У недељу ујутру, другог октобра, пристигли смо у Уранополис, живо туристичко место, последње пре укрцавања на трајект који води ка Светој Гори. Претходног дана, у послеподневним часовима четворочлана екипа је из Краљева дошла у Александровац како би се упознала са нешто бројнијом екипом из истог места и околине. Окупила нас је заједничка жеља да помогнемо манастиру тако што ћемо шест дана обављати посао берача маслина, посао који скоро нико од нас до тада није радио. Нисмо знали да ће наредни дани бити испуњени незаборавним утисцима који су готово подједнако живи и данас, као и жеља да се што пре вратимо и упијемо део благодати.
Топао октобарски дан улепшавали су изузетно лепи пејзажи Свете Горе, манастира и скитова на њеном ободу, дивне боје Егејског мора и галебова који прилазе толико близу да је могуће хранити их из руке.Трајект је био препун радозналих лица, а осим српског, могао се чути грчки, румунски и бугарски језик. Разуме се да је било највише Грка, с обзиром да у чак 17 од 20 манастира претежно бораве грчки монаси. Мноштво монаха, свештеника и ходочасника уживало је у погледу на манастире који као војници усправне главе стоје на ободу чувајући богато материјално и духовно наслеђе, а све њих чува игуманија Свете Горе, Пресвета Богородица.Редом су се низала три грчка манастира – Констамонит, Дохијар, Ксенофонт. Нас тројица смо решили да уместо да се искрцамо у пристаништу Јовањица, удаљено десет километара од Хиландара,на ком силазе сви они који желе да посете наш манастир, ипак продужимо до руског Манастира Светог Пантелејмона.Задивљени упечатљивим призором мноштва купола необичне светлозелене боје, звоником у руском стилу и огромним конацима који гледају на пучину, искрцали смо се, не знајући на коју страну да усмеримо поглед. Љубазни баћушка нам је дозволио да обиђемо манастир иако нисмо били најављени. Имали смо прилике да целивамо мошти Света Три јерарха, Светог Јована Руса, Светог Серафима Саровског и многих других светитеља. Занимљиво је да манастир поред чудотворне иконе видара и исцелитеља Светог Пантелејмона, поседује и огромно звоно од 13 тона и пречника од скоро три метра. Изнад манастира, у брдима, некада се налазио Манастир Стари Русик који је сада запуштен, али који је изузетно важан за наш народ. У њему је, крајем XII века тадашњи младић Растко, након што је надмудрио своје пратиоце који су имали наређење да га врате оцу у Србију, примио постриг и бацио световно рухо и одсечену косу. Српски владари, посебно цар Душан су касније обилато помагали руски манастир.
Сабирајући утиске и листајући фотографије на мобилном телефону, нисмо ни осетили да смо већ пристигли у Јовањицу, одакле нас је комби двадесетак минута вијугавим прашњавим путем узбрдо, пролазећи поред маслина и чемпреса, водио ка Хиландару.Тада нисмо знали да ће тај предео око пристаништа већ од сутра бити место на којем ћемо проводити највише времена, јер је одатле требало да почне берба. Са десне стране могли смо да видимо обасјан сунчевим зрацима врх планине Атос, висок тачно 2033 метра. Пре него што смо угледали Хиландар, са леве стране, нешто даље од пута, на изузетно неприступачном пределу назирао се Скит Свете Тројице. Предање каже да је још Свети Сава у време доградње манастира и у тренуцима умора често одлазио у већ постојећу келију како би нашао мир и предао се молитви. Такође је познато да је монах Доментијан на платоу испред написао ,,Житије Светог Симеона.“ После двадесетак минута вожње угледали смо Хиландар, са главном црквом посвећеној Ваведењу Пресвете Богородице у средишту.
Наставиће се…
Психолог Милош Благојевић
Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“
петак, 28. октобар 2022. године