Навечерје храмовне славе Светог Ахилија Лариског у Ариљу
У среду, 27. маја 2026. године, у навечерје празника Светог Ахилија Лариског, празничним вечерењим богослужењем отпочела је прослава храмовне славе и јубилеја 730 година постојања овог светог храма. Вењерњим богослужењем, у молитвеном присуству Високопреосвећеног Архиепископа и митрополита нишког и администратора Епархије жичке Господина Арсенија, началствовао је Архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Господин Јован. Високопреосвећеном митрополиту саслуживали су: протојереј Иван Радовановић, в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Дејан Крстић, ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу, протојереј Драган Стевић, Aрхијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Дејан Марковић, из Епархије шумадијске, ђакон Стефан Симић и ђакон Горан Вучковић. Благољепију богослужења допринело је торжествено појање нишких богослова, под диригентском палицом протођакона Ђорђа Филиповића. Након Вечерњег Богослужења уследила је свечана академија поводом овог великог јубилеја, на којој се поздравном беседом обратио протојереј Дејан Крстић, ректор нишке богословије.
Посета Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија и архимандрита Јефрема игумана манастира Ватопеда манастиру Жичи
У среду, 27. маја 2026. године, манастир Жичу посетили су Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије и Високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман светогорског манастира Ватопеда, са својом свештеном пратњом. Уважене госте дочекао је Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке Господин Арсеније и Високопреподобна игуманија манастира Жиче, Јелена. Након свечаног чина Доксологије и поздравних речи Митрополита нишког господина Арсенија, уследиле су поздравне речи игумана Јефрема и поучно слово монахињама овог манастира о значају монашког подвига и послушања. Дочеку гостију и чину доксологије у манастиру Жичи присуствовао је и г. Ненад Поповић, министар без портфеља у Влади Републике Србије, задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству.
Дрворезбарска колонија „Крст патријарха Павла“, Чачак 2026.
-Позив за учешће на дрворезбарској Колонији- Једанаесту манифестацију „Дани патријарха Павла“ започињемо позивом за учешће на 11. дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“. Колонија ће бити завршена традиционалном свечаношћу у манастиру Благовештење кабларско, у Овчар Бањи, на дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, 27. септембра 2026. године. Тога дана, након Свете Литургије, сабраћемо се у манастирској порти, на и испред „Терасе патријарха Павла“, поводом изложбе пристиглих радова – резбарених крстова и других садржаја свечаности. Ручно изрезбарене крстове узнећемо њему у част, у спомен на његов лик и дело. То ће бити прилика, као и сваке године, на истом месту и у исто време, да се подсетимо овог светог човека који нам је својим животом и свакодневним поступањем приближио Јеванђеље и дао наду да и ми можемо задобити Царство небеско и живот вечни. Својим животом на земљи, патријарх Павле је делима сведочио Јеванђеље. Овом приликом позивамо академске вајаре и аматере који се баве дуборезом да израде и изрезбаре крст и доставе га организатору. Максимална висина крста може бити до 33 центиметра. Своју намеру за учешће на 11. дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“ потребно је пријавити до 31. јула 2026. године, путем имејла: danipatrijarhapavla@gmail.com. Рок за достављање радова је 31. август 2026. године, на адресу: „Дани патријарха Павла“, ул. Кнеза Васа Поповића 14/5, 32000 Чачак. Стручни жири ће размотрити пристигле радове и изабрати најлепши крст, који ће бити награђен. На заједничкој свечаности организатора, покровитеља, учесника колоније и поштовалаца лика и дела патријарха Павла, свечано ћемо отворити 11. манифестацију на Крстовдан, 27. септембра 2026. године. Након Свете Литургије, уз изложбу крстова, беседе о делу патријарха Павла, хорски концерт и рецитале, биће додељене награде, плакете и захвалнице учесницима колоније. Свечаност организује удружење „Павле – живот по Јеванђељу“, у сарадњи са Епархијом жичком и Центром за неговање традиције Чачак, а покровитељ је Град Чачак. Радови – ручно резбарени крстови – трајно се чувају од прве колоније, одржане 2016. године. Награђени и најуспелији крстови представљају се јавности кроз изложбе, самостално или у оквиру других садржаја манифестације. Организатор планира и сталну поставку крстова и визуелног идентитета манифестације, по обезбеђивању адекватног простора. Изрезбарите и Ви крст и принесите га у знак поштовања према лику и делу патријарха Павла, који ћемо заједно узнети њему у част на свечаности, 27. септембра 2026. године, у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи код Чачка. Будите и Ви део приче која промовише највише вредности овоземаљског живота – живот по Јеванђељу, угледањем на патријарха Павла. Следимо његову идеју и ходимо Христовим путем ка Царству небеском. Детаљније о садржајима Манифестације прочитајте на сајту https://danipatrijarhapavla.rs/.
Свети Николај Жички свечано прослављен у Духовном центру у Краљеву
У четврту недељу по Васкрсењу, 3. маја 2026, Параклис Светог Николаја Жичког у Духовном центру у Краљеву, свечано је прославио своју крсну славу и 70 година од упокојења свога покровитеља. Прослава је почела Литургијским сабрањем, којим је началствовао архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, а саслуживали су му протојореј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице, јереј Стефан Милошевски и ђакон Филип Зеленовић. У параклису препуном верног народа, богонадахнутом беседом, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић: ,,У време оно Господ Исус Христос је пришао раслабљеноме у прави час, јер он по сопственом сведочењу није имао човека да га спусти у воду. Бог у право време пошаље правог човека, као што је крајем 19. и почетком 20. века Србима послао Светог Николаја Жичког“, истакао је отац Љубинко. Након причешћивања Светим Тајнама Христовим уследило је освећење славског колача и кољива. Том приликом отац Владимир се захвалио свима присутнима на узимању учешћа на Светом Сабрању и позвао све на пригодно послужење. Свети Николаје српски и свеправославни Са свима светима Царства Небескога, моли Јединог Човекољупца Да подари мир и слогу роду нашему! (Тропар св. Николају Жичком)
Одржанa седницa Савета Епархије жичке
Дана 15. априла 2026. године, у Храму Свете Тројице у Краљеву, молебаном за призив Светог Духа, којим је началствовао Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит нишки и Администратор Епархије жичке, Господин Арсеније, уз саслужење архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана манастира Вазнесења, протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског заменика, протојереја-ставрофора Милоша Босића, архијерејског намесника ужичког, протојереја Ивана Радовановића, в.д. секретара ЕУО-а и ђакона Горана Вучковића, секретара Црквеног суда, отпочела је редовна скупштина Савета Епархије жичке. Седница Савета Епархије жичке одржана је у просторијама ЕУО-а, где је сабране најпре поздравио Администратор Епархије жичке и Митрополит нишки Господин Арсеније, са захвалношћу за њихов труд и долазак. На овогодишњој седници господин Небојша Барловац је изабран за потпредсеника ЕУО-а, протојереј Иван Радовановић и господин Милан Деспотовић су изабрани за секретаре, док су за овераче записника изабрани протојереј-ставрофор Љубинко Костић и господин Небојша Барловац. У даљем току седнице в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Иван Радовановић, поднео је извештај о раду Епархијског Управног Одбора Епархије жичке током 2025. године.
Света Архијерејска Литургија у Цркви Свете Тројице у Краљеву
У уторак Светле недеље, 14. априла 2026. године, у Цркви Свете Тројице у Краљеву, свештеном евхаристијском прославом је началствовао Администратор Епархије жичке и Архиепископ и Митрополит нишки Господин Арсеније, уз саслужење Епископа месаоријског Господина Григорија, викара Архиепископа Кипарског Господина Георгија. Такође, Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник жички, јереј Владе Капларевић, из Епархије нишке, протојереј Иван Радовановић, в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Дејан Марковић, старешина Храма Светог Саве у Краљеву, протојереј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву, протођакон Ђорђе Филиповић, ђакон Горан Вучковић и ђакон Филип Зеленовић. У Светој Литургији узела је учешће и заједница поклоника која је са Епископом Григоријем дошла са Кипра да се поклони нашим светињама.
Васкршњи број Жичког благовесника (април–јун 2026)
Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког и администратора Епархије жичке Г. Арсенија из штампе је изашао нови број Жичког благовесника (април-јун 2026). Рубрику посвећену празнику Васкрсења Христовог чине четири текста. Протојереј Александар Јевтић у тексту ‘’Сараспињање и саваскрсење човека’’ разматра тему човековог учешћа у богочовечанском етосу Цркве. Позивајући се на увиде из светоотачке литературе, као и из области психологије и књижевности, аутор указује да човек не може мимоићи искуство туге и радости, али је питање какав одговор ће дати на ове изазове. Охристовљење нас не ослобађа страдања, већ их оплемењује и дарује снагу да се крст изнесе до краја. По речима о. Александра Шмемана: циљ нашег живота није сагледавање нашег смирења и врлине, већ спознаја Христовог кеносиса у Очовечењу које се збило ради нашега спасења. У тексту „Крст – од стуба срама до знака победе’’ ђакон Филип Зеленовић читаоцима предочава улогу коју је крст имао у искуству јудејског народа, као и у античко време. Упућује на важне историјско-социолошке аспекте, као и на медицинске увиде о томе какве су муке подносили они који су разапињани. Текст се завршава указивањем на значај крста: ‘’Данас је знак крста знак одрицања од себе, жртве, смирења, љубави и победе. Он је данас постао сила и слава, оружје победе, радост хришћанима. А таквим га је учинила љубав Христова. Управо Љубав Христова, а не само Његова смрт на Крсту, учинила је од стуба срама знак победе. Љубав према грешницима, неправедницима, злочинцима, љубав према свима.’’ Јереј Андреј Чиженко у тексту ‘’Шта је то Антипасха или зашто је потребна друга Пасха?’’ (у преводу са руског који је сачинио г. Небојша Ћосовић) читаоци могу пронаћи историјско и богословско објашњење Антипасхе, познатије као Томина недеља. Позивајући се на речи Светог Игњатија Брјанчанинова, аутор указује да смо и ми данас учесници догађаја сусрета Светог апостола Томе са Васкрслим Христом, о чему најбоље сведоче Господње речи упућене Томи о блаженству оних који не видеше, а вероваше. Клајв Стејплс Луис у тексту ‘’Шта нам је чинити са Исусом Христом?’’ (у преводу са енглеског који је сачинио вероучитељ Милорад Васиљевић) на веома оригиналан начин тумачи јеванђелска места која нам предочавају на који начин су се савременици односили према Христу. Као историчар књижевности, аутор указује да су неспретна поистовећивања јеванђелских текстова са легендама, која поједини писци дају. Упечатљиви детаљи у приповедању као стилска особеност, сем у појединим деловима Платонових Дијалога, нису познати све до савремене реалистичке форме приповедања у књижевности. Рубрика Богословље, историја, култура започиње текстом ‘’За душом цвећа’’ Преподобног Аве Јустина Ћелијског. Овде нам Ава предочава логосност света присутну у разним врстама цвећа, које, свака на свој начин, саучествују у крсно-васкрсној позицији човека. Катихета Бранислав Илић у тексту ‘’Литургија у животу апостолске заједнице’’ указује на значај Тајне Вечере коју је Господ савршио са апостолима, а коју су они потом наставили да савршавају кроз сабрања посећивана Духом Светим. Анализом апостолских списа износи увиде који нам предочавају суштинску важност Евхаристије у животу ране хришћанске заједнице. Посебне осврте чине на посланице Светог апостола Павла које обилују описима евхаристијских сабрања. Протонамесник Дарко Несторовић у тексту ‘’Значај богослужења за живот свештеника’’ нас подсећа на мноштво светописамских, богослужбених и светоотачких поука које свештеницима треба да сачињавају путоказ у вршењу ове узвишене службе. Износи упечатљив пример догађаја који се збио у ваљевском крају након Другог светског рата. Наиме, свештеник Живко Тодоровић је од свог млађег саслужитеља у току Литургије чуо да он сумња да се хлеб и вино заиста претварају у Тело и Крв Христову. Пред причешћивање народа, млади свештеник се унезверен вратио са путиром у олтар, позивајући проту Живка да види да су унутра заиста крв и месо. Прота му је рекао да скине одежду и иде у ћошак олтара да моли од Господа опроштај за неверовање, а и он се молио усрдно да се крв и месо врате у првобитни вид хлеба и вина како би могао да причести народ и заврши Свету Литургију. Милош Павловић у тексту ‘’Највеће чудо Светог Саве’’ истиче да су нам кроз Житија светитеља Саве која су сачинили Теодосије и Доментијан позната бројна чуда која је светитељ чинио како за земног живота, тако и по смрти. Овај текст је, према речима аутора, посвећен највећем чуду које је Сава учинио, а које се често не сматра чудом. То је чин добијања аутокефалије за српску Архиепископију, који је издејствован у веома тешким и компликованим историјским околностима. Вишња Костић и Ана Црепуљаревић у тексту ‘’Из дубине срца… Могућа читања бајки „Себични џин“ и „Срећни принц“ Оскара Вајлда, конципираном у форми књижевног дијалога, предочавају нам детаље из наведених дела која указују на страдално искуство многослојевите личности Оскара Вајлда, као и његово коначно приклањање узвишеном Лику Христовом као једином смислу страдалног света и човека кроз сву историју. Уколико имамо у виду да се до данас изоставља део посвећен Христу у бајки Себични џин, онда је важност овог текста још већа јер нам указује колико то штети пуноћи разумевања ове бајке са којом се деца сусрећу у веома раном узрасту. У Рубрици Психолошке теме, психолог Милош Благојевић у тексту ‘’Адолесценција, идентитет и психосоматика’’ износи битне моменте периода адолесценције (од 12. до 18. године) који се тичу различитих промена које појединац доживљава. Поред сазревања мозга, на емоционалном пољу дешавају се многе промене које је неопходно разумети. Аутор поручује: ‘’Најважнији задатак овог доба била би изградња идентитета која подразумева одговор на питања ко сам ја?, које су моје вредности?, шта желим у животу? и сл. Због тога млади у овом добу истражују различите улоге, вредности и уверења и зато долази до конфузије улога, лутања, експериментисања са изгледом, музиком и идеологијама, као и потребе за независношћу од родитеља, што често доводи до конфликта, посебно ако ни родитељи сами не знају одговоре на наведена питања и нису у стању да на одговарајући начин помогну детету да се снађе у овом бурном периоду.’’ У рубрици Прикази читаоци могу прочитати приказе нових наслова из издаваштва Епархије жичке. Приказ књиге Ђакон др Ивица Чаировић, Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325) (историјске и богословске перспективе), Краљево: ЕУО, 2025. написао је протојереј др Слободан Јаковљевић, уредник издаваштва Епархије жичке. Приказ књиге Свети Владика Николај Охридски и
НОВО У ИЗДАВАШТВУ ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ
Џон Бер: „Свети Јован Богослов и његово пасхално Јеванђеље, предговор теологији“ Издаваштво Епархијe жичке богатије је за још једно научно издање: Џон Бер: Свети Јован Богослов и његово пасхално Јеванђеље, предговор теологији, (Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке, 2026. стр. 480). Наслов оригинала: John the Theologian and his Paschal Gospel: A Prologue to Theology, Oxford University Press, May 20, 2019. Преводилац овог капиталног издања је др Дарко Крстић, а уредник издања протојереј др Слободан Јаковљевић. Књига оца Џона Бера представља значајан допринос савременом православном богословљу, у коме се на особен и продубљен начин сагледава богословска порука Јеванђеља по Јовану. Полазећи од пасхалне перспективе, аутор отвара темељна питања хришћанске вере, указујући на унутрашњу повезаност Писма, Предања и богословског мишљења. Српско издање ове књиге објављено је по лиценци, уз сагласност издавача Oxford University Press, у чијем је издању оригинално дело први пут публиковано. На тај начин домаћем читаоцу постаје доступно једно од значајнијих савремених богословских остварења, које у овом тренутку има посебан значај за развој православне егзегезе. Насупрот доминантним токовима појединих савремених егзегетских приступа, нарочито оних који су се обликовали у оквирима немачке егзегетске школе, ова књига нуди богословље утемељено у литургијском и пасхалном искуству Цркве, враћајући тумачење Писма његовом изворном, црквеном контексту. Ово издање доноси, поред основног текста, и посебан предговор аутора написан за српско издање, као и поговор преводиоца, који је настао у непосредном дијалогу са аутором током рада на преводу. На тај начин читаоцу се пружа додатни увид како у ауторску намеру, тако и у преводилачки приступ и разумевање текста. Надамо се да ће ово издање допринети продубљенијем разумевању јовановске теологије и подстаћи даље богословско промишљање у нашем црквеном и академском простору. ПРЕДГОВОР АУТОРА СРПСКОМ ИЗДАЊУ Велика ми је радост да видим српско издање моје књиге Јован Богослов и Његово Пасхално Јеванђеље. Сваки превод је много више од простог преношења речи из једног језика у други: то је место сусрета између различитих духовних предања, интелектуалних навика и културних искустава. У том смислу, ова књига није само студија о Јовану Богослову и дубокоумном пасхалном богословљу његовог Јеванђеља, већ такође и мост између научног дела реализованог у једном контексту и заједничког хришћанског наслеђа које превазилази границе језика и времена. Проучавање Јовановог Јеванђеља увек је био сусрет са извором изванредне богословске храбрости и духовне дубине. Јованово сведочанство о Христу као о вечној Речи и светлости која обасјава свет, представља јединствен поглед унутар Новога Завета. Међутим, оно што сам желео да постигнем у овој књизи било је то да покажем да Јованово богословље није апстрактно размишљање о божанским истинама, већ је неодвојиво повезано са Пасхалним ритмом живота ранохришћанске заједнице. Тврдим да у самом срцу Јовановог Јеванђеља лежи Пасха – не само као историјски догађај, већ такође као богословска матрица која обликује начин на који Јован сагледава, сећа се и сведочи о Христу. Српско богословско предање – нарочито његова рецепција великих Отаца Цркве као и неслућене литургијске дубине Православног предања – поседује истанчану осетљивост за тајну Пасхе, њен есхатолошки карактер и њену преображајну силу у животу Цркве. Због тога ми је нарочито драго да је сада ова књига доступна и на српском језику. Искрено се надам да ће њени нови српски читаоци, духовно обликовани богатим литургијским и Христоцентричним приступом богословљу, препознати у Јовановом Јеванђељу оно што наставља да ме зачуђује: јединство историје и откривења, догађаја и значења, Крста и славе, смрти и живота. При писању ове књиге циљ ми је био да понудим једно читање текста Јовановог Јеванђеља које узима за озбиљно његову литерарну сложеност, као и његов богословски израз, црквени контекст и историју рецепције. У бројним савременим тумачењима, Јован је схватан првенствено кроз призму хеленистичке мисли или мистичког симболизма, док је занемариван Пасхални карактер његовог сведочанства. Моја намера је била управо супротна: да покажем да Јованово Јеванђеље не може да буде истински схваћено осим ако се чита као спис који је рођен на основу Пасхалног искуства – искуства које је истовремено историјско и литургијско, заједничко и дубоко лично. Христово Васкрсење, као средиште Пасхалног откривења, није само врхунац приче о Христу, већ основни принцип који прожима сваки њен део. Стога ми причињава велико задовољство чињеница да српски читаоци сада могу да истражују све ове теме у оквирима свог богословског и духовног контекста. Српско православно искуство, које је током векова пажљиво чувало пасхалну динамику богослужбеног живота, представља плодно тло за пасхалну рецепцију Јовановог Јеванђеља. Верујем да сусрет између мог истраживања и вашег живог предања може да отвори нове путеве тумачења, па можда чак и да продуби она питања која сам само дотакао у овој књизи. Такође желим да изразим захвалност преводиоцу и издавачу. Превођење неког богословског дела никада није чисто технички задатак; оно захтева осетљивост на нијансе, усредсређеност на контекст и способност да се пренесе не само садржај већ и тон, стил и унутрашњи ток аргументације, као и, у случају ове књиге, додатна сложеност различитих облика размишљања, нарочито оног карактеристичног за Феноменологију. Надам се да ће читаоци приметити труд преводиоца да верно пренесе енглески текст на српски језик, чувајући не само његове главне идеје, већ и дух који је водио њиховом обликовању. Ако ова књига подстакне барем неке читаоце да поново открију Христолошку силу Јовановог сведочанства, да јасније сагледају однос између Пасхе и Јеванђеља, или да у својој духовној пракси осете како Јован блиско повезује прошлост, садашњост и будућност у личности Распетог и Васкрслог Господа, сматраћу да је њена сврха остварена. У Јовановом Јеванђељу Христос нас позива да „дођемо и видимо“ (1, 39), да закорачимо у простор откривења где светлост преображава таму и где живот разбија окове смрти. Овај позив превазилази границе културā и језикā и веома сам радостан да сада одјекује и у овом српском издању. ПОГОВОР ПРЕВОДИОЦА Књига професора Бера „Јован Богослов и његово Пасхално Јеванђеље“ представља неуобичајену појаву у свету богословља на српском језику. Пре свега, то је због њене ширине изражене у коришћењу разних и разнородних научних дисциплина и њихово довођење у дијалог са текстом Јовановог Јеванђеља. Бер се у њој првенствено ангажује у класичним библијским студијама, што је и очекивано с обзиром на наслов књиге, уз обилато коришћење и анализу старогрчког текста Јеванђеља. Међутим, за разлику од већине савремених
Братски састанак и исповест архијерејских намесништава трнавског, драгачевског и љубићког
У среду Четврте недеље поста, 18. марта 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке Г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у Храму Вазнесења Господњег у Чачку. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су: архимандрит Тимотеј Миливојевић, игуман манастира Вазнесења у Овчарско-кабларској клисури, протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, јеромонах Орсисије Ивановић, настојатељ манастира Свете Тројице у Дучаловићима, протојереј-ставрофор Милун Ивановић, архијерејски намесник драгачевски, протојереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протојереј Ђорђе Лазаревић, парох вазнесењски и ђакон Никола Ераковић. Пре Свете Литургије Архимандрит Тимотеј и јеромонах Орсисије извршили су исповест свештенства ових намесништава. Потом је одржан братски састанак, током кога су архијерејски намесници трнавски, драгачевски и љубићки упознали Високопреосвећеног Митрополита и сву братију о раду црквених јединица ових намесништава у претходном периоду, после чега је уследила трпеза љубави.
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је на својој седници 18. фебруара текуће године, на основу 74 канона светих Апостола и члана 70 став 1 тачки 20 и 35 алинеја б) Устава Српске Православне Цркве, донео одлуку којом је Његово Високопреосвештенство Архиепископa и Митрополитa жичког Г. Јустина разрешио дужности управљања повереном му Епархијом жичком до редовног заседања Светог Архијерејског Сабора 2026. године, и покренуо поступак за утврђивање његове канонске одговорности. Истовремено, Свети Архијерејски Синод је за администратора Епархије жичке, до предстојећег заседања Светог Архијерејског Сабора, именовао Његово Високопреосвештенство Архиепископа и Митрополита нишког Г. Арсенија. У току редовног поступка прегледа материјално-финансијског пословања епархијâ Српске Православне Цркве, вршеног на основу одлуке Патријаршијског управног одбора, од 24. октобра 2023. године, Комисија Патријаршијског управног одбора, а потом и Комисија Светог Архијерејског Синода, прикупиле су материјалне доказе, на основу којих је утврђено да је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин починио бројне канонске и друге црквене преступе у управљању повереном му Епархијом жичком. У претходном периоду је утврђено да је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин неовлашћено основао три привредна друштва („Трифора доо“, „ЈЕЖ доо“ и „Винарија манастира Студенице доо“), прикривао њихово пословање, уписао се као стварни власник три привредна друштва, затим, извршио неовлашћену продају 34 црквене непокретности (станова, пословних простора и сл.) у Краљеву и Чачку, неовлашћено и противно важећим црквеним прописима закључивао са правним и физичким лицима штетне уговоре вишемилионске вредности, неовлашћено вршио позајмице у вишемилионским износима разним привредним друштвима у Србији, извршио финансијске злоупотребе небивале у Српској Православној Цркви, које за собом повлаче и кривичну одговорност пред државним органима. Свети Архијерејски Синод са жаљењем констатује да је Митрополит жички Г. Јустин у протеклом периоду, са циљем да избегне црквену и канонску одговорност, са својим сарадницима упорно обмањивао јавност да је „политички прогоњен“ због актуелне друштвене и политичке ситуације у Србији, што одлучно демантујемо. У овом, као и у другим сличним случајевима утврђивања канонске одговорности архијерејâ Српске Православне Цркве, искључиво се ради о унутрашњим канонским и црквеним питањима за које су надлежни једино Свети Архијерејски Синод и Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве. Извор: СПЦ
Навечерје храмовне славе Светог Ахилија Лариског у Ариљу
У среду, 27. маја 2026. године, у навечерје празника Светог Ахилија Лариског, празничним вечерењим богослужењем отпочела је прослава храмовне славе и јубилеја 730 година постојања овог светог храма. Вењерњим богослужењем, у молитвеном присуству Високопреосвећеног Архиепископа и митрополита нишког и администратора Епархије жичке Господина Арсенија, началствовао је Архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Господин Јован. Високопреосвећеном митрополиту саслуживали су: протојереј Иван Радовановић, в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Дејан Крстић, ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу, протојереј Драган Стевић, Aрхијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Дејан Марковић, из Епархије шумадијске, ђакон Стефан Симић и ђакон Горан Вучковић. Благољепију богослужења допринело је торжествено појање нишких богослова, под диригентском палицом протођакона Ђорђа Филиповића. Након Вечерњег Богослужења уследила је свечана академија поводом овог великог јубилеја, на којој се поздравном беседом обратио протојереј Дејан Крстић, ректор нишке богословије.
Посета Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија и архимандрита Јефрема игумана манастира Ватопеда манастиру Жичи
У среду, 27. маја 2026. године, манастир Жичу посетили су Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије и Високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман светогорског манастира Ватопеда, са својом свештеном пратњом. Уважене госте дочекао је Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке Господин Арсеније и Високопреподобна игуманија манастира Жиче, Јелена. Након свечаног чина Доксологије и поздравних речи Митрополита нишког господина Арсенија, уследиле су поздравне речи игумана Јефрема и поучно слово монахињама овог манастира о значају монашког подвига и послушања. Дочеку гостију и чину доксологије у манастиру Жичи присуствовао је и г. Ненад Поповић, министар без портфеља у Влади Републике Србије, задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству.
Дрворезбарска колонија „Крст патријарха Павла“, Чачак 2026.
-Позив за учешће на дрворезбарској Колонији- Једанаесту манифестацију „Дани патријарха Павла“ започињемо позивом за учешће на 11. дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“. Колонија ће бити завршена традиционалном свечаношћу у манастиру Благовештење кабларско, у Овчар Бањи, на дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, 27. септембра 2026. године. Тога дана, након Свете Литургије, сабраћемо се у манастирској порти, на и испред „Терасе патријарха Павла“, поводом изложбе пристиглих радова – резбарених крстова и других садржаја свечаности. Ручно изрезбарене крстове узнећемо њему у част, у спомен на његов лик и дело. То ће бити прилика, као и сваке године, на истом месту и у исто време, да се подсетимо овог светог човека који нам је својим животом и свакодневним поступањем приближио Јеванђеље и дао наду да и ми можемо задобити Царство небеско и живот вечни. Својим животом на земљи, патријарх Павле је делима сведочио Јеванђеље. Овом приликом позивамо академске вајаре и аматере који се баве дуборезом да израде и изрезбаре крст и доставе га организатору. Максимална висина крста може бити до 33 центиметра. Своју намеру за учешће на 11. дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“ потребно је пријавити до 31. јула 2026. године, путем имејла: danipatrijarhapavla@gmail.com. Рок за достављање радова је 31. август 2026. године, на адресу: „Дани патријарха Павла“, ул. Кнеза Васа Поповића 14/5, 32000 Чачак. Стручни жири ће размотрити пристигле радове и изабрати најлепши крст, који ће бити награђен. На заједничкој свечаности организатора, покровитеља, учесника колоније и поштовалаца лика и дела патријарха Павла, свечано ћемо отворити 11. манифестацију на Крстовдан, 27. септембра 2026. године. Након Свете Литургије, уз изложбу крстова, беседе о делу патријарха Павла, хорски концерт и рецитале, биће додељене награде, плакете и захвалнице учесницима колоније. Свечаност организује удружење „Павле – живот по Јеванђељу“, у сарадњи са Епархијом жичком и Центром за неговање традиције Чачак, а покровитељ је Град Чачак. Радови – ручно резбарени крстови – трајно се чувају од прве колоније, одржане 2016. године. Награђени и најуспелији крстови представљају се јавности кроз изложбе, самостално или у оквиру других садржаја манифестације. Организатор планира и сталну поставку крстова и визуелног идентитета манифестације, по обезбеђивању адекватног простора. Изрезбарите и Ви крст и принесите га у знак поштовања према лику и делу патријарха Павла, који ћемо заједно узнети њему у част на свечаности, 27. септембра 2026. године, у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи код Чачка. Будите и Ви део приче која промовише највише вредности овоземаљског живота – живот по Јеванђељу, угледањем на патријарха Павла. Следимо његову идеју и ходимо Христовим путем ка Царству небеском. Детаљније о садржајима Манифестације прочитајте на сајту https://danipatrijarhapavla.rs/.
Свети Николај Жички свечано прослављен у Духовном центру у Краљеву
У четврту недељу по Васкрсењу, 3. маја 2026, Параклис Светог Николаја Жичког у Духовном центру у Краљеву, свечано је прославио своју крсну славу и 70 година од упокојења свога покровитеља. Прослава је почела Литургијским сабрањем, којим је началствовао архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, а саслуживали су му протојореј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице, јереј Стефан Милошевски и ђакон Филип Зеленовић. У параклису препуном верног народа, богонадахнутом беседом, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић: ,,У време оно Господ Исус Христос је пришао раслабљеноме у прави час, јер он по сопственом сведочењу није имао човека да га спусти у воду. Бог у право време пошаље правог човека, као што је крајем 19. и почетком 20. века Србима послао Светог Николаја Жичког“, истакао је отац Љубинко. Након причешћивања Светим Тајнама Христовим уследило је освећење славског колача и кољива. Том приликом отац Владимир се захвалио свима присутнима на узимању учешћа на Светом Сабрању и позвао све на пригодно послужење. Свети Николаје српски и свеправославни Са свима светима Царства Небескога, моли Јединог Човекољупца Да подари мир и слогу роду нашему! (Тропар св. Николају Жичком)
Одржанa седницa Савета Епархије жичке
Дана 15. априла 2026. године, у Храму Свете Тројице у Краљеву, молебаном за призив Светог Духа, којим је началствовао Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит нишки и Администратор Епархије жичке, Господин Арсеније, уз саслужење архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана манастира Вазнесења, протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског заменика, протојереја-ставрофора Милоша Босића, архијерејског намесника ужичког, протојереја Ивана Радовановића, в.д. секретара ЕУО-а и ђакона Горана Вучковића, секретара Црквеног суда, отпочела је редовна скупштина Савета Епархије жичке. Седница Савета Епархије жичке одржана је у просторијама ЕУО-а, где је сабране најпре поздравио Администратор Епархије жичке и Митрополит нишки Господин Арсеније, са захвалношћу за њихов труд и долазак. На овогодишњој седници господин Небојша Барловац је изабран за потпредсеника ЕУО-а, протојереј Иван Радовановић и господин Милан Деспотовић су изабрани за секретаре, док су за овераче записника изабрани протојереј-ставрофор Љубинко Костић и господин Небојша Барловац. У даљем току седнице в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Иван Радовановић, поднео је извештај о раду Епархијског Управног Одбора Епархије жичке током 2025. године.
Света Архијерејска Литургија у Цркви Свете Тројице у Краљеву
У уторак Светле недеље, 14. априла 2026. године, у Цркви Свете Тројице у Краљеву, свештеном евхаристијском прославом је началствовао Администратор Епархије жичке и Архиепископ и Митрополит нишки Господин Арсеније, уз саслужење Епископа месаоријског Господина Григорија, викара Архиепископа Кипарског Господина Георгија. Такође, Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник жички, јереј Владе Капларевић, из Епархије нишке, протојереј Иван Радовановић, в.д. секретар ЕУО-а, протојереј Дејан Марковић, старешина Храма Светог Саве у Краљеву, протојереј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву, протођакон Ђорђе Филиповић, ђакон Горан Вучковић и ђакон Филип Зеленовић. У Светој Литургији узела је учешће и заједница поклоника која је са Епископом Григоријем дошла са Кипра да се поклони нашим светињама.
Васкршњи број Жичког благовесника (април–јун 2026)
Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког и администратора Епархије жичке Г. Арсенија из штампе је изашао нови број Жичког благовесника (април-јун 2026). Рубрику посвећену празнику Васкрсења Христовог чине четири текста. Протојереј Александар Јевтић у тексту ‘’Сараспињање и саваскрсење човека’’ разматра тему човековог учешћа у богочовечанском етосу Цркве. Позивајући се на увиде из светоотачке литературе, као и из области психологије и књижевности, аутор указује да човек не може мимоићи искуство туге и радости, али је питање какав одговор ће дати на ове изазове. Охристовљење нас не ослобађа страдања, већ их оплемењује и дарује снагу да се крст изнесе до краја. По речима о. Александра Шмемана: циљ нашег живота није сагледавање нашег смирења и врлине, већ спознаја Христовог кеносиса у Очовечењу које се збило ради нашега спасења. У тексту „Крст – од стуба срама до знака победе’’ ђакон Филип Зеленовић читаоцима предочава улогу коју је крст имао у искуству јудејског народа, као и у античко време. Упућује на важне историјско-социолошке аспекте, као и на медицинске увиде о томе какве су муке подносили они који су разапињани. Текст се завршава указивањем на значај крста: ‘’Данас је знак крста знак одрицања од себе, жртве, смирења, љубави и победе. Он је данас постао сила и слава, оружје победе, радост хришћанима. А таквим га је учинила љубав Христова. Управо Љубав Христова, а не само Његова смрт на Крсту, учинила је од стуба срама знак победе. Љубав према грешницима, неправедницима, злочинцима, љубав према свима.’’ Јереј Андреј Чиженко у тексту ‘’Шта је то Антипасха или зашто је потребна друга Пасха?’’ (у преводу са руског који је сачинио г. Небојша Ћосовић) читаоци могу пронаћи историјско и богословско објашњење Антипасхе, познатије као Томина недеља. Позивајући се на речи Светог Игњатија Брјанчанинова, аутор указује да смо и ми данас учесници догађаја сусрета Светог апостола Томе са Васкрслим Христом, о чему најбоље сведоче Господње речи упућене Томи о блаженству оних који не видеше, а вероваше. Клајв Стејплс Луис у тексту ‘’Шта нам је чинити са Исусом Христом?’’ (у преводу са енглеског који је сачинио вероучитељ Милорад Васиљевић) на веома оригиналан начин тумачи јеванђелска места која нам предочавају на који начин су се савременици односили према Христу. Као историчар књижевности, аутор указује да су неспретна поистовећивања јеванђелских текстова са легендама, која поједини писци дају. Упечатљиви детаљи у приповедању као стилска особеност, сем у појединим деловима Платонових Дијалога, нису познати све до савремене реалистичке форме приповедања у књижевности. Рубрика Богословље, историја, култура започиње текстом ‘’За душом цвећа’’ Преподобног Аве Јустина Ћелијског. Овде нам Ава предочава логосност света присутну у разним врстама цвећа, које, свака на свој начин, саучествују у крсно-васкрсној позицији човека. Катихета Бранислав Илић у тексту ‘’Литургија у животу апостолске заједнице’’ указује на значај Тајне Вечере коју је Господ савршио са апостолима, а коју су они потом наставили да савршавају кроз сабрања посећивана Духом Светим. Анализом апостолских списа износи увиде који нам предочавају суштинску важност Евхаристије у животу ране хришћанске заједнице. Посебне осврте чине на посланице Светог апостола Павла које обилују описима евхаристијских сабрања. Протонамесник Дарко Несторовић у тексту ‘’Значај богослужења за живот свештеника’’ нас подсећа на мноштво светописамских, богослужбених и светоотачких поука које свештеницима треба да сачињавају путоказ у вршењу ове узвишене службе. Износи упечатљив пример догађаја који се збио у ваљевском крају након Другог светског рата. Наиме, свештеник Живко Тодоровић је од свог млађег саслужитеља у току Литургије чуо да он сумња да се хлеб и вино заиста претварају у Тело и Крв Христову. Пред причешћивање народа, млади свештеник се унезверен вратио са путиром у олтар, позивајући проту Живка да види да су унутра заиста крв и месо. Прота му је рекао да скине одежду и иде у ћошак олтара да моли од Господа опроштај за неверовање, а и он се молио усрдно да се крв и месо врате у првобитни вид хлеба и вина како би могао да причести народ и заврши Свету Литургију. Милош Павловић у тексту ‘’Највеће чудо Светог Саве’’ истиче да су нам кроз Житија светитеља Саве која су сачинили Теодосије и Доментијан позната бројна чуда која је светитељ чинио како за земног живота, тако и по смрти. Овај текст је, према речима аутора, посвећен највећем чуду које је Сава учинио, а које се често не сматра чудом. То је чин добијања аутокефалије за српску Архиепископију, који је издејствован у веома тешким и компликованим историјским околностима. Вишња Костић и Ана Црепуљаревић у тексту ‘’Из дубине срца… Могућа читања бајки „Себични џин“ и „Срећни принц“ Оскара Вајлда, конципираном у форми књижевног дијалога, предочавају нам детаље из наведених дела која указују на страдално искуство многослојевите личности Оскара Вајлда, као и његово коначно приклањање узвишеном Лику Христовом као једином смислу страдалног света и човека кроз сву историју. Уколико имамо у виду да се до данас изоставља део посвећен Христу у бајки Себични џин, онда је важност овог текста још већа јер нам указује колико то штети пуноћи разумевања ове бајке са којом се деца сусрећу у веома раном узрасту. У Рубрици Психолошке теме, психолог Милош Благојевић у тексту ‘’Адолесценција, идентитет и психосоматика’’ износи битне моменте периода адолесценције (од 12. до 18. године) који се тичу различитих промена које појединац доживљава. Поред сазревања мозга, на емоционалном пољу дешавају се многе промене које је неопходно разумети. Аутор поручује: ‘’Најважнији задатак овог доба била би изградња идентитета која подразумева одговор на питања ко сам ја?, које су моје вредности?, шта желим у животу? и сл. Због тога млади у овом добу истражују различите улоге, вредности и уверења и зато долази до конфузије улога, лутања, експериментисања са изгледом, музиком и идеологијама, као и потребе за независношћу од родитеља, што често доводи до конфликта, посебно ако ни родитељи сами не знају одговоре на наведена питања и нису у стању да на одговарајући начин помогну детету да се снађе у овом бурном периоду.’’ У рубрици Прикази читаоци могу прочитати приказе нових наслова из издаваштва Епархије жичке. Приказ књиге Ђакон др Ивица Чаировић, Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325) (историјске и богословске перспективе), Краљево: ЕУО, 2025. написао је протојереј др Слободан Јаковљевић, уредник издаваштва Епархије жичке. Приказ књиге Свети Владика Николај Охридски и
НОВО У ИЗДАВАШТВУ ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ
Џон Бер: „Свети Јован Богослов и његово пасхално Јеванђеље, предговор теологији“ Издаваштво Епархијe жичке богатије је за још једно научно издање: Џон Бер: Свети Јован Богослов и његово пасхално Јеванђеље, предговор теологији, (Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке, 2026. стр. 480). Наслов оригинала: John the Theologian and his Paschal Gospel: A Prologue to Theology, Oxford University Press, May 20, 2019. Преводилац овог капиталног издања је др Дарко Крстић, а уредник издања протојереј др Слободан Јаковљевић. Књига оца Џона Бера представља значајан допринос савременом православном богословљу, у коме се на особен и продубљен начин сагледава богословска порука Јеванђеља по Јовану. Полазећи од пасхалне перспективе, аутор отвара темељна питања хришћанске вере, указујући на унутрашњу повезаност Писма, Предања и богословског мишљења. Српско издање ове књиге објављено је по лиценци, уз сагласност издавача Oxford University Press, у чијем је издању оригинално дело први пут публиковано. На тај начин домаћем читаоцу постаје доступно једно од значајнијих савремених богословских остварења, које у овом тренутку има посебан значај за развој православне егзегезе. Насупрот доминантним токовима појединих савремених егзегетских приступа, нарочито оних који су се обликовали у оквирима немачке егзегетске школе, ова књига нуди богословље утемељено у литургијском и пасхалном искуству Цркве, враћајући тумачење Писма његовом изворном, црквеном контексту. Ово издање доноси, поред основног текста, и посебан предговор аутора написан за српско издање, као и поговор преводиоца, који је настао у непосредном дијалогу са аутором током рада на преводу. На тај начин читаоцу се пружа додатни увид како у ауторску намеру, тако и у преводилачки приступ и разумевање текста. Надамо се да ће ово издање допринети продубљенијем разумевању јовановске теологије и подстаћи даље богословско промишљање у нашем црквеном и академском простору. ПРЕДГОВОР АУТОРА СРПСКОМ ИЗДАЊУ Велика ми је радост да видим српско издање моје књиге Јован Богослов и Његово Пасхално Јеванђеље. Сваки превод је много више од простог преношења речи из једног језика у други: то је место сусрета између различитих духовних предања, интелектуалних навика и културних искустава. У том смислу, ова књига није само студија о Јовану Богослову и дубокоумном пасхалном богословљу његовог Јеванђеља, већ такође и мост између научног дела реализованог у једном контексту и заједничког хришћанског наслеђа које превазилази границе језика и времена. Проучавање Јовановог Јеванђеља увек је био сусрет са извором изванредне богословске храбрости и духовне дубине. Јованово сведочанство о Христу као о вечној Речи и светлости која обасјава свет, представља јединствен поглед унутар Новога Завета. Међутим, оно што сам желео да постигнем у овој књизи било је то да покажем да Јованово богословље није апстрактно размишљање о божанским истинама, већ је неодвојиво повезано са Пасхалним ритмом живота ранохришћанске заједнице. Тврдим да у самом срцу Јовановог Јеванђеља лежи Пасха – не само као историјски догађај, већ такође као богословска матрица која обликује начин на који Јован сагледава, сећа се и сведочи о Христу. Српско богословско предање – нарочито његова рецепција великих Отаца Цркве као и неслућене литургијске дубине Православног предања – поседује истанчану осетљивост за тајну Пасхе, њен есхатолошки карактер и њену преображајну силу у животу Цркве. Због тога ми је нарочито драго да је сада ова књига доступна и на српском језику. Искрено се надам да ће њени нови српски читаоци, духовно обликовани богатим литургијским и Христоцентричним приступом богословљу, препознати у Јовановом Јеванђељу оно што наставља да ме зачуђује: јединство историје и откривења, догађаја и значења, Крста и славе, смрти и живота. При писању ове књиге циљ ми је био да понудим једно читање текста Јовановог Јеванђеља које узима за озбиљно његову литерарну сложеност, као и његов богословски израз, црквени контекст и историју рецепције. У бројним савременим тумачењима, Јован је схватан првенствено кроз призму хеленистичке мисли или мистичког симболизма, док је занемариван Пасхални карактер његовог сведочанства. Моја намера је била управо супротна: да покажем да Јованово Јеванђеље не може да буде истински схваћено осим ако се чита као спис који је рођен на основу Пасхалног искуства – искуства које је истовремено историјско и литургијско, заједничко и дубоко лично. Христово Васкрсење, као средиште Пасхалног откривења, није само врхунац приче о Христу, већ основни принцип који прожима сваки њен део. Стога ми причињава велико задовољство чињеница да српски читаоци сада могу да истражују све ове теме у оквирима свог богословског и духовног контекста. Српско православно искуство, које је током векова пажљиво чувало пасхалну динамику богослужбеног живота, представља плодно тло за пасхалну рецепцију Јовановог Јеванђеља. Верујем да сусрет између мог истраживања и вашег живог предања може да отвори нове путеве тумачења, па можда чак и да продуби она питања која сам само дотакао у овој књизи. Такође желим да изразим захвалност преводиоцу и издавачу. Превођење неког богословског дела никада није чисто технички задатак; оно захтева осетљивост на нијансе, усредсређеност на контекст и способност да се пренесе не само садржај већ и тон, стил и унутрашњи ток аргументације, као и, у случају ове књиге, додатна сложеност различитих облика размишљања, нарочито оног карактеристичног за Феноменологију. Надам се да ће читаоци приметити труд преводиоца да верно пренесе енглески текст на српски језик, чувајући не само његове главне идеје, већ и дух који је водио њиховом обликовању. Ако ова књига подстакне барем неке читаоце да поново открију Христолошку силу Јовановог сведочанства, да јасније сагледају однос између Пасхе и Јеванђеља, или да у својој духовној пракси осете како Јован блиско повезује прошлост, садашњост и будућност у личности Распетог и Васкрслог Господа, сматраћу да је њена сврха остварена. У Јовановом Јеванђељу Христос нас позива да „дођемо и видимо“ (1, 39), да закорачимо у простор откривења где светлост преображава таму и где живот разбија окове смрти. Овај позив превазилази границе културā и језикā и веома сам радостан да сада одјекује и у овом српском издању. ПОГОВОР ПРЕВОДИОЦА Књига професора Бера „Јован Богослов и његово Пасхално Јеванђеље“ представља неуобичајену појаву у свету богословља на српском језику. Пре свега, то је због њене ширине изражене у коришћењу разних и разнородних научних дисциплина и њихово довођење у дијалог са текстом Јовановог Јеванђеља. Бер се у њој првенствено ангажује у класичним библијским студијама, што је и очекивано с обзиром на наслов књиге, уз обилато коришћење и анализу старогрчког текста Јеванђеља. Међутим, за разлику од већине савремених
Братски састанак и исповест архијерејских намесништава трнавског, драгачевског и љубићког
У среду Четврте недеље поста, 18. марта 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке Г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у Храму Вазнесења Господњег у Чачку. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су: архимандрит Тимотеј Миливојевић, игуман манастира Вазнесења у Овчарско-кабларској клисури, протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, јеромонах Орсисије Ивановић, настојатељ манастира Свете Тројице у Дучаловићима, протојереј-ставрофор Милун Ивановић, архијерејски намесник драгачевски, протојереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протојереј Ђорђе Лазаревић, парох вазнесењски и ђакон Никола Ераковић. Пре Свете Литургије Архимандрит Тимотеј и јеромонах Орсисије извршили су исповест свештенства ових намесништава. Потом је одржан братски састанак, током кога су архијерејски намесници трнавски, драгачевски и љубићки упознали Високопреосвећеног Митрополита и сву братију о раду црквених јединица ових намесништава у претходном периоду, после чега је уследила трпеза љубави.
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је на својој седници 18. фебруара текуће године, на основу 74 канона светих Апостола и члана 70 став 1 тачки 20 и 35 алинеја б) Устава Српске Православне Цркве, донео одлуку којом је Његово Високопреосвештенство Архиепископa и Митрополитa жичког Г. Јустина разрешио дужности управљања повереном му Епархијом жичком до редовног заседања Светог Архијерејског Сабора 2026. године, и покренуо поступак за утврђивање његове канонске одговорности. Истовремено, Свети Архијерејски Синод је за администратора Епархије жичке, до предстојећег заседања Светог Архијерејског Сабора, именовао Његово Високопреосвештенство Архиепископа и Митрополита нишког Г. Арсенија. У току редовног поступка прегледа материјално-финансијског пословања епархијâ Српске Православне Цркве, вршеног на основу одлуке Патријаршијског управног одбора, од 24. октобра 2023. године, Комисија Патријаршијског управног одбора, а потом и Комисија Светог Архијерејског Синода, прикупиле су материјалне доказе, на основу којих је утврђено да је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин починио бројне канонске и друге црквене преступе у управљању повереном му Епархијом жичком. У претходном периоду је утврђено да је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин неовлашћено основао три привредна друштва („Трифора доо“, „ЈЕЖ доо“ и „Винарија манастира Студенице доо“), прикривао њихово пословање, уписао се као стварни власник три привредна друштва, затим, извршио неовлашћену продају 34 црквене непокретности (станова, пословних простора и сл.) у Краљеву и Чачку, неовлашћено и противно важећим црквеним прописима закључивао са правним и физичким лицима штетне уговоре вишемилионске вредности, неовлашћено вршио позајмице у вишемилионским износима разним привредним друштвима у Србији, извршио финансијске злоупотребе небивале у Српској Православној Цркви, које за собом повлаче и кривичну одговорност пред државним органима. Свети Архијерејски Синод са жаљењем констатује да је Митрополит жички Г. Јустин у протеклом периоду, са циљем да избегне црквену и канонску одговорност, са својим сарадницима упорно обмањивао јавност да је „политички прогоњен“ због актуелне друштвене и политичке ситуације у Србији, што одлучно демантујемо. У овом, као и у другим сличним случајевима утврђивања канонске одговорности архијерејâ Српске Православне Цркве, искључиво се ради о унутрашњим канонским и црквеним питањима за које су надлежни једино Свети Архијерејски Синод и Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве. Извор: СПЦ