
Најава: Храм Светог Саве, 31. август у 18.00, Молебан за почетак школске године

Слава Манастира Преображења под Овчаром
„Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вечна светлост, молитвама Пресвете Богородице, Даваоче Светлости, слава Теби!“ Дана 19. августа 2023. године, свечано је прослављен празник Преображења Господњег у Манастиру Преображењу код Овчар Бање. Овај догађај је утемељио исихастичко предање у Православној Цркви. Светлост лица Христовог катафатичким говором засијала је као сунце, а човек и његова природа уопште удостојени су од тада до данашњег дана могућности да созерцавају Светлост Лица Христовог подвизима праћеним смиреноумљем. Овај догађај, када Христос показује делић своје славе пред апостолима Петром, Јованом и Јаковом, у традицији Православне Цркве називамо „Преображење Господње“. Манастирска слава отпочела је вечерњим богослужењем са петохлебницом у 18 часова уз саслуживање братства ове Свете обитељи и присуство великог броја монаштва и верног народа. Потом је служена поноћна Литургија где је у евхаристијском заједничарењу у једној Чаши Господњој учествовао велики број верног народа. Тиме су потврђене речи апостола Павла: „Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође.“ Ујутро је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање секретара ЕУО-а архимандрита Дамјана (Цветковића), протосинђела Стефана (Чкоњевића), игумана Манастира Згодачице, јеромонаха Илариона ( Богојевића), сабрата Манастира Преображења, протојереја Божа (Главоњића), протојереја Милана Филиповића, протонамесника Александра Суботића, јерођакона Теофана (Пауновића), као и владичанског ђакона Стефана Симића. Манастирску славу и овај велики празник увеличало је присуство великог броја монаштва. Присуствовала је игуманија Манастира Јазак мати Параскева, игуманија Манастира Благовештење мати Михаила, игуманија Манастира Сретења мати Нина, настојатељица Манастира Ваведења мати Ангелина, мати Агнија из Манастира Јовања, сестринства из Манастирâ Никоља и Вољавче, као и велики број верног народа. У току Литургије причестио се велики број верног народа и деце. На крају је пререзан славски колач, а Владика Јустин је честитао славу игуману ове свете обитељи архимандриту Венијамину (Мићићу) са братством, као и верном народу. По завршетку Свете Литургије приређена је пригодна трпеза љубави за сав верни народ. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Чтец Петар Ђерковић

Свети Григорије Палама: Шта значи преобразити се?
Шта значи „преобразио се“? Златоусти Богослов каже: „Открио им је, колико је Он благоволео, мало од Свог божанства, и тајницима показао Бога који у Њему обитава.“ Како каже Лука: Док се мољаше постаде изглед Његовог лица другачији; и: Засија лице Његово као сунце, како пише Матеј. Он каже: Као сунце, не зато да би неко замислио ту светлост као вештаствену, јер је то умно слепило оних који нису у стању да схвате ништа узвишеније од (видљивих) природних појава („феномена“), него зато да бисмо ми схватили да оно што за људе који живе по чулима и виде сагласно чулима представља сунце, то за оне који живе духом и гледају духовно (на духовни начин) представља Христос, као Бог. У том боговиђењу боговидиоци немају потребу за другом светлошћу. Од вечности је светлост Он Сам, а не неко други. Какву потребу за другом светлошћу имају они који поседују највећу светлост? Тако је Он засијао за време молитве и открио изабраним ученицима ту неизрециву светлост, док су томе истовремено присуствовали и највећи међу пророцима, како би показао да је молитва узрок овог блаженог виђења, и како бисмо ми схватили да кроз приближавање Богу, које се постиже врлинама, као и кроз сједињење нашег ума са Њим, настаје и јавља се то сијање које се даје и које је видљиво свима онима што се путем усрдног творења добрих дела и чисте молитве непрестано уздижу ка Богу. Истинска и најдивнија Лепота – каже неко – може да буде видљива само ономе ко је очистио свој ум, будући да се она односи на божанску и блажену природу, и онај ко созерцава Њено сијање и благодати и сам добија нешто од Ње, као да је и сопствено лице обојио неким блиставим сјајем. Отуда се и Мојсејево лице просветлило (досл. прославило) приликом беседе са Богом. Свети Григорије Палама

Епископ Јустин свештенослужио у Манастиру Жичи
Поводом празновања чудесног догађаја открића моштију Светог архиђакона Стефана у петом веку и њиховог преношења на Сион, Његово Преосвештенство Епископ жички г.г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Спасовом храму у Манастиру Жичи, чији је параклис посвећен првом мученику Христовом. Народу који се, као и сваке године на овај дан у Жичи окупља у великом броју, Владика се обратио поучним речима о значају држања поста на чијем се почетку налазимо, говорећи како нас пост одржава у заједници Цркве. Живот у Цркви изискује да принесемо Богу себе, свој труд и напор и само своје срце, да бисмо били у непрекидној заједници с Њим. У том светлу, Преосвећени је протумачио јеванђелску причу прочитану на Светој Литургији, у којој је свет у коме живимо описан као виноград који смо позвани да обделавамо, с напором и нелицемерном љубављу. По завршетку Свете Литургије, за све окупљене уприличена је трпеза љубави. Сестринство манастира

РТВ КВ: протојереј Александар Р. Јевтић, Зашто је Госпојински пост строг?

Лист Храм бр. 93: Свети Јустин Ћелијски, О духу времена

Света Архијерејска Литургија у Храму Светог Саве у Краљеву
У недељу 13. августа 2023. на дан уочи почетка Богородичиног поста, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), протојереји Александар Јевтић и Новица Благојевић, јереј Бојан Крстановић (Епархија зворничко-тузланска), као и јерођакон Теофан (Пауновић) из Манастира Преображења. Певницу је водио старешина храма, протојереј Радоја Сандо. Владика је у складу са данашњим Јеванђељем и празником, беседио о благодатном подвигу поста и исцељењу ђавоиманог. – Господ је нама хришћанима дао сву благодат и силу да можемо исцељивати и горе премештати, али ми и поред те силе остајемо маловерни. Демони се изгоне само постом и молитвом. Наш живот мора бити молитвен, у смирењу и трпљењу, да можемо рећи Господу: Ето, ја толико могу, а Ти Боже додај остало што ми треба за Живот Вечни, истакао је Владика Јустин. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је Причешће Светим Тајнама Христовим. Вероучитељ Филип Зеленовић

Мисли о Великогоспојинском посту
Свети Теодор Студит (†826): „Исто тако треба држати и пост Богородице, и само дан Преображења разрешавамо на рибу и уље”. Патријарх цариградски Никола Граматик (1084-1111): ”Уосталом и сада многи од људи посте овај пост ради очишћења од болести.” Свети Григорије Палама (14. век): „Освећење воде на почетку поста се врши да бисмо приступивши са вером и добивши освећење, остали нетакнути од болести које нас нападају”. Свети Симеон Солунски (15. век): „Пост у месецу августу бива у част Мајке Бога Логоса, која се за нас увек подвизавала и постила, премда као Чиста и Непорочна није имала потребу за постом, те да смо и ми дужни да постимо у то време, подражавајући њен живот”.

Свети великомученик Пантелејмон – храмовна слава у Црвици код Бајине Баште
Надомак Бајине Баште, у плодној равници села Црвица, налази се храм посвећен Светом Пантелејмону, великом светитељу који се убраја у великомученике и у редове Светих лекара чија имена прославља Црква. Иако невелико село по броју становника, Црвица се са правом показује као снажна заједница, старајући се пре тридесет година о изградњи храма, а затим током свих ових година о његовом уређењу, одржавању и украшавању, чији је најбољи израз прелепи фрескопис који краси зидове овог храма. Брига коју мештани овог села показују према свом храму заиста показује да они храм Светог Пантелејмона доживљавају као нешто највредније што имају у свом селу. Како је храм посвећен једном од Светих лекара које наша Црква прославља, у претходном периоду се већ уобличила пракса, која полако прелази у традицију, да се уочи храмовне славе одслужи Света тајна Јелеосвећења. Као и ранијих година, велики број верника је присуствовао овој Светој тајни, испунивши храм у потпуности. Ову Свету тајну вршили су јереј Немања Матејић, парох у селу Вича и свештеници из Бајине Баште – протојереј Милинко Лукић, протојереј Горан Милинковић, протојереј Боро Ћутило, протојереј Владимир Малешевић, протонамесник Мирко Крупниковић и ђакон бајинобаштански Милан Попадић. Након завршетка Свете тајне Јелеосвећења свима присутнима се обратио отац Немања. Он је у топлој беседи испуњеној љубављу изразио захвалност за позив на славу и на ову Свету тајну. Уједно је позвао све присутне да када им се укаже прилика и нанесе их пут, посете драгачевско село Вича у коме је он парох, притом се сећајући времена које је у Бајиној Башти провео служећи као ђакон. Након тога је за све присутне постављено послужење, које су припремили вредни чланови и пријатељи ове заједнице. На сам празник Светог великомученика и целебника Пантелејмона служена је Света Литургија којом је началствовао архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, уз саслуживање некадашњег пароха овог села протојереја-ставрофора Тодора Томића, свештеника у пензији, те јереја Владимира Јовановића, пароха дубског и ђакона бајинобаштанског Милана Попадића. Литургији су присуствовали протојереј Горан Милинковић и протојереј Боро Ћутило, свештеници из Бајине Баште, као и свештеници Славко Шарац из банатске Епархије и протонамесник Јован Тимотијевић, парох из Рогачице. Уследио је опход око храма када су певани тропар Светом Пантелејмону и друге црквене песме, на простору испред уласка у саму цркву је сломљен славски колач. Том приликом је овогодишњи домаћин Радомир Петровић предао део славског колача двојици домаћина Драгану Филиповићу и Александру Марковићу, који ће наредне године заједнички организовати прославу храмовне славе у селу Црвица. Након тога се присутнима беседом обратио протојереј Милинко Лукић. У беседи се осврнуо на прелепи крајолик у који је овај храм смештен, а и на сам храм као најлепши украс овог села. Затим је говорио и о значају храма и храмовне славе за свако село и град рекавши: „Нема свако село храм Божији, а за оно које, као Црвица, има храм, храмовна слава представља најважнији и највећи догађај у току године.” Након тога је отац Милинко упутио честитке пароху овог села – протојереју Владимиру Малешевићу, домаћину Радомиру Петровићу, али и свим члановима ове заједнице и онима који овој заједници помажу, и то у име наше братске заједнице, тј. у име свештенства архијерејског намесништва рачанског. Потом се речима захвалности обратио и надлежни парох протојереј Владимир Малешевић, захваљујући се пре свега Богу на богатим даровима у виду Свете Литургије, а затим и свештеницима који су литургијске Дарове принели Богу, онима који су били присутни на Литургији, а затим и овогодишњем домаћину и свима онима који су омогућили својим трудом и љубављу да се и ове године достојно прослави име Светог Пантелејмона. Након ових беседа, уследио је богат славски ручак где су били позвани и добродошли сви присутни. Ненад Зекавица, вероучитељ

Свети великомученик Пантелејмон
Родом из Никомидије од мајке хришћанке и оца незнабошца. Мајка му се звала Евула а отац Евсторгије. Као младић изучио лекарске науке. Свештеник Ермолај призва га к себи, научи га вери Христовој и крсти га. Чудотворно излечи Пантелејмон једнога слепца, кога су други лекари узалуд лечили; излечи га именом Христовим, и крсти га. Из зависти оптуже лекари Пантелејмона као хришћанина, и Пантелејмон изађе пред цара Максимијана на суд. „И стаде пред земаљским царем телом, а умом стајаше пред Царем небеским.“ Пред царем он се слободно објави хришћанином, и на очи цареве излечи једног узетог човека од дуготрајне болести. Ово чудо многе незнабошце привуче вери Христовој. Цар га стави на муке, но Господ му се јави у неколико махова и избави га цела и неповређена. Тада и Св. Ермолај са Ермипом и Ермократом пострада. Осуђен на смрт св. Пантелејмон клече на молитву. У том џелат удари га мачем по врату, и мач се преби као да је од воска. И не могаше га џелат погубити док светитељ не сврши молитву и сам не рече да га посеку. Његове мошти посташе целебне. Беше посечен Пантелејмон под неком маслином, која по том постаде сва окићена плодом. Пантелејмон – значи свемилостиви. Бог свемилостиви прими праведну душу његову, и прослави га међу великим светитељима својим. Чесно пострада за Христа овај дивни мученик у младости својој 27. јула 304. год. Св. Пантелејмон призива се у молитвама при водоосвећењу и јелеоосвећењу (свештању масла) заједно са Св. Ермолајем и осталим бесребреницима и чудотворцима. Најдивнији храм, посвећен овом светитељу налази се у Светој Гори. Извор: Охридски пролог

Најава: Храм Светог Саве, 31. август у 18.00, Молебан за почетак школске године

Слава Манастира Преображења под Овчаром
„Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вечна светлост, молитвама Пресвете Богородице, Даваоче Светлости, слава Теби!“ Дана 19. августа 2023. године, свечано је прослављен празник Преображења Господњег у Манастиру Преображењу код Овчар Бање. Овај догађај је утемељио исихастичко предање у Православној Цркви. Светлост лица Христовог катафатичким говором засијала је као сунце, а човек и његова природа уопште удостојени су од тада до данашњег дана могућности да созерцавају Светлост Лица Христовог подвизима праћеним смиреноумљем. Овај догађај, када Христос показује делић своје славе пред апостолима Петром, Јованом и Јаковом, у традицији Православне Цркве називамо „Преображење Господње“. Манастирска слава отпочела је вечерњим богослужењем са петохлебницом у 18 часова уз саслуживање братства ове Свете обитељи и присуство великог броја монаштва и верног народа. Потом је служена поноћна Литургија где је у евхаристијском заједничарењу у једној Чаши Господњој учествовао велики број верног народа. Тиме су потврђене речи апостола Павла: „Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође.“ Ујутро је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање секретара ЕУО-а архимандрита Дамјана (Цветковића), протосинђела Стефана (Чкоњевића), игумана Манастира Згодачице, јеромонаха Илариона ( Богојевића), сабрата Манастира Преображења, протојереја Божа (Главоњића), протојереја Милана Филиповића, протонамесника Александра Суботића, јерођакона Теофана (Пауновића), као и владичанског ђакона Стефана Симића. Манастирску славу и овај велики празник увеличало је присуство великог броја монаштва. Присуствовала је игуманија Манастира Јазак мати Параскева, игуманија Манастира Благовештење мати Михаила, игуманија Манастира Сретења мати Нина, настојатељица Манастира Ваведења мати Ангелина, мати Агнија из Манастира Јовања, сестринства из Манастирâ Никоља и Вољавче, као и велики број верног народа. У току Литургије причестио се велики број верног народа и деце. На крају је пререзан славски колач, а Владика Јустин је честитао славу игуману ове свете обитељи архимандриту Венијамину (Мићићу) са братством, као и верном народу. По завршетку Свете Литургије приређена је пригодна трпеза љубави за сав верни народ. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Чтец Петар Ђерковић

Свети Григорије Палама: Шта значи преобразити се?
Шта значи „преобразио се“? Златоусти Богослов каже: „Открио им је, колико је Он благоволео, мало од Свог божанства, и тајницима показао Бога који у Њему обитава.“ Како каже Лука: Док се мољаше постаде изглед Његовог лица другачији; и: Засија лице Његово као сунце, како пише Матеј. Он каже: Као сунце, не зато да би неко замислио ту светлост као вештаствену, јер је то умно слепило оних који нису у стању да схвате ништа узвишеније од (видљивих) природних појава („феномена“), него зато да бисмо ми схватили да оно што за људе који живе по чулима и виде сагласно чулима представља сунце, то за оне који живе духом и гледају духовно (на духовни начин) представља Христос, као Бог. У том боговиђењу боговидиоци немају потребу за другом светлошћу. Од вечности је светлост Он Сам, а не неко други. Какву потребу за другом светлошћу имају они који поседују највећу светлост? Тако је Он засијао за време молитве и открио изабраним ученицима ту неизрециву светлост, док су томе истовремено присуствовали и највећи међу пророцима, како би показао да је молитва узрок овог блаженог виђења, и како бисмо ми схватили да кроз приближавање Богу, које се постиже врлинама, као и кроз сједињење нашег ума са Њим, настаје и јавља се то сијање које се даје и које је видљиво свима онима што се путем усрдног творења добрих дела и чисте молитве непрестано уздижу ка Богу. Истинска и најдивнија Лепота – каже неко – може да буде видљива само ономе ко је очистио свој ум, будући да се она односи на божанску и блажену природу, и онај ко созерцава Њено сијање и благодати и сам добија нешто од Ње, као да је и сопствено лице обојио неким блиставим сјајем. Отуда се и Мојсејево лице просветлило (досл. прославило) приликом беседе са Богом. Свети Григорије Палама

Епископ Јустин свештенослужио у Манастиру Жичи
Поводом празновања чудесног догађаја открића моштију Светог архиђакона Стефана у петом веку и њиховог преношења на Сион, Његово Преосвештенство Епископ жички г.г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Спасовом храму у Манастиру Жичи, чији је параклис посвећен првом мученику Христовом. Народу који се, као и сваке године на овај дан у Жичи окупља у великом броју, Владика се обратио поучним речима о значају држања поста на чијем се почетку налазимо, говорећи како нас пост одржава у заједници Цркве. Живот у Цркви изискује да принесемо Богу себе, свој труд и напор и само своје срце, да бисмо били у непрекидној заједници с Њим. У том светлу, Преосвећени је протумачио јеванђелску причу прочитану на Светој Литургији, у којој је свет у коме живимо описан као виноград који смо позвани да обделавамо, с напором и нелицемерном љубављу. По завршетку Свете Литургије, за све окупљене уприличена је трпеза љубави. Сестринство манастира

РТВ КВ: протојереј Александар Р. Јевтић, Зашто је Госпојински пост строг?

Лист Храм бр. 93: Свети Јустин Ћелијски, О духу времена

Света Архијерејска Литургија у Храму Светог Саве у Краљеву
У недељу 13. августа 2023. на дан уочи почетка Богородичиног поста, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), протојереји Александар Јевтић и Новица Благојевић, јереј Бојан Крстановић (Епархија зворничко-тузланска), као и јерођакон Теофан (Пауновић) из Манастира Преображења. Певницу је водио старешина храма, протојереј Радоја Сандо. Владика је у складу са данашњим Јеванђељем и празником, беседио о благодатном подвигу поста и исцељењу ђавоиманог. – Господ је нама хришћанима дао сву благодат и силу да можемо исцељивати и горе премештати, али ми и поред те силе остајемо маловерни. Демони се изгоне само постом и молитвом. Наш живот мора бити молитвен, у смирењу и трпљењу, да можемо рећи Господу: Ето, ја толико могу, а Ти Боже додај остало што ми треба за Живот Вечни, истакао је Владика Јустин. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је Причешће Светим Тајнама Христовим. Вероучитељ Филип Зеленовић

Мисли о Великогоспојинском посту
Свети Теодор Студит (†826): „Исто тако треба држати и пост Богородице, и само дан Преображења разрешавамо на рибу и уље”. Патријарх цариградски Никола Граматик (1084-1111): ”Уосталом и сада многи од људи посте овај пост ради очишћења од болести.” Свети Григорије Палама (14. век): „Освећење воде на почетку поста се врши да бисмо приступивши са вером и добивши освећење, остали нетакнути од болести које нас нападају”. Свети Симеон Солунски (15. век): „Пост у месецу августу бива у част Мајке Бога Логоса, која се за нас увек подвизавала и постила, премда као Чиста и Непорочна није имала потребу за постом, те да смо и ми дужни да постимо у то време, подражавајући њен живот”.

Свети великомученик Пантелејмон – храмовна слава у Црвици код Бајине Баште
Надомак Бајине Баште, у плодној равници села Црвица, налази се храм посвећен Светом Пантелејмону, великом светитељу који се убраја у великомученике и у редове Светих лекара чија имена прославља Црква. Иако невелико село по броју становника, Црвица се са правом показује као снажна заједница, старајући се пре тридесет година о изградњи храма, а затим током свих ових година о његовом уређењу, одржавању и украшавању, чији је најбољи израз прелепи фрескопис који краси зидове овог храма. Брига коју мештани овог села показују према свом храму заиста показује да они храм Светог Пантелејмона доживљавају као нешто највредније што имају у свом селу. Како је храм посвећен једном од Светих лекара које наша Црква прославља, у претходном периоду се већ уобличила пракса, која полако прелази у традицију, да се уочи храмовне славе одслужи Света тајна Јелеосвећења. Као и ранијих година, велики број верника је присуствовао овој Светој тајни, испунивши храм у потпуности. Ову Свету тајну вршили су јереј Немања Матејић, парох у селу Вича и свештеници из Бајине Баште – протојереј Милинко Лукић, протојереј Горан Милинковић, протојереј Боро Ћутило, протојереј Владимир Малешевић, протонамесник Мирко Крупниковић и ђакон бајинобаштански Милан Попадић. Након завршетка Свете тајне Јелеосвећења свима присутнима се обратио отац Немања. Он је у топлој беседи испуњеној љубављу изразио захвалност за позив на славу и на ову Свету тајну. Уједно је позвао све присутне да када им се укаже прилика и нанесе их пут, посете драгачевско село Вича у коме је он парох, притом се сећајући времена које је у Бајиној Башти провео служећи као ђакон. Након тога је за све присутне постављено послужење, које су припремили вредни чланови и пријатељи ове заједнице. На сам празник Светог великомученика и целебника Пантелејмона служена је Света Литургија којом је началствовао архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, уз саслуживање некадашњег пароха овог села протојереја-ставрофора Тодора Томића, свештеника у пензији, те јереја Владимира Јовановића, пароха дубског и ђакона бајинобаштанског Милана Попадића. Литургији су присуствовали протојереј Горан Милинковић и протојереј Боро Ћутило, свештеници из Бајине Баште, као и свештеници Славко Шарац из банатске Епархије и протонамесник Јован Тимотијевић, парох из Рогачице. Уследио је опход око храма када су певани тропар Светом Пантелејмону и друге црквене песме, на простору испред уласка у саму цркву је сломљен славски колач. Том приликом је овогодишњи домаћин Радомир Петровић предао део славског колача двојици домаћина Драгану Филиповићу и Александру Марковићу, који ће наредне године заједнички организовати прославу храмовне славе у селу Црвица. Након тога се присутнима беседом обратио протојереј Милинко Лукић. У беседи се осврнуо на прелепи крајолик у који је овај храм смештен, а и на сам храм као најлепши украс овог села. Затим је говорио и о значају храма и храмовне славе за свако село и град рекавши: „Нема свако село храм Божији, а за оно које, као Црвица, има храм, храмовна слава представља најважнији и највећи догађај у току године.” Након тога је отац Милинко упутио честитке пароху овог села – протојереју Владимиру Малешевићу, домаћину Радомиру Петровићу, али и свим члановима ове заједнице и онима који овој заједници помажу, и то у име наше братске заједнице, тј. у име свештенства архијерејског намесништва рачанског. Потом се речима захвалности обратио и надлежни парох протојереј Владимир Малешевић, захваљујући се пре свега Богу на богатим даровима у виду Свете Литургије, а затим и свештеницима који су литургијске Дарове принели Богу, онима који су били присутни на Литургији, а затим и овогодишњем домаћину и свима онима који су омогућили својим трудом и љубављу да се и ове године достојно прослави име Светог Пантелејмона. Након ових беседа, уследио је богат славски ручак где су били позвани и добродошли сви присутни. Ненад Зекавица, вероучитељ

Свети великомученик Пантелејмон
Родом из Никомидије од мајке хришћанке и оца незнабошца. Мајка му се звала Евула а отац Евсторгије. Као младић изучио лекарске науке. Свештеник Ермолај призва га к себи, научи га вери Христовој и крсти га. Чудотворно излечи Пантелејмон једнога слепца, кога су други лекари узалуд лечили; излечи га именом Христовим, и крсти га. Из зависти оптуже лекари Пантелејмона као хришћанина, и Пантелејмон изађе пред цара Максимијана на суд. „И стаде пред земаљским царем телом, а умом стајаше пред Царем небеским.“ Пред царем он се слободно објави хришћанином, и на очи цареве излечи једног узетог човека од дуготрајне болести. Ово чудо многе незнабошце привуче вери Христовој. Цар га стави на муке, но Господ му се јави у неколико махова и избави га цела и неповређена. Тада и Св. Ермолај са Ермипом и Ермократом пострада. Осуђен на смрт св. Пантелејмон клече на молитву. У том џелат удари га мачем по врату, и мач се преби као да је од воска. И не могаше га џелат погубити док светитељ не сврши молитву и сам не рече да га посеку. Његове мошти посташе целебне. Беше посечен Пантелејмон под неком маслином, која по том постаде сва окићена плодом. Пантелејмон – значи свемилостиви. Бог свемилостиви прими праведну душу његову, и прослави га међу великим светитељима својим. Чесно пострада за Христа овај дивни мученик у младости својој 27. јула 304. год. Св. Пантелејмон призива се у молитвама при водоосвећењу и јелеоосвећењу (свештању масла) заједно са Св. Ермолајем и осталим бесребреницима и чудотворцима. Најдивнији храм, посвећен овом светитељу налази се у Светој Гори. Извор: Охридски пролог