У уторак, 1. јуна 2021. године, у Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Љутовници, када наша Црква прославља успомену на Светог свештеномученика Патрикија, по благослову Епископа жичког Господина Јустина, сабрало се свештенство архијерејског намесништва таковског како би приступили Светој Тајни Исповести, коју је по благослову извршио јеромонах Орсисије (Ивановић), настојатељ Манастира Свете Тријице у Овчарско-кабларској клисури.
Након Исповести свештенства уследило је литургијско сабрање којим је началствовао јереј Војислав Рисимић, парох прањански, уз саслуживање протонамесника Здравка Николића, петог пароха горњомилановачког, протонамесника Божидара Бована, пароха липовачког, јереја Дејана Ракића, пароха брезанског, јереја Александра Пејовића, пароха савиначког и парохијског ђакона Стефана Симића.
Беседом након прочитаног Јеванђеља сабраној братији обратио се протонамесник Здравко Николић, подсетивши на речи прочитаног Јеванђеља, а у духу празника који и даље литургијско-богослужбеним текстовима и песмама прослављамо у радости Васкрсења Христовог и Преполовљења – празника који иде ка Педесетници, а све то у циљу да истакне нераскидиву везу између Оца, Сина и Светога Духа. Такође, у празнику Преполовљења прослављамо Христа посредника кога је послао Отац Небески, а Он даје апостолима обећање о ниспослању Светога Духа. На речи јеванђелиста Јована да ће из утробе Његове потећи реке воде живе, по учењу Светог Кирила Алексаnдријског подразумева се да је „вода жива“ благодат Светога Духа. Док Свети Јован Златоусти Духа Светог назива и огњем, ради означавања топлоте благодати и истребљења грехова.
Сви свештеници су узели учешћа у Светој Тајни Причешћа, накоn чега је уследио и братски састанак, а трпезу љубави братији уготовио је протонамесник Обрад Стевановић.
Након громогласног тропара Васкрсења Христовога, окупљеној браћи свештеницима обратио се и Архијерејски намесник таковски протонамеснiк Драган Ђорем који се најпре захвалио исповеднику оцу Орсисију што је поднео тешко бреме исповедништва, који је саслушавши све упутио и речи утехе и храбрости, а најпре потсетио све да смо несавршени, али да морамо непрестано пред собом да имамо Христа као узор, који је очистивши све наше грехове опростио и дао нам могућност за живот вечни. Такође, намесник је братији упутио и речи похвале због извршавања дужности, најпре у послушању Епископу, али и на раду и напредовању црквеног живота. Подсетио је свештенике да богослужбени текстови и молитвословља не смеју да садрже никаква произвољна мењања или додавања осим оних који су написани у књигама. Такође, свештеници морају бити сложни и помоћници једни другима када је то потребно. Цркве морају бити увек отворене за несметани улазак верника. Уследила је заједничка дискусија и разговори након којих заблагодаривши Господу на свему, свештенство се у радости растало.
Ђакон Стефан Симић
