Светог Петра Митрополита цетињског, Епископ жички г. Јустин служио је Свету Литургију у придворном параклису Светих Четрдесет мученика севастијских, уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића).
Лист Храм бр. 85: Свети Јован Шангајски, “Православно поштовање Богородице“
Црквена слава у Субјелу
Дана 31. октобра лета Господњег 2022. када наша Света Црква прославља Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског, у Субјелу, прослављена је храмовна слава. Светом Литургијом началствовао је парох субјелски протонамесник Владимир Вулета, коме је саслуживао јереј Павле Спасојевић. Након Литургије, резању славских колача и даљој прослави се прикључио и парох ражански јереј Благоје Гавриловић. Лепоти богослужења допринели су поред сталних појаца субјелског храма и чланови косјерске цркве. Служби је поред великог броја парохијана присуствовало доста браће и сестара из других крајева. Након читања Светог Јеванђеља, протонамесник Владимир је беседио о смрти и васкрсењу и позвао све да сваке недеље у храму прослављају Христово Васкрсење, након чега је укратко описао пут Светог апостола Луке, још једном подсећајући верне на његов значај. У наставку је обављена литија, троструки опход око храма, када је извршен и мали помен свим свештенослужитељима ове цркве. Потом су сломљени славски колачи и уследио је још један говор о. Владимира у ком је позвао све на братољубље и осврнуо се на свој боравак у парохији субјелској, припремајући свој одлазак из ње. Поменувши своје корене из Далмације и мисију Светог апостола Луке по Далмацији, напоменуо је како га је управо један Далматинац црквењак дочекао у овом храму и као младом свештенику пружио очинску помоћ. Такође, напоменуо је да је фрескопис у храму обавио такође један Далматинац, као и да га сам камен којим је црква обложена подсећа на безбрижно детињство. Помињући и остале примере из свог времена проведених на Субјелу напоменуо је да му је тај период јако значио као младом свештенику, да на брду утврди веру и постане бољи свештеник наше Свете Цркве. Након тога приређена је трпеза љубави у парохијском дому субјелске цркве уз велику помоћ бројних домаћина. Дарко Тодоровић, студент теологије
Канонска посета Епископа Јустина Цркви Светог Јована Крститеља у Ратини
Истинску радост Васкрсења Господа и Спаса нашега Исуса Христа у срцима верног народа у Ратини, употпунио је Епископ жички Јустин својом канонском посетом Храму Светог Јована Крститеља у Ратини у 20. недељу по Духовима. На овом радосном молитвеном сабрању Владици су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, старешина храма, протојереј-ставрофор Мирослав Поповић, протојереј Драган Туба и ђакон Стефан Симић. То је један од разлога што се народ сабрао у великом броју да дочека и поздрави свог Владику Јустина који се потрудио да у празничној беседи окрепи, оснажи и поучи народ ратинске парохије да живи поштујући Бога и светиње своје. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Епископ Јустин се очинским речима обратио верном народу подсећајући нас да Васкрсење Христово празнујемо сваке недеље: – Човек је саздан за ту васкршњу радост. Највећи дар човеку јесте његова слободна воља, а последњи и највиши циљ, да што више и складније развије своје снаге, да се својим животом припремимо за Царство Небеско. Док смо на земљи требало би да размислимо о циљу нашег живота и да тај циљ послужи Господу у славу. Човек је слика Божија, и као такав никада не сме себе да унижава нечасним делима. Сви смо створени из велике љубави Божије и сврха нашег живота овде је да будемо сједињени с Богом. Храм је био испуњен верницима који су дошли да узму благослов од свог Епископа и да се поклоне и помоле пред моштима Светог Јована Крститеља које се налазе у овој дивној цркви. Велики број верног народа приступио је Светој Чаши сјединивши се тако са Господом Животодавцем. Уследила је трпеза љубави на којој се старешина храма протојереј-ставрофор Милош Васиљевић захвалио Епископу Јустину на указаној части и духовним благословима којима је паству почаствовао својим доласком. Чтец Трипо Данило Спахић
Ибарске новости: Психолог Милош Благојевић, “Утисци са посете Светој Гори и Хиландару“
У недељу ујутру, другог октобра, пристигли смо у Уранополис, живо туристичко место, последње пре укрцавања на трајект који води ка Светој Гори. Претходног дана, у послеподневним часовима четворочлана екипа је из Краљева дошла у Александровац како би се упознала са нешто бројнијом екипом из истог места и околине. Окупила нас је заједничка жеља да помогнемо манастиру тако што ћемо шест дана обављати посао берача маслина, посао који скоро нико од нас до тада није радио. Нисмо знали да ће наредни дани бити испуњени незаборавним утисцима који су готово подједнако живи и данас, као и жеља да се што пре вратимо и упијемо део благодати. Топао октобарски дан улепшавали су изузетно лепи пејзажи Свете Горе, манастира и скитова на њеном ободу, дивне боје Егејског мора и галебова који прилазе толико близу да је могуће хранити их из руке.Трајект је био препун радозналих лица, а осим српског, могао се чути грчки, румунски и бугарски језик. Разуме се да је било највише Грка, с обзиром да у чак 17 од 20 манастира претежно бораве грчки монаси. Мноштво монаха, свештеника и ходочасника уживало је у погледу на манастире који као војници усправне главе стоје на ободу чувајући богато материјално и духовно наслеђе, а све њих чува игуманија Свете Горе, Пресвета Богородица.Редом су се низала три грчка манастира – Констамонит, Дохијар, Ксенофонт. Нас тројица смо решили да уместо да се искрцамо у пристаништу Јовањица, удаљено десет километара од Хиландара,на ком силазе сви они који желе да посете наш манастир, ипак продужимо до руског Манастира Светог Пантелејмона.Задивљени упечатљивим призором мноштва купола необичне светлозелене боје, звоником у руском стилу и огромним конацима који гледају на пучину, искрцали смо се, не знајући на коју страну да усмеримо поглед. Љубазни баћушка нам је дозволио да обиђемо манастир иако нисмо били најављени. Имали смо прилике да целивамо мошти Света Три јерарха, Светог Јована Руса, Светог Серафима Саровског и многих других светитеља. Занимљиво је да манастир поред чудотворне иконе видара и исцелитеља Светог Пантелејмона, поседује и огромно звоно од 13 тона и пречника од скоро три метра. Изнад манастира, у брдима, некада се налазио Манастир Стари Русик који је сада запуштен, али који је изузетно важан за наш народ. У њему је, крајем XII века тадашњи младић Растко, након што је надмудрио своје пратиоце који су имали наређење да га врате оцу у Србију, примио постриг и бацио световно рухо и одсечену косу. Српски владари, посебно цар Душан су касније обилато помагали руски манастир. Сабирајући утиске и листајући фотографије на мобилном телефону, нисмо ни осетили да смо већ пристигли у Јовањицу, одакле нас је комби двадесетак минута вијугавим прашњавим путем узбрдо, пролазећи поред маслина и чемпреса, водио ка Хиландару.Тада нисмо знали да ће тај предео око пристаништа већ од сутра бити место на којем ћемо проводити највише времена, јер је одатле требало да почне берба. Са десне стране могли смо да видимо обасјан сунчевим зрацима врх планине Атос, висок тачно 2033 метра. Пре него што смо угледали Хиландар, са леве стране, нешто даље од пута, на изузетно неприступачном пределу назирао се Скит Свете Тројице. Предање каже да је још Свети Сава у време доградње манастира и у тренуцима умора често одлазио у већ постојећу келију како би нашао мир и предао се молитви. Такође је познато да је монах Доментијан на платоу испред написао ,,Житије Светог Симеона.“ После двадесетак минута вожње угледали смо Хиландар, са главном црквом посвећеној Ваведењу Пресвете Богородице у средишту. Наставиће се… Психолог Милош Благојевић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 28. октобар 2022. године
Лист Храм бр. 84: Протонамесник Александар Јевтић, “Три деценије архијерејске службе Епископа жичког Г. Јустина“
Митровске задушнице у Манастиру Вујну
У суботу, 5. новембра, када наша Света Црква обележава помен уснулима, Епископ жички г. Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вујан уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића), настојатеља манастира архимандрита Саве (Илића) и ђакона Стефана Симића. Након Литургије, Епископ је служио четрдесетодневни помен протојереју Дејану Стефановићу, своме брату по телу, а уједно је обележен и полугодишњи помен игуманији Јелени (Никитовић). Нека им је вечни помен, Господ нека упокоји поменуте слуге своје и све уснуле у благочестивој вери. Братство манастира
Софија: Величанствена прослава празника Светог краља Милутина
Бугарска Православна црква 30. октобра прославља успомену на Светог краља Стефана Милутина. Већ седам векова мошти српског краља-светитеља почивају у престоничком Саборном храму, који тај дан прославља као други храмовни празник. По традицији, 29. октобра, дан уочи празника, у Митрополитском Саборном храму Свете Недеље служена је Света Архијерејска Литургија током које је обављено пресвлачење моштију Светог Краља. Са благословом Његове Светости Митрополита софијског и Патријарха бугарског Неофита, богослужењем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ белоградчишки Поликарп, викар Митрополита софијског, уз саслужење многобројног свештенства и свештеномонаштва међу којима је био и архимандрит Серафим, игуман манастира Сукова у Србији. Појао је мушки црквени хор којим је дириговао проф. др протопсалт Мирослав Попсавов. Свечаном богослужењу поред многобројног верног народа је присуствовао је и г. Жељко Јовић, амбасадор Републике Србије. У храму посутом свежим цвећем, уз звуке надахнутих црквених појаца, многобројни верници су се са дубоким поштовањем поклонили моштима Светог краља Стефана Мулутина, које су изложене у посебном резбареном реликвијару у средишњем делу храма и положен на украшену кобилицу. Мноштво верујућих је тог дана приступило да се причести Телом и Крвљу Христовом. Након Литургије отпочео је обред свечаног пресвлачења светих моштију. Док је свештенство у светом олтару пресвлачило мошти у нову ризу и одежду, црквено сабрање је појало: „Свети боговенчани краљу Стефане, моли се Богу за нас!“- припев на акатисту светитељу који се чита у храму сваког уторка током целе године. После облачења у златовезене одежде, мошти светитеља су подигнуте високо изнад глава свештенства и пронете у литији. Томприликом, епископ Поликарп се обратио народу који је испунио храм и саопштио да су одежде, које су током једне године красиле мошти Светог Краља и које су традиционално поклањане једном храму или манастиру у суседној братској Србији, ове године поклоњене храму Свете Тројица у Теслићу. „Нека ова светиња буде драгоцени дар вашем граду од Светог Краља, из Софије, уз Бугарске. Молите се Светом Стефану Милутину да заштити вас и нас. Нека буде духовни мост који нас спаја у православној вери, у нади и у љубави чинећи нас светим народом пред Богом“, поручио је владика Поликарп. Старешина српске цркве Свете Тројице свештеник Миладин је захвалио Патријарху бугарском Неофиту на благослову да њихов храм да прими благослов светитеља у име свог надлежног архијереја поклонио иконе Пресвете Богородице и Господа Исуса Христа. Свечана литија са моштима Светог краља Стефана Милутина, са благословом Митрополита софијског и Патријарха бугарског Неофита, по други пут је кренула централним улицама и трговима Софије. На крају литургијског славља епископ Поликарп се обратио многобројним хришћанима који су испунили Саборни храм: „Прослава у част и спомен Светог боговенчаног краља Стефана Милутина почела је посебно свечано. Велики светитељ спаја два народа, српски и бугарски. Он је мост који нас води преко бурног мора живота, посебно у овим тешким временима у којима живимо. Он нас води ка миру, јединству, заједништву, братољубљу, љубави и разумевању. Нека Господ Исус Христос својим молитвама заштити наше народе, благослови нас и подстакне да живимо врлински! Нека нас просветли и сваком подари оно што је потребно за спасење и живот вечни“. У вечерњим часовима, у Саборном храму Свете Недеље празнично вечерње, по благослову патријарха Неофита, началствовао је Епископ белоградчишки Поликарп. Десетине верних придружило се многобројном свештенству у молитви српском светитељу који вековима почива у Митрополитској Саборној цркви. Појао је мушки хор под управом проф. др протопсалта Мирослава Попсавова. У току вечерње, први пут ове године, служен молебан Светом краљу Стефану Милутину по тексту који је написао епископ Поликарп поводом 700-годишњице упокојења Светог Краља. По нотним записима др Кирила Попова молитву је антифоно изводило свештенство са црквеним појцима. Текст штампан као посебно издање садржи кратко житије Светог краља Стефана Милутина које је приредио доц. др Христо Темелски. Опело Светог Краља „Ови дани, у којима вршимо разне светковине у част и спомен Светог краља Стефана Милутина, откривају нам да је потребно не само једном годишње да се сетимо и размишљамо о њему, већ да сваки наш дан буде испуњен духовним сећања на животе светих, посебно оних попут Светог Краља, који нас учи како да служимо народу. Примером његове љубави и благодати посејмо и ми јеванђелско семе у срца људска. Свети боговенчани, богонадахнути и богопотврђени Краљ, у животу испуњеном вером, надом и љубављу, показао је ревност и јаку веру. Подигао је храмове и манастире и више од 40 година предано служио Богу и своме народу. Он данас наставља да сваког верника својим нетрулежним телом учи како да успе у вери, како да је пренесе на будуће генерације и сједини народе пред Богом“, беседио је владика Поликарп. Празник Светог краља Милутина прослављен је свечаном архијерејском Литургијом у престоничком Саборном храму Свете мученице Недеље. Богослужење је било круна прославе организоване у част Светог Стефана, српског светитеља-краља који је заблистао својим доброчинством. На празнични дан, 30. октобра 2022. године, са благословом Његове Светости Митрополита софијског и Патријарха бугарског Неофита, светом Литургијом је началствовао Преосвећени Епископ белоградчишки Поликарп, викар Софијске митрополије. Током целе свете Литургије, верни народ, који је непрекидно хрлио у Саборни храм, имао је прилику да се поклони моштима Светог Стефана изложеним у украшеном кивоту у центру цркве. „Више од 560 година мошти Светог Стефана се налазе у Софији. Оне уједињују Србе и Бугаре. Свети Краљ је пример који показује како се народи могу ујединити у име мира и вере Христове. Његовим молитвама отворимо своја срца за правду и истину Божју. Будимо миротворци у животу своме, јер ће се миротворци синовима Божјим звати. Имајмо јаку веру у Бога, трудимо се да имамо побожан, богоугодан хришћански живот и у свему будимо Божји“, поручио је владика Поликарп. Славље је завршено уз многолетствије, а свештеници храма су свим присутнима поделили на благослов икону са ликом Светог краља Стефана и делиће његове одежде која је традиционално свечано промењена дан уочи славе. Извор: Бугарска Патријаршија
О служењу у Цркви
“Јер, код нас нико не служи телу и крви, него Господу Богу, што Он и прима као пријатну жртву. И Он је обећао да ће нам у будућем веку узвратити доличном наградом. Нека нико не мисли да служи човеку, чак и ако добије последње послушање. Напротив, нека мисли да служи самом Господу, који прима служење преко служења братији. Стога са страхом и трепетом испуњавај служење, имајући Њега самог као Надзиратеља. Јер, Он ће осветлити што је сакривено у тами и објавити намере срца (1. Кор 4,5) ваших. И ми ћемо савршено испунити све дело нашег звања уколико будемо слично помишљали (што уосталом и јесте истина) и уколико међусобно служење будемо вршили као божанствено служење.“ Свети Теодор Студит, Добротољубље 4. том
Ибарске новости: Психолог Милош Благојевић, “Утисци са посете Светој Гори и Хиландару“ (Други део)
Први утисци приликом ступања на тло Хиландара су били задивљујући. Хиландар подсећа на мали град, огроман је и предиван. Човек одмах осети да је дошао у један други свет, где владају другачија правила, друге вредности, где нема притисака, великог стреса, трчања за материјалним, где се сабира духовно благо, где није важно ко има какав друштвени статус. Све то се види на лицима монаха која су сјајнија, очи су им живе и радосне, покрети складни а начин говора одише смиреношћу, благим хумором и љубављу. Признајем да до сада нисам чуо лепше појање него на једном од богослужења, док сам стајао у близини иконе Пресвете Богородице Тројеручице, најпоштованије иконе Хиландара и најзначајније иконе српског народа. У централном делу, иза иконе, са десне стране се налази и изузетан сребрни саркофаг Светог Симеона Мироточивог који је свештеник Воја Билбија предивно обложио сребром и златом. Његово тело почива у Студеници, али је зато из празног гроба изникла лоза која се одржала и до наших дана. Лоза сваке године богато рађа иако јој се осим обрезивања никаква друга нега не указује, нити се предузимају било какве мере против филоксере или других штеточина, што представља велико чудо Божије. Познато је да је њено грожђе од велике помоћи неплодним супружницима. На ту тему постоји дивна песма Ивана Негришорца ,,Загледана у репродукцију хиландарске иконе Богородице Одигитрије млада мајка љуља близанце и тоне у сан“, која се може наћи на интернету. Хиландар је иначе један од четири царска манастира. Та четири манастира управљају Светом Гором. Симболично, само царски манастири имају камене столове у трпезаријама. Када смо већ код трпезарије, ваља описати прелепо искуство обедовања са монасима. Након уласка гостију, улазе монаси и сви седају за великим белим мермерним полукружним столовима. На почетку се чита молитва, након које се може почети са оброком. Док оброк траје, један од монаха чита део из неке од духовних књига. Ми смо присуствовали читању из књиге ,,Старац Силуан“ архимандрита Софронија, док други обилази шета и обилази сваки од столова и води рачуна да се не прича и да се једе у миру. Након пар минута, даје се знак да се може сипати вино које се служи за сваки оброк. Нисам сигуран, али након отприлике двадесет минута сви завршавају оброк, чита се молитва након које прво излазе монаси, док госте благосиља игуман манастира високопреподобни архимандрит Методије, а један од монаха који је имао послушање око оброка, погнуте главе испраћа госте, чиме се извињава уколико нешто није било у реду. По завршетку оброка осетио сам се веома уважено, као пред припрему за неку одлучујућу битку. Важно је рећи да наш манастир поседује скоро трећину земљишта Свете Горе. и 70% извора пијаће воде. Други манастири користе наше изворе за симболичну суму од 1 евра годишње. Пошто је ипак брање маслина била наша главна преокупација, сваког дана од понедељка до суботе, комби нас је довозио до Јовањице, где је требало напунити што више гајби маслина од којих се касније правило уље. Признајем да нисам знао да је маслине на дрвету веома горка и није нимало укусна. Брање се обавља на следећи начин – на стрмој обали, недалеко од Егејског мора, са јасним погледом на осунчани Атос, потребно је поставити мреже. Треба покрити већу површину због чега се везује више мрежа у које касније упадају маслине које треба отрести са дрвета. За то се користи тзв. тресач дугачак око два и по метра који прикључен на агрегат вибрира и тако обара маслие. Потребно је показати велику спретност и пажљиво се потрудити да све маслине заврше у мрежи. Неко тресе са дрвета, неко са земље. Након дан, два, екипа сачињена од вредних момака из Александровца из Краљева се веома добро уиграла, да нам рад по јаком сунцу и на стрмом терену није представљао проблем, посебно знајући да чинимо добро дело пред Господом. На источним одбрамбеним зидовима Хиландара налази се Пирг (кула) Светог Саве, која је била главни одбрамбени објекат у манастиру. Није тешко попети се до врха одакле се пружа предиван поглед. Служио је разним наменама, од одбране, преко смештаја војника, смештаја поклоника, једно време је у њему била и сенара, магацин за храну и жито. Испод прозора у коме се упокојио Свети Симеон Мироточиви налази се бунар Светог Саве. Воду која се сматра чудотворном пронашао је Свети Сава приликом градње манастира крајем 12. века. Нешто даље, када се изађе из манастира и поред чемпреса и маслина крене ка Милутиновој кули и манастиру Есфигмен налази се Крст цара Душана, поред којег је камена са којег се пео на коња, док је преко пута маслина коју је засадио. Признаћете, иако је ово врло мали део онога што се може видети, изузетна је част крочити земљом на којој су наши свети преци исписивали историју. Велику захвалност дугујемо игуману и братству манастира од ког смо добили благослов да седам дана проведемо у манастиру и будемо од користи. Ако Бог да да се у истом или проширеном саставу поново сретнемо, што би свако од нас јарко желео. Мир и благодат коју смо осетили не може се лако стећи животом у једном другом свету у ком је потребна велика духовна снага како би се сачувала душа. Психолог Милош Благојевић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 04. новембар 2022. године
Епископ Јустин богослужио у придворном параклису у Краљеву
На дан када наша Света Црква прославља спомен Светог апостола Луке и Светог Петра Митрополита цетињског, Епископ жички г. Јустин служио је Свету Литургију у придворном параклису Светих Четрдесет мученика севастијских, уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића).
Лист Храм бр. 85: Свети Јован Шангајски, “Православно поштовање Богородице“
Црквена слава у Субјелу
Дана 31. октобра лета Господњег 2022. када наша Света Црква прославља Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског, у Субјелу, прослављена је храмовна слава. Светом Литургијом началствовао је парох субјелски протонамесник Владимир Вулета, коме је саслуживао јереј Павле Спасојевић. Након Литургије, резању славских колача и даљој прослави се прикључио и парох ражански јереј Благоје Гавриловић. Лепоти богослужења допринели су поред сталних појаца субјелског храма и чланови косјерске цркве. Служби је поред великог броја парохијана присуствовало доста браће и сестара из других крајева. Након читања Светог Јеванђеља, протонамесник Владимир је беседио о смрти и васкрсењу и позвао све да сваке недеље у храму прослављају Христово Васкрсење, након чега је укратко описао пут Светог апостола Луке, још једном подсећајући верне на његов значај. У наставку је обављена литија, троструки опход око храма, када је извршен и мали помен свим свештенослужитељима ове цркве. Потом су сломљени славски колачи и уследио је још један говор о. Владимира у ком је позвао све на братољубље и осврнуо се на свој боравак у парохији субјелској, припремајући свој одлазак из ње. Поменувши своје корене из Далмације и мисију Светог апостола Луке по Далмацији, напоменуо је како га је управо један Далматинац црквењак дочекао у овом храму и као младом свештенику пружио очинску помоћ. Такође, напоменуо је да је фрескопис у храму обавио такође један Далматинац, као и да га сам камен којим је црква обложена подсећа на безбрижно детињство. Помињући и остале примере из свог времена проведених на Субјелу напоменуо је да му је тај период јако значио као младом свештенику, да на брду утврди веру и постане бољи свештеник наше Свете Цркве. Након тога приређена је трпеза љубави у парохијском дому субјелске цркве уз велику помоћ бројних домаћина. Дарко Тодоровић, студент теологије
Канонска посета Епископа Јустина Цркви Светог Јована Крститеља у Ратини
Истинску радост Васкрсења Господа и Спаса нашега Исуса Христа у срцима верног народа у Ратини, употпунио је Епископ жички Јустин својом канонском посетом Храму Светог Јована Крститеља у Ратини у 20. недељу по Духовима. На овом радосном молитвеном сабрању Владици су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, старешина храма, протојереј-ставрофор Мирослав Поповић, протојереј Драган Туба и ђакон Стефан Симић. То је један од разлога што се народ сабрао у великом броју да дочека и поздрави свог Владику Јустина који се потрудио да у празничној беседи окрепи, оснажи и поучи народ ратинске парохије да живи поштујући Бога и светиње своје. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Епископ Јустин се очинским речима обратио верном народу подсећајући нас да Васкрсење Христово празнујемо сваке недеље: – Човек је саздан за ту васкршњу радост. Највећи дар човеку јесте његова слободна воља, а последњи и највиши циљ, да што више и складније развије своје снаге, да се својим животом припремимо за Царство Небеско. Док смо на земљи требало би да размислимо о циљу нашег живота и да тај циљ послужи Господу у славу. Човек је слика Божија, и као такав никада не сме себе да унижава нечасним делима. Сви смо створени из велике љубави Божије и сврха нашег живота овде је да будемо сједињени с Богом. Храм је био испуњен верницима који су дошли да узму благослов од свог Епископа и да се поклоне и помоле пред моштима Светог Јована Крститеља које се налазе у овој дивној цркви. Велики број верног народа приступио је Светој Чаши сјединивши се тако са Господом Животодавцем. Уследила је трпеза љубави на којој се старешина храма протојереј-ставрофор Милош Васиљевић захвалио Епископу Јустину на указаној части и духовним благословима којима је паству почаствовао својим доласком. Чтец Трипо Данило Спахић
Ибарске новости: Психолог Милош Благојевић, “Утисци са посете Светој Гори и Хиландару“
У недељу ујутру, другог октобра, пристигли смо у Уранополис, живо туристичко место, последње пре укрцавања на трајект који води ка Светој Гори. Претходног дана, у послеподневним часовима четворочлана екипа је из Краљева дошла у Александровац како би се упознала са нешто бројнијом екипом из истог места и околине. Окупила нас је заједничка жеља да помогнемо манастиру тако што ћемо шест дана обављати посао берача маслина, посао који скоро нико од нас до тада није радио. Нисмо знали да ће наредни дани бити испуњени незаборавним утисцима који су готово подједнако живи и данас, као и жеља да се што пре вратимо и упијемо део благодати. Топао октобарски дан улепшавали су изузетно лепи пејзажи Свете Горе, манастира и скитова на њеном ободу, дивне боје Егејског мора и галебова који прилазе толико близу да је могуће хранити их из руке.Трајект је био препун радозналих лица, а осим српског, могао се чути грчки, румунски и бугарски језик. Разуме се да је било највише Грка, с обзиром да у чак 17 од 20 манастира претежно бораве грчки монаси. Мноштво монаха, свештеника и ходочасника уживало је у погледу на манастире који као војници усправне главе стоје на ободу чувајући богато материјално и духовно наслеђе, а све њих чува игуманија Свете Горе, Пресвета Богородица.Редом су се низала три грчка манастира – Констамонит, Дохијар, Ксенофонт. Нас тројица смо решили да уместо да се искрцамо у пристаништу Јовањица, удаљено десет километара од Хиландара,на ком силазе сви они који желе да посете наш манастир, ипак продужимо до руског Манастира Светог Пантелејмона.Задивљени упечатљивим призором мноштва купола необичне светлозелене боје, звоником у руском стилу и огромним конацима који гледају на пучину, искрцали смо се, не знајући на коју страну да усмеримо поглед. Љубазни баћушка нам је дозволио да обиђемо манастир иако нисмо били најављени. Имали смо прилике да целивамо мошти Света Три јерарха, Светог Јована Руса, Светог Серафима Саровског и многих других светитеља. Занимљиво је да манастир поред чудотворне иконе видара и исцелитеља Светог Пантелејмона, поседује и огромно звоно од 13 тона и пречника од скоро три метра. Изнад манастира, у брдима, некада се налазио Манастир Стари Русик који је сада запуштен, али који је изузетно важан за наш народ. У њему је, крајем XII века тадашњи младић Растко, након што је надмудрио своје пратиоце који су имали наређење да га врате оцу у Србију, примио постриг и бацио световно рухо и одсечену косу. Српски владари, посебно цар Душан су касније обилато помагали руски манастир. Сабирајући утиске и листајући фотографије на мобилном телефону, нисмо ни осетили да смо већ пристигли у Јовањицу, одакле нас је комби двадесетак минута вијугавим прашњавим путем узбрдо, пролазећи поред маслина и чемпреса, водио ка Хиландару.Тада нисмо знали да ће тај предео око пристаништа већ од сутра бити место на којем ћемо проводити највише времена, јер је одатле требало да почне берба. Са десне стране могли смо да видимо обасјан сунчевим зрацима врх планине Атос, висок тачно 2033 метра. Пре него што смо угледали Хиландар, са леве стране, нешто даље од пута, на изузетно неприступачном пределу назирао се Скит Свете Тројице. Предање каже да је још Свети Сава у време доградње манастира и у тренуцима умора често одлазио у већ постојећу келију како би нашао мир и предао се молитви. Такође је познато да је монах Доментијан на платоу испред написао ,,Житије Светог Симеона.“ После двадесетак минута вожње угледали смо Хиландар, са главном црквом посвећеној Ваведењу Пресвете Богородице у средишту. Наставиће се… Психолог Милош Благојевић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 28. октобар 2022. године