Храмовна слава у Закути
Дана 12. августа, када наша Света Црква прославља Преподобну мајку Ангелину, храм на обронцима Гледићких планина у селу Закута свечано је прославио своју храмовну славу. Храм подигнут 1857. године иницијативом војводе српског Томе В. Перишића, као и верног народа гружананског краја, одувек је био место молитвеног сабрања, а данас обновљен и у пуном сјају као и некада окупио је верни народ овог крај да приноси благодарне молитве Светитељки коју данас прославља. Светом Литургијом началствовао је протојереј Милинко Стојковић парох мрчајевачки, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Драган Радојичић, умировљени свештеник, протојереј Војин Маловић, парох пајсијевачки, протојереј Александар Тодоровић, парох ратински, јереј Синиша Јовановић, парох гривачки, јереј Ненад Петровић, парох честински као и ђакон при Вазнесењском храму у Чачку Петар Пеица. Ову Свету Литургију улепшали су својим појањем јереј Ненад Јаковљевић парох годачички и вероучитељ Дејан Ђорђевић. Светој Литургији присуствовао је и градоначелник града Краљева, др Предраг Терзић, као и велики број верног народа, такође је и велики број људи и деце приступио Светој Чаши. Након заамвоне молитве уследио је литијски ход око храма, а затим и резање славског колача. Затим се домаћин свештеник Марко Прокић захвалио овогодишњим колачарима, свим присутним свештеницима и верном народу.
Храмовна слава у Будожељи
У уторак седми по Духовима, на дан када наша Света Црква молитвено прославља Свете бесребрнике и чудотворце Козму и Дамјана, храм посвећен овим Божијим угодницима у Будожељи код Ивањице, свечано је прославио своју храмовну славу. Светом Литургијом је началствовао Архијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Драган Стевић уз саслужење протонамесника Дарка Несторовића, протојереја Ненада Бајића и ђакона ивањичког Алексе Грујичића. Након заамвоне молитве и литијског хода око храма, уследило је освећење славских дарова.
Храмовна слава у Жаочанима
На дан када Света Саборна и Апостолска Црква молитвено прославља Свете апостоле, дванаесторицу великих проповедника који су светлост Еванђеља пронели широм Васељене, верни народ села Жаочани сабрао се у свом прелепом храму. Овом великом празничном дану присуствовали су бројни парохијани, верници из околних места, украсивши светињу својим молитвеним присуством. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Драгомир Љубичић уз саслужење протојереја Милана Филиповића и протојереја Милорада Секулића . Благољепију богослужења допринео је народ који је једнодушно приносио песме хвале Господу. Посебну радост празничног дана донео је велики број верног народа, нарочито деце, који су са љубављу и побожношћу приступили Чаши Спасења. Прослава Дванаест Христових проповедника настављена је после тога трпезом љубави.
Храмовна слава у Мрчајевцима
У духу молитве, заједништва и радости, храм у Мрчајевцима је прославио своју храмовну славу, Св. апостоле Петра и Павла. Светом Литургијом началствовао је протојереј Милорад Величковић уз саслужење протојереја-ставрофора Станоја Лазаревића, протојереја-ставрофора Радована Стефановића, протојереја-ставрофора Драгана Сарачевића, протојереја-ставрофора Милорада Ђорема, протојереја Владимира Вулете и протојереја Милована Вучковића, уз молитвено учешће великог броја верног народа. Велики број верника, нарочито деце, узео је учешћа у Светом Причешћу. Након Свете Литургије уследила је свечана литија и благосиљање славских дарова. У име црквене општине Мрчајевци, старешина храма се захвалио и уручио захвалнице господину Милану Милуновићу, господину Момчилу Пауновићу и господину Горану Стојановићу, за братску, несебичну љубав, подршку и помоћ храму у Мрчајевцима.
СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕНА 150. ГОДИШЊИЦА ЈАВОРСКОГ РАТА И КАЛИПОЉСКЕ БИТКЕ
У недељу, 12. јула 2026. године, на планини Јавор свечано је обележена 150. годишњица Јаворског рата и током њега вођене битке на Калипољу. Свечаност је отпочела поменом и полагањем венаца пред спомеником јунацима Калипољске битке, који је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит милешевски г. Атанасије, по чему се свечана поворка окупила и код споменика мајору Михајлу Илићу и борцима палим на овом бојном пољу. Поменом је овде началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и Администратор Епархије жичке г. Арсеније, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита Атанасија, као и свештенства жичке и милешевске Епархије. Уследила је церемонија полагања венаца, након које је одржана пригодна свечана академија, током које се кроз обраћања говорника и богат културно-уметнички програм евоцирало сећање на славне, али и страдалне дане борбе за слободу српског народа. Извор: Званични сајт Епархије нишке
ПЕТРОВДАН У СВЕТОАРХАНГЕЛСКОЈ ОБИТЕЉИ КОВИЉСКОЈ
На Петровдан, 12. јула 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, Архијерејски намесник моравички, протојереј Драган Стевић, Архијерејски намесник пожешко-ариљски, јереј Бојан Милошевић, старешина храма Светог Ахилија у Ариљу, јереј Огњен Јузбашић, парох седми ивањички и протођакон Никола Ераковић. Краснопој ковиљских сестара увеличао је ово празнично евхаристијско сабрање, а верни народ се са свих страна у великом броју сабрао да узме учешћа у литургијском слављу. Извор: Званични сајт Епархије нишке
Четврт века мешовитог црквеног хора ,,Свети архиђакон Стефан“
Мешовити црквени хор ,,Свети архиђакон Стефан“ при Цркви Свете Тројице у Краљеву ове 2026. године прославља 25 година свога постојања. Тим поводом је у четвртак 4. јуна у Цркви Свете Тројице приређен свечани концерт. Поред братства цркве Свете Тројице, концерту су присуствовали свештеници из Храма Светог Саве, Св. Василија Острошког, игуманија манастира Вољавче мати Теодора са сестринством, представници братског хора при Храму Св. Саве, као и велики број верног народа, љубитеља духовне и етно музике. Концерт је отворио ђакон Филип Зеленовић, председник хора, доделивши признања људима који су својим несебичним залагањем помогли и помажу овај хор. Са кратком биографијом хора кроз текст и фотографије публику је упознао Радојко Драгићевић, један од најстаријих чланова овог удружења. Након тога програм концерта водио је студент теологије Бошко Миљковић. Љубитељи духовне, али и етно музике уживали су у богатом репертоару различитих хорских песама. Под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић, репертоар је почео Молитвом Господњом и тропарима Педесетници и Светом Стефану. Од осталих песама по својој лепоти издвајају се Херувимска песма у обради Стевана С. Мокрањца, Царска јектенија са солистима Милицом Величанин и ђаконом Филипом Зеленовићем, Αγνη Παρθενε Светог Нектарија Егинског, затим народне песме Расти, расти мој зелени боре и Засп’о Јанко са солисткињама Теодором Бацић и Николином Миловић и, на крају, Победна песма Св. Николаја Жичког у музичкој обради Ђорђа Станковића. Након концерта дружење је настављено у просторијама парохијског дома, где је приређена трпеза љубави за све госте. Историја хора Свети архиђакон Стефан започиње периодом између два светска рата, када је у Краљеву постојао црквени хор, који је пратио Св. Владику Николаја Велимировића на готово свим путовањима и литургијским сабрањима све до доласка комуниста на власт, када хор престаје са радом. Почетак рада данашњег хора везује се за професорку виолине Дуњу Милосављевић. Она је 2001. године, по благослову епископа жичког Г. Стефана Боце, основала црквени хор при тада саборној цркви Свете Тројице под називом Свети архиђакон Стефан. Од тада па до данас хор учествује сваке недеље на Светој Литургији, проширује свој репертоар и број чланова, одлази на путовања и држи концерте у земљи и иностранству. Он данас има око 33 стална члана и стално је отворен за пријем нових. Нека би Господ молитвама Светога првомученика и архиђакона Стефана дао да овај хор још много година постоји, узраста и поје у славу Божју. Амин!
УПОКОЈИЛА СЕ У ГОСПОДУ МОНАХИЊА ЗЛАТА НИКОЉСКА (1934-2026)
На дан Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене, у раним јутарњим часовима уснула је у Господу монахиња Злата у манастиру Никољу овчарском. Како је у говору на опелу нагласио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, корени њеног хришћанског васпитања потичу из дома њених благочестивих родитеља Стевана и Драгине Костић из села Биоска у ужичком крају. Како је сама Злата говорила, понела је две важне истине из родитељског дома, а које гласе: “Без Бога ни преко прага“ и „нема слађе вечере од поштено стечене“. То је и порука Јеванђеља. Лепосава (њено мирско име), била је једна од деветоро рођене деце! Жедна духовног живота и јеванђелског учења, одлази 1952. године у манастир старо Јовање у Овчару, где је већ била њена старија сестра монахиња Серафима, а касније и њихова најмлађа сестра Миропија, данас у сестринству манастира Жиче. Монашки постриг је Лепосава примила у манастиру Никољу 1954. године, поневши име Св. великомученице Злате Мегленске. Ту остаје до краја земног живота. Касније у манастир долази и њихова мајка, која се монаши под именом Агапија. Монахиња Злата је као Христова невеста и златна голубица, верно служила Господу, Кога је свим срцем и душом љубила , устрајавајући радосно у монашком подвигу, уз славопој Богу и Светом оцу Николају, у послушности својим игуманијама и сестрама. Бог јој је подарио мушку снагу и храброст да поверене послове на манастирској економији обавља на славу Божију и добро монашке обитељи у времену после Другог светског рата, када су се наши манастири у тешкоћама обнављали и духовно и материјално. Радила је Злата неуморно са воловским и коњским запрегама и на крају са теретним возилом, камионом. Манастири су се међусобно помагали! Са чврстом вером је увек говорила: “Помоћиће Господ и наш домаћин Свети отац Николај.“ Као Божији дар, са својим богатим монашким опитом, Злата је поседовала духовну ведрину и необичну умну разборитост, којом је умела да у свакој прилици, и у радости и у искушењима, свима потребитима пружи утеху, савет, поуку и да буде молитвена узданица. Болест, која је савладала њене истрошене телесне снаге, примила је као Божији дар. Игуманија, мати Јелисавета са сестрама, у годинама њене болести и немоћи, са великом љубављу, усрдно су је неговале и пазиле, знајући да када потребитима чине, то самоме Господу чине. И данас је са молитвом и сузом испраћају, и са надом у поновни сусрет у вечности. У немогућности да тога дана дође у манастир Никоље, Његово Високопреосвештенство Митрополит Арсеније, упутио је молитвени поздрав и благослов игуманији Јелисавети и сестрама, са молитвом за покој душе монахиње Злате. Свету заупокојену службу у манастирском храму су 04. јуна служили протoјереј-ставрофор Радосав Милинковић из Чачка и јереј Милан Костић из Матарушке Бање. Монашко опело су служили седмнаесторица јеромонаха, и мирских свештеника са јерођаконом, уз присуство монаштва манстира Преображења, Благовештења, Ваведења, Свете Тројице, Сретења, Јовања, Ковиља, Жиче, Згодачице, Раче и Рујна, свештенства Епархије жичке из града Чачка, и Ужица, бројне родбине и помагача и поштовалаца манастираНикоља и монахиње Злате. Она је често говорила, дивећи се монашком опелу: “Ради монашког опела, вреди живети и умрети!“ Сахрањена је Злата на монашком гробљу поред својих игуманија Ефросиније и Евпраксије, мајке Агапије, сестре Серафиме и свих осталих сестара, са којима је делила радости и напоре монашког подвига. Ту ће телом чекати Други долазак Христов и васкрсење из мртвих. Мир и радост Царства небеског монахињи Злати! Христос васкрсе! протојереј-ставрофор Љубинко костић
Слава Храма Светог Ахилија у Ариљу
У четвртак, 28. маја 2026. године, када наша Света Црква прославља Светог Ахилија Лариског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и митрополит нишки и администратор Епархије жичке г. Арсеније началствовао је евхаристијском прославом славе ариљског храма, посвећеног овом угоднику Божијем, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Архиепископа крагујевачког и митрополита шумадијског г. Јована. Уз Високопреосвећену господу Архијереје својим саслуживањем у евхаристијском сабрању узели су учешћа и архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман манастира Вазнесења, протојереј Дејан Крстић, ректор нишке Богословије, протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, Aрхијерејски намесник моравички, протојереј-ставрофор Милинко Луковић, Aрхијерејски намесник рачански, протојереј Дејан Марковић из Епархије шумадијске, протојереј Драган Стевић, Aрхијерејски намесник пожешко-ариљски, протођакон Стеван Кричка и ђакон Стефан Симић. Торжество Свете Литургије увеличано је краснопојем ученика Богословије нишке, под вођством протођакона Ђорђа Филиповића. Након јеванђељске перикопе, празничну беседу произнео је Високопреосвећени митрополит Арсеније. Након заамвоне молитве и литијског опхода око храма, Митрополит Јован је осветио славске дарове и пререзао колач, припремљен поводом славе овог светог храма.
Храмовна слава у Закути
Дана 12. августа, када наша Света Црква прославља Преподобну мајку Ангелину, храм на обронцима Гледићких планина у селу Закута свечано је прославио своју храмовну славу. Храм подигнут 1857. године иницијативом војводе српског Томе В. Перишића, као и верног народа гружананског краја, одувек је био место молитвеног сабрања, а данас обновљен и у пуном сјају као и некада окупио је верни народ овог крај да приноси благодарне молитве Светитељки коју данас прославља. Светом Литургијом началствовао је протојереј Милинко Стојковић парох мрчајевачки, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Драган Радојичић, умировљени свештеник, протојереј Војин Маловић, парох пајсијевачки, протојереј Александар Тодоровић, парох ратински, јереј Синиша Јовановић, парох гривачки, јереј Ненад Петровић, парох честински као и ђакон при Вазнесењском храму у Чачку Петар Пеица. Ову Свету Литургију улепшали су својим појањем јереј Ненад Јаковљевић парох годачички и вероучитељ Дејан Ђорђевић. Светој Литургији присуствовао је и градоначелник града Краљева, др Предраг Терзић, као и велики број верног народа, такође је и велики број људи и деце приступио Светој Чаши. Након заамвоне молитве уследио је литијски ход око храма, а затим и резање славског колача. Затим се домаћин свештеник Марко Прокић захвалио овогодишњим колачарима, свим присутним свештеницима и верном народу.
Храмовна слава у Будожељи
У уторак седми по Духовима, на дан када наша Света Црква молитвено прославља Свете бесребрнике и чудотворце Козму и Дамјана, храм посвећен овим Божијим угодницима у Будожељи код Ивањице, свечано је прославио своју храмовну славу. Светом Литургијом је началствовао Архијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Драган Стевић уз саслужење протонамесника Дарка Несторовића, протојереја Ненада Бајића и ђакона ивањичког Алексе Грујичића. Након заамвоне молитве и литијског хода око храма, уследило је освећење славских дарова.
Храмовна слава у Жаочанима
На дан када Света Саборна и Апостолска Црква молитвено прославља Свете апостоле, дванаесторицу великих проповедника који су светлост Еванђеља пронели широм Васељене, верни народ села Жаочани сабрао се у свом прелепом храму. Овом великом празничном дану присуствовали су бројни парохијани, верници из околних места, украсивши светињу својим молитвеним присуством. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Драгомир Љубичић уз саслужење протојереја Милана Филиповића и протојереја Милорада Секулића . Благољепију богослужења допринео је народ који је једнодушно приносио песме хвале Господу. Посебну радост празничног дана донео је велики број верног народа, нарочито деце, који су са љубављу и побожношћу приступили Чаши Спасења. Прослава Дванаест Христових проповедника настављена је после тога трпезом љубави.
Храмовна слава у Мрчајевцима
У духу молитве, заједништва и радости, храм у Мрчајевцима је прославио своју храмовну славу, Св. апостоле Петра и Павла. Светом Литургијом началствовао је протојереј Милорад Величковић уз саслужење протојереја-ставрофора Станоја Лазаревића, протојереја-ставрофора Радована Стефановића, протојереја-ставрофора Драгана Сарачевића, протојереја-ставрофора Милорада Ђорема, протојереја Владимира Вулете и протојереја Милована Вучковића, уз молитвено учешће великог броја верног народа. Велики број верника, нарочито деце, узео је учешћа у Светом Причешћу. Након Свете Литургије уследила је свечана литија и благосиљање славских дарова. У име црквене општине Мрчајевци, старешина храма се захвалио и уручио захвалнице господину Милану Милуновићу, господину Момчилу Пауновићу и господину Горану Стојановићу, за братску, несебичну љубав, подршку и помоћ храму у Мрчајевцима.
СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕНА 150. ГОДИШЊИЦА ЈАВОРСКОГ РАТА И КАЛИПОЉСКЕ БИТКЕ
У недељу, 12. јула 2026. године, на планини Јавор свечано је обележена 150. годишњица Јаворског рата и током њега вођене битке на Калипољу. Свечаност је отпочела поменом и полагањем венаца пред спомеником јунацима Калипољске битке, који је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит милешевски г. Атанасије, по чему се свечана поворка окупила и код споменика мајору Михајлу Илићу и борцима палим на овом бојном пољу. Поменом је овде началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и Администратор Епархије жичке г. Арсеније, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита Атанасија, као и свештенства жичке и милешевске Епархије. Уследила је церемонија полагања венаца, након које је одржана пригодна свечана академија, током које се кроз обраћања говорника и богат културно-уметнички програм евоцирало сећање на славне, али и страдалне дане борбе за слободу српског народа. Извор: Званични сајт Епархије нишке
ПЕТРОВДАН У СВЕТОАРХАНГЕЛСКОЈ ОБИТЕЉИ КОВИЉСКОЈ
На Петровдан, 12. јула 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, Архијерејски намесник моравички, протојереј Драган Стевић, Архијерејски намесник пожешко-ариљски, јереј Бојан Милошевић, старешина храма Светог Ахилија у Ариљу, јереј Огњен Јузбашић, парох седми ивањички и протођакон Никола Ераковић. Краснопој ковиљских сестара увеличао је ово празнично евхаристијско сабрање, а верни народ се са свих страна у великом броју сабрао да узме учешћа у литургијском слављу. Извор: Званични сајт Епархије нишке
Четврт века мешовитог црквеног хора ,,Свети архиђакон Стефан“
Мешовити црквени хор ,,Свети архиђакон Стефан“ при Цркви Свете Тројице у Краљеву ове 2026. године прославља 25 година свога постојања. Тим поводом је у четвртак 4. јуна у Цркви Свете Тројице приређен свечани концерт. Поред братства цркве Свете Тројице, концерту су присуствовали свештеници из Храма Светог Саве, Св. Василија Острошког, игуманија манастира Вољавче мати Теодора са сестринством, представници братског хора при Храму Св. Саве, као и велики број верног народа, љубитеља духовне и етно музике. Концерт је отворио ђакон Филип Зеленовић, председник хора, доделивши признања људима који су својим несебичним залагањем помогли и помажу овај хор. Са кратком биографијом хора кроз текст и фотографије публику је упознао Радојко Драгићевић, један од најстаријих чланова овог удружења. Након тога програм концерта водио је студент теологије Бошко Миљковић. Љубитељи духовне, али и етно музике уживали су у богатом репертоару различитих хорских песама. Под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић, репертоар је почео Молитвом Господњом и тропарима Педесетници и Светом Стефану. Од осталих песама по својој лепоти издвајају се Херувимска песма у обради Стевана С. Мокрањца, Царска јектенија са солистима Милицом Величанин и ђаконом Филипом Зеленовићем, Αγνη Παρθενε Светог Нектарија Егинског, затим народне песме Расти, расти мој зелени боре и Засп’о Јанко са солисткињама Теодором Бацић и Николином Миловић и, на крају, Победна песма Св. Николаја Жичког у музичкој обради Ђорђа Станковића. Након концерта дружење је настављено у просторијама парохијског дома, где је приређена трпеза љубави за све госте. Историја хора Свети архиђакон Стефан започиње периодом између два светска рата, када је у Краљеву постојао црквени хор, који је пратио Св. Владику Николаја Велимировића на готово свим путовањима и литургијским сабрањима све до доласка комуниста на власт, када хор престаје са радом. Почетак рада данашњег хора везује се за професорку виолине Дуњу Милосављевић. Она је 2001. године, по благослову епископа жичког Г. Стефана Боце, основала црквени хор при тада саборној цркви Свете Тројице под називом Свети архиђакон Стефан. Од тада па до данас хор учествује сваке недеље на Светој Литургији, проширује свој репертоар и број чланова, одлази на путовања и држи концерте у земљи и иностранству. Он данас има око 33 стална члана и стално је отворен за пријем нових. Нека би Господ молитвама Светога првомученика и архиђакона Стефана дао да овај хор још много година постоји, узраста и поје у славу Божју. Амин!
УПОКОЈИЛА СЕ У ГОСПОДУ МОНАХИЊА ЗЛАТА НИКОЉСКА (1934-2026)
На дан Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене, у раним јутарњим часовима уснула је у Господу монахиња Злата у манастиру Никољу овчарском. Како је у говору на опелу нагласио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, корени њеног хришћанског васпитања потичу из дома њених благочестивих родитеља Стевана и Драгине Костић из села Биоска у ужичком крају. Како је сама Злата говорила, понела је две важне истине из родитељског дома, а које гласе: “Без Бога ни преко прага“ и „нема слађе вечере од поштено стечене“. То је и порука Јеванђеља. Лепосава (њено мирско име), била је једна од деветоро рођене деце! Жедна духовног живота и јеванђелског учења, одлази 1952. године у манастир старо Јовање у Овчару, где је већ била њена старија сестра монахиња Серафима, а касније и њихова најмлађа сестра Миропија, данас у сестринству манастира Жиче. Монашки постриг је Лепосава примила у манастиру Никољу 1954. године, поневши име Св. великомученице Злате Мегленске. Ту остаје до краја земног живота. Касније у манастир долази и њихова мајка, која се монаши под именом Агапија. Монахиња Злата је као Христова невеста и златна голубица, верно служила Господу, Кога је свим срцем и душом љубила , устрајавајући радосно у монашком подвигу, уз славопој Богу и Светом оцу Николају, у послушности својим игуманијама и сестрама. Бог јој је подарио мушку снагу и храброст да поверене послове на манастирској економији обавља на славу Божију и добро монашке обитељи у времену после Другог светског рата, када су се наши манастири у тешкоћама обнављали и духовно и материјално. Радила је Злата неуморно са воловским и коњским запрегама и на крају са теретним возилом, камионом. Манастири су се међусобно помагали! Са чврстом вером је увек говорила: “Помоћиће Господ и наш домаћин Свети отац Николај.“ Као Божији дар, са својим богатим монашким опитом, Злата је поседовала духовну ведрину и необичну умну разборитост, којом је умела да у свакој прилици, и у радости и у искушењима, свима потребитима пружи утеху, савет, поуку и да буде молитвена узданица. Болест, која је савладала њене истрошене телесне снаге, примила је као Божији дар. Игуманија, мати Јелисавета са сестрама, у годинама њене болести и немоћи, са великом љубављу, усрдно су је неговале и пазиле, знајући да када потребитима чине, то самоме Господу чине. И данас је са молитвом и сузом испраћају, и са надом у поновни сусрет у вечности. У немогућности да тога дана дође у манастир Никоље, Његово Високопреосвештенство Митрополит Арсеније, упутио је молитвени поздрав и благослов игуманији Јелисавети и сестрама, са молитвом за покој душе монахиње Злате. Свету заупокојену службу у манастирском храму су 04. јуна служили протoјереј-ставрофор Радосав Милинковић из Чачка и јереј Милан Костић из Матарушке Бање. Монашко опело су служили седмнаесторица јеромонаха, и мирских свештеника са јерођаконом, уз присуство монаштва манстира Преображења, Благовештења, Ваведења, Свете Тројице, Сретења, Јовања, Ковиља, Жиче, Згодачице, Раче и Рујна, свештенства Епархије жичке из града Чачка, и Ужица, бројне родбине и помагача и поштовалаца манастираНикоља и монахиње Злате. Она је често говорила, дивећи се монашком опелу: “Ради монашког опела, вреди живети и умрети!“ Сахрањена је Злата на монашком гробљу поред својих игуманија Ефросиније и Евпраксије, мајке Агапије, сестре Серафиме и свих осталих сестара, са којима је делила радости и напоре монашког подвига. Ту ће телом чекати Други долазак Христов и васкрсење из мртвих. Мир и радост Царства небеског монахињи Злати! Христос васкрсе! протојереј-ставрофор Љубинко костић
Слава Храма Светог Ахилија у Ариљу
У четвртак, 28. маја 2026. године, када наша Света Црква прославља Светог Ахилија Лариског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и митрополит нишки и администратор Епархије жичке г. Арсеније началствовао је евхаристијском прославом славе ариљског храма, посвећеног овом угоднику Божијем, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Архиепископа крагујевачког и митрополита шумадијског г. Јована. Уз Високопреосвећену господу Архијереје својим саслуживањем у евхаристијском сабрању узели су учешћа и архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман манастира Вазнесења, протојереј Дејан Крстић, ректор нишке Богословије, протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, Aрхијерејски намесник моравички, протојереј-ставрофор Милинко Луковић, Aрхијерејски намесник рачански, протојереј Дејан Марковић из Епархије шумадијске, протојереј Драган Стевић, Aрхијерејски намесник пожешко-ариљски, протођакон Стеван Кричка и ђакон Стефан Симић. Торжество Свете Литургије увеличано је краснопојем ученика Богословије нишке, под вођством протођакона Ђорђа Филиповића. Након јеванђељске перикопе, празничну беседу произнео је Високопреосвећени митрополит Арсеније. Након заамвоне молитве и литијског опхода око храма, Митрополит Јован је осветио славске дарове и пререзао колач, припремљен поводом славе овог светог храма.