Најновије

Данас када наша Света саборна и апостолска Црква обележава молитвено сећање на Свету великомученицу Марину, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је архијерејску Литургију у атеничкој красници која је обележила храмовну славу. „Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим тражећи Те страдам и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше“, речи су које су одзвањале храмовним зидинама атеничке краснице, а дубоко усађене у срце сваког мештанина, који прослављају Свету Марину као своју заштитницу и молитвеницу пред престолом Живога Бога.       Литургијским сабрањем началствовао је Владика Јустин, а саслуживали су му протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, јереј Владе Капларевић, старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници и протођакон Александар Грујовић. Евхаристијску заједницу улепшало је велелепно појање хора „Слово љубве“ при Храму Свете Марине у Атеници и велики број сабраног благочестивог народа, свештенства намесништва трнавског, таковског и студеничког. Прослави храмовне славе присуствовали су: архимандрит Тимотеј, игуман Манастира Вазнесења овчарског, протосинђел Герман (Авакумовић), игуман Манастира Раче код Бајине Баште, јерођакон Василије (Старовлах), из Епархије шумадијске и ђакон Благоје Рајковић из Митрополије црногорско-приморске. Након прочитане јеванђелске перикопе, сабранима се обратио пастирском беседом Преосвећени владика. Он је подсетио на јеванђелске речи да ко има велику љубав велики греси му се праштају и обратно. Христове речи упућене жени грешници „Иди, због вере твоје опраштају ти се греси твоји“, постају запечаћене пером јеванђелиста, добијајући ванвременски карактер. Те речи данас као и онда имају тежину и требале би да нас наведу на размишљање и спознају Бога, као што нам сведочи и Житије Свете Марине. Наиме, девојчица од дванаест година спознаје Истину у Христу Богу, у мору многобожачких култова и веровања. Од своје дванаесте до петнаесте године изучава и утврђује се у вери хришћанској. Будући да је била кћер многобожачког жреца, ближњи покушавају да је одврате од Истине. Међутим, девојчица Марина остаје истрајна у својој вери и љубави према Васкрслом Христу. Покушавајући да је изнуде разним предлозима како би се окренула многобоштву, на крају решавају да је убију. Приређују свиреп начин, да је убије нико други до сам отац. Тим страдањем девојчица Марина бива овенчана непропадљивим венцем славе Христове. Овим примером бива осведочена вера у Господа, осведочена неисцрпна љубав према Њему као Даваоцу живота, бива укрепљена нада на живот са Васкрситељем Христом. На пример Свете Марине и ми данас требали бисмо да се угледамо, као на искрену и праву спознају Господа. Њему, заиста нису потребни јасни докази како би се јављао људима, нису му потребни наши хвалоспеви. Њему као Творцу неба и земље, Господу господара, Цару царева, ништа није потребно. Потребно је човеку. Да човек спозна и препозна у Њему љубав, ону љубав која је исказана Његовим доласком на свет, узимањем људске природе, свега људског изузев греха, и Његовим крсним страдањем. Искушења и тренутни проблеми који су пољуљали цео свет настали су по допуштењу Божијем, како нам сведочи и Откровење тајновидца Јована. Ми, Црква Божија, народ Божији, требало би да се угледамо на пример Свете Марине, коју  требамо да поставимо као путеводитељку на путу спознаје и љубави према Христу Богу, поручио је Владика Јустин. Сабрани око свог Епископа, верни народ је крунисао литургијско славље и храмовну славу узевши учешћа У Светом Причешћу. Након Свете Литургије и резања славског колача, славље је настављено на трпези љубави, коју су припремили данашњи домаћини уз помоћ братије овог Светог храма. На трпези љубави, пригодном беседом обратио се старешина Храма Свете Марине јереј Владе Капларевић. Он је заблагодарио Епископу на доласку и увеличавању храмовне славе. Нагласио је улогу Архијереја који је у тешким и оскудним временима за наш народ, нашу Цркву дошао, узнео молитве Светој Марини као нашој заступници пред Богом и утврдио нас у вери, нади и љубави. Старешина је заблагодарио Епископу на труду и љубави коју је указао према сабранима дошавши, и пожелео да се ова литургијска заједница увек и изнова радује свом Архијереју који долази у име Господње. Чтец Душан Арсенијевић

Нека се данас цео свет радује, јер је теби архангел радост саопштио, благословена, света и Пречиста Мати Христа Бога. (Из стихире на јутрењу) У времену непрестане журбе, јурњаве и хаоса у коме живимо, често не стигнемо, нити се од брига сетимо, да мало застанемо, искористимо неки повод да окупимо своје ближње и да се радујемо што смо заједно. Управо су зато славе постале праве мале оазе радости и утехе и места пуноће сусрета, човека са Богом и са својим ближњима, првенствено кроз Литургију. Тако с правом можемо рећи да је свако ко је учествовао у прослави манастирске славе имао прилику да осети ту радост заједнице и Архангелове благовести у којој учествују хришћани већ више од две хиљаде година. Празник је отпочео дивним литургијским сабрањем којим је началствовао епископ жички г.г. Јустин уз саслуживање: архимандрита Саве (Илића), архимандрита Јована (Никитовића), игумана манастира Вујан, протојереја ставрофора Ненада Величковића (архијерејског намесника пожешко-ариљског), протојереја Мирослава Петрова (архијерејског намесника трнавског), јереја Николе Вучетића (архијерејског намесника Љубићког), протојереја Србољуба Стојковића (пароха Љубићког), јеромонаха Илариона (Богојевића), сабрата манастира Преображења овчарског, протођакона Александра Грујовића и ђакона прељинског Јована Тимотијевића. Литургију су својим велелепним појањем украсили појци византијског хора Мојсије Петровић из Београда, као и г. Иван Трајковић протопсалт катедралног храма Светог Саве у Краљеву. Радост сабрања су увеличали црнорисци из манастира: Каменац, Вазнесења, Свете Тројице, Ваведења, Сретења, Никоља, Успења, Јовања, Вољавче, Јежевице, као и верни народ из свих места епархије и Тимочке крајине. Честитајући славу игуманији Михаили и њеном сестринству, Владика је верни народ поучио следећим речима: „Ова света обитељ, са свима вама који сте дошли данас у овај храм, прославља Благовести Пресвете Богородице, највеће чудо у историји рода људскога. Већега чуда и веће милости нема – да Господ Бог по своме благовољењу изабере Пресвету Богородицу која се припремала у Јерусалимском храму, да дочека и да доживи самога Господа Бога. Јер по својој слободној вољи она бира да јој Реч Божија буде темељ и смисао свега онога што ће се у будућности десити.“ „И данашњи празник, празник Пресвете Богородице, јесте празник радости. Ово је припрема наша да се радујемо Васкрсу. И не само Васкрсу, већ да се радујемо што нам је Господ Бог даровао живот, што нам је даровао да Га познамо. Зато је велика благодат и милост то што смо данас овде, што размишљамо о Пресветој Богородици и молимо се њоме. По речима светог Григорија Паламе: Када, кроз молитву, у ум човеков уђе име Пресвете Богородице и њен лик, тај ум се освећује, душа добија нови смисао, а лечи се и тело, јер је човек и душа и тело – јединствено.“ „Зато ма колико времена да имамо овде на земљи, потребно је да га искупљујемо, да пунимо душу своју, ум свој, срце своје Истином, благочешћем, благословом. Тај благослов јесте Црква Божија којој је глава Христос, где смо сви ми чланови или удови те свете Цркве и то је највећа радост. И још је велика радост што смо, упркос томе што влада мржња, непријатељство у овоме свету, ми дошли овде да осетимо благодат и мир у Духу Светоме, а ту благодат и мир, донела нам је Пресвета Богородица коју ми славимо, њој се клањамо и она је узор у нашим животима. Често је тешко живети хришћански. Тешко је бити човек, а камоли бити хришћанин. Али када човек уђе постом и молитвом у промисао Божији, онда он постаје део промисла о спасењу, не само света, него о спасењу свакога од нас. И пошто све то знамо, у Цркви Божијој којом живимо, у којој дишемо, ми добијамо више звање – кроз причешће Телом и Крвљу Господа Христа добијамо залог вечног, будућег живота. И то је наша радост која, по речима апостола Павла, треба да траје вечно, јер смо једном за свагда искупљени часном крвљу Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа. Њему нека је слава са Пресветом Богородицом, са светим апостолима, анђелима, арханђелима и свима угодницима Божијим. Амин.“ Након резања славског колача, сви присутни су наставили заједничарење за трпезом љубави која је заједничко дело манастирског сестринства, овогодишњих колачара: Бранка Давидовића из Лучана, као и Дејана Марића и Николе Новаковића и свих осведочених пријатеља манастира из Чачка, Лучана, Ариља, Ужица, са Златибора и бројних оближњих села, који су увек ту да помогну. Захвалност такође дугујемо и  подмлатку „Делија“, из поменутих околних места, који су се потрудили да у манастиру влада ред и свечана атмосфера током прославе празника. Колачари за следећу годину биће: Зоран и Драгица Јанковић из Чачка. Молитвено призивамо заступништво Пресвете Богородице на све оне који су се трудом, подршком и молитвом уградили у припрему ове славе. Сестринство манастира Благовештења

На празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Никољу. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архимандрит Тимотеј, игуман Манастира Вазнесења и протођакон Александар Грујовић. У својој беседи Епископ Јустин је истакао колико је Свети Николај велики светитељ, поготово за наш народ. Он је непоколебиви борац за истину и потврда да је наш Бог живи Бог, и наша Црква жива Црква. Јер само је жива Црква могла да свету подари таквог светитеља који је чинио чуда. Након што је преломљен колач, Владика Јустин је честитао славу игуманији са сестрама и свим данашњим свечарима. За трпезом љубави са речима пуним љубави присутнима се обратио архимандрит Тимотеј.                                                                                                         Чтец Филип Нешковић

На дан када Света Црква Христова слави спомен Преподобног Алимпија Столпника, Преосвећени Епископ жички Г. Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву. Саслуживало је братство храма уз појање византијске певнице овог храма. После прочитаног зачала из Јеванђеља, Преосвећени се обратио народу честитавши им празник Светог Алимпија Столпника и објашњавајући значај данашњег дана и одељка из Јеванђеља: „У Светом Писму Господ нама говори кроз приче овога живота, свакодневног живота, да је један велики домаћин Господар позвао одређене званице на гозбу коју је припремио. И људи као људи, свако је имао нешто прече од тога. Један је купио њиву па мора да ради на њој, други је купио волове па треба да их огледа, а трећи се оженио па има ту доста обавеза. А Господ је ту причу посветио нама, јер Он је тај који је позвао све нас на велику гозбу. У првом звању када је Господ позвао, каже одређене, то је народ Израиљски или изабрани народ. Они не беху достојни, не примише њега него га одбацише и он онда каже слугама својим: Идите на раскршће и позовите све. А ти сви, то смо ми. Ми смо Израиљци, ми смо народ изабрани у Господу, ми смо то наслеђе. И Господ даде и повери свима нама Сина Свога, који је глава Цркве наше а ми смо сви сутелесници Његови. Господ Христос који се родио од Пресвете Богородице, Богочовек Христос, себе је дао, Своје Тело и Своју пречасну Крв, да се њоме хранимо и да њоме задобијемо Царство небеско. И то смо ми овде у Цркви, зато што је храм Божији комадић неба на земљи. Ми, овде у Цркви, сабрани у Господу, смо они којима ништа не недостаје. Све нам је Господ поверио, и живот у овоме свету овде пролазноме, али и живот у Царству небеском у животу вечном. И зато ми који смо позвани, који смо сведоци и пријатељи Христови, дужни смо да чујемо реч Његову, да живимо у истини Његовој, јер Господ Бог каже: неће сви који су дошли на гозбу ући у Царство небеско. Овде нам је Господ поверио ту гозбу, ту Тајну вечеру. Али неће сви који су на тој вечери ући у Царство небеско. Ући ће само они који су добровољно прихватили Крст Господњи, јер Господ Бог каже: Ко хоће живот свој да сачува изгубиће га, а ко изгуби живот свој Мене ради, тај ће га добити, тај ће се спасити. Сви ми који смо овде, дужни смо да поверимо живот Спаситељу нашем, Господу Исусу Христу. Све бриге, све тешкоће овога света треба да положимо на Њега, јер је он Господар господара и Цар царева. Он је Цар мира и Спаситељ душа наших. А ми да се трудимо само једно: да одржимо заповести Његове, да се трудимо да чинимо добра дела, да се клонимо зла. А ако нешто и погрешимо, ту не треба рећи ако нешто погрешимо, него када погрешимо, да прибегнемо Светој тајни исповести и покајања; да се покајемо, да се исповедимо, да душу своју ослободимо и да наставимо даље да живимо, даље да сведочимо, даље да се радујемо Господу Богу и Спаситељу нашем.“ Владика је додао да је данас диван дан за све нас који прослављамо овог Божијег угодника – Светог Алимпија Столпника, као и за оне који ће прослављати Светог Андреја, Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Сви они су светила која нас уче, воде и руководе до Царства небескога. На крају беседе, Епископ је пожелео да нас Господ Бог благослови и дарује нам снаге да дочекамо и Рођење Његово, које је празник над празницима, велики празник Цркве, као  и домаћи празник породице. Света Литургија је своје испуњење пројавила кроз причешћивање великог броја верника Часним Телом и Крвљу Христовом. Студент теологије Душан Дуњић

Верни народ Цркве у Ражани код Косјерића сабрао се да прослави црквену славу Успење Пресвете Богородице. Светом Литургијом је началствовао архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО Епархије жичке, уз саслужење: протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, архијерејског намесника пожешко-ариљског и црногорског протојереја-ставрофора Ненада Величковића, протојереја-ставрофора Гроздена Гајић (Епархија ваљевска), пароха горњомилановачког протојереја-ставрофора Милутина Стевановића, пароха косјерског протојереја Радомира Трипковића, пароха маковишког протојереја Мирослава Јанковића, пароха субјелског јереја Владимира Вулете и пароха ражанског јереја Благоја Гавриловића. Српски православни појци су својим појањем улепшали литургијско славље. На Светој Литургији учешће је узео и председник општине Косјерић Жарко Ђокић, као и многобројни верни народ из Косјерића и околине, који се у великом броју сјединио са Христом у Светој тајни причешћа. Архимандрит Дамјан нас је својом беседом подсетио на живот Пресвете Богородице и значај данашњег празника као ,,другог Васкрса“. Узношење Мајке Божије у наручје свога Сина треба да буде заједничка мисао свих хришћана и исходиште наших стремљења. Оно почиње још овде на земљи кроз Божанствену Литургију и слављење Пресвете Тројице. Славу у Ражани и трпезу љубави, поред традиционалног домаћина и ктитора Радмила Јевтовића, припремили су многобројни домаћини њих 71, чија су имена уписана на новим црквеним звонима која су стигла из Русије. Саборност се и ове године пројавила под сводовима парохијског дома у изградњи.   Присутнима се за време ручка обратио господин Радмило Јевтовић, кога красе велика доброчинства, између осталог изградња парохијског дома у Ражани и куповина црквених звона. Захвалио се свима присутнима истакнувши жељу да цела ражанска парохија и сваки дом узме учешће у прослављању црквене славе. Потом се верном народу обратио протојереј-ставрофор Стојадин Павловић истакавши ражанску парохију као пример надалеко познате српске слоге и заједништва. Данашњу славу у Ражани својим присуством увеличао је Преосвећени Владика Јустин који је после Свете Литургије у Чачку, благоизволео да нас посети и освешта нова црквена звона. Преосвећени нас је подсетио на важност црквених звона у животу хришћана. Она нас позивају на молитву и сабрање у храму Божијем, на борбу против видљивих и невидљивих непријатеља, оглашавају и радост и тугу.                                                                                             Парох субјелски                                                                                            јереј Владимир Вулета

„Пост је заповест Божија и ми зато и постимо, чеда моја. Нисам прекршио пост све до данашњег дана, кад ми је седамдесет година. Мајка ме је још од детињства научила да постим. Чедо, ја се не претварам да постим, него су ме томе научили моји родитељи. Ја сам пореклом Малоазијат, родио сам се двадесете године и ово сам очувао све до данашњег дана, чеда моја. Иако сам болестан, пост ми никад није нашкодио. Лекари и епископи су рекли: пост и дијета су веома корисни за човека. Опростите ми, али толико је корисно да лекар каже: ‘Да бисмо спровели лечење, оче мој, пет дана нећемо пити ни кап воде, па ћемо видети шта ће да буде.’ Издржао сам тих пет дана, и било ми је веома добро. А колико је већа корист кад постимо душе ради! Међутим, и у том телу живи бесмртна душа, и због тога ћемо се побринути за душу која је бесмртна. Постите, чеда, и не слушајте када кажу да пост није ништа и да о њему говоре само монаси. Опростите ми, чеда моја, али о томе не говоре монаси него Сам Бог. Прва заповест Божија био је пост, па је тако и наш Христос постио. Ми можемо да кажемо да постимо. Ево, једемо толико и толико. Зар је то пост, чеда моја, какав постимо? Опростите ми, али кад поједемо толико и толико хране, чак и кад она није масна… Постоји много посне хране. Човеку је довољно да је здрав и да жели да пости. Једном ми је дошао неки човек и казао: ‘Оче, мени су рекли да пост не постоји.’ Рекао ми је и ко то каже да пост не постоји. Заповедио сам да од свештеника затражи да отвори Библију и да види постоји ли пост. Само молитвом и постом, каже Христос у Еванђељу, као и још много тога. Постом и молитвом изгоне се и демони, и болести, и све страсти. Шта је Свети Претеча јео у пустињи? Шта је јео Преподобни Давид? С једном нафором проводио је у пустињи по читаву седмицу, али је ‘постом, бдењем и молитвом небеске дарове стекао’. Бог га је зато освештао и он већ триста педесет година живи на овом светом месту. Он је велики чудотворац и живи светитељ. Молитва и пост су, чеда моја, корисни човеку. И пророк Илија, каже Свети Јаков, брат Господњи, беше човек исто као ми, са истим таквим страстима, али је молитвом и постом затворио небо, и три године и шест месеци на земљу није пала киша. Затим се поново помолио и небо даде кишу, и земља изнесе род свој (Јак. 5;17 – 18).“ Свети Јаков (Цаликис)

Види вест овде: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2809857/studenica-medju-manastirima-evropske-kulturne-bastine.html

Другу недељу највећег хришћанског празника Васкрса, ученици краљевачке Гимназије са својим вероучитељем протојерејем Миломиром Радићем искористили су за једнодневни излет у манастире Овчарско-кабларске клисуре. Сабрани у Господу су кренули на своје путовање возом, што је читав пут чинио занимљивијим. Духовно сабрање и Света Литургија укрепила је ђаке у манастиру Успења Пресвете Богородице, где нас је мати игуманија Наума са својим сестринством са љубављу дочекала. Након Литургије пригодно послужење и општи разговор о самом манастиру и реликвијама који се чувају у њему, учинили су да нам овај манастир остане у сећању на век. Добротом и љубављу мати Наума нам је дала благослов за одлазак у нади да ћемо поново посетити општежиће овог манастира. Пут нас је даље водио у манастир Никоље, где се вероучитељ осврнуо на пут монаха и његово значење, као и општи опис самог манастира. Како неизрецива радост влада у недељи Васкрса, и овај манастир нас је дочекао раширених руку уз поздраве Христос Васкрсе ! Ваистину Васкрсе ! Након пуно лепих утисака и поред лошег времена, пут нас је звао назад. Са овим прелепим утисцима ученици су отишли својим кућама уз благослов манастира Успење и Никоље. Душан Дуњић, ученик Гимназије