У Цркви Светог Саве у Грачацу, 1. јуна 2021. године, на дан када Света Црква прославља Светог свештеномученика Патрикија и друге са њим пострадале, одржан је братски састанак и исповест намесништва жичког.
Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик жички, а саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву, протојереј Радоја Сандо, старешина Храма Светог Саве у Краљеву, као и ђакони Стефан Милошевски из Краљева и Синиша Јовановић из Врњачке Бање.
На Литургији је надахнуто беседио протојереј Радош Младеновић, парох врњачки. Он се најпре осврнуо на место овогодишњег сабрања, Храм Светог Саве, за који се везује предање о пореклу из времена самог Светог Саве, а има археолошких доказа и да је првобитна светиња старија, сетивши нас и на оне који су у њему служили два века уназад од његове обнове. У Грачацу је чак 124 године од обнове храма свештенике давала чувена породица Аћимовић, да би ова црква у смутним временима Другог светског рата и сама дала два свештеномученика Јована Ћирића и Љуба Дучића. Свештеника Јована Ћирића су Немци одвели на стрељање 1943, а свештеника Дучића (иначе рођака чувенијег Јована) избацили су комунисти из воза негде у Сићевачкој клисури.
Отац Радош је затим беседу посветио теми са којим се посебно суочавамо последње године – а то је близина болести и смрти. Почевши овај део беседе цитирајући блаженопочившег патријарха Павла, да је грех оно што доноси болест, а болести су весници смрти, прота је изванредно закључио да је смисао страдања и смрти у Христовом страдању и смрти, али и у Васкрсењу. Ми смо, као хришћани, дужни да се определимо за тај смисао, не траживши неки други фиктивни смисао и не очајавајући као они који немају овога смисла, али истовремено користећи све што је битно за бригу о телу као храму Духа Светога. Не занемаривши тело и водећи бригу о оздрављењу, користећи божанску промисао медицинског знања, морамо расуђивати да смисао наше бриге не сме бити да се проживи још неки дан, да „умремо здрави“, већ мисао о спасењу и смрти као највећем дару Божијем човеку, да би човек знао да грех није бесмртан, да се не поведе за слабостима греха, да мисли да су бесмртне и неопростиве.
Православно поимање лечења има христолошку основу, сам Господ је по сведочанству јеванђелиста на више места, на различите начине исцељивао болесне (полагањем руку, речју, па чак и само ако би се дотакли његових хаљина). Та брига о оздрављењу развијала се кроз монашке заједнице и манастирске болнице – од Јерусалима и Кападокије, преко Цариграда, до српских средњовековних болница при манастирима у Студеници и Призрену. Прота се осврнуо како су типици тих манастира врло прецизно установили правила ових болница, са посебним освртом на Евергетидски, а затим Студенички и Хиландарски типик, као и на болнице и медицинске школе краља Милутина, чију 700-годишњицу упокојења прослављамо ове године. На крају, осврнувши се и на губљења христолике Европе, па и света, од 17. века до данас, прота Радош је поручио да и ако јесу буре и јесу вихорови, ми нисмо сламке. Наша хришћанска и православна мисија је да се не повијамо, да се држимо Цркве, да се држимо Светог Јеванђеља и Христа, као победитеља греха и смрти, да знамо да зло јесте јако, али не побеђује и да једино врлина и врлински живот јесте „легитимација“ пред Богом
Током уприличеног ручка, браћи свештеницима се обратио и Архијерејски намесник жички, протојереј-ставрофор Ненад Илић, похваливши свештенство намесништва жичког за труд и рад на њиховим парохијама и позвавши окупљену братију да се молитвено сете свештеника пензионера који су се недавно упокојили, проте Мирољуба Јосифовића и Предрага Миковића.
Домаћин, јереј Милан Костић је пожелео добродошлицу браћи свештеницима, истичући да осећа Грачац као својеврсни светосавски центар који треба увек да окупља свештенство краљевачко и врњачко око Светог Саве, архипастира Богомспасаване Епархије жичке. Захвалио се оцима који су служили, исповедали, намеснику и оцу Радошу на беседи и пожелео свима да се осећају пријатно и лепо у овом амбијенту.
текст: Вишња Костић
фото: Александар Милутиновић
