Први утисци приликом ступања на тло Хиландара су били задивљујући. Хиландар подсећа на мали град, огроман је и предиван. Човек одмах осети да је дошао у један други свет, где владају другачија правила, друге вредности, где нема притисака, великог стреса, трчања за материјалним, где се сабира духовно благо, где није важно ко има какав друштвени статус. Све то се види на лицима монаха која су сјајнија, очи су им живе и радосне, покрети складни а начин говора одише смиреношћу, благим хумором и љубављу. Признајем да до сада нисам чуо лепше појање него на једном од богослужења, док сам стајао у близини иконе Пресвете Богородице Тројеручице, најпоштованије иконе Хиландара и најзначајније иконе српског народа. У централном делу, иза иконе, са десне стране се налази и изузетан сребрни саркофаг Светог Симеона Мироточивог који је свештеник Воја Билбија предивно обложио сребром и златом. Његово тело почива у Студеници, али је зато из празног гроба изникла лоза која се одржала и до наших дана. Лоза сваке године богато рађа иако јој се осим обрезивања никаква друга нега не указује, нити се предузимају било какве мере против филоксере или других штеточина, што представља велико чудо Божије. Познато је да је њено грожђе од велике помоћи неплодним супружницима. На ту тему постоји дивна песма Ивана Негришорца ,,Загледана у репродукцију хиландарске иконе Богородице Одигитрије млада мајка љуља близанце и тоне у сан“, која се може наћи на интернету.
Хиландар је иначе један од четири царска манастира. Та четири манастира управљају Светом Гором. Симболично, само царски манастири имају камене столове у трпезаријама. Када смо већ код трпезарије, ваља описати прелепо искуство обедовања са монасима. Након уласка гостију, улазе монаси и сви седају за великим белим мермерним полукружним столовима. На почетку се чита молитва, након које се може почети са оброком. Док оброк траје, један од монаха чита део из неке од духовних књига. Ми смо присуствовали читању из књиге ,,Старац Силуан“ архимандрита Софронија, док други обилази шета и обилази сваки од столова и води рачуна да се не прича и да се једе у миру. Након пар минута, даје се знак да се може сипати вино које се служи за сваки оброк. Нисам сигуран, али након отприлике двадесет минута сви завршавају оброк, чита се молитва након које прво излазе монаси, док госте благосиља игуман манастира високопреподобни архимандрит Методије, а један од монаха који је имао послушање око оброка, погнуте главе испраћа госте, чиме се извињава уколико нешто није било у реду. По завршетку оброка осетио сам се веома уважено, као пред припрему за неку одлучујућу битку.
Важно је рећи да наш манастир поседује скоро трећину земљишта Свете Горе. и 70% извора пијаће воде. Други манастири користе наше изворе за симболичну суму од 1 евра годишње. Пошто је ипак брање маслина била наша главна преокупација, сваког дана од понедељка до суботе, комби нас је довозио до Јовањице, где је требало напунити што више гајби маслина од којих се касније правило уље. Признајем да нисам знао да је маслине на дрвету веома горка и није нимало укусна. Брање се обавља на следећи начин – на стрмој обали, недалеко од Егејског мора, са јасним погледом на осунчани Атос, потребно је поставити мреже. Треба покрити већу површину због чега се везује више мрежа у које касније упадају маслине које треба отрести са дрвета. За то се користи тзв. тресач дугачак око два и по метра који прикључен на агрегат вибрира и тако обара маслие. Потребно је показати велику спретност и пажљиво се потрудити да све маслине заврше у мрежи. Неко тресе са дрвета, неко са земље. Након дан, два, екипа сачињена од вредних момака из Александровца из Краљева се веома добро уиграла, да нам рад по јаком сунцу и на стрмом терену није представљао проблем, посебно знајући да чинимо добро дело пред Господом.
На источним одбрамбеним зидовима Хиландара налази се Пирг (кула) Светог Саве, која је била главни одбрамбени објекат у манастиру. Није тешко попети се до врха одакле се пружа предиван поглед. Служио је разним наменама, од одбране, преко смештаја војника, смештаја поклоника, једно време је у њему била и сенара, магацин за храну и жито. Испод прозора у коме се упокојио Свети Симеон Мироточиви налази се бунар Светог Саве. Воду која се сматра чудотворном пронашао је Свети Сава приликом градње манастира крајем 12. века. Нешто даље, када се изађе из манастира и поред чемпреса и маслина крене ка Милутиновој кули и манастиру Есфигмен налази се Крст цара Душана, поред којег је камена са којег се пео на коња, док је преко пута маслина коју је засадио. Признаћете, иако је ово врло мали део онога што се може видети, изузетна је част крочити земљом на којој су наши свети преци исписивали историју.
Велику захвалност дугујемо игуману и братству манастира од ког смо добили благослов да седам дана проведемо у манастиру и будемо од користи. Ако Бог да да се у истом или проширеном саставу поново сретнемо, што би свако од нас јарко желео. Мир и благодат коју смо осетили не може се лако стећи животом у једном другом свету у ком је потребна велика духовна снага како би се сачувала душа.
Психолог Милош Благојевић
Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“
петак, 04. новембар 2022. године