Година: 2015

У среду, 30. децембра, када Српска Православна Црква слави успомену на Свете преподобномученике игумана Пајсија и ђакона Авакума, манастир Светих Благовести у Трнави је, у присуству мноштва народа и монаштва, прославио своје заступнике пред Богом и пред људима. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички г. Јустин. Саслуживали су му јеромонах Герман, настојатељ манастира у Јежевици; архијерејски намесник трнавски протојереј Небојша Дабић, јереј Војо Рисимовић, парох прањански, јереј Радиша Сеочанац, парох атенички и ђакони Грујовић Александар и Тодорић Душан. Појање је улепшало сестринство манастира Св. Благовести из Овчарско-кабларске клисуре. На празник ових дивних мученика за веру, свештенство и монаштво, заједно са бројним верним народом, се окупило да чује богонадахнуту реч свог духовног оца и Епископа Јустина, а и да заједно са Њим узме учешће у Трпези Господњој. Епископ Јустин се у богонадахнутој беседи испрва осврнуо на великог старозаветног пророка, Данила, којег Црква такође данас празнује, и три младића који су са њим страдали за своју веру. Епископ је нагласио да установа самог поста постоји још од Старог Завета, и да у данашњем времену постоји много извртања када је у питању сам смисао поста, и честих покушаја да се пост људима представи на друге начине, који немају везе са Црквом. Говорећи о игуману Пајсију и ђакону Авакуму, Епископ је нагласио да праведник увек и свуда сведочи истину и само истину. Завршавајући своју беседу Епископ Јустин је изразио посебну захвалност Богу што трнавски манастир, као једна од најстаријих српских светиња, више није без монаштва. Од недавно у манастиру се налазе две монахиње, настојатељица Јована и монахиња Марина. На крају, Епископ Јустин и свештенство су заједно са верним народом наставили сабрање за пригодном трпезом, у манастирском конаку. Ђакон Тодорић Душан

Црквена општина Ариље организовала је 26. децембра за своје вернике једнодневни излет у манастир Ковиље. Повод је био одлазак на ктиторску славу, светог патријарха Гаврила Рајића (1648-1655) који је живео у тешком времену за српски народ. „Пећко сказаније“ сведочи да је патријарх био оклеветан код султана јер је, тобоже, саветовао руског цара да удари на Турке. У „грех“ му се приписује да је неколико Јевреја превео у хришћанство, а оптуживали су га и да ради на покрштавању Турака. Због ових и других измишљених оптужби и клевета патријарх Гаврило мученички је завршио свој живот. Обешен је у Брусу, између два стуба. Његово тело сахранио је 18. јула 1659. године презвитер Павле. Кренули смо из Ариља завијеног у маглу, до центра суседне општине  Ивањице, а онда још тридесетак километра живописним планинским пределима, вођени жељом да упознамо место које је последњих година постало познато по причи о монаху и вуку. Манастир Светих Архангела се налази у селу Смиљевцу у засеоку Ковиље, по коме је и добио име, на десној обали реке Ношнице. Храм је сакривен у једном планинском усеку и приљубљен уз високу стену са којом чини јединство. Не зна се тачно када је саграђен, али његово постојање се везује за средњи век. Здање се састоји од две цркве од којих је мања посвећена Светим Арханђелима и по народном предању старија је од Студенице, а друга већа црква посвећена је Светом Николи. Први утисак при доласку у манастир је да је овде за време летњих жега можда и пријатно живети, али је живот зими тешко и замислити. Хладно је јутро, планински ваздух реже, Сунце обасјава планинске врхове негде у даљини, а манастир је у дубокој сенци. Ипак, у цркви је топло, а уместо монаха Амвросија, одсутног због лечења, дочекало нас је седам љубазних, добро организованих и комуникативних  монахиња. Свештеник Драган Стевић нам је у доласку објаснио да је одлуком Владике Хризостома из 2010. године здање први пут у историји постало женски манастир. Литургију су поред оца Драгана служили отац Бојан Милошевић и свештеник Зоран Стевлић. Манастирски конак одише топлином, уз конак уредно сложена дрва за огрев, као и поред пута који води до манастира. Свештеник Драган нам рече да је држава у посед манастира недавно вратила 80 хектара ковиљске шуме. Испод пута, поред саме реке гради се већи манастирски конак, а вредне монахиње су оскудне површине земљишта око конака искористиле да узгајају поврће у пластеницима. У децембру месецу на Сунцу се зелене листови младе салате. Од једног мештанина сазнадох да Путеви из Ивањице зими уредно чисте пут до манастира. Крајолик је већ увелико осунчан и цео призор изгледа очаравајуће. По завршеној Литургији послужен је веома укусан славски ручак. Враћајући се одлучили смо да посетимо и цркву у Ивањици где нас је срдачно дочекао свештеник Славиша Спасојевић. Љиљана Димитријевић

У недељу светих Праотаца 27. децембра 2015. године, када наша Света Црква прославља Старозаветне Праведнике и празник у нашем народу познат као Материце, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је свету архијерејску Литургију у цркви Успенија Пресвете Богородице у Годачици. Преосвећеном владики Јустину саслуживали су архијерејски намесник жички, протојереј Миломир Радић, протојереј-ставрофор Драган Радојичић, парох чукојевачки, јеромонах Стефан (Чкоњевић), настојатељ манастира Згодачице, протојереј Ненад Илић, парох краљевачки и протођакон Александар Грујовић. Многобројни верни народ овог места сабрао се на светом богослужењу угледајући се на своје претке који су се одувек у овом крају с љубављу и поштовањем односили преме својој вери и светињама, посебно на данашњи празник Материца када славимо заједништво породице и сећамо се свих жена – наших мајки хришћанки, и који са празницима Детињци и Очеви претходе Божићу. Беседећи на свето Јеванћење владика Јустин је проповедао о недостојним званицама које нису хтеле на позив домаћина да учествују у трпези Господњој, а то управо говори о нама, о нашем односу према цркви и вечном спасењу, зато што Господ Бог, творац неба и земља има обилне дарове и даје их онима који хоће да их приме, јер жели да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Али, многи људи се не обазиру на то, већ су забринути како да у овом свету обезбеде живот свој, иако они мисле да иду укорак са савременим животом, имајући многа савремена средства којима олакшавају живот, ипак су искушења присутна, јер су људи оптеретили живот свој и немају времена за Цркву и молитву. По речима старца Пајсија потребно је управо супротно, не тежити по сваку цену стицању материјалног, него одвојити време за старање о нашем спасењу кроз Цркву Христову, а све остало ћемо задобити – рекао је владика.

Делегација Епархије жичке на сабрању у храму Светог Серафима Вирицког при Гостинском двору у Санкт Петербургу. На празник Материца, 27. децембра 2015. године, са благословом Митрополита Санкт-Петербуршког Г. Г.Варсануфија, у храму Преподобног Серафима Вирицког при Гостином двору у Санкт Петербургу, Светом Литургијом је началствовао архимандрит Дамјам (Цветковић) уз саслужење протосинђела Саве (Илића), јереја Милорада Козодера, јереја Влада Капларевића и нашег домаћина протојереја Артемија Наумова. Појао је хор Светог Јована Дамаскина којим руководи гђа Ирина Болдишева. Као велики пријатељи Србије и СПЦ, хористи су по завршетку литургијског сабрања отпевали неколико песама на српском језику чиме су нам још једном посведочили љубав коју пројављују према нашем народу и нашој Цркви. Благодарни Господу на овом сабрању и благослову, у великој радости вратили смо се Икони Одигитрије чија изложба траје до 29. децембра. презвитер Владе Г. Капларевић

У Саборном храму Христовог Васкрсења у Погорици данас је, на празник Светог свештеномученика Гаврила, Патријарха српског, служена свечана саборна архијерејска Света служба Божија поводом 30 година епископске и 25 година митрополитске службе Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија. Началствовао је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Господин Јован, а поред слављеника Митрополита Амфилохија, саслуживали су му изасланик Патријарха московског и све Русије Кирила Његово Високопреосвештенство Митрополит ташкентски и узбекистански господин Викентије, стални члан Синода Руске православне цркве, господа Епископи жички Јустин, шумадијски Јован, бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки и приморски Григорије, косовско-метохијски Теодосије, полошко-кумановски Јоаким, нишки Јован, пакрачко-славонски Јован, тимочки Иларион, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, затим игуман манастира Хиландара архимандрит Методије, те многобројно свештенство и свештеномонаштво. Одговарали су чланови Српског византијског хора „Мојсије Петровић“ из Београда и Црквеног хора „Свети Марко“ из Погорице, а молитвено су учествовали многобројни вјерници. Митрополит Амфилохије је у току Литургије чином протопрезвитера-ставрофора одликовао свештеника Бранка Тапушковића из Погорице, а чином протопрезвитера свештенике Јована Пламенца из Бара и Бориса Радовића из Будве. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Архиепископ охридски господин Јован је рекао да је данашња прослава јубилеја Митрополита Амфилохија и одредница за будућност. „Зато што кроз овај литургијски догађај, славећи оно што се догодило у историји, ми учествујемо и у будућности. У будућност је ушло, браћо и сестре, зато што је 30 година епископске и 25 година митрополитске службе Митрополита црногорско-приморског Амфилохија продуховљено Духом Светим. Његово дело и све оно што је делао у овој Богом спасајемој Митрополији, и тамо гдје је раније био у Банату, све је прожето Духом Светим“, рекао је Архиепископ охридски. Он је рекао да се кроз Митрополитове јубилеје поучавамо како треба да живимо, како да организујемо себе и свој духовни живот. „Имам част, Ваше Високопреосвештенство, да данас на овој Божанској служби честитам Вама 30-ту годишњицу епископске и 25-ту годишњицу митрополитске службе, и да вам пожелим да долгоденствујете у овој светој Митрополији, и да будете пример још многим генерацијама свештеника, духовни пастир, архипастир још многим генерацијама свештеника, које ћете рукополагати, да долгодентвујете да би подучавали овај народ који слуша ваше речи и поуке“, рекао је Архиепископ Јован. Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије се прво обратио Архиепископу Јовану ријечима да је његово присуство на овој Служби наше велико утврђење. „Охридска Архиепископија је вјековима утврђивала Пећку Патријаршију, али је исто тако вјековима утврђивала и овај Трон светосавски и светопетровски. Блажењејши брате, ви сте својом жртвом посвједочили вјерност јединству Цркве Христове“, казао је Митрополит Амфилохије. Он је казао да данашњим присуством Архиепископ охридски то и потврђује. „Потврђујете јединство древне Архиепископије охридске са овим троном Светога Петра Цетињскога, да смо једно и заједно у Господу“, рекао је Владика. Митрополит Амфилохије се затим обратио изасланику Патријарха московског Кирила Митрополиту ташкентском Викентију рекавши да и његово присуство потврђује то јединство Цркве Божије. „И у исто вријеме потврђује да ова Црква, овдашња Црква цетињска, да је она остала вјерна једној, светој, саборној и апостолској Цркви Христовој. А Црква Светих Кирила и Методија, Светог равноапостолног Владимира кијевскога, велика Црква росијска, она је вјековима уграђивала себе у то јединство, не само на својим просторима него и овдје код нас“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је замолио Митрополита Викентија да Патријарху Кирилу, који је заједно са блаженопочившим Патријархом Алексијем служио прву Литургију на темељима подгоричког Саборног храма, пренесе његову благодарност. „И да му пренесете да Црна Гора Светога Јована Владимира, Светога Саве, Светога Петра Цетињскога остаје вјерна јединокрвној, јединојезичној, јединовјерној благовјерној Русији. Данас је једна група, не бих ја рекао Црногораца него Дукљано-Монтенегрина, по први пут у историји издала то јединство и ту вјерност. И удруживши се са вјековним непријатељима Цркве Божије на овим просторима, са онима против којих се борио Свети Петар Цетињски, само њега да поменемо, они су данас завели некакве санкције Русији на стид и срамоту Црне Горе. Али, то није Црна Гора“, поручио је цетињски архијереј. Владика је посебно позравио и осталу браћу архијереје и уручио архијерејске панагије Архиепископу Јовану и Митрополиту Викентију, коју су узвратили истим даром. Митрополит Викентије је прочитао поруку Патријарха московског Кирила Митрополиту Амфилохију поводом његових јубилеја и Митрополиту црногорско-приморском пренио честитке других архијереја Руске цркве. Архијерејску панагију Митрополит Амфилохије је добио на дар и од Епископа захумско-херцеговачког Григорија. У име свештенства и вјерног народа Митрополије црногорско-приморске протојереји-ставрофори Драган Митровић и Обрен Јовановиоћ уручили су Митрополиту Амфилохију на дар архијерејску митру, жезал и патерицу – реплике ових инсигнија Светог Петра Цетињскога које се чувају у ризници Цетињског манастира, и архијерејски крст – реплику крста Светог Јована Владимира и архијереску панагију – реплику иконе Богородице Филеримос. Након Литургије, у крипти храма је приређена свечана трпеза хришћанске љубави. Преузето: Митрополија црногорско-приморска