Лист Храм бр. 123, АДОЛЕСЦЕНЦИЈА, ИДЕНТИТЕТ И ПСИХОСОМАТИКА
УСПЕШНО ОДРЖАН ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УПИС У БОГОСЛОВИЈЕ 2026./27. ГОДИНЕ
У уторак, 9. јуна 2026. године, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког и Администратора Епархије жичке г. Арсенија, у просторијама Епархијског Управног одбора у Краљеву, успешно је одржан пријемни испит за упис у Богословије Српске Православне Цркве за предстојећу 2026./27. школску годину. Пред комисијом, по благослову Његовог Високопреосвештенства сачињеном од: протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског заменика, протојереја Ивана Радовановића, в.д. секретара ЕУО-а, протојереја Дејана Марковића, рачуноиспитивача Епархије жичке и ђакона Стефана Симића, в.д. скеретара Митрополита жичког, пријемни испит положила су четворица кандидата, који ће од јесени своје образовање наставити у некој од Богословија Српске Православне Цркве.
Четврт века мешовитог црквеног хора ,,Свети архиђакон Стефан“
Мешовити црквени хор ,,Свети архиђакон Стефан“ при Цркви Свете Тројице у Краљеву ове 2026. године прославља 25 година свога постојања. Тим поводом је у четвртак 4. јуна у Цркви Свете Тројице приређен свечани концерт. Поред братства цркве Свете Тројице, концерту су присуствовали свештеници из Храма Светог Саве, Св. Василија Острошког, игуманија манастира Вољавче мати Теодора са сестринством, представници братског хора при Храму Св. Саве, као и велики број верног народа, љубитеља духовне и етно музике. Концерт је отворио ђакон Филип Зеленовић, председник хора, доделивши признања људима који су својим несебичним залагањем помогли и помажу овај хор. Са кратком биографијом хора кроз текст и фотографије публику је упознао Радојко Драгићевић, један од најстаријих чланова овог удружења. Након тога програм концерта водио је студент теологије Бошко Миљковић. Љубитељи духовне, али и етно музике уживали су у богатом репертоару различитих хорских песама. Под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић, репертоар је почео Молитвом Господњом и тропарима Педесетници и Светом Стефану. Од осталих песама по својој лепоти издвајају се Херувимска песма у обради Стевана С. Мокрањца, Царска јектенија са солистима Милицом Величанин и ђаконом Филипом Зеленовићем, Αγνη Παρθενε Светог Нектарија Егинског, затим народне песме Расти, расти мој зелени боре и Засп’о Јанко са солисткињама Теодором Бацић и Николином Миловић и, на крају, Победна песма Св. Николаја Жичког у музичкој обради Ђорђа Станковића. Након концерта дружење је настављено у просторијама парохијског дома, где је приређена трпеза љубави за све госте. Историја хора Свети архиђакон Стефан започиње периодом између два светска рата, када је у Краљеву постојао црквени хор, који је пратио Св. Владику Николаја Велимировића на готово свим путовањима и литургијским сабрањима све до доласка комуниста на власт, када хор престаје са радом. Почетак рада данашњег хора везује се за професорку виолине Дуњу Милосављевић. Она је 2001. године, по благослову епископа жичког Г. Стефана Боце, основала црквени хор при тада саборној цркви Свете Тројице под називом Свети архиђакон Стефан. Од тада па до данас хор учествује сваке недеље на Светој Литургији, проширује свој репертоар и број чланова, одлази на путовања и држи концерте у земљи и иностранству. Он данас има око 33 стална члана и стално је отворен за пријем нових. Нека би Господ молитвама Светога првомученика и архиђакона Стефана дао да овај хор још много година постоји, узраста и поје у славу Божју. Амин!
УПОКОЈИЛА СЕ У ГОСПОДУ МОНАХИЊА ЗЛАТА НИКОЉСКА (1934-2026)
На дан Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене, у раним јутарњим часовима уснула је у Господу монахиња Злата у манастиру Никољу овчарском. Како је у говору на опелу нагласио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, корени њеног хришћанског васпитања потичу из дома њених благочестивих родитеља Стевана и Драгине Костић из села Биоска у ужичком крају. Како је сама Злата говорила, понела је две важне истине из родитељског дома, а које гласе: “Без Бога ни преко прага“ и „нема слађе вечере од поштено стечене“. То је и порука Јеванђеља. Лепосава (њено мирско име), била је једна од деветоро рођене деце! Жедна духовног живота и јеванђелског учења, одлази 1952. године у манастир старо Јовање у Овчару, где је већ била њена старија сестра монахиња Серафима, а касније и њихова најмлађа сестра Миропија, данас у сестринству манастира Жиче. Монашки постриг је Лепосава примила у манастиру Никољу 1954. године, поневши име Св. великомученице Злате Мегленске. Ту остаје до краја земног живота. Касније у манастир долази и њихова мајка, која се монаши под именом Агапија. Монахиња Злата је као Христова невеста и златна голубица, верно служила Господу, Кога је свим срцем и душом љубила , устрајавајући радосно у монашком подвигу, уз славопој Богу и Светом оцу Николају, у послушности својим игуманијама и сестрама. Бог јој је подарио мушку снагу и храброст да поверене послове на манастирској економији обавља на славу Божију и добро монашке обитељи у времену после Другог светског рата, када су се наши манастири у тешкоћама обнављали и духовно и материјално. Радила је Злата неуморно са воловским и коњским запрегама и на крају са теретним возилом, камионом. Манастири су се међусобно помагали! Са чврстом вером је увек говорила: “Помоћиће Господ и наш домаћин Свети отац Николај.“ Као Божији дар, са својим богатим монашким опитом, Злата је поседовала духовну ведрину и необичну умну разборитост, којом је умела да у свакој прилици, и у радости и у искушењима, свима потребитима пружи утеху, савет, поуку и да буде молитвена узданица. Болест, која је савладала њене истрошене телесне снаге, примила је као Божији дар. Игуманија, мати Јелисавета са сестрама, у годинама њене болести и немоћи, са великом љубављу, усрдно су је неговале и пазиле, знајући да када потребитима чине, то самоме Господу чине. И данас је са молитвом и сузом испраћају, и са надом у поновни сусрет у вечности. У немогућности да тога дана дође у манастир Никоље, Његово Високопреосвештенство Митрополит Арсеније, упутио је молитвени поздрав и благослов игуманији Јелисавети и сестрама, са молитвом за покој душе монахиње Злате. Свету заупокојену службу у манастирском храму су 04. јуна служили протoјереј-ставрофор Радосав Милинковић из Чачка и јереј Милан Костић из Матарушке Бање. Монашко опело су служили седмнаесторица јеромонаха, и мирских свештеника са јерођаконом, уз присуство монаштва манстира Преображења, Благовештења, Ваведења, Свете Тројице, Сретења, Јовања, Ковиља, Жиче, Згодачице, Раче и Рујна, свештенства Епархије жичке из града Чачка, и Ужица, бројне родбине и помагача и поштовалаца манастираНикоља и монахиње Злате. Она је често говорила, дивећи се монашком опелу: “Ради монашког опела, вреди живети и умрети!“ Сахрањена је Злата на монашком гробљу поред својих игуманија Ефросиније и Евпраксије, мајке Агапије, сестре Серафиме и свих осталих сестара, са којима је делила радости и напоре монашког подвига. Ту ће телом чекати Други долазак Христов и васкрсење из мртвих. Мир и радост Царства небеског монахињи Злати! Христос васкрсе! протојереј-ставрофор Љубинко костић
Слава Храма Светог Ахилија у Ариљу
У четвртак, 28. маја 2026. године, када наша Света Црква прославља Светог Ахилија Лариског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и митрополит нишки и администратор Епархије жичке г. Арсеније началствовао је евхаристијском прославом славе ариљског храма, посвећеног овом угоднику Божијем, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Архиепископа крагујевачког и митрополита шумадијског г. Јована. Уз Високопреосвећену господу Архијереје својим саслуживањем у евхаристијском сабрању узели су учешћа и архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман манастира Вазнесења, протојереј Дејан Крстић, ректор нишке Богословије, протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, Aрхијерејски намесник моравички, протојереј-ставрофор Милинко Луковић, Aрхијерејски намесник рачански, протојереј Дејан Марковић из Епархије шумадијске, протојереј Драган Стевић, Aрхијерејски намесник пожешко-ариљски, протођакон Стеван Кричка и ђакон Стефан Симић. Торжество Свете Литургије увеличано је краснопојем ученика Богословије нишке, под вођством протођакона Ђорђа Филиповића. Након јеванђељске перикопе, празничну беседу произнео је Високопреосвећени митрополит Арсеније. Након заамвоне молитве и литијског опхода око храма, Митрополит Јован је осветио славске дарове и пререзао колач, припремљен поводом славе овог светог храма.
Навечерје храмовне славе Светог Ахилија Лариског у Ариљу
У среду, 27. маја 2026. године, у навечерје празника Светог Ахилија Лариског, празничним вечерењим богослужењем отпочела је прослава храмовне славе и јубилеја 730 година постојања овог светог храма. Вењерњим богослужењем, у молитвеном присуству Високопреосвећеног Архиепископа и митрополита нишког и администратора Епархије жичке Господина Арсенија, началствовао је Архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Господин Јован. Високопреосвећеном митрополиту саслуживали су: протојереј Иван Радовановић, в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Дејан Крстић, ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу, протојереј Драган Стевић, Aрхијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Дејан Марковић, из Епархије шумадијске, ђакон Стефан Симић и ђакон Горан Вучковић. Благољепију богослужења допринело је торжествено појање нишких богослова, под диригентском палицом протођакона Ђорђа Филиповића. Након Вечерњег Богослужења уследила је свечана академија поводом овог великог јубилеја, на којој се поздравном беседом обратио протојереј Дејан Крстић, ректор нишке богословије.
Посета Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија и архимандрита Јефрема игумана манастира Ватопеда манастиру Жичи
У среду, 27. маја 2026. године, манастир Жичу посетили су Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије и Високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман светогорског манастира Ватопеда, са својом свештеном пратњом. Уважене госте дочекао је Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке Господин Арсеније и Високопреподобна игуманија манастира Жиче, Јелена. Након свечаног чина Доксологије и поздравних речи Митрополита нишког господина Арсенија, уследиле су поздравне речи игумана Јефрема и поучно слово монахињама овог манастира о значају монашког подвига и послушања. Дочеку гостију и чину доксологије у манастиру Жичи присуствовао је и г. Ненад Поповић, министар без портфеља у Влади Републике Србије, задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству.
Дрворезбарска колонија „Крст патријарха Павла“, Чачак 2026.
-Позив за учешће на дрворезбарској Колонији- Једанаесту манифестацију „Дани патријарха Павла“ започињемо позивом за учешће на 11. дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“. Колонија ће бити завршена традиционалном свечаношћу у манастиру Благовештење кабларско, у Овчар Бањи, на дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, 27. септембра 2026. године. Тога дана, након Свете Литургије, сабраћемо се у манастирској порти, на и испред „Терасе патријарха Павла“, поводом изложбе пристиглих радова – резбарених крстова и других садржаја свечаности. Ручно изрезбарене крстове узнећемо њему у част, у спомен на његов лик и дело. То ће бити прилика, као и сваке године, на истом месту и у исто време, да се подсетимо овог светог човека који нам је својим животом и свакодневним поступањем приближио Јеванђеље и дао наду да и ми можемо задобити Царство небеско и живот вечни. Својим животом на земљи, патријарх Павле је делима сведочио Јеванђеље. Овом приликом позивамо академске вајаре и аматере који се баве дуборезом да израде и изрезбаре крст и доставе га организатору. Максимална висина крста може бити до 33 центиметра. Своју намеру за учешће на 11. дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“ потребно је пријавити до 31. јула 2026. године, путем имејла: danipatrijarhapavla@gmail.com. Рок за достављање радова је 31. август 2026. године, на адресу: „Дани патријарха Павла“, ул. Кнеза Васа Поповића 14/5, 32000 Чачак. Стручни жири ће размотрити пристигле радове и изабрати најлепши крст, који ће бити награђен. На заједничкој свечаности организатора, покровитеља, учесника колоније и поштовалаца лика и дела патријарха Павла, свечано ћемо отворити 11. манифестацију на Крстовдан, 27. септембра 2026. године. Након Свете Литургије, уз изложбу крстова, беседе о делу патријарха Павла, хорски концерт и рецитале, биће додељене награде, плакете и захвалнице учесницима колоније. Свечаност организује удружење „Павле – живот по Јеванђељу“, у сарадњи са Епархијом жичком и Центром за неговање традиције Чачак, а покровитељ је Град Чачак. Радови – ручно резбарени крстови – трајно се чувају од прве колоније, одржане 2016. године. Награђени и најуспелији крстови представљају се јавности кроз изложбе, самостално или у оквиру других садржаја манифестације. Организатор планира и сталну поставку крстова и визуелног идентитета манифестације, по обезбеђивању адекватног простора. Изрезбарите и Ви крст и принесите га у знак поштовања према лику и делу патријарха Павла, који ћемо заједно узнети њему у част на свечаности, 27. септембра 2026. године, у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи код Чачка. Будите и Ви део приче која промовише највише вредности овоземаљског живота – живот по Јеванђељу, угледањем на патријарха Павла. Следимо његову идеју и ходимо Христовим путем ка Царству небеском. Детаљније о садржајима Манифестације прочитајте на сајту https://danipatrijarhapavla.rs/.
Свети Николај Жички свечано прослављен у Духовном центру у Краљеву
У четврту недељу по Васкрсењу, 3. маја 2026, Параклис Светог Николаја Жичког у Духовном центру у Краљеву, свечано је прославио своју крсну славу и 70 година од упокојења свога покровитеља. Прослава је почела Литургијским сабрањем, којим је началствовао архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, а саслуживали су му протојореј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице, јереј Стефан Милошевски и ђакон Филип Зеленовић. У параклису препуном верног народа, богонадахнутом беседом, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић: ,,У време оно Господ Исус Христос је пришао раслабљеноме у прави час, јер он по сопственом сведочењу није имао човека да га спусти у воду. Бог у право време пошаље правог човека, као што је крајем 19. и почетком 20. века Србима послао Светог Николаја Жичког“, истакао је отац Љубинко. Након причешћивања Светим Тајнама Христовим уследило је освећење славског колача и кољива. Том приликом отац Владимир се захвалио свима присутнима на узимању учешћа на Светом Сабрању и позвао све на пригодно послужење. Свети Николаје српски и свеправославни Са свима светима Царства Небескога, моли Јединог Човекољупца Да подари мир и слогу роду нашему! (Тропар св. Николају Жичком)
Лист Храм бр. 123, АДОЛЕСЦЕНЦИЈА, ИДЕНТИТЕТ И ПСИХОСОМАТИКА
УСПЕШНО ОДРЖАН ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УПИС У БОГОСЛОВИЈЕ 2026./27. ГОДИНЕ
У уторак, 9. јуна 2026. године, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког и Администратора Епархије жичке г. Арсенија, у просторијама Епархијског Управног одбора у Краљеву, успешно је одржан пријемни испит за упис у Богословије Српске Православне Цркве за предстојећу 2026./27. школску годину. Пред комисијом, по благослову Његовог Високопреосвештенства сачињеном од: протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског заменика, протојереја Ивана Радовановића, в.д. секретара ЕУО-а, протојереја Дејана Марковића, рачуноиспитивача Епархије жичке и ђакона Стефана Симића, в.д. скеретара Митрополита жичког, пријемни испит положила су четворица кандидата, који ће од јесени своје образовање наставити у некој од Богословија Српске Православне Цркве.
Четврт века мешовитог црквеног хора ,,Свети архиђакон Стефан“
Мешовити црквени хор ,,Свети архиђакон Стефан“ при Цркви Свете Тројице у Краљеву ове 2026. године прославља 25 година свога постојања. Тим поводом је у четвртак 4. јуна у Цркви Свете Тројице приређен свечани концерт. Поред братства цркве Свете Тројице, концерту су присуствовали свештеници из Храма Светог Саве, Св. Василија Острошког, игуманија манастира Вољавче мати Теодора са сестринством, представници братског хора при Храму Св. Саве, као и велики број верног народа, љубитеља духовне и етно музике. Концерт је отворио ђакон Филип Зеленовић, председник хора, доделивши признања људима који су својим несебичним залагањем помогли и помажу овај хор. Са кратком биографијом хора кроз текст и фотографије публику је упознао Радојко Драгићевић, један од најстаријих чланова овог удружења. Након тога програм концерта водио је студент теологије Бошко Миљковић. Љубитељи духовне, али и етно музике уживали су у богатом репертоару различитих хорских песама. Под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић, репертоар је почео Молитвом Господњом и тропарима Педесетници и Светом Стефану. Од осталих песама по својој лепоти издвајају се Херувимска песма у обради Стевана С. Мокрањца, Царска јектенија са солистима Милицом Величанин и ђаконом Филипом Зеленовићем, Αγνη Παρθενε Светог Нектарија Егинског, затим народне песме Расти, расти мој зелени боре и Засп’о Јанко са солисткињама Теодором Бацић и Николином Миловић и, на крају, Победна песма Св. Николаја Жичког у музичкој обради Ђорђа Станковића. Након концерта дружење је настављено у просторијама парохијског дома, где је приређена трпеза љубави за све госте. Историја хора Свети архиђакон Стефан започиње периодом између два светска рата, када је у Краљеву постојао црквени хор, који је пратио Св. Владику Николаја Велимировића на готово свим путовањима и литургијским сабрањима све до доласка комуниста на власт, када хор престаје са радом. Почетак рада данашњег хора везује се за професорку виолине Дуњу Милосављевић. Она је 2001. године, по благослову епископа жичког Г. Стефана Боце, основала црквени хор при тада саборној цркви Свете Тројице под називом Свети архиђакон Стефан. Од тада па до данас хор учествује сваке недеље на Светој Литургији, проширује свој репертоар и број чланова, одлази на путовања и држи концерте у земљи и иностранству. Он данас има око 33 стална члана и стално је отворен за пријем нових. Нека би Господ молитвама Светога првомученика и архиђакона Стефана дао да овај хор још много година постоји, узраста и поје у славу Божју. Амин!
УПОКОЈИЛА СЕ У ГОСПОДУ МОНАХИЊА ЗЛАТА НИКОЉСКА (1934-2026)
На дан Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене, у раним јутарњим часовима уснула је у Господу монахиња Злата у манастиру Никољу овчарском. Како је у говору на опелу нагласио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, корени њеног хришћанског васпитања потичу из дома њених благочестивих родитеља Стевана и Драгине Костић из села Биоска у ужичком крају. Како је сама Злата говорила, понела је две важне истине из родитељског дома, а које гласе: “Без Бога ни преко прага“ и „нема слађе вечере од поштено стечене“. То је и порука Јеванђеља. Лепосава (њено мирско име), била је једна од деветоро рођене деце! Жедна духовног живота и јеванђелског учења, одлази 1952. године у манастир старо Јовање у Овчару, где је већ била њена старија сестра монахиња Серафима, а касније и њихова најмлађа сестра Миропија, данас у сестринству манастира Жиче. Монашки постриг је Лепосава примила у манастиру Никољу 1954. године, поневши име Св. великомученице Злате Мегленске. Ту остаје до краја земног живота. Касније у манастир долази и њихова мајка, која се монаши под именом Агапија. Монахиња Злата је као Христова невеста и златна голубица, верно служила Господу, Кога је свим срцем и душом љубила , устрајавајући радосно у монашком подвигу, уз славопој Богу и Светом оцу Николају, у послушности својим игуманијама и сестрама. Бог јој је подарио мушку снагу и храброст да поверене послове на манастирској економији обавља на славу Божију и добро монашке обитељи у времену после Другог светског рата, када су се наши манастири у тешкоћама обнављали и духовно и материјално. Радила је Злата неуморно са воловским и коњским запрегама и на крају са теретним возилом, камионом. Манастири су се међусобно помагали! Са чврстом вером је увек говорила: “Помоћиће Господ и наш домаћин Свети отац Николај.“ Као Божији дар, са својим богатим монашким опитом, Злата је поседовала духовну ведрину и необичну умну разборитост, којом је умела да у свакој прилици, и у радости и у искушењима, свима потребитима пружи утеху, савет, поуку и да буде молитвена узданица. Болест, која је савладала њене истрошене телесне снаге, примила је као Божији дар. Игуманија, мати Јелисавета са сестрама, у годинама њене болести и немоћи, са великом љубављу, усрдно су је неговале и пазиле, знајући да када потребитима чине, то самоме Господу чине. И данас је са молитвом и сузом испраћају, и са надом у поновни сусрет у вечности. У немогућности да тога дана дође у манастир Никоље, Његово Високопреосвештенство Митрополит Арсеније, упутио је молитвени поздрав и благослов игуманији Јелисавети и сестрама, са молитвом за покој душе монахиње Злате. Свету заупокојену службу у манастирском храму су 04. јуна служили протoјереј-ставрофор Радосав Милинковић из Чачка и јереј Милан Костић из Матарушке Бање. Монашко опело су служили седмнаесторица јеромонаха, и мирских свештеника са јерођаконом, уз присуство монаштва манстира Преображења, Благовештења, Ваведења, Свете Тројице, Сретења, Јовања, Ковиља, Жиче, Згодачице, Раче и Рујна, свештенства Епархије жичке из града Чачка, и Ужица, бројне родбине и помагача и поштовалаца манастираНикоља и монахиње Злате. Она је често говорила, дивећи се монашком опелу: “Ради монашког опела, вреди живети и умрети!“ Сахрањена је Злата на монашком гробљу поред својих игуманија Ефросиније и Евпраксије, мајке Агапије, сестре Серафиме и свих осталих сестара, са којима је делила радости и напоре монашког подвига. Ту ће телом чекати Други долазак Христов и васкрсење из мртвих. Мир и радост Царства небеског монахињи Злати! Христос васкрсе! протојереј-ставрофор Љубинко костић
Слава Храма Светог Ахилија у Ариљу
У четвртак, 28. маја 2026. године, када наша Света Црква прославља Светог Ахилија Лариског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и митрополит нишки и администратор Епархије жичке г. Арсеније началствовао је евхаристијском прославом славе ариљског храма, посвећеног овом угоднику Божијем, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Архиепископа крагујевачког и митрополита шумадијског г. Јована. Уз Високопреосвећену господу Архијереје својим саслуживањем у евхаристијском сабрању узели су учешћа и архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман манастира Вазнесења, протојереј Дејан Крстић, ректор нишке Богословије, протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, Aрхијерејски намесник моравички, протојереј-ставрофор Милинко Луковић, Aрхијерејски намесник рачански, протојереј Дејан Марковић из Епархије шумадијске, протојереј Драган Стевић, Aрхијерејски намесник пожешко-ариљски, протођакон Стеван Кричка и ђакон Стефан Симић. Торжество Свете Литургије увеличано је краснопојем ученика Богословије нишке, под вођством протођакона Ђорђа Филиповића. Након јеванђељске перикопе, празничну беседу произнео је Високопреосвећени митрополит Арсеније. Након заамвоне молитве и литијског опхода око храма, Митрополит Јован је осветио славске дарове и пререзао колач, припремљен поводом славе овог светог храма.
Навечерје храмовне славе Светог Ахилија Лариског у Ариљу
У среду, 27. маја 2026. године, у навечерје празника Светог Ахилија Лариског, празничним вечерењим богослужењем отпочела је прослава храмовне славе и јубилеја 730 година постојања овог светог храма. Вењерњим богослужењем, у молитвеном присуству Високопреосвећеног Архиепископа и митрополита нишког и администратора Епархије жичке Господина Арсенија, началствовао је Архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Господин Јован. Високопреосвећеном митрополиту саслуживали су: протојереј Иван Радовановић, в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Дејан Крстић, ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу, протојереј Драган Стевић, Aрхијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Дејан Марковић, из Епархије шумадијске, ђакон Стефан Симић и ђакон Горан Вучковић. Благољепију богослужења допринело је торжествено појање нишких богослова, под диригентском палицом протођакона Ђорђа Филиповића. Након Вечерњег Богослужења уследила је свечана академија поводом овог великог јубилеја, на којој се поздравном беседом обратио протојереј Дејан Крстић, ректор нишке богословије.
Посета Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија и архимандрита Јефрема игумана манастира Ватопеда манастиру Жичи
У среду, 27. маја 2026. године, манастир Жичу посетили су Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије и Високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман светогорског манастира Ватопеда, са својом свештеном пратњом. Уважене госте дочекао је Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке Господин Арсеније и Високопреподобна игуманија манастира Жиче, Јелена. Након свечаног чина Доксологије и поздравних речи Митрополита нишког господина Арсенија, уследиле су поздравне речи игумана Јефрема и поучно слово монахињама овог манастира о значају монашког подвига и послушања. Дочеку гостију и чину доксологије у манастиру Жичи присуствовао је и г. Ненад Поповић, министар без портфеља у Влади Републике Србије, задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству.
Дрворезбарска колонија „Крст патријарха Павла“, Чачак 2026.
-Позив за учешће на дрворезбарској Колонији- Једанаесту манифестацију „Дани патријарха Павла“ започињемо позивом за учешће на 11. дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“. Колонија ће бити завршена традиционалном свечаношћу у манастиру Благовештење кабларско, у Овчар Бањи, на дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, 27. септембра 2026. године. Тога дана, након Свете Литургије, сабраћемо се у манастирској порти, на и испред „Терасе патријарха Павла“, поводом изложбе пристиглих радова – резбарених крстова и других садржаја свечаности. Ручно изрезбарене крстове узнећемо њему у част, у спомен на његов лик и дело. То ће бити прилика, као и сваке године, на истом месту и у исто време, да се подсетимо овог светог човека који нам је својим животом и свакодневним поступањем приближио Јеванђеље и дао наду да и ми можемо задобити Царство небеско и живот вечни. Својим животом на земљи, патријарх Павле је делима сведочио Јеванђеље. Овом приликом позивамо академске вајаре и аматере који се баве дуборезом да израде и изрезбаре крст и доставе га организатору. Максимална висина крста може бити до 33 центиметра. Своју намеру за учешће на 11. дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“ потребно је пријавити до 31. јула 2026. године, путем имејла: danipatrijarhapavla@gmail.com. Рок за достављање радова је 31. август 2026. године, на адресу: „Дани патријарха Павла“, ул. Кнеза Васа Поповића 14/5, 32000 Чачак. Стручни жири ће размотрити пристигле радове и изабрати најлепши крст, који ће бити награђен. На заједничкој свечаности организатора, покровитеља, учесника колоније и поштовалаца лика и дела патријарха Павла, свечано ћемо отворити 11. манифестацију на Крстовдан, 27. септембра 2026. године. Након Свете Литургије, уз изложбу крстова, беседе о делу патријарха Павла, хорски концерт и рецитале, биће додељене награде, плакете и захвалнице учесницима колоније. Свечаност организује удружење „Павле – живот по Јеванђељу“, у сарадњи са Епархијом жичком и Центром за неговање традиције Чачак, а покровитељ је Град Чачак. Радови – ручно резбарени крстови – трајно се чувају од прве колоније, одржане 2016. године. Награђени и најуспелији крстови представљају се јавности кроз изложбе, самостално или у оквиру других садржаја манифестације. Организатор планира и сталну поставку крстова и визуелног идентитета манифестације, по обезбеђивању адекватног простора. Изрезбарите и Ви крст и принесите га у знак поштовања према лику и делу патријарха Павла, који ћемо заједно узнети њему у част на свечаности, 27. септембра 2026. године, у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи код Чачка. Будите и Ви део приче која промовише највише вредности овоземаљског живота – живот по Јеванђељу, угледањем на патријарха Павла. Следимо његову идеју и ходимо Христовим путем ка Царству небеском. Детаљније о садржајима Манифестације прочитајте на сајту https://danipatrijarhapavla.rs/.
Свети Николај Жички свечано прослављен у Духовном центру у Краљеву
У четврту недељу по Васкрсењу, 3. маја 2026, Параклис Светог Николаја Жичког у Духовном центру у Краљеву, свечано је прославио своју крсну славу и 70 година од упокојења свога покровитеља. Прослава је почела Литургијским сабрањем, којим је началствовао архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, а саслуживали су му протојореј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице, јереј Стефан Милошевски и ђакон Филип Зеленовић. У параклису препуном верног народа, богонадахнутом беседом, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић: ,,У време оно Господ Исус Христос је пришао раслабљеноме у прави час, јер он по сопственом сведочењу није имао човека да га спусти у воду. Бог у право време пошаље правог човека, као што је крајем 19. и почетком 20. века Србима послао Светог Николаја Жичког“, истакао је отац Љубинко. Након причешћивања Светим Тајнама Христовим уследило је освећење славског колача и кољива. Том приликом отац Владимир се захвалио свима присутнима на узимању учешћа на Светом Сабрању и позвао све на пригодно послужење. Свети Николаје српски и свеправославни Са свима светима Царства Небескога, моли Јединог Човекољупца Да подари мир и слогу роду нашему! (Тропар св. Николају Жичком)